Tema: Kultura Uzickog kraja

Kultura Uzickog kraja

Kulturno-istorijski tragovi u užičkom kraju potiču iz ranih perioda ljudske istorije, a arheološka nalazišta iz ilirskog i rimskog perioda otkrivaju naselja razvijene kulture za to vreme. Na mestu današnjeg Užica u rimsko doba nalazio se Municipium Capedunum koji je imao važnu ulogu u rimskoj provinciji Dalmaciji.

Iz srednjovekovnog perioda ističu se srpski manastiri (Rača, Mileševa i Uvac), koji su imali veliki značaj za očuvanje svesti o nacionalnoj i verskoj pripadnosti Srba pod pet vekova dugim turskim ropstvom. Crkva je i tada i kasnije bila čuvar srpskog imena i pravoslavne vere.

Novija srpska istorija je nažalost istorija ratova. Najpre za samostalnu državu (Prvi i Drugi srpski ustanak), za konačno oslobodjenje od Turaka i učvršćenje granice (Balkanski ratovi), protiv stranih osvajača (Prvi i Drugi svetski rat) do poslednjeg rata od 1991. godine u kome se raspala SFR Jugoslavija. Politička nestabilnost i ekonomsko osiromašenje obeležja su ovih godina.

Opšta kriza pogadja svaki aspekt života i rada, pa tako i kulturu u užem smislu. Pozorište, bioskop, galerija, muzej, biblioteka... jesu središta kulturnog života, ali nema dovoljno sredstava za značajnija ostvarenja.

Po svom ugledu mogli bi se izdvojiti Medjunarodni filmski festival ekološkog, turističkog i sportskog filma na Zlatiboru, Medjunarodni grafički bijenale "Suva igla" u Užicu, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, kulturno-naučna manifestacija "Dani Rače ukraj Drine" u Bajinoj Bašti i Limske večeri poezije u Priboju.

Staro Uzice

Najdalje vidi ko u Užicu najpre ugleda stara zdanja. Ipak, ni ratovi, ni rušenja umom i neumom, nisu uništili sasvim staro Užice.

Gradska kuća iz XIX stoleća, Jokanovića kuća, zavredela je naročite pažnje. Restaurirana, ona tu na Slanuši, pod Pašinovcem, predstavlja pravu dragocenost. Čuva od zaborava i svojim enterijerom sećanje na staro Užice.

Nad zelenim brzacima i senovitim virovima Djetinje postojali su "svedoci istorijskih mena" - "besprimerni mostovi", "ljudima celoga sveta divna prelazišta": Djulića most, Kasapčića most, most kralja Aleksandra... Susrećemo ih danas jedino na starim razglednicama, ili su možda još uvek u odrazu reke da njenim žuborom izmiruju dug prošlosti, i iskazuju svoja pamćenja.

FOTO Carina je užički kraj gde će se naći ponajviše opstalog starog Užica. Medju kućama na Carini ušorenim s obe strane ulice neke će vam skrenuti naročitu pažnju. Takva je, nesumnjivo, Stanića kuća. Ona je u prvom planu, ali tu su i druge posve interesantne.

Na Rakijskoj pijaci jedno staro zdanje - danas je to prijatni ugostiteljski objekat - podsetiće na staru srpsku arhitekturu.

Jedna od sačuvanih česama tu je da nas opominje na plemeniti čin Užičana iz prošlih vremena.

Česma na Slanuši žuborom će pričati posebnu priču o nekadašnjem Užicu, a mural u njenoj pozadini opomenuti da novo Užice polako, ali sigurno postaje grad murala.

Umetnost i kultura

To, što je ovaj grad otvorio pozorište, značilo je da neko u njemu želi da se on otvori svetu i svetskoj kulturi... I možda je znao da put, kojim nešto iz sveta može ovde da dodje, i kojim odavde može da se ode u svet, vodi preko te drvene raskrsnice.

Preko te raskrsnice u Užice su stigli Skapeni i Pometi, Tartifi i Žutilovi, stigle su Mirandole i Petrunjele, gospodje Vorn i gospodje Živke ministarke, stigli su Šajloci i Kir Janje, Buličovi i Glembajevi, Bopčinski i Dopčinski, ujka Vanja i Stanoji Glavaši, Dezdemone i Koštane, revizori i malogradjani, uobraženi bolesnici i rodoljupci, laže i paralaže, učene žene i pokondirene tikve, ožalošćene porodice i hvalisavi vojnici, mletački trgovci i seviljski berberi... Preko te drvene raskrsnice u Užice je počeo da stiže čudesni glumački narod...




Umetničku i ukupnu kulturnu stvarnost Užica odslikavaju sadašnjim trenutkom i baštinom minulog vremena značajne ustanove i institucije. Sve su centri kreativnog i stvaralačkog čina. One su, reklo bi se, zaslužile i mesto stajanja u centralnim arondismanima grada, i uvek u centru pažnje.

Biblioteka i Pozorište čine čelo centralnog gradskog trga, Trga partizana. Susedi su im: novine, radio, televizija, izdavačke kuće...

Gradska galerija u podnožju Pašinovca sretno se uhljebila u jednom od starih užičkih zdanja. Istorijski arhiv će za svoj značajni i složeni posao imati svoju kuću podobnu i prostranu na Rakijskoj pijaci.

Narodni muzej čuva i otkriva kulturno-istorijsko blago grada, a svojim izložbenim postavkama priča o minulim vekovima Užica i užičkog kraja. Izabrao je mesto na istočnom kraju prostrane glavne ulice, podno Dovarja.

Umetnost užičkog teatra, užičkih slikara, pesnika i književnika, ličnosti od pera i nauke, na daleko se šire iz svoga plodnog zavičaja. Užice je otvoreni grad, a Užičani uvek radoznali za umetnost i ostvarenja duha čitavoga sveta.

Spomenici


Opomena na heroiku užičkog kraja lepim, a ipak retkim, spomenicima samo je skromno podsećanje na istine o veličini žrtve za slobodu kroz istoriju ovoga hudog podneblja.

Užice na istoku, na Dovarju, otvara se "kapijom buktinjom", a spomen na Kadinjači, užički Termopili, su mu "zapadna kapija". Krajputaši prema jugu i mogile neznanih junaka prema severu su nedočitana sveta knjiga užičkog slobodarstva.

Crkve

Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

LJUBOMIR SIMOVIĆ


Sakralni znamen užičkog kraja potražite i iza horizonta koji vam otvara Stari grad. Nadjite ga u lepoj nameri i u samom Užicu.

Crkve čuvaju pravoslavlje, srpsku veru i srpsku istoriju, lepotom jedinstvenu srpsku umetnost; čuvaju veličinu i snagu srpske duhovnosti.

Uz svoje crkve Užičanin je nalazio ogromnu životnu snagu da istraje u nevolji, sačuva slobodarski duh, odneguje svoju posebnost - visprenost i razboritost... Odnegovao je i svoju naročitost da prijatelje prima otvorena srca i čela.

Saborna crkva Sveti Djordje (1842-1844) pripada arhitekturi romantizma. To je poznobarokna gradjevina sa reminiscencijama na arhitekturu raške škole.

FOTO Živopis ove crkve radila su dva slikara, Milija Marković i Dimitrije Posniković. Zidno slikarstvo i ikonostas nastali su polovinom XIX veka.

Bela karanska crkva Svete Blagovesti (1342) je jedna od prvih vlastelinskih zadužbina nemanjićke Srbije, to je zadužbina vlastelina Petra Brajana.

Dobro očuvane freske, nastale kada i crkva, čuvaju brojne portrete ktitora i tadašnjih vladara, tada kralja Dušana. Znamenit je zidni ikonostas, oslikan freskama, a posebno prestona freskoikona Bogorodica Trojeručica, čiji se kult širi iz manastira Hilandar.

I pored dveju naznačenih a znamenitih crkava sakralno Užice nudi znatno više. U užičkom kraju nalaze se i crkve-rariteti po načinu gradnje i vremenu nastanka.

Stari grad

"Ne vidi se odavde daleko,
do zvezda samo,
a ja i zvezde odavno se znamo".

BLAGOJE ŽIVKOVIĆ


Stari grad, drevna tvrdjava, srastao sa Užicem neodvojivo, stoji tu na litici u ime lepote za sva vremena.

FOTO Tragovi mena svetova, nastalih i nestalih, zidani i rušeni na davnim temeljima, utisnuti su u razvaline Staroga grada. Tako je ovaj znamen Užica izazov za odlaske u prošlost. Evo ga na biranoj steni u kanjonu reke Djetinje, zaustavio se poput kakve nebeske ladje za putovanje kroz vreme ili odlaske u daljine na sve četiri strane sveta.

Sa Staroga grada širi se pogled na Užice.

Ako ste na vrhu zidina Užice u kotlini uz reku protiče tu, pod vašim nogama. Pratite tok njegovih ulica i zdanja sve dok vam se pogled ne zaustavi u zenitu, tamo gde se užička brda dotiču neba.

Konzervatori su zaustavili nestajanje zidina srednjovekovne tvrdjave. Zub vremena nije neumoljiv.

Centar grada

Senoviti i cvetni Mali park sa starom česmom pitke i hladne vode dobro dodje baš ovde u centru zbivanja.

Zgrada Skupštine otkriva naročitost i lepotu nekadašnje arhitekture.

Ovde će se, oko Malog parka, steći najznatnije ustanove. Sa Malim parkom u središtu, Skupštinom opštine na jednoj strani, Gimnazijom na drugoj, hotelom "Palas" i Užičkom bankom iznad parka i jednom novom arhitekturom sa druge strane glavne ulice, celi taj prostor čini "forum" grada.

FOTO Nekad su na tom mestu vlast i narod u dijalogu, a mnogo, mnogo češće narod u veselju, svadbenom veselju.

Dvoje su se zavoleli. Mnoštvo se raduje činu venčanja. Mladenci će se za uspomenu fotografisati pred ulazom u Skupštinu. Mlada će neku devojku usrećiti svojim bidermaerom, a kumu - kumu će izgoreti kesa.

Lepi naši običaji.

Stari dobri hotel "Palas" i danas je mesto za susret starih Užičana i za toplo gostoprimstvo putnika namernika.

Preko glavne ulice, nasuprot Skupštini, moderne zgrade, blok "Zlatibor". Tu je i raskršće. Glavnu ulicu, ali redovno, sporedne seku pod pravim uglom, a gradjevine na uglovima mudrošću arhitekte otvaraju vidik pre skretanja na bilo koju stranu.

Okolina Uzica


ednog dana na planini
umiralo leto,
Jesen žuta, donese svoj svet,
Jednog dana na planini
Umiralo leto,
Rodila se jedna ljubav
Život moj.

Sad tamo, na planini
Gde vetrovi žive,
U kući nikog nema,
Ruke gde su bile...
A s' brda kiša stigla
Da sećanja dira,
To šuma rasplakana,
Našu pesmu svira.

Jednog dana na planini
Umiralo leto,
Rodila se jedna ljubav -
Život moj.

ŽARKO PETROVIĆ

Užice u zagrljaju izmaštanog pobrdja sa sve četiri strane u svome širem okruženju pleni božjim darovima. Jedan je mirisni Zlatibor na svetu. Pokupite ga okom po celoj visoravni, a u Sirogojnu se posebno zaustavite, i radi saznanja, i radi retko vidjene lepote.

Raskošna planina Tara sve do Zvezde i kanjona Drine, do jezera njenih, i na planini, i pod njom, ne može se ponoviti.

Šumovita Jelova Gora nadomak gradu je kao san posvuda, pogotovo ako se uznesete do Djakovog kamena.

Sve retkosti i krasote se ne mogu nabrojati, toliko ih Užice i užički kraj ima.

Uzicka prosveta


Užice je najznatniji prosvetni centar zapadne Srbije, istočne Bosne i Sandžaka. Učenici i studenti u velikom broju Užice čine gradom mladih.

Užičke škole sjatile su se ponajviše uokolo crkve Sveti Djordje. Tu su: Užička gimnazija, pa Učiteljski fakultet, Muzička škola, Osnovna škola "Dušan Jerković" i nove, sasvim nove gradjevine sa brojnim srednjim školama.

U središtu je jedan neobičan gradjevinski četvorougao. Ugledni objekt starije arhitekture, nadaleko čuvena Užička gimnazija. Čelom okrenuta prema crkvi Sveti Djordje svoja krila sa glavne ulice spojila je gradjevinama novog izgleda. U tom zagrljaju je unutrašnje gimnazijsko dvorište.

Užičani umeju da se šeretski dive novijoj arhitekturi, jednu gradjevinu su nazvali "Beli dvor", drugu, opet, "Crna dama", ali svojoj Gimnaziji, ili Realki, kako su je pre jednog veka nazivali, okrenuti su s poštovanjem i neprolaznom ljubavlju.

Tamo dalje su neboderi i stalno nove kuće do vrhova užičkih brda kao da bi i one da stignu do neba.

Najstarija osnovna škola je na suprotnom kraju grada, a kako je grad rastao nicale su stalno nove osnovne škole i birale nova zahvalna mesta poput ovoga na Trgu Svetog Save.

Mediji u Uzicu:

Regionalna dozvola: TV Lav
Lokalna dozvola: TV 5
Lokalna dozvola:TV Alfa

Radio stanice:

Regionalna dozvola:Radio Luna 92.0 i 103,8 FM
Lokalne dozvole: Radio31 98,7 fm
Radio Uzice 99,2 fm
Radio San 107,0 fm

Inace,radio Uzice je gotovo jedan od najstarijih medija u Srbiji sa 40 godina rada.