Tema: Srednjovekovni spomenici na Kosovu

Srednjovekovni spomenici na Kosovu


Srednjovekovni srpski spomenici na Kosovu i Metohiji koja se nalaze na UNESCO Listi svetske kulturne baštine su manastir Dečani, manastir Pećka patrijašija, crkva Bogodorodica Ljeviška u Prizrenu i manstir Gračanica. Oni odražavaju vrhunac vizantijsko-romaničke religiozne kulture, sa jedinstvenim stilom fresko-slikarstva, koji se razvio na prostoru Balkana između 13. i 17. veka.

Svojom arhitekturom i freskama, ali i ikonama i crkvenim nameštajem koji su u njima sačuvani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Dečani pružaju bogatu sliku umetničkih zbivanja u srednjovekovnoj Srbiji. Ona su obeležena praćenjem naprednih tokova vizantijske umetnosti (Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i dečansko slikarstvo), kombinovanim sa elementima istovremene umetnosti Zapada (arhitektura i slikarstvo Dečana). Zahvaljujući svojim ktitorima i njihovim saradnicima, ovi spomenici visoko nadilaze okvire lokalne sredine.

Ovi srednjovekovni srpski spomenici nalazi se na teritoriji AP Kosovo i Metohija, koja je trenutno pod upravom UNMIK-a. Od 2006. upisani su i na UNESCO Listu svetske baštine u opasnosti, zbog nestabilne bezbednosne situacije koja vlada u toj pokrajini. Nakon NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. i dolaska međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a na Kosovo i Metohiju, albanski ekstremisti su uništili ili teško oštetili preko 100 pravoslavnih crkava i manastira. Pojedini srpski pravoslavni manastiri uspevaju da se održe samo zahvaljujući hrabrosti i požrtvovanju monaha i vojnoj zaštiti međunarodnih mirovnih snaga. Poseta manastirima moguća je samo uz vojnu pratnju KFOR-a.

Пећка патријаршија



На самом улазу у Руговску клисуру, недалеко од Пећи, смештена је Пећка патријаршија. У манастиру се налазе четири цркве, сазидане једна уз другу, тако да данас чине јединствену грађевину. Најстарија црква Св. апостола, подигнута је у трећој деценији 13. века, а ктитор је био други српски архиепископ Арсеније i, који је овде пренео седиште архиепископије, које се дотле налазило у Жичи. Једнобродна грађевина са куполом, пространим олтарским полукружним простором и издуженим правоугаоним простором подсећа на архитектонско решење манастира Жича.

Почетком 14. века, у размаку од десетак година, са обе стране старе цркве подигнуте су нове, са северне стране црква Св. Димитрија, а са јужне Богородичина црква и уз њу мала црква Св. Николе. Са западне стране подигнута је припрата. Црква Св. Димитрија има основу сажетог уписаног крста са куполом која се ослања на угаоне пиластре и фасадама оживљеним алтернацијом камена и опеке. Богородичина црква је по архитектури блиска цркви Св. Димитрија, а мала црква Св. Никола је једноставне архитектуре.

Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може се сагледати на зидовима цркава. Најстарије фреске се налазе у поткуполном простору цркве Св. Апостола (13. век). Највећи део фресака у цркви Св. Димитрија радио је сликар Јован за кога је карактеристична склоност за приказивањем детаља. Девојка са крчагом у слици Рођење Богородице у олтару позната је због своје класичне лепоте и љупкости. Фреске у припрати сликане су у неколико махова, од 14. до 18. века. Одмах до улаза налази се осликана лоза Немањичке династије.

У цркви Св. Димитрија смештена је манастирска ризница, са бројним иконама, рукописним књигама и кујунџијским предметима. Иконе потичу из пећке иконописачке радионице, која је била нарочито активна у другој половини 16. века. У унутрашњости цркава сачувани су мермерни саркофази са моштима пећких архиепископа и патријарха, који због скулпторских украса представљају вредна уметничка дела.

Од јула 2006. на Листу светске културне баштине unesco-а уписани су манастири Пећка патријаршија и Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену, уз претходно уписан манастир Дечани, под заједничким називом „Средњовековни споменици на Косову (Србија)“. А од 2006. налази се и на unesco Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

ИНФО

Дечани


Манастир Дечани се налази 17 км јужно од Пећи, на обронцима Проклетија. Манастир је као своју задужбину и маузолеј између 1327. и 1335. подигао краљ Стефан Урош iii Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Дечани представљају највећу црквену грађевину средњовековне Србије. Познат је и под називом Високи Дечани.

Грађени су по узору на Богородичину цркву у Студеници, са разноврсном и богатом пластичном декорацијом на порталима, прозорима и конзолама. Основа цркве Христа Пантократора састоји се од три целине, троделног олтарског простора, петобродног наоса и тробродног нартекса. Над средишњим бродом наоса уздиже се купола, споља осмострана, а изнутра кружна. Кубе је високо 28 м. Градитељ фра Вита из Котора је структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада, које су изведене у хоризонталним редовима светложутог и љубичасто-црвеног мермера.

Зидно сликарство Дечана је скоро у потпуности сачувано и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена из историје хришћанства, разврстаних у преко 20 циклуса. Посебно је занимљив низ портрета чланова династије Немањић. Живопис је настао између 1335. и 1350. и дело је већег броја сликара из разних крајева Душановог царства, међу којима су доминирали уметници из приморских крајева који су фрескама украшавали и православне и католичке храмове. Дечани су једна од ретких српских средњовековних цркава у којима је потпуно сачуван првобитни камени иконостас и већи број икона из 14. века.

Дечанска ризница, уз ону на Хиландару, је најбогатија манастирска ризница у целом српству, са око 60 икона из 14-17. века, старим рукописима, великим бројем књига и црквеним предметима од непроцењиве уметничке и културно-историјске вредности, који су презентирани у згради манастирске трпезарије и представљају највећу атракцију овог споменичког комплекса.

Манастир Дечани уписан је у Листу светске културне баштине unesco-а од 2004. А од 2006. је и на unesco Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

ИНФО

Грачаница


Манастир Грачаница је један од најлепших споменика српске средњовековне уметности. Налази се у истоименом селу, 9 км југоисточно од Приштине. Од средњовековног манастирског комплекса очувана је само црква посвећена Благовештењу. Подигнута је 1321. године, као задужбина краља Милутина, у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста и фасадама од наизменичних редова опеке и камена.

Централна купола се ослања на четири ступца, надвишујући главни простор, који се на истоку надовезује на олтарски простор, на западу на унутрашњу припрату, а на северу и југу на бочне бродове, који се завршавају на двема посебним капелама. Са своје три апсиде, споља простране, источни део храма чини јединство са целом грађевином.

Фреске у Грачаници осликали су грчки мајстори из Солуна, чувени Михаило и Евтихије, који су живописање завршили 1321. Одлично су очуване и припадају наративном сликарству, карактеристичном за српску и византијску уметност прве половине 14. века. У поређењу са фрескама из претходног века, композиције су мање, а мотиви разноврснији, укључујући сцене из живота светитеља и црквеног календара. У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана генеолошка лоза династије Немањића, са 16 портрета, а на улазу у цркву налазе се портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде. Њене, на слици оштећене очи, инспирисале су песника Милана Ракића да напише једну од најлепших песама новије српске књижевности.

У манастиру се налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим великим димензијама (269 x 139 цм).

Од јула 2006. на Листу светске културне баштине UNESCO-а уписани су манастири Пећка патријаршија и Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену, уз претходно уписан манастир Дечани, под заједничким називом „Средњовековни споменици на Косову (Србија)“. А од 2006. налази се и на UNESCO Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

ИНФО

Богородица Љевишка


Најзнаменитија средњовековна грађевина у Призрену свакако је некадашња катедрална црква, Богородица Љевишка, коју је 1306-07. обновио краљ Милутин на остацима цркве из 13. века. Од тробродне цркве направљена је петобродна црква, са пет купола, нартексом и егзонартексом изнад којег је постављен звоник са две капеле.

У ствари, протомајстор цркве Никола направио је оригинално решење спајањем тробродне базилике у основи и концепције храма уписаног крста у горњој конструкцији. Токок турске владавине претворена је у џамију, обијене су и прекречене фреске.

Два слоја фресака чине суштину уметничке заоставштине ове цркве. Први слој је са почетка 13. века и састоји се од три фреске (Свадба у Кани, Исцељење слепог и Богородица са Христом Хранитељем). Други слој фресака настао је између 1307. и 1313. године, а аутори су група талентованих сликара на челу са Астрапом. Издвајају се портрети ктитора и поворка Немањића, предака краља Милутина, који су натприродне величине. Основна новина живописа је продор нових тема из циклуса Страдања и Чуда, увећавање броја фигура које учествују у сценама и развијање симболичног језика, алегоријског, метафоричког и персонификацијског значења, што указује на усвајање новог византијског уметничког стила, ренесансе Палеолога.

Од јула 2006. на Листу светске културне баштине unesco-а уписани су манастири Пећка патријаршија и Грачаница и црква Богородице Љевишке, уз претходно уписан манастир Дечани, под заједничким називом „Средњовековни споменици на Косову (Србија)“. А од 2006. налази се и на unesco Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

ИНФО

Бањска

Манастир Бањска, са црквом посвећеном Св. Стефану, налази се у истоименом месту, 15 км северозападно од Косовске Митровице. Подигао га је између 1312. и 1316. као своју задужбину и маузолеј краљ Милутин. У турско време на рушевинама Бањске никло је утврђење, а сама црква била је претворена у џамију све до 1914.

Манастирски комплекс је обухватао, поред цркве, одбрамбене куле, трпезарију и низ грађевина које су током векова више пута преправљане. По ктиторовој жељи црква је грађена по узору на Богородичину цркву у Студеници. У основи је једнобродна грађевина са куполом изнад наоса, троделним олтарским простором, певницама на које се надовезују бочне капеле, припратом и две високе куле – звоницима. Сви спољни зидови декорисани су масивним и лепо обрађеним тесаницима од белог и црвеног мермера и сивог серпентина.

Бањску и Студеницу повезује и блискост скулптуралних украса, који остварују синтезу византијске и романске концепције. Бањска је имала раскошан западни портал, украшен пластичним представама од мермера. У том украсу доминирала је скулптура Богородице са Христом, која се данас налази у цркви оближњег села Соколице.

Фреске, које су плениле лепотом и употребом злата, готово у потпуности су страдале, осим фрагмента у медаљонима на луку под куполом, који обухвата попрсја светитеља.

Налази се на територији АП Косово и Метохија, која је тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

ИНФО

Девич


Манастир Девич, са црквом посвећеном Богородичином Ваведењу, налази се у метохијској области Дреница, 5 км јужно од Србице. По народном предању основао га је деспот Ђурађ Бранковић у првој половини 15. века у спомен своје кћери-девице, по чему је и добио назив.

Данашњи изглед цркве је резултат бројних обнова и дограђивања. Најстарији део комплекса је сама црква, једнобродна грађевина, засведена подужним полуобличастим сводом са тространом апсидом споља. Капела у којој се чувају мошти светитеља Јанићија Девичког налази се источно од олтарског дела цркве.

Зидно сликарство манастира чине три слоја фресака. Најстарији се налази у северном параклису и потиче из друге половине 15. века. Сачуван је портрет Св. Јанићија Девичког са натписом да је он „први ктитор“. Други слој фресака прекрива зидне површине у конхи апсиде и источног дела цркве, а најмлађе слике из 19. века немају веће уметничке вредности.

Угледу који је због светитељских моштију Јаничија Девичког манастир имао у 16. и 17. веку доприносила је и плодна преписивачка радионица, о којој сведоче многобројни рукописи који су у 19. веку чувани у манастиру.

Налази се на територији АП Косово и Метохија, која је тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

ИНФО