Tema: Ko je Isus Hristos?

Ko je Isus Hristos?


Ko je Isus Hristos? Za razliku od pitanja, "Da li Bog postoji?", jako malo ljudi se pita da li je Isus Hristos postojao. Generalno je prihvaćeno da je Isus zaista bio čovek koji je hodao zemljom, u Izraelu, pre skoro 2000 godina. Debata nastaje kada se počne raspravljati o Isusovom potpunom identitetu. Skoro svaka velika religija uči da je Isus bio prorok, ili dobar učitelj ili pobožan čovek. Problem je u tome da nam Biblija kaže da je Isus bio beskonačno mnogo više od proroka, dobrog učitelja ili pobožnog čoveka.

C.S. Luis i svojoj knjizi Klasično Hrišćanstvo piše sledeće: "Ovde pokušavam da izbegnem najveću glupost koju neko može da kaže kada govori o Njemu [Isus Hristos]: "Spreman sam da prihvatim Isusa kao velikog moralnog učitelja, ali ne prihvatam Njegovo tvrđenje da je Bog." Tako nešto ne bismo smeli da kažemo. Čovek koji bi bio samo čovek i rekao stvari koje je Isus rekao, ne bi bio veliki moralni učitelj. On bi bio ili ludak – na istom nivou kao i onaj koji tvrdi za sebe da je tvrdo kuvano jaje – ili đavo iz pakla. Morate da se odlučite. Ovaj čovek ili je bio i jeste Sin Božiji, ili je ludak, a možda nešto i gore....Možete da ga zatvorite kao ludaka, možete da ga pljujete i da ga ubijete kao demona, ili možete da padnete pred Njegove noge i nazovete ga Gospodom i Bogom. Ali nemojte nastupati sa takvim pokroviteljskim i besmislenim tvrđenejm da je On bio veliki učitelj ljudi. On nam to nije ostavio nedorečenim. Nije ni nameravao.”

I onda, ko Isus tvrdi da jeste? Šta Biblija kaže ko je On bio? Pogledajmo prvo Isusove reči u Jovanu 10:30, “Ja i Otac jedno smo.” Na prvi pogled, ovo možda ne izgleda kao tvrdnja da je Bog. Međutim, pogledajmo na reakciju Jevreja na Njegovu izjavu, “Odgovoriše mu Judeji: za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, što se ti – kao čovek – gradiš Bogom” (Jovan 10:33). Jevreji su Isusovu izjavu razumeli kao tvrdnju da je Bog. U stihovima koji slede, Isus nikada nije ispravio Jevreje govoreći , “Ja nisam tvrdio da sam Bog.” To ukazuje da je Isus zaista govorio da je Bog kada je izjavljivao, “Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10:30). Jovan 8:58 je drugi primer. Isus je izjavio, “ Reče im Isus: zaista, zaista kažem vam: ja postojim pre nego što se Avram rodio!” I iznova, kao odgovor na ovo, Jevreji su uzeli kamenje u pokušaju da Ga kamenuju (Jovan 8:59). Isus proglašava svoj identitet izrazom “Ja sam” koji je direktna primena starozavetnog imena za Boga (Druga Mojsijeva 3:14). Zašto bi Jevreji želeli da kamenuju Isusa ako On nije rekao nešto što su oni verovali da je bogohulno, u ovom slučaju, tvrdnju da je Bog?

Jovan 1:1 kaže da “Bog beše Reč.” Jovan 1:14 kaže “Reč se ovaploti.” Ovo jasno pokazuje da je Isus Bog u telu. Toma, jedan od učenika ja izjavio u vezi sa Isusom, “Gospod moj i Bog moj” (Jovan 20:28). Isus ga ne ispravlja. Apostol Pavle Ga opisuje kao, “…velikog Boga i Spasitelja – Isusa Hrista (Tit 2:13). Apostol Petar kaže isto, “…našeg Boga i Spasitelja Isusa Hrista” (2 Petrova 1:1). Bog Otac svedoči o potpunom Isusovom identitetu rečima "Za Sina pak: "Tvoj presto Bože, stoji u sve vekove i žezlo tvoje pravosti je žezlo tvoga carstva."" Starozavetna proročanstva najavljuju Njegovu božansku prirodu, “Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti Divni Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Knez Mira.”

Tako, kao što je C.S. Luis zaključio, verovati da je Isus bio dobar učitelj ne postoji kao mogućnost. Isus je jasno i neporecivo tvrdio da je Bog. Ako On nije bio Bog, onda je bio lažov, i samim tim nije bio prorok, dobar učitalj ili pobožan čovek. U pokušaju da umanje značaj Isusovih reči, moderni “sholastici” tvrde da “istinski istorijski Isus” nije rekao mnoge od stvari koje mu Biblija pripisuje. Ko smo mi da se raspravljamo sa Božijom Rečju u vezi onog što Isus jeste ili nije rekao? Kako jedan “sholastik” dve hilade godina posle Isusa može da ima bolji uvid u ono što je Isus jeste ili nije rekao nego oni koji su sa njim živeli, služili i koji su učili od Njega samog (Jovan 14:26)?

Zašto je pitanje u vezi Isusovog paravog identiteta toliko važno? Zašto je bitno da li Isus jeste ili nije Bog? Najvažniji razlog zbog koga Isus treba da je Bog, je taj da u slučaju da nije Bog, Njegova smrt ne bi bila dovoljna da plati kaznu za grehe čitavog sveta (1 Jovanova 2:2). Samo je Bog mogao da plati tako veliku kaznu (Rimljani 5:8; 2 Korinćanima 5:21). Isus je morao da bude Bog da bi mogao da plati naš dug. Isus je trebalo da bude čovek da bi mogao da umre. Spasenje je dostupno jedino kroz veru u Isusa Hrista! Isusova božanska priroda je razlog zašto je On jedini put ka spasenju. Isusova božanska priroda je razlog zašto je On objavio, “Ja sam Put, i Istina i Život: niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene” (Jovan 14:6).

Isusovo ljudsko poreklo


1. Rodoslovlje Isusa Krista, sina Davidova, sina Abrahamova:
2. „Abraham rodi Izaka, Izak rodi Jakova, Jakov rodi Judu i braću njegovu.”

Ovako nastavlja sve do pred kraj rodoslovlja, gdje kaže:
16. „Jakov (14) rodi Josipa, muža Marije, koja rodi Isusa koji se zove Krist.”
Od Abrahama do Davida je četrnaest koljena, od Davida do protjerivanja u Babilon četrnaest i od protjerivanja u Babilon do Mesije četrnaest koljena. Međutim Luka na početku svog Evanđelja izostavlja opis Mesijinog rodoslovlja i spominje ga tek u Drugom poglavlju kod priča o Mariji. Nakon priče o njoj on govori o Isusovom krštenju od strane Ivana Krstitelja (Jahja, a.s.) u rijeci Jordan, nakon čega je Isus počeo obznanjivati svoju misiju. Samo na ovom mjestu Luka govori o njegovom rodoslovlju i kaže: „Isusu je na početku njegova djelovanja bilo otprilike trideset godina, a bijaše, kako se držalo - sin Josipov, sin Helijev, Matatov, Levijev...”


On tako nastavlja sve do Abrahama (Ibrahima, a.s.). Poređenjem rodoslovlja koja navode Matej i Luka dolazi se do zaključka da su im se potkrale greške koje može uočiti i obični čitalac, bez ikakve prethodne upućenosti u ovu oblast. Rodoslovlje porijekla po Lukinom evanđelju ide preko Davidova sina Natana, za razliku od Mateja, po kome ono ide preko Davidova sina Salamona. - Matej kaže da je Josip Drvodjelja Jakovljev sin, dok Luka tvrdi da je on Helijev sin.

- Matej, dalje, kaže da su Mesijini preci od Davida pa do babilonskog progonstva bili ugledni vladari, dok Luka kaže da nisu bili ni vladari ni poznati, izuzimajući Davida i Natana.
- Matej kaže da je Salatiel Jehonijev sin (jedan od predaka u lozi Mesijinog rodoslovlja), dok Luka kaže da je on Nerijev sin.
- Matej kaže da je Abijud Zerubebelov sin, dok Luka kaže da se on zvao Rezin. Do ovakvih grešaka je došlo i pored toga što su imena Zerubebelovih sinova već bila napisana u Trinaestom poglavlju Prve knjige Ljetopisa (jedna od jevrejskih knjiga) gdje među njegovim sinovima nema onih sa imenima Abijud i Rezin.
- Matej kaže da između Davida i Mesije ima šesnaest koljena, dok Luka kaže da je između njih dvojice četrdeset i jedno koljeno.
- Ostalo je da još kažemo da čovjek čije su rodoslovlje dali, uopće nije Mesija nego Josip Drvodjelja. Ovo je jedna velika, ako ne i najveća greška, koju su napravili navodeći lozu Mesijinog rodoslovlja. Na početku je naglašeno da se daje rodoslovlje Mesije, a na kraju se uspostavilo da se, zapravo, radi o Josipu Drvodjelji, Marijinom mužu. Zar neka greška može biti fatalnija od ove? Nikakvo se opravdanje ne nalazi ni u tvrdnji da se na ovaj način željelo izbjeći da se spomene Marijino ime, jer je navodno to bilo sramota. Kakva bi to bila sramota, kad su je svi Jevreji poznavali i u mnogo slučajeva optuživali za nemoral, jer je bez muža rodila Mesiju. Zar neka uvreda pominjanjem njenog imena, može biti teža od ove?! Ko želi da se upozna sa još nekim detaljima i prigovorima, preporučujemo mu da pročita Prvu knjigu Ljetopisa, jednu od svetih jevrejskih knjiga koja je štampana u okviru Starog zavjeta. Tamo se može naći još prigovora. Zbog gore navedenog jasno se vidi zbog čega se ni Matejeva ni Lukina verzija Mesijinog rodoslovlja, ne može prihvatiti kao ispravna, jer one jedna drugu isključuju. Dakle, ako bi se jedna uzela kao tačna, druga bi bila netačna.

Bilješke:
(14) Ovdje se ne misli na Jakuba, oca Jusuf, a.s., nego na Jakova, oca Josipa Drvodjelje, muža Mesijine majke Marije
(15) Također, preporučujemo knjigu el-Mesihu fi mesadiri-l-Akaid el-mesihijeti od ing. Ahmeda Abdulwehhaba, izdana u Kairu 1978. god. str 78-83 i knjigu Kasasu-l-Enbijai od rahmetli Abdulwehhaba, izdanu u Kairu 1956. god. str.374

Dakle, osnovni (u krajnjoj liniji i jedini) atribut Božanstva jeste svemoć, koji, kao takav, isključuje potrebu za drugim Božanstvima (jer kada već postoji Neko Svemoćan – šta bi bila njihova uloga?).

Prema tome, ideja da je Bog usamljena ličnost, Koja je, doslovnim rađanjem Sina, u jednom trenutku večnosti, doživela promenu (što je apsurd, jer je Bog Apsolut - Savršen, Nepromenljiv), da bi Ga potom (i tek nakon nekog vremena) uzdigla do jednakosti sa Njom Samom (već smo zaključili da je postojanje dva Božanstva nepotrebno i nemoguće), nije zasnovana na činjenicama niti, samim tim, na Božjoj Reči, koja, takođe, svedoči o uslovnosti Hristove podređenosti Ocu:

“Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u Obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je PONIZIO Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao Čovek. Ponizio SAM Sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.” (Filibljanima 2,5-8)

Stoga, kao što smo zaključili, Njegova jednakost sa Ocem nije uslovna, već apsolutna: »Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno.« (Kološanima 2,9)



“Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.” (Dela 20,28) “Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14) “Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: …Bog Silni, Otac Večni…” (Isaija 9,6) “Jer kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16) “Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)
Besmisleno je da Bog od stvorenog bića napravi još jednog Stvoriteljai da Ga metne izvan vremena i prostora, tamo gde mu mesto ne pripada. Iz takvog shvatanja sledi da je Bog sam prekršio Prvu Božju zapovest, jer je navodno stvorenje Hrista uzdigao na mesto Stvoritelja i zatim tražio od ljudi Njegovo obožavanje, u skladu sa inače postojećim ljudskim bezumljem: "I većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca." (Rimljanima 1,25) Ako Bog može da krši svoj zakon pukom odlukom, šta možemo očekivati od sledbenika takvog Boga? Uvek sam imao problema sa Jehovinim svedocima da im objasnim da je nedosledno Bogu da nekim svojim dekretom idem protiv sopstvenog zakona, kao da zakon nije definisan svojim smislom i karakterom, nego može da se menja po nečijem ćefu, mimo svog jasnog smisla i karaktera ljubavi. Prirodno je da farisejsko shvatanje zakona, koje ne gleda na duh i smisao, može da dođe do takvog zaključka da se kao kakvo puko pravilo zakon može promeniti, a da ne dođe u sukob sa samim duhom ljubavi koji zapravo u suštini zakon definiše. Takvi vi ljudi ne shvataju prirodu ni ljubavi ni greha, kada misle da njihova definicija može da se menja nekakvim dekretima


Svako ljudsko bice o Isusu razmislja na svoj nacin.Bit njegovog dolaska, zivota i stradanja shvataju on koji u NJEMU zive!Dj.Vesna za forum [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Ko je Isus Hrist???

HRISTOS KAO STVORITELJ
Ako sledimo često citirani tekst koji kaže da je Hristos, Reč, Bog, onda čitamo: „Sve je kroz
nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje“ (Jv 1,3). Pošto nijedno dodatno objašnjenje
ove Reči ne može da je učini još jasnijom, čitamo u Jevr. 1,1‐4: „Bog, koji je od davnine
mnogo puta i na mnogo načina govorio našim očevima preko proroka, u ove poslednje
dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, kroz koga
je i svet stvorio; on je odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bića, koji sve
nosi svojom silnom rečju, koji je izvršio očišćenje od greha i seo s desne strane veličanstva
na visinama i postao toliko silniji od anđela ‐ koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga.“
Apostol Pavle upućuje Kološanima još snažnije riječi. Govoreći o Hristu kao o Onom kroz
kojega smo otkupljeni, Pavle Ga opisuje kao Onog „Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je
rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što
se vidi i što se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza
nj i za nj sazda. I on je prije svega, i sve je u njemu.“ (Kološanima 1,15‐17)
Ovaj divni tekst trebalo bi pažljivo proučavati i često o njemu razmišljati. U celom svemiru
ne postoji ništa što Hristos nije stvorio. On je stvorio sve što postoji na Nebu i na Zemlji; On je
stvorio i vidljivo i nevidljivo. Svi prestoli i gospodstva, sve vlasti i sile na nebu zahvaljuju
Njemu za svoje postojanje. I pošto je On pre svega i Stvoritelj svega, onda sve postoji kroz
Njega i kroz Njega se sve održava. Ovo je istovetno sa onim što piše u Jevr 1,3 da On sve nosi
svojom silnom rečju. Nebesa su stvorena tom rečju i tom istom rečju ona se drže na svom
mestu i čuvaju od razaranja.
S ovim u vezi nemoguće je prevideti Is 40,25.26: „S kim ćete me dakle izjednačiti da bih
bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku
svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne izostaje
nijedno?“ Ili, kako u izvornom Jevrejskom prevodu stoji mnogo odlučnije: „od Njega, koji je
veliki u moći i snažan u sili – niko ne može pobeći.“ Da je Hristos taj Svetac koji nebesku
vojsku zove po imenu i održava je na svom mestu, vidi se i iz drugog dela ovog poglavlja. On je
taj o kome se kaže: „ ...Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu
našemu.“ „Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i mišica će njegova obladati njim; evo plata je
njegova kod njega i delo njegovo pred njim. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje
sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.“ (Stihovi 3.10.11)
Biće dovoljno još jedno svedočanstvo kada razmatramo Hrista kao Stvoritelja. To je svedočanstvo
koje dolazi lično od Oca. U poslanici Jevrejima čitamo da nam Bog govori preko Sina
i o Njemu se kaže: „I da mu se poklone svi anđeli Božji.“ Dok o anđelima kaže: „Koji vetrove
čini svojim anđelima i plamenove ognjene svojim slugama,“ Otac, naprotiv, o svom Sinu
kaže: „Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove i palica pravednosti je palica tvoga carstva.“
Dalje, Bog Otac nastavlja: „Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih
ruku“ (Jevr 1,6‐10). Ovde vidimo da Bog Otac oslovljava svoga Sina kao Boga i o Njemu kaže:
„Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih ruku.“ Ako Otac ukazuje
ovu čast svome Sinu, ko je čovek da ne učini isto? Ovim možemo da završimo direktna sve12
dočanstva o Božanstvu Hrista, kao Stvoritelja svih stvari.
Nužno je još nešto napomenuti. Niko ne treba da pomisli da smo uzvisili Sina na račun Oca
ili da smo želeli da potcenimo Oca. To nije tako jer su interesi i Oca i Sina isti. Mi poštujemo
Oca poštujući Sina, i u potpunosti smo saglasni sa rečima koje je apostol Pavle rekao: „Mi
imamo jednoga Boga Oca, od koga je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista,
kroz koga je sve postalo, pa i mi ‐ njegovim posredstvom“ (1. Kor 8,6). To je u skladu sa istinom
koju smo već razmatrali, da je Bog kroz Njega stvorio sve svetove. Konačno, sve stvari
proizilaze od Boga Oca; čak i Hristos lično proizilazi od Oca, ali bila je Očeva volja da u Hristu
živi sva punina Božanstva i da je On taj koji neposredno delovao u svim delima stvaranja. Naše
istraživanje ima za cilj da u potpunosti objasni jednakost Hrista sa Ocem, da bi se bolje mogla
razumeti i ceniti Njegova sila kojom nas spasava.