Tema: Svete Tajne

Svete Tajne

Седам Светих Тајни

Света Тајна Крштења
Света Тајна Миропомазања
Света Тајна Исповести (Покајања)
Света Тајна Причести
Света Тајна Брака
Света Тајна Свештенства
Света Тајна Јелеосвећења

СВЕТЕ ТАЈНЕ (грч: Ιερά Μυστήρια, μυστήριον), видљиве свештене радње које верницима пружају невидљиву благодат Светог Духа; видљиве свештене радње које конкретизују духовну стварност. Свете Тајне су предате од Господа Цркви, и оне су тиме постале неопходне за све чланове Цркве, јер без њих човек не може живети хришћанским духовним животом. Оне представљају човеково додиривање Бога, по Његовом допуштењу и милости. Можемо рећи да су Свете Тајне савршено делање извируће благодати Светог Духа.

Свете Тајне се проводе у облику Црквених обреда, и неопходне су у процесу спасења човека. Предате су Цркви са циљем посвећења својих чланова, привођења Цркви, а тиме и Богу, из чега онда произилази и привођење у вечни живот у Царству Божијем. Резултат су превелике милости Божије, коју је Он излио на Своју Цркву, на Педесетницу.

Број Светих Тајни у Цркви није познат. Каже се да све оно што се односи на Црквени живот представља Свету Тајну. Успрскос томе, често се у Црквеној пракси, и то углавном из практичних разлога, ради лакшег образовања катихумена, спомиње "седам Светих Тајни".

Нови Завет

Св. Павле је у својим посланицама Ефесцима и Колошанима највише говорио и писао ο Светим Тајнама: Најпре ο "тајни воље Божије", коју у наставку назива "домостројем тајне", а мало даље "домостројем благодати", што значи да је појам Тајна поистовећен с појмом Благодат. Св. Павле Тајну још назива и "тајном вере" (1 Тим 3,9).

У патристичком периоду, није постојао израз који би означавао Свете Тајне, као специфичну категорију Црквених радњи, већ су се употребљавали изрази: "свештене радње" и "освећење". У принципу су ти изрази и данас у употреби, само је поред њих додан и израз "Света Тајна".
Карактер

Свете тајне: Крштење, Миропомазање, Исповест, Причешће, Брак, Свештенство и Јелеосвећење, јесу обреди освећења и преко њих верник стварно учествује у Тајни Спасења. Свете Тајне су тријадоцентричне (јер у светим тајнама учествују Света Тројица), а имају еклисиолошки (јер кроз њих човек постаје чланом Цркве) и есхатолошки карактер (јер су оне својеврсни богочовечански прозори кроз које се види вечни живот). Α будући да Црква дарује историјско Христово Васкрсење, еклисиолошки карактер Светих Тајни је и важност, којој се придаје велики значај.

Цео живот Цркве је светотајински, и у Православљу се оне не броје, и не зна им се број. Међутим, из чисто практичних разлога, поготово образовања верника, Црква је издвојила седам Светих Тајни, које се понекад, у теолошкој литератури, називају и "седам дарова Духа Светог", јер Свети Дух излива своје дарове у току савршавања Светих Тајни у окриљу Цркве. Свете Тајне су дате Цркви, и исправност провођења и благодат Светих Тајни постоји једино унутар Цркве. Епископи, као наследници Апостола и свештеници, као помоћници Епископа, савршавају Свете Тајне у име Цркве и уз заједничку молитву целе Цркве.