Iz Tolstojeve pripovetke "propast ada i njegovo izbavljenje"
Ко руководи блудом? Ја — одговори пузећи на стражњици према Белзебубу, мрки ђаво женског лика с подбулим лицем и балавим устима која су непрестано жва- кала. Тај ђаво испуза испред свих осталих, чучну, пови главу у страну и, протуривши реп с кићан-ком између ногу, поче, машући њиме, говорити певајућим гласом овако:— Наводимо их и по старом методу који си
употребљавао још у рају ти, оче и господару наш,који си нам предао цео људски род да господа- римо њиме, и на нови црквени начин. На нови црквени начин ми их наводимо овако: уверавамо људе да се прави брак не састоји у томе у чему се стварно састоји, у сједињавању мушкарца и жене, већ у томе да се обуку у што лепше хаљине, оду
у велику, направљену у ту сврху зграду и да тамо, ставивши на главу нарочите, зато направљене капе, и уз звуке разноврсних песама, обиђу три пута око стола. Ми сугерирамо људима да је је- дино то прави брак. И људи, уверивши се у то, наравно, сматрају да је свако сједињавање му- шкарца и жене под другим околностима обично задовољство које ни на шта не обавезује или задовољење хигијенских потреоа и зато се, не устру-чавајући се, препуштају том задовољству. Баво женског лика приклони подбулу главу на Аругу страну и ћуташе који часак, као да оче-кује да види како ће његове речи деловати на Белзебуба.Белзебуб климну главом у знак одобраваља и ђаво женског лика настави овако:
— Тим начином, не напуштајући при том ни ранији, који је употребљаван у рају, начин
за-брањеног плода и радозналости — настави он очи-гледно желећи да подиђе Белзебубу
постижемо највеће успехе. Замишљајући да могу ступити у часни црквени брак и после
сједињавања с многим женама, људи мењају стотине жена и при том се тако навикавају на
разврат да то чине и после црквеног брака. Ако им се учини да их спутавају неке обавезе
настале из црквеног брака, тад по други пут обилазе око стола, прво обилажење сма-трају
неважећим.Баво женског лика заћута и, обрисавши крајем репа бале које су му потекле из уста, пови главу на другу страну и ћутке упре очи у Белзебуба.
Ко руководи убиствима?
— Ја — одговори, иступивши из гомиле, ђаво црвен као крв, с очњацима који су штрчали из
уста, оштрим роговима и увис подигнутим дебе- лим, непомичним репом. — Како ти нагониш да постану убице ученике онога који је рекао: не узвраћај злом за зло,
љуби непријатеље своје? Како наводиш те људе да постану убице? — Наводимо их на стари начин — одговори црвени ђаво заглушујућим, громким гласом — подстичемо у људима грамзивост, напраситост, мржњу, освету, надменост. И, исто тако, на стари
начин сугерирамо учитељима људи да је најбоље средство да се људи одуче од убиства да учитељи јавно убијају оне који су извршили убиство. Тај начин даје нам исто толико убица колико их и приправља за нас. Већи број давало нам је и даје ново учење о непогрешивости цркве, о хришћан- ском браку и о хришћанској једнакости. Учење
о непогрешивости цркве давало нам је некада нај- већи број убица. Л>уди који су убрајали себе међу чланове непогрешиве цркве, сматрали су да је злочин дозволити лажним тумачима учења да развраћају људе и да је зато убиство таквих људи богоугодно дело. И убијали су цела насеља и осуђивали на смрт, спаљивали сто- тине хиљада људи. При том је смешно то што су они који су осуђивали на смрт и спаљивали људе, оне који су почели схватати право учење, те за нас најопасније људе, сматрали нашим слугама, то јест слугама ђавола. Ти који су осуђивали на смрт и спаљивали на ломачама и који су одиста били наше покорне слуге, сматрали су себе светим извршиоцима божје воље. Тако је то било у старо време.
Bookmarks