Tema: Preminuo patrijarh Irinej

ПРЕМИНУО ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ




У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“
у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит
београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).

спц

SMRT PATRIJARHA - MUDRI PASTIR U VUČJE VREME:
Otišao je tihi čovek Jevanđelja




PATRIJARH srpski Irinej (90) upokojio se juče ujutru tačno u 7 časova i sedam
minuta u vojnoj kovid-bolnici "Karaburma".
Poglavar Srpske pravoslavne crkve, posle višenedeljne borbe, podlegao je
posledicama zaraze virusom korona. Njegovo stanje je bilo veoma teško od
četvrtka ujutru, kada je pojačana hronična srčana slabost, a napori srpskih i
ruskih lekara nažalost nisu dali rezultat.

Vest o smrti patrijarha Irineja potvrđena je juče rano ujutru.

- Večan mu spomen i carstvo nebesko - navedeno je uz vest o upokojenju.

Patrijarh je poslednji dan proveo u izuzetno teškom stanju, koje se velikom
brzinom pogoršavalo. Poslednji napor lekari su učinili kasno uveče priključenjem
na veštačku ventilaciju. Borba za život Njegove svetosti trajala je tokom cele
noći, da bi u zoru zauvek sklopio svoje monaške oči.

Na prvu vest od odlasku srpskog prvojerarha oglasila su se zvona sa svih
hramova SPC u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj. Po drevnom običaju
oglašavala su se na svakih 15 minuta pre punog časa, podsećajući da je
prestalo da kuca srce duhovnog pastira srpskog naroda.
Patrijarh Irinej rođen je 1930. kao Miroslav Gavrilović u selu Vidova, kod
Čačka. Potiče iz
čestite seoske porodice - oca Zdravka i majke Milijane. U rodnom mestu
završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Potom je upisao i
završio Bogosloviju u Prizrenu, gde se sreće sa Gojkom Stojčevićem,
potonjim vladikom raško-prizrenskim i patrijarhom srpskim Pavlom.

Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za profesora Prizrenske
bogoslovije. Pre stupanja na dužnost oktobra meseca 1959. u manastiru
Rakovica, od strane patrijarha Germana, prima monaški čin. Mladi
Miroslav postaje - Irinej. Postdiplomske studije završio je u Atini, a od
1969. obavljao je dužnost upravnika monaške škole u Manastiru Ostrog.
Ubrzo se vraća u Prizren, gde je kao rektor vodio Prizrensku bogosloviju.

Pod pokroviteljstvom poglavara SPC, 2013. u Nišu je održana centralna
proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta. Ovaj događaj okupio je sami
vrh svetskog pravoslavlja - Svetu liturgiju zajedno su služili patrijarh
vaseljenski Vartolomej, ruski Kiril, jerusalimski Teodor, srpski Irinej i četvorica
arhiepiskopa - grčki, kiparski, albanski i poljski.
Skup u Nišu među poslednjim je velikim molitvenim skupovima na kojima
su složno učestvovali ruski i vaseljenski poglavar. Koliko su udaljeni videlo
se već tri godine kasnije na Velikom pravoslavnom saboru na Kritu, gde je
delegaciju SPC predvodio patrijarh Irinej. Srpska crkva se odazvala ovom
skupu, koji je Ruska crkva bojkotovala, ali uz nastojanje da bude spona
dva udaljena pola svetskog pravoslavlja.
Poput svojih prethodnika, i patrijarh Irinej je veliki trud uložio u radove na
završetku Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. Jedna od poslednjih
želja srpskog patrijarha bila je da osvešta zavetnu crkvu srpskog naroda.
Za vreme koje je Irinej proveo na tronu poglavara SPC napravljen je
ogroman pomak ka potpunom završetku monumentalne svetinje - gotovo
je životopisanje mozaikom unutrašnjosti ove jedinstvene bogomolje.



Na unutrašnjem crkvenom planu patrijarh Irinej će biti zapamćen kao crkveni
poglavar koji je sa svetosavskim tronom nasledio i breme autoriteta koji je u
narodu imao njegov prethodnik Pavle. I sam je bio istinski poštovalac svetosti
svog prethodnika. Od prvih dana po ustoličenju pokazao je veliki trud na zbijanju
redova unutar Crkve. To je podrazumevalo i suočavanje sa više bolnih pitanja,
od kojih nije bežao.

- Mi hrišćani prihvatamo Jevanđelje kao najveću istinu i temelj našeg života.
A u njemu su radosne Hristove reči kojima je pobedio smrt: "Ne bojte se,
ja pobedih svet" - poručivao je upokojeni patrijarh srpski Irinej.

Vladika postaje 1974. godine, kada ga Sveti arhijerejski sabor bira za
vikarnog episkopa moravičkog. Sećanje na vladiku Irineja sa posebnom
toplinom čuvaju vernici iz Niša i okoline, kojima je patrijarh bio eparhijski
arhijerej punih 35 godina. Sa njima je neprekidno bio u najtežim
trenucima - tokom ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji, kada su se kroz
ovaj grad smenjivali vojska i izbeglice. Izuzetno težak trenutak u niškoj
epizodi upokojenog patrijarha dogodio se 2001. godine, kada je izgorela
Saborna crkva u ovom gradu. Nišlije ga vole i pamte kao izuzetno
otvorenog i iskrenog vladiku, uvek nasmejanog i spremnog na topli
razgovor i dogovor.

Po smrti patrijarha Pavla, Sveti arhijerejski sabor ga januara 2010. bira
za 45. po redu poglavara Srpske pravoslavne crkve. Čin ustoličenja
novog arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha
srpskog izvršen je 23. januara 2010, na Svetoj arhijerejskoj liturgiji u
beogradskoj Sabornoj crkvi.

Srpskom crkvom upokojeni patrijarh upravljao je mudro, vodeći je kroz
brojna iskušenja kojima je bila izložena tokom poslednje decenije.
Najveća rana mu je, kao i njegovom prethodniku, bila sudbina Kosova
i Metohije.

"Kosovo je naš Jerusalim i nikada ne smemo da ga se odreknemo.
Uvek postoji nada da će se ono što je oteto silom nekada vratiti, ali
ono što je poklonjeno odlazi zauvek - upozoravao je patrijarh Irinej na
značaj odbrane KiM u sastavu Srbije.

Sećajući se svog službovanja u Prizrenu, bio je ubeđeni pobornik suživota
Srba i Albanaca u pokrajini, ali i beskompromisni zagovornik masovnijeg
povratka našeg naroda u svoje domove. Napore koje je državni vrh činio u
raspetljavanju kosovoskog čvora poslednjih godina je podržavao,
naglašavajući da je za svako rešenje koje ne podrazumeva odricanje od
Kosova i Metohije.



Patrijarh Irinej bio je izuzetno cenjen u pravoslavnoj vaseljeni. Zapamćen je kao
najveći putnik među srpskim prvojerarsima. Najčešće je odlazio u pastirske
posete eparhijama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Boravio je više
puta u Rusiji, Grčkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, a posetio je i daleku
Indoneziju, Vaseljensku, Jerusalimsku i Antiohijsku patrijaršiju, kao i Australiju.
Obilazio je vernike u Kanadi, Italiji, Nemačkoj i Austriji, Velikoj Britaniji...

"Patrijarh Irinej - veliki patrijarh", rekao je o srpskom prvojerarhu rimski papa
Franja. Dvojica crkvenih poglavara otvorila su novo poglavlje u odnosima SPC
i Vatikana, a najkrupniji korak napravljen je stručnim dijalogom posvećenim
istorijskoj ulozi kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca,
uspostavivši model i za sve ostale tačke spoticanja u uzajamnim odnosima.
Najvažniji potez Irinej je povukao 2014. godine kada je papi uputio pismo sa
argumentima protiv najavljene Stepinčeve kanonizacije. Za njim je usledila
prepiska, formiranje Mešovite komisije, ali i dogovor da se i druga sporna
pitanja zajednički preispitaju. Patrijarh Irinej bio je veoma pomirljiv i prema
ideji da papa dođe u Srbiju. Nije se tome protivio, ali je ukazivao i da se još
nisu stekli svi uslovi za ovaj susret.

Izvor: Novosti.rs