Tema: Julijanski kalendar za Juli

Sv. vel. muč. Prokopije

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

21 juli / 08 juli

Rođen u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboške. Najpre mu beše ime Neanije. Po smrti očevoj majka vaspita sina potpuno u duhu rimskog idolopoklonstva. Kad odraste Neanije, vide ga jednom car Dioklecijan i odmah ga toliko zavoli da ga uze u svoj dvor na vojničku službu. Kada ovaj zločestivi car poče goniti hrišćane, on odredi Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i zatre tamo hrišćane. No na tom putu desi se Neaniju nešto slično kao negda i Savlu. U treći čas noći bi jak zemljotres i u tom javi mu se Gospod i ču se glas: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?" u velikom strahu upita Neanije: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam." U tom se pokaza u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i od krsta dođe glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji". I još mu Gospod reče: „ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom". Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On dade napraviti onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana on krete s vojskom protiv Agarjana, koji udarahu na Jerusalim. Kao pobedilac on uđe u Jerusalim i objavi majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „i mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena biše po tom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene. Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Pravoslavlje sija do skončanja vremena. I bi mu s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sv. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303 god.

Svešt. muč. Pankratije ep. Tavromenijski

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

22 juli / 09 juli

Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči NJegove i videše čudesa NJegova. Tu se Pankratije upozna s apostolom Petrom. Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krste se u Antiohiji. Pankratije se povuče u neku pešteru u Pontu, gde ga apostol Petar nađe, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavi za episkopa Tavromenijskog u Siciliji. U tome gradu sv. Pankratije počini velika čudesa, razori idole, krsti nekrštene a utvrdi krštene, i upravi dobro crkvom Božjom. Neki neznabožni vojvoda Akvilin, čuvši da ceo grad Tavromen posta hrišćanski pođe s vojskom na taj grad da ga poruši. Pankratije sveti ohrabri verne da se ne uboje, a sam on s klirom izađe van grada noseći u ruci nepobedivo oružje, krst časni. Kada se vojska približi gradu, pade na nju neka tama i obuze je strah velik. I nasta pometnja velika tako da se napadači okomiše jedan na drugog i izbodoše se i isekoše mačevima. Tako ugodnik Božji Pankratije spase grad istado svoje silnom molitvom svojom pred Gospodom. Najzad i on bi ubijen kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokoji se u Gospodu. Mošti njegove svete pokoje se u Rimu.

Svetih 45 mučenika iz Nikopolja

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

23 juli / 10 juli

U vreme opakog cara Likinija, koji vladaše istočnim delom carstva Vizantijskog, bi veliko gonjenje na hrišćane. U Nikopolju Jermenskom javi se namesniku carskom Lisiju sv. Leontije sa još nekoliko prijatelja svojih i reče mu, da su oni hrišćani. „A gde je vaš Hristos? upita Lisije. Ne bi li raspet, i ne umre li?" Na to mu sv. Leontije odgovori: „kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo". Posle duge prepirke o veri Lisije ih izbi i baci u tamnicu, gde im ne davahu ni jesti ni piti. Neka blagorodna hrišćanka Vlasijana donošaše im vodu i dodavaše kroz tamnički prozor. I angel Božji javi im se u tamnici, da ih uteši i ohrabri. Kada bi suđenje, javiše se Lisiju i dva tamničara kao obraćeni hrišćani, i još mnogi drugi, svega 45 njih na broju. Sudija ih osudi sve na smrtno tako, da im prvo sekirom budu odsečene ruke i noge, paposle da budu bačeni u oganj. Ta grozna kazna bi doslovno izvršena, i duše svetih mučenika odleteše Gospodu svome u večni život. Česno postradaše i carstvo naslediše 319 god.
---------------------------------------------------------------------------------
Prep. Antonije kijevo-pečerski

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Osnovatelj i otac monaštva u Rusiji. Rođen u malom mestu LJubečublizu Černigova, i rano ostavio svoju domovinu i otišao u sv. Goru, gde se zamonašio i podvizavao u manastiru Esfigmenu. Prema nekom nebesnom javljanju iguman ga uputi u Rusiju, da tamo stvara monaštvo. On izabra jednu pešteru kod Kijeva. Kada se oko njega sabraše želatelji monaškog života, tada im on postavi za igumana Teodosija, a on ostaupešteri kao bezmolvnik. Božjim blagoslovom manastir se razraste i postade maticom monaštva ruskog. Antonije pretrpe mnoge zlobe od ljudi i od demona, no on pobedi sve svojom krotošću. Imaše veliki dar prozorljivosti i iscelenja bolnih. Predstavi se Gospodu 1073 god. u 90 god. svoga života, ostavivši svoj duhovni rasadnik da kroz vekove donosi dobre plodove pravoslavnom narodu u Rusiji.

Sv. vel. muč. Efimija

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

24 juli / 11 juli

Ova svetiteljka praznuje se 16 septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljenoza vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu. Taj Sabor bi sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451 god. posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je jeres Dioskora patrijarha Aleksandrijskog i Evtihija arhimandrita Carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje kao da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, no samo jedna, božanska. Na ovome Saboru najvidniju su ulogu igrali Anatolije patrijarh Carigradski i Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Pošto se prepirkama i dokazivanjima s obe strane ne može doći ni do kakvog opredeljenog rešenja, to patrijarh Anatolije predloži, da i pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje, pa da ih polože u kovčeg, u kome stajahu mošti sv. Efimije. Na to se svi saglasiše. Dva veroispovedanja budu, dakle, napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i carskim pečatom zapečaćen, još i straža vojnička postavljena. Tada svi provedoše tri dana u postu i molitvi. Četvrtoga dana, kada grob otvoriše, videše pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako se spor Božjom silom rešiu korist Pravoslavlja. U vreme cara Iraklija mošti sv. Efimije budu prenete iz Halkidona u Carigrad, u crkvu njenoga imena, blizu hipodroma. Ikonoborni car Lav Isavrjanin naredi te se te mošti bace u more; no čudesnim načinom kovčeg bi prenesen na ostrvo Limnos i položen u crkvu sv. muč. Glikerije. Tek u vreme carice Irine kovčeg s moštima ponovo bude vraćen u Carigrad na svoje staro mesto.Izovih moštiju s vremena na vreme tekla je krv, koja je pomagala bolnim i nevoljnim.

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

25 juli / 12 juli

Bila je domaća ikona Svetog Jovana Damaskina, u VIII veku. Kada mu je iscelila desnicu koju su mu odsekli jer je pisao protiv ikonoborstva, dao je da joj dodaju treću ruku, od srebra. Potom je otišao u manastir Svetog Save Osvećenog i odneo je sa sobom. U HIII veku, zajedno sa ikonom Bogorodice Mlekopitateljnice i patericom Svetog Save Osvećenog, prema proročanstvo ovog svetitelja, predata je Svetom Savi Srpskom, koji je odneo u Srbiju. Početkom HV veka je, na magaretu, sama stigla u manastir Hilandar, gde je, krajem veka, razrevšivši spor hilandarske bratije oko izbora igumana, postala igumanija, šta je bila do kraja HH veka. Najpoštovanija srpska ikona. Nebrojena čuda su se nad njom dogodila.
--------------------------------------------------------------
Sv. muč. Prokl i Ilarije

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Ovi mučenici behu rodom iz Kalipte u Aziji, i Prokl beše stric Ilariju. Postradaše u vreme Trajanovo. „Kakvoga si roda?" upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj". Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: „kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!" Kada Prokla mučiše, tada Ilarije pristupi sudiji i reče: „i ja sam hrišćanin". Posle mnogih mučenja, obojica biše na smrt osuđeni, i to: Prokla raspeše na krst, a Ilariju odsekoše glavu mačem. I odoše oba u radost Gospoda svojega.

Sv. Arhangel Gavrilo

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

26 juli / 13 juli

Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26 marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja. Drži se da je ovo slavlje ustanovljeno prvo u Sv. Gori u IX veku za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenitnih i patrijarha Nikole Hrisoverga, a povodom javljanja ovoga arhangela u keliji jednoj do Kareje, gde je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici Dostoйno estъ. Zbog toga događaja ova kelija se nazvala i do danas naziva kelija „Dostojno". U vezi s ovim pominju se i ostala javljanja arhangela Gavrila, kao: javljanje Mojseju, kad je ovaj čuvao stado Jotorovo, kojom prilikom on je saopštio velikom izbraniku Božjem kako je stvoren svet i sve ostalo što je Mojsej posle zapisao u knjizi Postanja; javljanje proroku Danilu i saopštenje tajne o budućim carstvima i o dolasku Spasitelja; javljanje sv. Ani i obećanje, da će roditi kćer, preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju; mnogokratno javljanje sv. Devi, dok se ova bavila u hramu jerusalimskom; javljanje Zahariji prvosvešteniku i saopštenje o rođenju Jovana Preteče i kažnjavanje istoga nemilom zato što nije poverovao rečima njegovim; javljanje opet sv. Devi u Nazaretu i saopštenje blagovesti o začeću i rođenjuGospoda Isusa Hrista; javljanje pravednom Josifu; javljanje pastirima kod Vitlejema; javljanje samom Gospodu u vrtu Getsimanskom, kada je on Gospoda kao čoveka krepio pred stradanje; javljanje ženama mironosicama, i t. d.

Sv. apostol Akila

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

27 juli / 14 juli

Jedan od sedamdeset apostola. Kao Jevrejin živeo najpre u Italiji sa svojom ženom Priskilom. Kada car Klaudije naredi da se svi Jevreji proteraju iz Rima i Italije, tada se Akila preseli u Korint, gde ga apostol Pavle prvi put upozna, i osta u domu njegovu godinu i po, krsti njega i ženu njegovu. Goreći revnošću prema veri Hristovoj Akila i Priskila otpratiše Pavla do Efesa, i pomagahu mu u delu njegovom apostolskom. Iz Efesa napisa Pavle prvu svoju poslanicu Korinćanima, u kojoj pri kraju kaže: pozdravljaju vas mnogo Akila i Priskila s domašnjom crkvom svojom (16, 9). Po smrti cara Klaudija bi dozvoljeno Jevrejima da se vrate u Italiju, i Akila s Priskilom se vrati u Rim. Pišući po tom poslanicu Rimljanima iz Korinta apostol pozdravi stare prijatelje i satrudnike svoje: pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu (16, 3-4). Docnije opet vidimo Akilu u Efesu, gde deluje zajedno sa sv. Timotejem. Okovan u Rimu piše Pavle Timoteju u Efes: pozdravi Priskilu i Akilu (II Tim. 4, 19). Kao episkop Akila mnoge krsti i verom prosveti, idole skruši, hramove sazida, sveštenike postavi i pronese među ljudima slavu Sina Božjeg vaploćenog. Najzad bi ubijen od ozlobljenih neznabožaca, i preseli se u carstvo Hristovo.

Sv. muč. Kirik i Julita

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

28 juli / 15 juli

Ova svetiteljka beše od roda plemićskog. Rano obudove i osta s novorođenim mladencem Kirikom. Življaše u Ikoniji gradu Likaonijskom, i beše sva predana veri Hristovoj. Svoga sinčića krsti odmah po rođenju, a kada mu beše tri godine, ona ga nauči veri i molitvi onoliko koliko dete toga uzrasta mogaše primiti. Kada Dioklecijan naredi gonjenje hrišćana, u gradu Ikoniji bi prolivena mnoga nevina krv. Julita uze svoga sina i skloni se od gnjeva neznabožačkog u grad Selevkiju. No i tamo ne beše bolje. Julita beše uhvaćena i kao hrišćanka izvedena pred sudiju. Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „ja sam hrišćanin, pusti me materi!" i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnudete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu. Videći kako Kirik postrada pre nje sv. Julita beše radosna i zablagodari Bogu, što sina njenog udostoji mučeničkog venca. Posle mnogih muka i Julita bi mačem posečena, 304 god. Mošti sv. Kirika i Julite do dana današnjega su čudotvorne. Jedan deo moštiju ovih svetitelja nalaze se u Ohridu u crkvi sv. Bogorodice Bolničke.
----------------------------------------------------------------------
Sv. Vladimir veliki knez ruski

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Na krštenju nazvat Vasilije. Sin kneza Svjatoslava, a unuk Igora i Olge, Vladimir najpre beše sav neznabožac, i po verovanju i po životu. Saznavši da postoje druge vere on poče brižljivo ispitivati, koja je od njih najbolja. Zato posla i jedno izaslanstvo u Carigrad. Kada se izaslanici vratiše, saopštiše knezu, da su bili na službi u pravoslavnoj crkvi, Svetoj Sofiji, i da su bili „van sebe ne znajući da li su na zemlji ili na nebu." To pobudi Vladimira, da se krsti i da krsti narod svoj. Glavni idol Perun bi svučen sa brda Kijevskogi bačen u reku Dnjepar. Primivši veru hrišćansku Vladimir savršeno izmeni svoj život, i ulagaše sav trud, da tačno ispunjava sve propise ove vere. Naredi da se svuda po državi njegovoj zidaju crkve na mesto porušenih idola, a sam sazida krasnu crkvu Presvetoj Bogorodici u Kijevu. Ova crkva beše podignuta na onom istom mestu, gde ranije mučenički postradaše za Hrista sv. Teodor i sin mu Jovan (v. 12 juli). S onim istim neodoljivim naporom, s kojimranije Vladimir štićaše idolopoklonstvo, rasprostiraše on sada hrišćanstvo. Upokoji se u Gospodu 1015 god.

Svešt. muč. Atinogen ep. Sevastijski

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

29 juli / 16 juli

Svešt. muč. Atinogen ep. Sevastijski, u Jermeniji. Življaše u jednom manastiru blizu grada sa 10 svojih učenika. U vreme Dioklecijanovo dođe u Sevastiju neki ljuti mučitelj hrišćana Filomarh. I mnoge hrišćane u gradu pohvata i pobi. Kad vide Atinogena i njegove učenike, on reče starcu, da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao što su i drugi hrišćani poginuli. Odgovorimu Atinogen: „o mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim nisu poginuli nego su na nebesima i likuju s angelima." Dirljiv je prizor bio kada je jedna košuta, koju je milostivi Atinogen svojom rukom hranio, pritekla k njemu i videći ga u bedi suze prolevala. I zverovi su gorski imali više sažaljenja prema mučenicima Hristovim nego neznabošci! Posle teških mučenja, pri kojima angel Božji ublažavaše mučenike, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a po tom i sam Atinogen, i preseliše se u nebesnu domovinu, 311 god.
----------------------------------------------------------------
Sv. muč. Julija devica

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Rodom iz Kartagene, od znamenita roda. Kada Persijanci pokoriše Kartagenu, mnogi narod bi odvučen u ropstvo. I sv. Julija bi uhvaćena i zarobljena i dopade u ruke nekom trgovcu u Siriji. Taj trgovac beše neznabožac. Videvši Juliju kao hrišćanku on je savetovaše više puta da se odrekne Hrista i postane jednoverna s njim, ali Julija nikako na to ne pristajaše. Pa kako Julija beše verna i pouzdana u službi, to je trgovac ostavi na miru i ne govoraše joj više o veri. Jednom trgovac natovari lađu robom, Uze Juliju sobom, i krete morem u daleke strane radi trgovine. Kada stigoše na Korziku, beše neki praznik neznabožački, i trgovac se pridruži skvernom žrtvoprinošenju, a Julija osta u lađi plačući što tolikoljudi žive u glupoj zabludi i ne poznaju istinu. No nekako neznabošci saznadu za nju, izvuku je iz lađe, i ako se njen gospodar tome protivio, i počnu je strašno mučiti. Odsekoše joj grudi i baciše na neki kamen, a po tom raspeše je na krst, na kome sv. Julija predade duh svoj Bogu. NJena smrt bude objavljena angelom Božjim monasima na obližnjem ostrvu Margariti (ili Gorgoni), i oni pređu i česno sahrane telo mučenice. Mnoga čudesa projavljivala su se na grobu sv. Julije kroz vekove i vekove, a i ona se sama nekima javljala iz onoga sveta. Česno postrada u VI stoleću. Posle mnogo godina htedoše verni sazidati novu crkvu, na jednom drugom mestu, u čast svete Julije, pošto stara crkva beše i tesna i oronula. Sabraše, dakle materijal: kamen, ciglu, pesak i ostalo što treba na tom novom mestu. Ali se dogodida noću uoči onog dana, kada su nameravali temelj položiti, sav onaj materijal beše nevidljivom rukom prenet do one stare crkvice. U nedoumici ljudi opet preneše materijal na ono novo mesto, no opet se dogodi isto: materijal se obrete na starom mestu pored stare crkve. I videše noćni stražari neku presvetlu devojku kako na belim volovima prevozi materijal ka staroj crkvi. Iz ovoga razumeše svi, da sv. Julija ne želi da joj se crkva zida na drugom mestu, te porušiše staru crkvu, i na tom istom mestu podigoše novu.
-----------------------------------------------------------------------
Sv. 15000 mučenika

Biše posečeni mačem za veru Hristovu u Persiji.

Ognjena Marija - Sv. muč. Marina

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

30 juli / 17 juli

Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. NJeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati, i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. NJen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom. Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mubude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što sv. Marina odgovori: „ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu". Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: „raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja." I Marina bi isceljena silom Božjom odsvih rana i bolova. Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognjui u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Jedna ruka sv. Marine nalazi se u man. Vatopedu u sv. Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir sv. Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su sei događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani. Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli darnuti ni u svetinju niti u imovinu ovog manastira. Jedno vremeTurčin je bio tutor ovog manastira.

Na ovaj dan slavi se spomen na svetu mučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slijede: Blage Marije (4. avgust) i Trnove Petke (8. avgust), ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema "crveno slovo".Ipak, sva tri spadaju u veoma poštovane praznike u narodu, posebno medu ženama, tako da se ova tri dana ništa se ne radi u ruke, niti u polju.

Praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" svece. U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi. Sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana, zbog vere u Hrista.