Tema: Julijanski kalendar za Maj

SPOMEN SVETIH APOSTOLA JASONA i SOSIPATRA, i mučenice KERKIRE device i ostalih svetih mučenika s njima

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

11 maj / 28 april

Apostoli Jason i Sosipatar behu od Sedamdesetorice apostola. Jason je bio rodom iz Tarsa kao i sam apostol Pavle, a Sosipatar iz Ahaje. Pošto primiše svetu veru Hristovu, oni behu učenici svetog apostola Pavla koji ih u poslanici Rimljanima naziva rođacima svojim (Rm. 16, 21). Jason beše postavljen od apostola za episkopa Tarsiskog, a Sosipatar za episkopa Ikonijskog. Oni napasahu crkve svoje dobro, i umnožiše ih. Putujući i propovedajući Evanđelje ova dva apostola stigoše na ostrvo Krf, gde uspeše da sagrade crkvu u ime svetog Stefana Prvomučenika. Služeći tu Bogu, oni privukoše veri Hristovoj mnoge neznabošce. Oklevetani pred carem toga ostrva, koji se zvaše Kerkilin, oni biše bačeni od cara u tamnicu, gde se nalažahu zatvoreni sedam razbojnika: Satornije, Jakishol, Faustijan, Januarije, Marsalije, Efrasije i Mamije. Ovu sedmoricu sveti apostoli svojim bogonadahnutim razgovorom prevedoše u svetu veru Hristovu i krstiše, i od vukova napravšpe jaganjce. Čuvši car za to, naredi da se ta sedmorica bace u kazan vrele smole, sumpora i voska- I tako oni primiše od Gospoda venac mučenički. U Hrista poverova i tamnički stražar Antonije. Njemu najpre otsekoše levu ruku, zatim obe noge. I dok on prizivaše ime Hristovo, otsekoše mu glavu, i tako bi uvršćen među svete mučenike. Svete pak apostole, Jasona i Sosipatra, po carevom naređenju izvedoše iz tamnice, i car ih predade knezu Karpijanu na mučenje. Ovaj ih čvrsto okova i ponovo posla u tamnicu.

Takvo stradanje svetih vide iz carske palate careva kći Kerkira, pa saznavši zbog čega ih muče, i sama se oglasi hrišćankom i razdade sve svoje nakite siromasima. Kada to ču njen otac, veoma se ožalosti, i staraše se na sve moguće načine da je odvrati od vere Hristove. No pošto ne uspe u tome on je zatvori u naročitu tamnicu. I od silne jarosti naredi da je napastvuje neki Crnac bludnik. A kada se Crnac približi vratima tamnice, iznenada dotrča jedan medved, zgrabi Crnca i stade ga gaziti. To oseti careva kći u tamnici, pogleda kroz prozorče, i imenom Hristovim odagna zvera i isceli Crnca od rana, i nauči ga poznanju Hrista, i načini ga hrišćaninom i dade mu ime Hristodul, i uvojniči Hristu, i Crnac veleglasno vikaše: Veliki je Bog hrišćanski! - Zbog toga bi mučen bez milosti. I pošto mučenički skonča, predstade Gospodu u horu mučenika.

Tada car naredi vojnicima da zapale tamnicu, da bi sa tamnicom izgorela kći njegova. Vojnici zapališe tamnicu, i tamnica izgori, no devica osta živa, čitava i neopaljena. Videći to čudo mnogi se narod krsti. Razjareni car tada naredi te mu kćer privezaše za drvo, pa je onda gustim dimom gušiše i strelama streljaše dok dušu svoju ne dade u ruke Božje.

Posle toga car stade goniti one koji poverovaše u Hrista, a oni pobegoše od tiranskog cara na obližnje ostrvo i skriše se. Car pođe u lađi da ih pohvata i stavi na ljute muke. No kada bi na pučini, Bog učini te potonu lađa, i tako nečestivi car pogibe kao negda Faraon. A hrišćani, izbavivši se iz nasilnikovih ruku, prinesoše Bogu blagodarne pesme. Sveti pak apostoli Jason i Sosipatar, pušteni iz tamnice, nesmetano učahu narod reči Božjoj.

Zatim nastade drugi car koji se zvaše Datijan i, saznavši za svete apostole, uhapsi ih, i naredi da se veliko gvozdeno bure napuni smolom, sumporom i voskom, stavi na vatru, i sve to silno proključa, pa u bure bace sveti apostoli. Kada to bi učinjeno, svetitelji blagodaću Hristovom ostadoše neopaljeni u buretu, a vatra zahvati i opali mnoge prisutne neznabošce.

Videvši to neobično čudo, mnogi poverovaše u Hrista. A verova i sam car, i obesivši kamen o svoj vrat on ridaše govoreći: Bože Jasonov i Sosipatrov, smiluj se na mene!

Tada sveti apostoli sabraše sve koji verovaše, naučiše ih reči istine, i poučivši cara, krstiše ga u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i dadoše mu ime Sevastijan. No posle nekoliko dana razbole se carev sin i umre. Sveti se apostoli onda pomoliše Bogu i vaskrsoše ga iz mrtvih. I mnoga druga čudesa oni učiniše, i zajedno sa carem divne crkve sazidaše, i sve dobro i sveto urediše, i Hristovo stado umnožiše. I doživevši duboku starost oni otidoše željenome Gospodu Hristu.[4] Njihove svete mošti i danas počivaju u njihovom hramu koji bi podignut na ostrvu Kerkiri (= Krfu).

Sveti Vasilije Ostroski

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

12 maj / 29 april


Sveti Vasilije rodi se u selu Mrkonjić u Popovom Polju 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra Jovanovića i supruge mu Anastasije. Roditelji na krštenju dadoše detetu ime Stojan, a zatim ga naučiše strahu Božjem i svakoj dobroj mudrosti. Blaženi Stojan od detinjstva beše bistrog uma i vrlo pametan, a dušom beše sav okrenut ka Bogu vrlinom pobožnosti. Prvu školu vrline i pobožnosti Stojan izuči u svojoj kući, jer se u njegovoj porodici više mislilo o Bogu i duši, nego o zemaljskim i prolaznim stvarima. Druga škola njegove pobožnosti beše mu post, molitva i stalno pohađanje bogosluženja u crkvi. Iako mlad, prepodobni je redovno išao na sveta crkvena bogosluženja. Stupajući na prag hrama Božjeg, on je pravio metanija i pobožno celivao najpre crkveni pod, a onda i sveti Krst i svete ikone u hramu. Na svetoj Liturgiji je stajao sa strahom Božjim, verom i ljubavlju, kao da stoji pred prestolom Božjim. Odlikovao se svagda smirenošću i ozbiljnošću, a takođe i milostivošću srca i duše. Njegova porodica beše siromašna i je-dva da hleba imađaše koliko treba. No on, ni ono malo hleba što je jeo, nije nikada jeo sam, nego je uvek delio sa drugima, osobito kada je kao čobanin čuvao ovce zajedno sa drugim čobanima.

Živeći u Tvrdošu, svetitelj nastavi svoje podvige, ali ne samo na spasenju svoje duše, nego još više na spasenju svog pravoslavnog naroda Božjeg. Iz svoje molitvene kelije u manastiru on je sagledavao sve nevolje i bede koje podnosi njegov narod, grcajući u preteškom ropstvu agarjanskom, u nemaštini i sirotinji, u strahu od turskih zuluma i bezakonja, u opasnosti i kinjenju od unijatske propagande. I zato je neprestano uznosio Bogu tople molitve za spasenje svoga naroda. Iako u to vreme već beše arhimandrit, on se ne zaustavi samo u manastiru, nego krete na evanđelsku službu u narod, da kao duhovnik i pastir obilazi hercegovačka sela i kuće i tako propoveda Evanđelje Hristovo. Idući po narodu kao nekada njegov praotac Sveti Sava, on svršavaše sva sveta bogosluženja i svete tajne po narodu, i hrabraše ljude u veri i trpljenju, i pomagaše nevoljnima i ucveljenima. Pod imenom "rajina bogomoljca", kako su ga Turci zvali, on služaše kao pastir naroda Božjeg i njegov evanđelskk prosvetitelj.

Umro je u XVI veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojice održava veliki narodni sabor.

Sveti Apostol Jakov Zavedejev, brat apostola Jovana Bogoslova

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

13 maj / 30 april

Sveti Jakov, sin Zavedejev, beše jedan od Dvanaestorice apostola. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa svojim bratom Jovanom odmah pošao za Gospodom (Mt. 4, 21-22). Obojica su slušali propoved Spasiteljevu iz prečistih usta Njegovih i gledali čudesa Njegova. I Gospod ih toliko zavole, da Jovanu dopusti da legne na prsi Njegove, a Jakovu obeća čašu koju sam ispi (Jn. 13, 23-25; Mt. 20.23). No i oni toliko Gospoda svog zavoleše i toliku revnost za Njega pokazaše, da htedoše nizvesti oganj s neba na neverujuće Samarjane da ih istrebe. I oni bi to učinili, da im dugotrpljivi Gospod nije zabranio (Lk. 9, 54-56). Ovoj dvojici i apostolu Petru Gospod je otkrivao najveće tajne; pred njima se preobrazio na Tavoru i pokazao im slavu Svoga Božanstva; pred njima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom.

Posle prijema Duha Svetoga sveti apostol Jakov propovedao je Evanđelje po raznim zemljama, i išao je do Španije. Po povratku iz Španije u Jerusalim, on postade Jevrejima strašan kao grom, jer je neustrašivo propovedao o Hristu Isusu da je istiniti Mesija, Spasitelj sveta. I prepiraše se s farisejima i zakonicima o Svetom Pismu, izobličavajući njihovu tvrdoglavost i neverje. A oni, ne mogući mu nikako odoleti, najmiše nekog mađioničara Hermogena, da se on prepire s Jakovom i posrami propoved njegovu. No ovaj oholi mađioničar ne htede sam razgovarati s Jakovom, već posla učenika svog Filita, izjavljujući: Ne samo mene lično, nego ni učenika mog neće moći Jakov pobediti u prepirci.

U prepirci sa svetim Jakovom Filit ne mogade protivstati premudrosti Duha Svetoga u apostolu, već kao nem umuče i ne otvori usta svoja da protivreči apostolu. I poznavši istinu, umilenje se razli po duši Filitovoj. I Filit se vrati k svome učitelju mađioničaru, i obavesti ga da je nauka Jakovljeva neodoljiva i da je on čudesima potvrđuje. I savetova Filit učitelju, da se odrekne svoje nauke i postane učenik Jakovljev. A oholi Hermogen pomoću mađija dozva demone i naredi im da Filita drže na jednom mestu kao okovanog i ukopanog da se ne može maći, i reče Filitu: Videću da li će te taj Jakov izbaviti. Tada Filit posla tajno jednog čoveka k apostolu i izvesti ga da je pomoću Hermogenovih mađija svezan od demona. A apostol mu posla svoj ubruščić, naređujući mu da taj ubrus uzme i izgovori ove reči: Gospod dreši svezane, Gospod podiže oborene (Ps. 145, 7. 8). - Čim to Filit izgovori, odmah se oslobodi nevidljive svezanosti, jer demoni, uplašeni od apostolovog ubruščića i sile izgovorenih reči, ostaviše Filita i pobegoše. Filit se naruga Hermogenu, pa otrča k svetome Jakovu koji ga pouči svetoj veri i krsti.

Sveti prorok Jeremije

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

14 maj / 01 maj


Sveti prorok Jeremija rodio se u levitskom gradu Anatotu, u predelima plemena Venijaminova, nedaleko od Jerusalima. Sin sveštenika Helkija, on je kao i Samuilo unapred izabran i prednaznačen za proročku službu, još pre rođenja svog, po reči samog Gospoda: "Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te" (Jerem. 1, 5).

Sveštenik po svom rođenju a učitelj i prorok po prizvanju od Boga, sveti Jeremija je, po svedočanstvu svetog Ignjatija Bogonosca, bio devstvenik celog života svog (sr. Jerem. 16, 2). Počeo je prorokovati 630. godine pre Hrista, kada mu je bilo 15 godina. To se vidi iz prve glave njegove knjige, gde on, pozvan od Gospoda na proročku službu, ovako izražava svoju zbunjenost: "Oh, Gospode, Gospode! evo ne znam govoriti, jer sam dete". - No Gospod ga bodri i, obdarujući ga razumom zrela i potpuna čoveka, kaže mu: "Ne govori: dete sam; nego idi kuda te god pošljem, i govori što ti god kažem. Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavljam". Rekavši to, Gospod pruža ruku svoju, dotiče se usta Jeremijinih, i govori mu: "Eto, metnuh reči svoje u usta tvoja. Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuješ i obaraš, i da zatireš i raskopavaš, i da gradiš i da sadiš" (Jerem. 1, 6-10).

Ova reč Gospodnja, kojom Gospod pozva Jeremiju na proročku službu, bi u vreme cara Josije. A sveti prorok beše tada u petnaestoj godini života. I u tako mladom dečaku stade dejstvovati velika blagodat Božja.

U to vreme jevrejski narod, iako se klanjaše Bogu istinitome koji ga izvede iz Egipta, ipak mu ne služaše istinski. Mešajući se sa neznabožačkim narodima, Jevreji se iskvariše, i većina navikoše na dela njihova i služahu idolopokloničkim gadostima. Ne samo u okolini Jerusalima po brežuljcima i dolinama, već i u samom Jerusalimu kraj hrama Gospodnjeg, podignutog od Solomona, stajahu idoli kojima iskvareni ljudi prinošahu žrtve kao istinitome Bogu. Gnevan zbog toga na te ljude, Gospod im pripremaše brzo razorenje i pogibao, što i pretskaza Jeremija kroz dva viđenja: viđenje bademovog pruta, i viđenje kotla koji vri. I dođe reč Gospodnja Jeremiji govoreći: Šta vidiš, Jeremija? On odgovori: Vidim prut bademov. Tada mu Gospod reče: Dobro si video, jer ću nastati oko reči svoje da je izvršim. - Opet mu dođe reč Gospodnja drugom govoreći: Šta vidiš? On odgovori: Vidim kotao gde vri, i prednja mu je strana prema severu. Tada mu reče Gospod: Sa severa će navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje. Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što ću ti zapovediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima. Jer evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stub gvozden i kao zidove bakarne svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i sveštenicima njegovim i narodu zemlje ove. Oni će udariti na te, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom, da te izbavljam (Jerem. 1, 11-14. 17-19).

Bademov prut označavao je skorost kazne Božje, jer se bademovo drvo pre drugih drveta budi iz zimskog sna: ono cveta u januaru, a u martu već donosi zreo plod. Tako će Pravedni Odmazditelj prutom posetiti bezakonja njihova i ranama nepravde njihove. A kotao koji vri označavao je to, da će se grad Jerusalim napuniti krvi i uzavreti pometnjom, satiran mačem i ognjem neprijatelja koji će navaliti na njega.

Sveti Atanasije veliki arhiepiskop Aleksandrijski


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

15 maj / 02 maj


U današnji dan praznuje se prenos njegovih svetih moštiju i čudesa od njih.

Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski rođen je u Aleksandriji 296. godine i već od detinjstva bio je naklonjen duhovnosti. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji gde se proslavio svojom učenošću. Doprineo je učvršćivanju pravoslavlja a naročito pisanjem Simvola vere koji je na Saboru i usvojen. Posle Aleksandrove smrti izabran je za arhiepiskopa aleksandrijskog i u tom zvanju, sa manjim prekidima, ostao više od 40 godina.
Svetog Atanasija su tokom čitavog života proganjali jeretici. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije nikomidijski i mnogi drugi. Bio je prinuđen da se krije svuda: u bunaru, u grobu, u pustinji, po kućama, a dva puta je bežao i u Rim.
Malo je svetitelja koji su tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. Trpeljivo, sa jasno usađenom istinom i verom u sebi, uspeo je da istraje do kraja. Tek pred smrt proživeo je jedan miran period, a potom se, 373. godine upokojio, prešavši srećan svome Gospodu.

Stradanje Svetih mucenika Timoteja i Mavre

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

16 maj / 03 maj

U vreme gonjenja hrišćana od strane neznabožnog cara rimskog Dioklecijana u Tivaidi za taj posao bi određen namesnik Arian. Među hrišćanima koji behu izvedeni pred namesnika Ariana na isleđenje, nalažaše se i Timotej, čtec crkve u svome mestu. On bejaše iz naselja Perapeje, mlad, tek što beše stupio u brak sa devojkom Mavrom. Na dvadeset dana po njihovom venčanju on bi uhvaćen od neznabožaca kao hrišćanin i izveden pred namesnika na sud. Kad ga namesnik ugleda, najpre ga upita: Ko si ti, i kakvog si zvanja? Timotej odgovori: Hrišćanin sam i čtec crkve Božje. Namesnik ga upita: Zar ti jedini nisi čuo za carsko naređenje, da će zlom smrću poginuti svaki koji ne prinese žrtvu našim velikim bogovima? Timotej odgovori: Duh Isusa Hrista obitava u meni, i zato ne prinosim žrtve vašim bogovima. Namesnik ga upita: Zar ne vidiš ti oko tebe prigotovljena oruđa za mučenje? Timotej odgovori: I ti ne vidiš anđele Božje koji me krepe. Onda mu namesnik reče: Daj mi tvoje knjige, da bih shvatio silu što je u njima. Timotej mu odgovori: Bezumni i potpuno nerazumni čoveče, ko od ljudi ikada predaje decu svoju na smrt? Zar ne znaš da su knjige moje - deca moja; i kada knjige o Bogu čitam, oko mene stoje anđeli Božji? Namesnik mu na to reče: Ti niti hoćeš da bogovima prineseš žrtve, niti da mi pokažeš svoje knjige. Pazi dakle da ti ta tvoja drskost ne bude na kaznu, a ne na dobro. Sveti Timotej mu odgovori: Niti ću žrtve prineti bogovima, niti ću svoje knjige pokazati neznabošcima.

Tada vojnici raspeše svete mučenike Timoteja i Mavru, postavivši ih licem jedno prema drugom. I tako viseći na krstovima ostaše u životu punih devet dana savetujući i hrabreći jedno drugo u trpljenju. Sveti Timotej poučavaše suprugu svoju do večera, a sveta Mavra savetovaše sastradalca svog do izjutra. Pritom blažena Mavra reče Timoteju: Nemojmo se predati snu, da nas Gospod naš, došavši, ne bi našao zaspale, i razgnevio se na nas. Jer u domu čoveka koji ne spava, upaljena sveća odvraća lopove od upada; a kad je sveća ugašena, lopov se lako uvuče u dom i pokrade ga. Zato da ctražimo i da se neprestano molimo, da bi nas Gospod zatekao kako trpeljivo očekujemo njegov dolazak; a i vrag se neće drznuti da nam potajno pristupi i učini neko zlo.

Sveta mučenica Pelagija Tarsanka


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

17 maj / 04 maj

Rođena u gradu Tarsu, od roditelja neznabožnih, no znamenitih i bogatih. Čuvši od hrišćana za Hrista i za spasenje duše, ona se razgori ljubavlju prema Spasitelju i u duši beše sva hrišćanka. U to vreme beše strašno gonjenje hrišćana. Dogodi se, da se sam car Dioklecijan zaustavi u Tarsu, i da se za vreme njegovog bavljenja u tom gradu njegov sin, carević, zaljubi smrtno u Pelagiju, i htede je uzeti za ženu. Odgovori Pelagija preko svoje zle majke, da se ona već obrekla svome nebesnom Ženiku, Hristu Gospodu. Bežeći od skvernoga carevića i od svoje zle majke, Pelagija potraži i nađe episkopa Klinona, čoveka znamenita zbog svoje svetosti. On je pouči u veri hrišćanskoj i krsti. Tada Pelagija razdade svoje raskošne haljine i mnogo bogatstva, vrati se domu i ispovedi majci, da je ona već krštena. Čuvši za ovo carev sin, i izgubivši svaku nadu, da će moći dobiti ovu svetu devicu za ženu, probode samoga sebe mačem i umre. Tada zla majka sama optuži caru svoju ćerku i predade mu je na sud. Car se zadivi lepoti device, i zaboravivši svoga sina, raspali se nečistom strašću na nju. No kako Pelagija osta nepokolebljiva u veri svojoj, osudi je car na sažeženje u metalnom volu, usijanom od ognja. Kada je mučitelji obnažiše, sveta Pelagija se prekrsti krstom i s blagodarnom molitvom Bogu na usnama svojim, sama uđe u usijanog vola, gde se u tren oka sva rastopi kao vosak. Postrada česno 287. godine. Preostatak njenih kostiju dobavi episkop Klinon i sahrani na brdu pod jedan kamen. U vreme cara Konstantina Kopronima (741-775) na tome mestu bi sagrađena krasna crkva u čast svete device i mučenice Pelagije, koja se žrtvova za Hrista da večito caruje sa Hristom.
--------------------------------------------------------------------
Sveštenomučenik Siluan, episkop gaski

Bio najpre u vojničkoj službi, no docnije, gonjen silinom vere svoje, pređe u duhovnu službu. Optužen da obraća neznabošce u hrišćane, on bude najpre ljuto istjazavan a potom posečen sa četrdeset drugih vojnika 311. godine; i tako svi postaše građani nebeski
---------------------------------------------------------
Prepodobni Nikifor

Bio najpre rimokatolik, pa potom prešao u Pravoslavlje. Podvizavao se kao monah u Svetoj Gori sa mudrim Teoliptom. Bio je učitelj slavnome Grigoriju Palami, i napisao je delo o umnoj molitvi. Predstavio se mirno Gospodu u XIV veku. On je učio: "Saberi um svoj, i prinudi ga da uđe u srce, i tamo ostane. Kada se um tvoj utvrdi u srcu, ne treba da stoji prazan, no neprestano neka čini molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me! I nikad da ne umukne. Kroz to će se useliti u tebe ceo niz vrlina: ljubav, radost, mir, i ostalo, zbog kojih će posle toga svaka tvoja prozba u Boga biti ispunjena".

Sveta velikomučenica Irina


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

18. maj / 5. maj

Živela u vremena apostolska na Balkanu, u nekome gradu Magedonu gde njen otac Likinije beše malim carem. Neki misle, da je bila Slovenkinja. Rođena kao neznaboška od roditelja neznabožaca. Penelopa - tako joj beše ime neznabožačko - pouči se veri hrišćanskoj od učitelja joj Apelijana. Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krsti nju i njene dvorkinje, i donose joj poslanice apostola Pavla na čitanje. Odricanjem da se uda, ona razgnevi svoga oca, i otac je htede mučiti, ali čudesnim načinom ona obrati svoga oca u Hrišćanstvo. Još od četiri cara, osim njenoga oca, stavljena na razne muke, no Bog je preko svojih angela spasavaše. Car Sedekija zakopa je do glave u jendek napunjen zmijama i skorpijama. No angel Božji umrtvi otrovne gadove i sačuva svetu devicu nepovređenu. Tada isti car pokuša da je prestruže testerom, no testera se odbijaše od tela njenoga kao od kamena. Potom opet isti car veza je za točak pod vodenicom i pusti vodu, da je tako umori. No voda ne htede teći nego stajaše, i devica osta zdrava i živa. Car Savah, sin Sedekijin, potkova je ekserima, natovari na nju vreću peska, i zauzda je, pa naredi te je vođahu kao skota daleko izvan grada. "Zaista sam kao skot pred Tobom, Gospode!" govoraše sveta mučenica trčeći zauzdana za svojim mučiteljima. No angel Božji potrese zemlju, i zemlja se otvori i proguta mučitelje njene. Preživevši sve muke, kroz koje obrati ogroman broj neznabožaca u hrišćanstvo, Irina pređe u grad Kalipolj, gde propovedaše veru u Hrista. Car tamošnji Numerijan htede je umoriti na taj način što je bacaše u tri usijana metalna vola jedno za drugim. No devica bi spasena i ostade živa. I mnogi videše i verovahu. Eparh Vavodin odvede je u grad Konstantinu gde je umisli ubiti na taj način, što je stavi na usijane rešetke. No to ne naškodi svetoj Irini, a mnoge privede pravoj veri. Najzad dođe Irina u grad Mesemvriju, gde je umrtvi car Savorije, no Bog je ožive. A car sa mnogim narodom videći to, poverova u Hrista i krsti se. I tako sveta Irina svojim stradanjem i čudesima privede u veru Hristovu preko sto hiljada neznabožaca. Najzad sama leže u grob i naredi Apelijanu da grob zatvori. Posle četiri dana, kad grob otvoriše, nje ne beše u grobu. Tako proslavi Bog zanavek devicu i mučenicu Irinu, koja sve žrtvova i sve pretrpe, da se Bog što više proslavi među ljudima.
------------------------------------------------------
Sveti Martin i Iraklije

Sloveni. Behu gonjeni od jeretika, arijevaca, u Iliriji. Poslani u izgnanstvo ovi vitezi Pravoslavlja skončaše zemni život u IV veku, i preseliše se ka Gospodu.

Sveti pravedni i mnogostradalni Jov


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

19. maj / 6.maj

Beše Jov potomak Isava, unuka Avramova, i življaše u Arabiji oko dve hiljade godina pre Hrista. Ocu mu beše ime Zaret a materi Vosora; njegovo pak puno ime beše Jovav. Beše on čovek česan i bogobojažljiv i veoma bogat. No u sedamdeset devetoj godini njegovog života popusti Bog na nj iskušenja teška kroz satanu, kao što je sve potanko opisano u Knjizi Jova. I u jedan dan izgubi Jov sve ogromno imanje svoje, i sinove svoje, i kćeri svoje. Po tom napade na nj teška bolest, od koje mu se celo telo pokri ranama od temena do tabana, i ležaše Jov na đubrištu izvan grada, i komadom crepa otiraše gnoj sa rana svojih. No Jov ne zaropta na Boga, nego strpljivo podnese sve muke do kraja. Zato mu Bog povrati zdravlje, i dade mu bogatstvo mnogo veće nego što je pre imao, i rodiše mu se opet sedam sinova i tri kćeri, koliko je i pre imao. I požive Jov svega dve stotine četrdeset osam godina sve slaveći i hvaleći Boga. Jov se smatra uzorom trpeljivog podnošenja svakog stradanja, koje Bog na nas šalje, i praobrazom stradajućeg Gospoda Isusa.
----------------------------------------------------------
Sveti mučenik Varvar

Beše Varvar vojnik u vreme Julijana Odstupnika. Kada carev vojvoda Vakh povede rimsku vojsku protiv Franaka, u toj vojsci beše i Varvar, potajni hrišćanin. Na bojištu pojavi se neki junak od strane Franaka, sličan drevnom Golijatu, i začikavaše Rimljane, da bi mu neko od njih izašao na megdan. Vojvoda Vakh posavetova Varvara da on izađe. Varvar se pomoli u srcu živome Gospodu, izađe i pobedi onoga diva. Od toga se smete vojska franačka i pobeže. Tada vojvoda napravi veselje golemo, i naredi da se idolima prinesu žrtve. No pri tom žrtvoprinošenju vojvoda sazna da se Varvar drži po strani. Kada ga upita o tome, Varvar izjavi da je on hrišćanin. Vojvoda javi caru, a car naredi, da se Varvar stavi na najteže muke. No Varvar sve podnese sa retkom hrabrošću i prisebnošću. Pri njegovom mučenju pokazaše se mnoga čudesa, i mnogi vojnici videći to, primiše veru Hristovu. Među ovima beše i sam vojvoda Vakh sa Kalimahom i Dionisaijem. Sva trojica njih behu posečeni za ime Hristovo, a za njima i Varvar, 362. godine. Duše njihove preseliše se u carstvo Hrista Cara besmrtnoga.
-----------------------------------------------------
Sveti Varvar razbojnik

Posle mnogih zločinstava pokajao se i osudio sam sebe, prvo, da tri godine ide četvoronoške i jede sa psima, i drugo, da dvanaest godina živi u šumi, bez odela, bez krova, i bez ikakve hrane osim trave i lišća. Dobi izvešće od angela, da su mu gresi oprošteni. Putovahu trgovci kroz šumu, pa videvši izdaleka Varvara, pomisliše da je zver a ne čovek, naperiše strele i ustreliše ga. Umirući on ih zamoli, da jave obližnjem svešteniku o njemu. Sveštenik dođe, i česno ga sahrani. I iz njegovog tela poteče celebno miro, koje je isceljivalo razne bolesti i muke na ljudima.

Spomen pojave Časnog Krsta u Jerusalimu

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

20. maj / 7. maj

U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske. Beše taj Krst svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici arijani ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine. Tako se i ovom prilikom pokaza, da vera hrišćanska nije u mudrovanjima svetskim po čulnom razumu ljudskom nego u sili Božjoj, pokazanoj kroz čudesa i znamenja bezbrojna.
-----------------------------------------------
Sveti mučenik Akakije

Ovaj svetitelj beše oficir rimski u vreme cara Maksimijana. Odgovarajući na sudu za svoju veru u Hrista, on reče da je nasledio veru blagočestivu od svojih roditelja, i da se u njoj utvrdio videći mnoga čudesna isceljenja od moštiju hrišćanskih svetitelja. Posle velikih muka pretrpljenih hrabro u trakijskom gradu Pirintu Akakije bi preveden u Vizantiju gde izdrža nove muke, dok najzad ne bi mačem posečen. Česno postrada i preseli se u carstvo večne radosti 303. godine.
--------------------------------------------------
Prepodobni oci gruzijski

U VI veku, a na dvesto godina posle toga kako je sveta Nina propovedala Jevanđelje u Gruziji, javi se Presveta Bogomater Jovanu, podvižniku Antiohijskom, i naredi mu da izbere dvanaest svojih učenika i ode u Gruziju da utvrdi veru pravoslavnu. Jovan tako i učini. Prispevši u Gruziju, ovih dvanaest misionara budu svečano dočekani od kneza te zemlje i katolikosa Evlalija, i odmah s revnošću otpočnu svoj posao. Narod se sticao oko njih u gomilama, i oni su ga utvrđivali u veri velikom mudrošću i čudesima mnogim. Načalnik svih ovih hristoljubivih misionara bio je sveti Jovan Zedaznijski. A imena su njihova: Avid, Antonije, David, Zinon, Tadej, Isa, Izderios, Josif, Mihail, Pir, Stefan i Šijo. S apostolskom revnošću svi oni utvrđivahu veru Hristovu u Gruziji, osnovaše mnoge manastire, i posle sebe ostaviše mnoge učenike. Tako se udostojiše slave na nebesima i sile na zemlji.