Tema: Julianski kalendar za Septembar

Roždestvo Presvete Bogorodice

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

21 septembar / 08 septembar

Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska, i time već predobražavaše Onoga, koji će se iz nje roditi, kao Cara i Prvosveštenika. NJeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, – ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga. oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

Sv. Joakim i Ana

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

22 septembar / 09 septembar

Sv. Joakim beše sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana beše ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron. Taj Matan imaše 3 kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udade u Vitlejem, i rodi Salomiju; Sovija se udade takođe u Vitlejem, i rodi Jelisavetu, majku sv. Jovana Preteče; a Ana se udade u Nazaret za Joakima, i u starim danima svojim rodi presvetu Bogorodicu Mariju. 50 godina življahu u braku Joakim i Ana, i behu besplodni. Življahu bogougodno i tiho, i od svih prihoda svojih jednu trećinu samo upotrebljavahu na sebe, drugu razdavahu siromasima a treću žrtvovahu hramu. A behu imućni dobro. Jednom kada pod starost odoše u Jerusalim da prinesu žrtvu Bogu, ukori ih prvosveštenik Isahar govoreći Joakimu: „nisi dostojan, da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan". Tako i drugi, koji imahu dece, gurahu Joakima pozadi sebe kao nedostojna. To veoma ožalosti ove dve stare duše, te s velikom tugom vratiše se domu svome. Tada oboje pripadoše na molitvu Bogu, da i na njima učini čudo kao nekad na Avramu i Sari, i podari im jedno čedo za utehu u starosti. Bog im posla angela svoga, koji im objavi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu". I odmah Ana zače i u 9. mesecu rodi sv. Devu Mariju. Sv. Joakim požive na zemlji 80 a Ana 79 godina, i predstaviše se Gospodu.

Sv. muč. Minodora, Mitrodora i Nimfodora

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

23 septembar / 10 septembar

Tri rođene sestre, iz nekog mesta u Vitiniji Azijskoj. Vaspitane u duhu hrišćanskom povukoše se iz grada u pustinju želeći da um svoj uzvise Bogu i oslobode svega varljivoga sveta, i da tako prožive vek ovaj u čistoti i devičanstvu kao prave neveste Hristove. Predadoše se velikom trudu, postu i molitvi, dok ih Bog ne ukrasi darom čudotvorstva. Kada k njima počeše dovoditi bolesnike radi iscelenja, one postaše znamenite i preko svoje volje. Ču za njih i neki knez Fronton i dovuče ih na sud. Videvši ih knez začudi se krasoti lica njihova. Jer i ako one behu velike isposnice, i telo njihovo suho, lice im beše svetlo, ozareno unutrašnjim mirom i blagodaću Božjom. Knez im najpre laskaše i obećavaše poslati ih caru, koji će ih udati za svoje velmože, no kada se uveri, da sve njegove laske i obećanja nemahu nikakva dejstva na ove neveste Hrista Gospoda, on naredi te prvo mučiše Minodoru, a sestre njene baci u tamnicu. Posle ljutih mučenja vikne knez Minodori, izranjavljenoj i iskrvavljenoj: „prinesi žrtvu bogovima!" Na to odgovori sv. mučenica: „zar ne vidiš: ništa drugo i ne činim nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?" Kada izdahnu u mukama sv. Minodora, tada knez izvede i ostale dve sestre i postavi ih kraj mrtvoga tela Minodorina, pa pokazujući im mrtvo telo sestre njihove savetovaše ih da se odreknu Hrista. No kako one ostaše nepokolebljive, to i njih ljutim mukama umori. U tom grom udari iz neba i ubi bezdušnoga Frontona i sluge njegove. Hrišćani česno sahraniše tela svetih Božjih mučenica. Postradaše između 305. i 311. god. u vreme Maksimijana Galerija, i upokojiše se u carstvu Hristovom.

Prep. Teodora

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

24 septembar / 11 septembar

Iz Aleksandrije, žena mladoga muža. Nagovorena nekom vračarom ona učini preljubu s drugim nekim čovekom. I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor. NJen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, kao da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira ona 7 godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice. Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svoga muža da se vrati k njemu – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim. Posle 7 godina primi je iguman u manastir, gde prožive još 2 godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada poznaše monasi, da je to bila žena; a igumanu se javi angel i objasni mu sve. NJen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene. Sv. Teodora imaše preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. god.

Svešt. muč. Avtonom

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

25 septembar / 12 septembar

Udaljio se u vreme gonjenja Dioklecijanova iz Italije u Vitiniju Azijsku, u mesto zvano Soreos, i tu mnoge preveo u hrišćanstvo, i sagradio im crkvu sv. Arhangela Mihaila. Obitavao u kući nekoga dobrog hrišćanina Kornelija, koga Avtonom posveti najpre za prezvitera a po tom i za episkopa. Nedaleko od grada Soreosa beše mesto Limna, naseljeno samo neznabošcima. Sv. Avtonom ode u to mesto i ubrzo prosveti mnoge Jevanđeljem Hristovim. To ozlobi neznabošce, te oni jednoga dana jurnuše u crkvu sv. Arhangela Mihaila u Soreosu, i na službi Božjoj ubiše Avtonoma u oltaru, i ubiše mnoge druge hrišćane u hramu. U vreme cara Konstantina na grobu sv. Avtonoma podiže hram neki carski velmož Sevirijan. Na 200 godina posle svoje smrti javio se sv. Avtonom jednom vojniku, po imenu Jovanu. Taj Jovan otkopa mošti svetiteljeve, i nađe ih sasvim netljene. I mnogi bolesnici dobiše zdravlje od moštiju svetiteljevih. Tako Bog proslavi onoga koji NJega proslavljaše dok življaše u telu.

Svešt. muč. Kornilije sotnik

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

26 septembar / 13 septembar

Rimljanin i oficir rimski u Kesariji Palestinskoj. Kršten od apostola Petra, shodno nebeskom otkrovenju (Dela Ap. 10, 1). On beše prvi od neznabožaca, koji stupiše u crkvu Božju. Dotle su neki mislili, da je crkva Hristova samo za Jevreje, i za one koji prime obrezanje jevrejsko. Krstivši se Kornilije ostavi sve i pođe za apostolom Petrom. Ovaj ga apostol docnije postavi za episkopa i posla u neznabožački grad Skipseosis, gde Kornilije sveti pretrpe mnoga beščešća i mučenja Hrista radi, no silom Božjom sruši hram Apolonov i krsti kneza toga grada Dimitrija i 277 neznabožaca. Preduznav od Boga dan svoje smrti, on prizva sve hrišćane, posavetova ih, pomoli se Bogu za njih, i mirno se predstavi Gospodu u starosti česnoj. Vremenom njegov grob bude zaboravljen i zapušten. No svetac se javi episkopu Troadskom Siluanu i objavi mu grob svoj, i naredi da tu podigne crkvu. Episkop to izvrši uz pomoć bogatog građanina Evgenija. Od moštiju sv. Kornilija desiše se čudesa mnoga.

Krstovdan

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

27 septembar / 14 septembar

Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim. Obilazeći Svetu Zemlju sv. carica Jelena namisli da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mesto gde se Krst nahođaše, pa prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive. Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.

Sv. muč. Nikita

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

28 septembar / 15 septembar

Rodom od Gota; učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaselj. Saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada sv. Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti. Mučen strašnim mukama Nikita sve jače ispovedaše veru Hristovu i moljaše se Bogu s blagodarnošću. I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Sv. Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim. Ovu ikonu nosio je sv. Nikita zato što mu se sv. Bogorodica javila i utešila ga. Najzad mučitelj baci Hristovog vojnika u oganj, u kome sv. mučenik izdahnu, ali telo njegovo osta nepovređeno od ognja. Drug njegov Marian prenese njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde sagradi crkvu sv. Nikite i položi u nj čudotvorne mošti mučenikove. Postradao i proslavio se 372. godine.

Prep. Dorotej

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

29 septembar / 16 septembar

Pustinjak Misirski, iz IV stoleća. Podvizavao se punih 60 godina u jednoj keliji u Tivaidi. Odlikovao se neobičnim trudoljubljem i čudotvorstvom. Danju zidao kelije novim monasima, a noću pleo asure, nikako ne prekidajući molitve i psalmopjenija.
-----------------------------------------------------------
Sv. Kiprijan mitropolit Kijevski

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Rodom od Trnova, no vaspitanik srpski na Atonu. Bavio se naročito prevođenjem i prepisivanjem knjiga. Pokrovitelj mu je bio Filotej patrijarh Carigradski, koji kad ga upozna u Sv. Gori, uze ga k sebi, i po tom posla za mitropolita u Kijev. Velike skorbi i bede pretrpeo je kao mitropolit, no sve je podneo blagodušno, i svojim plodotvornim radom mnogo koristio ruskoj crkvi. U zvanju mitropolitskom proveo blizu 30 godina. Pred smrt napisao jednu oproštajnicu, koja mu je pročitana na grobu. Upokojio se 16. septembra 1406. god. Čudotvorne mošti počivaju mu u Uspenskoj crkvi u Moskvi.

Sv. muč. Vera, Nada, Ljubav, i majka im Sofija


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

30 septembar / 17 septembar

Živeli i stradali u Rimu u vreme cara Adrijana. Sofija mudra, kako joj i ime kaže (sofija – mudrost), beše ostala udovom, i kao hrišćanka beše dobro utvrdila i sebe i kćeri svoje u veri Hristovoj. U vreme kada se mučiteljska ruka Adrijanova pruži i na dobrodeteljni dom Sofijin, Vera imaše 12, Nada 10, a LJubav 9 godina. Izvedene pred cara one sve četiri, držeći se za ruke „kao venac ispleteni" smerno ali odlučno ispovediše veru u Hrista Gospoda i odbiše da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Pred stradanje majka savetima svojim krepljaše kćeri svoje, da bi istrajale do kraja. „Vaš nebesni LJubitelj Isus Hristos jeste zdravlje večno, krasota neiskazana i život besmrtni. I kada tela vaša budu mukom umorena, On će vas obući u netruležnost, i rane na vašim telima će zasijati na nebu kao zvezde." Sve jednu po jednu mučitelj mučaše ljutim mukama, najpre Veru, pa Nadu, pa LJubav. Tukoše ih, sekoše, bacaše u oganj i u vrelu smolu, i najzad jednu za drugom mačem posekoše. Mrtva tela svojih kćeri uze Sofija odnese van grada i tamo česno sahrani. I osta na grobu njihovom tri dana i tri noći moleći se Bogu, i u tome predade duh svoj Bogu hitajući u rajska naselja, gde je blažene duše njenih slavnih kćeri čekahu.