Danas je Đurđevdan


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija,
jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje
ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.



Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika
za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve
i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se
odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre
useve.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23.
aprila 303. godine.

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni
pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana
nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na
kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni,
"da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".

Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u
prirodu na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere,
na proplanku ili pored reke.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - "da budu napredni
kao vrba", kite zdravcem - "da budu zdravi kao zdravac", koprivom - "da kopriva
opeče bolesti sa njim" i selenom - "da im duša miriše kao selen".

Sveti Georgije ubiva aždahu

Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac
postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.

Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.

U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred
cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje
za veru.

Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu
pokolebali mladića.

On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko
divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su
primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.

Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave.
Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je
303. godine.

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg
kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u
gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja
mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane.

Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao
smrtni udarac "neznaboštvu".

Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na
zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.

Izvor: RTS