Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!


После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског. Послe
Великог петка грануо је Васкрс. Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао
и прорекао. Осуђени Христос јавио се као Судија света.



Избијено и убијено тело Његово оживело је. Попљувано лице засветлило се као сунце.
Место трнова венца - круна Цара над царевима. Место осамљености - војске су га
анђелске окружиле. Место десетак разбеглих ученика - пола милијарде следбеника
славе га данас. Место тесног гроба - стотине хиљада посвећених му храмова по
свој земној планети.

Обнажено тело обукло се у славу небесну. Љуте ране засијале се као звезде. Крв
из рана непрестано се још точи у милионе путира - животворно пиће верних!
Унакажен од убоја јавио се у красоти невиђеној. Оковани роб показао се свемоћним
Господарем неба и земље. Бездихани мртвац открио се као Животворац. Одбачен од
људи - посведочен као једини Спаситељ људи. Продан за тридесет сребреника постао
је мерило свих вредности. Стандард свега доброга!

Непознати сад је најпознатији. Загонетни - сад је Кључ свих загонетки. Најудаљенији
- сад је најближи сваком срцу људском. Погребени праведник васкрсао је. Неправедно
осуђен од људи постављен је од Бога за Судију живих и мртвих. Нараштај за нараштајем
опијао се Њиме. Племе за племеном прилазило је к Њему. Народ за народом поклањао се
Њему. Царства курјачка уступала су место царству Јагњетовом. Крвожедна племена
паганска, очишћена Његовом крвљу, уздигла су буктињу Божије истине и братољубља.
Континенти онда непознати, насељени су сада са стотине милиона хришћана.

И насељавање овог америчког континента отпочело је у Његово име и Његову славу.
Оци овог народа били су они који су Њега волели више од живота свога. Као такви
нису се устрашили смрти ни на бурном океану ни у беспутној пустињи нити под
стрелама дивљака. Јер су знали, да ко за Њега умре, тај вечито живи.

Ко год се од хришћана борио за праву слободу, борио се у Његово име;

Ко је тражио правду, позивао се на Њега;

Ко је тражио Бога, није могао Њега мимоићи;

Ко је проповедао братство, проповедао је Њега;

Ко је мирио завађене, стављао је пред њих Крст и Јеванђеље.

Грешници су се кајали од стида пред Њим.

Злотвори су савлађивани Његовом љубављу.

Бесомучници су исцељивани Његовим именом.

Очајници су добијали снагу гледајући у Његово Распеће.

Покајници су вапили Њему за опроштај.

Самртници су предавали своје душе у Његове руке.

Страдалници су се уздали у Њега.

Борци за истину и слободу носили су Његово крсно знамење.

Крстоносне војске заклињане су Њиме.

Мученици за Његово име и Јеванђеље журили су у смрт као на весеље.

Не говорим ја о неколико стотина или неколико хиљада њих, чија су имена уписана у
календар, него о безбројним милионима свих крштених генерација по васцелом свету у
току две хиљаде година, чија су имена знана и уписана на небесима: о војсци Христовој,
против које је немогуће војевати, и према којој су све противничке војске као „трска
стучена и лан задимљен“; о спасеним народима на небу, чији је број већ близу броја
песка у мору и звезда на небу, како је обећано Авраму.

Христови противници још у првом нараштају говорили су међу собом: „Шта да се ради?
Зар не видите да му се не може ништа? Гле, свијет оде за Њим.“ Ово што су они тајно
шаптали међу собом злобно и устрашено још за живота Исусова, у првој генерацији
крштених људи, то можемо ми данас радосно објавити трубама и клицањем: Заиста не
може му се ништа: гле, уистини, свијет оде за Њим!

Јер човек може победити човека али не и Сатану. А Он је победио Сатану. Човек може
победити дивљу природу, али не и смрт. А Он је победио смрт.

Човек може убити човека, али не и васкрснути. А Он је васкрсавао мртве, васкрсао
је и Себе, и васкрснуће на крају билионе оних који су веровали у Њега.

То ће бити Његова света породица у светом и вечном царству Његовом. Нека би дао
Бог да се и ви сви нађете у тој светој породици Христовој, у којој се већ налазе
милиони ваших предака, старих и нових.

Или зар не осећате ви, да све ово што ја говорим, говорим не само о јеванђелској
и општој црквеној историји, него и о историји ваших богоносних и крстоносних
предака: свештеника мученика и радника паћеника, и сељака и тежака који прекиваху
час плугове у мачеве, а час мачеве у плугове; крстоносних војника, што са крстом
војеваху, па или са крстом побеђиваху или под крстом умираху; кнежева, краљева,
царева и свих великих богољуба, који својим благом подизаху задужбине по земљи
својој и туђој, држећи се оне народне мудрости: „Све за душу, а душу низашто“;
девојака и момака, удовица сиротица, које попут свете Петке, светога Саве и
царице Милице и Јелене, презреше све пролазне радости живота па кретоше уском
и трновитом стазом монашких подвига у наручје Христово; и безбројних стараца и
младенаца, који за име Христово бише вођени кано овце на кланицу, и то не само
у старо гусларско време, него и у наше епске дане.

Стара православна вера у васкрсење распетога Христа, и распете правде уопште,
често је потврђивана и подмлађивана легионима нових и све нових мученика српских
за Христа. Ево једног из многих примера нашег времена и нашег поколења:

Кад су безбожни властодршци постројили у Краљеву 2200 грађана, разног узраста и
пола, ненаоружаних и невиних, да их стрељају због 22 њихова војника погинула у
борби са националним српским четницима, тада један богомољац, Драгослав, црквењак
наше катедрале, стојећи у строју, узео је да мирно чита Нови завет. Приметивши
да ће непријатељ убрзо да пуца из митраљеза, он затвори свету књигу и метну у
недра, па онда викне из свега гласа:

„Не бојте се смрти, браћо, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!“

На то из две хиљаде грла као из једнога разлеже се одговор као олуја:

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

У том плотуни загрмеше и 2200 хришћанских тела оборише на земљу, док 2200 душа
узнесе се у небесну војску мученика за веру Христову. Јер макар да је неко од
њих и грешан био, као разбојник на крсту, отишао је у Рај зато што је пред смрт
признао и исповедио васкрсење Христово.

То су све моја духовна чеда, из моје тужне резиденције. Кам да сам и ја са њима
с таквом славом отишао из овога света у бољи! Али судба Божија није то хтела.
Него ме оставила да се мучим и преживљујем муке свога народа.

Но ја вам овим не казујем историју жалости, но историју славе вашег народа. И
уздржавам се да вам говорим више, да се не би погордили. Јер знајте да врлине
предака не спасавају небрижне потомке. Потрудимо се зато бити до смрти на духовној


и моралној стражи да би се одржали на висини наших крстоносних предака.

Честитајући вам данашњу славу вашег храма - славу над славама свега хришћанскога
света - ја похваљујем вашу љубав према Христу и вашу народну слогу. Растите у тој
љубави и утврђујте ту слогу. Поштујте свога неуморног владику и свог вољеног новог
пароха рођеног у мојој епархији као и све свештенике духовнике. Не обазирите се
ни лево ни десно него напред правим путем Божијим. Да би заслужили улазницу у
небеско царство Христово, коме су се приволели сви крштени преци ваши, да би се
удостојили великог Састанка са Христом и својим мученичким рођацима из давних и
нових времена. А шта је слађе од тога састанка? И да би стали у строј безбројних
војски анђелских и светитељских, па у хору с њима славили вечну победу Христову
над смрћу певајући:

Христос воскрсе из мртвих, смрћу смрт попра и мртвима у гробовима живот дарова.

Христос воскресе, браћо и сестре!

Христос воскресе, радост донесе!

Беседа на Васкрс, Чикаго 1946. годин


Опело и сахрана архимандрита Гаврила (Вучковића)
Крсна слава Патријарха српског г. Иринеја
Васкршњи концерт духовне музике у храму Светог Саве
Седница Извршног одбора за завршетак градње и унутрашње уређење храма Светог Саве
- 5. април 2017.
Патријарх Иринеј изразио саучешће патријарху Кирилу
Азбучник
Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом
Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
Преподобни Никита Исповедник
више
Најаве
Васкрс у Саборном храму у Подгорици
Васркршњи сабор у Вирпазару
Опело и сахрана архимандрита Гаврила (Вучковића)
Архијерејска Литургија у храму Светог Нектарија
Епископ Јоаникије освештаће Народну кухињу у Ђурђевим ступовима
више
Нова издања
Четврти број часописа „Сабор”
Жички благовесник (април-јун 2017.)
Браничевски весник (8/VII, 2016)
више
Патријаршијски управни одбор ИСПАРАЋАЈ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Одбор за Јасеновац


Информативна служба Српске Православне Цркве