Tema: Zaboravljene legende

Zaboravljene legende: Kako je Sveti Sava lečio pohlepne

Zauzeo seljak seljaku komad zemlje, a oštećeni došao Svetom Savi na žalbu.
Kad je Sveti Sava čuo žalbu, pozove otmičara i posavetuje ga da na lep način
vrati zemlju susedu i da se pomire, pa da žive kao rođena braća.



Kako ovaj nije hteo na to da pristane, Sveti Sava ga odvede u jedan plodni
kraj zemlje, pa mu reče: "Kad hoćeš da imaš što više zemlje, onda evo ti:
idi, i koliko god budeš danas opkolio zemlje u ovom pustom plodnom kraju,
toliko će tvoje biti. Samo pazi dobro da mi u zalazak sunca budeš tačno na
ovome mestu, odakle polaziš, inače na tebi glave neće biti."

I zape grabljivac da trči oko lepog imanja, iz petnih žila. Te hajde da opkoli
i ovu lepu livadu, pa i ovaj veliki gaj, pa i ovaj voćnjak, pa i onaj vinograd,
pa onaj pašnjak... I tako je, bez duše, trčao gladan i žedan, bez odmora, ceo
letnji dan. Sunce je već počelo za brda da zapada, a on je još opkoljivao livade
i guste jelake. A kad je već bio blizu mesta odakle je pošao, sunce je već bilo
zašlo. Od velikog umora, on je pao i izdahnuo, ne došavši do belege odakle je
potrčao.

Mast koja se ne troši, ali..
Naiđe Sveti Sava pokraj jedne sirotinjske kuće taman na Božić. Tamo kuknjava,
jer se čeljad nije imala čim omrsiti. Sveti Sava dade onda domaćinu punu ćasu
masti. Obraduje se siromah i zahvali, a žena uze mast, prikupi hlebnih korica
i spremi poparu. Siromah je trošio mast godinu dana, a nikad mu nije nestajalo.
Tek kad se pohvalio jednom prijatelju, poče mast da se troši. Da se nije hvalio,
ko zna dokle bi mu trajao onaj Savin poklon.

Spasio oca od ale proždrljive
Sudba za neke grehe kazni Svetog Simeona, oca Savinog, da uđe u njega ala
proždrljiva. Od toga doba običan ručak Svetom Simeonu bejaše pečen vo i u volu
ovan, i u ovnu kokoš, a u kokošci jaje - i od svega toga iza njegovoga ručka ne
ostajaše ništa.

Jedan put dođe Sveti Simeon u Hilandar, pa u razgovoru sa Savom ogladni i požuri
da ruča, ali ga Sveti Sava veštim razgovorom zadrži, dok ala u njemu sasvim ne
ogladni i mnogo ga umori. Onda mu Sveti Sava pruži poskuricu, pečat na slavskom
kolaču, a iz Svetog Simeona zinu ala i poždera poskuricu. Sveti Sava dokopa tad
alu rukama za vrat, izvuče je iz oca i baci u more.

Izvor: vesti-online

Zaboravljene legende: Šta je crna, a šta bela sreća?

U staro vreme, kad sveci išli kroz narod, udruži se Sveti Sava sa jednim svetiteljem.
Oni su obilazili sela i gradove. Jednom dođu u kuću veoma bogatu. U kući bila je
udavača, predusretljiva, i svakom je bila spremna dobro da učini. Devojka je putnike
rado primala na konak. Šta je god imala najbolje, to im je za večeru davala. Umorne
putničke noge bi oprala i odmah im prostrla dušeke.


Nigde dva dobra, nigde dva zla

Kad je zora svanula, digla se devojka, spremila prekusak, zabrkala kafu i spremila
vodu u lavoru da gosti umiju lice. Kad su iz kuće odlazili, kaže Sveti Sava devojci:
"E, devojko, Bog ti crnu sreću dao!". Devojka se iznenadi. Ovaj svetac, drug Svetog
Save, sav cepti od ljutine, samo što ne može pred devojkom ništa da mu kaže.

Dođoše u sledeću kuću. Kucaju, a niko im ne otvara. Sveci su već hteli da pođu, ali
se ču tresak po oboru. Otvori im krmeljiva, pocepana i kaljava devojka. Devojka im
ništa ne reče. Oni dođoše kod ognjišta. Devojka je toliko lenja bila, da je velikom
kukom dohvatala tronošce za goste.

"A gde ti je majka, devojko?" pitao je Sveti Sava.

"Otišla je u čaršiju da kupi luča. Šta vam treba moja majka?" nabusito im odgovori
devojka.

Sveci se digoše da odu, a na vratima se okrenu Sveti Sava devojci i reče: "E, devojko,
Bog ti dao belu sreću!" Drugar Svetog Save toliko se naljutio, da više nije hteo da
ide sa njim.

"Ovo li ti je pravda što je narodu deliš! Ovakvih pravednika do sada ko pamti? Šta bi
trebalo da onoj prvoj kažeš: "Bog ti dao belu sreću, a ti crnu; a ovoj crnu, a ti reče
belu."

"Čekaj još malo da izađemo izvan sela, pa ću ti kazati zašto."

Kad su bili u jednom polju, sveci sedoše da se odmore. Sveti Sava počne da mu govori:
"Da sam kazao onoj dobroj: 'Bog ti dao belu sreću', a ona onako dobra i ljubazna, ona
bi našla dobrog mladoženju pa se oboje osilili, ne bi na nebo ni na Boga pogledali.
Kandilo u njihovoj kući ne bi se nikada upalilo, a sirotinja nikada ne bi se do vrata
smela približiti. A ovako: ona dobra, a on zao, pa zlo i dobro snosiće se. A onoj
drugoj da joj se zli drug dade, a ona onako crna i jadna, onda bi bilo crno bez beloga.
Ovako će zlo i dobro da se podnose. Tako treba; nigde dva dobra, nigde dva zla",
rastumači mudri Sava.

Izvor: vesti-online

Zaboravljene legende: Sveti Sava i pšenica

Bio jedan čovek puka sirotinja. Tako jedanput ga natera glad, te uzajmi od jednog
seljaka torbicu kukuruza i pođe u mlin da ih samelje i decu nahrani, da ne skapaju
od gladi. Kad dođe u mlin, a tamo, jedan čovek zasuo pre njega pšenicu i melje, a
neće da ga propusti da ono malo kukuruza samelje, nego morade pričekati dok on samelje
svu svoju pšenicu.



Pošto se pšenica samelje, ode onaj čovek spremati konja, da nosi pšenicu kući. U tom
se samelju i kukuruzi onoga siromaška. Siromašak zamoli onoga čoveka da metne i njegovu
torbicu na konja do kuće. Čovek uzme torbicu, stavi je na konja i tako obojica pođu kući. Kad
siromašak bude nadomak svojoj kući, zatraži od njega svoju torbu, ali se onaj na njega izbeči
govoreći: "Ti meni nisi ništa dao!"

U tom se trenu stvori Sveti Sava, pa prekrsti štakom onoga bezdušnika, te se na mestu
skameni. Onda Sveti Sava reče onome siromašku da uzme konja za ular, pa da vodi kući i
konja i pšenicu i svoj kukuruz.

Sveti Sava, putujući kao prosjak od sela do sela, dođe u jedno selo, a ljudi ga opaziše,
te decu podgovoriše da narune vaške na njega govoreći im: "Eto jednoga prosjaka!
Natućkajte vaške, i ovako nam prosjaci dosadiše!" To čuje Sveti Sava, i ne htede kod
njih ni da ide, već okrenu drugim putem i ode u drugo, obližnje selo.

U tom selu svako mu odmah dade šta je mogao. Onda svetac stane tim seljacima pričati
kako su nemilostivi ljudi u onom selu, pa će na polasku reći: "Bog blagoslovio vaše
koševe, u kojim vam je žito, a oni ne imali šta samleti!" I zaista, posle toga kod onih
seljaka koji su mu udelili behu puni koševi. A oni što su bili podgovarali decu da Svetom
Savi umesto milostinje daju vaške, nisu imali šta samleti.

Gledao Sveti Sava kako se ljudi muče i zlopate tucajući žito u stupi ili meljući ga
na žrvnju, pa se sažali i odluči da izmisli kakvu bolju i lakšu spravu. Dugo mislio,
pa smislio kako da napravi vodenicu, koju ostavi da melje na reci. Ali, nije mogao da
izmisli čeketalo i koš, već su ljudi za dugo rukama sipali žito iz vreća u rupu od
kamena. Jednom dođe đavo u vodenicu Svetom Savi i pokaže mu kako da napravi koš i
čeketalo, ali pod pogodbom da mu Sveti Sava za to da jedan dan u godini da bude njegov
u vodenici. Sveti Sava mu odredi Badnji dan.

Izvor: vesti-online