Tema: Sveti prorok Agej

Sveti prorok Agej

Rođen u Vavilonu za vreme robovanja Izrailjeva. Iz plemena Levijeva. Prorokovao na 470. godina pre Hrista. Posetio Jerusalim kao mladić. Podsticao Zorovavelja i Isusa sveštenika, da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu. "Slava će doma ovoga poslednjeg biti veća nego onoga prvoga, veli Gospod nad vojskama" (Agej 2, 9). Jer će se u tome novom hramu javiti Gospod Spasitelj. Doživeo da vidi jedan deo hrama sazidan od Zorovavelja. U starosti umro i priložio se precima svojim.

[HL]



Pesma iz Prologa

C prestola carskog bolje se vidi
Sujeta sveta, hitra sujeta,
I carski presto neštedno biju
Talasi burni ovoga sveta.
Teofanija jasno pregleda
Pučinu ludu sveta ovoga,
Pa srce svoje, srce nemirno.
Ukotvi tvrdo uz živog Boga.
Carevi zemni zar su carevi?
Stražari mnogi na brzoj smeni!
Smrt stoji, broji, i smenu vrši
Carevi zemni, prolazne seni!
Teofanija, ko mudre deve,
Svetilnik srca duhom zažeže,
Osvetli stazu svetlošću divnom,
Grehovne jame srećno izbeže.
Blažena sada u carstvu večnom
Među zvezdama ko zvezda sija,
Tamo gde nema muke ni smene,
Caruje sada Teofanija.
[/HL]

RASUĐIVANJE

Veliki su trud ulagali svetitelji, da suzbiju u sebi gordost i samočinost, i da se priviknu na potpunu poslušnost i predanost, bilo svojim pretpostavljenim, dok su ih imali, bilo samome Bogu. Manastir Sv. Save Osveštanog odlikovao se osobitom disciplinom, redom i bezropotnom poslušnošću, Kada sv. Jovan Damaskin stupi u taj manastir, niko od znamenitih duhovnika ne usudi se, da tako proslavljenog velikaša i pisca uzme kao svoga poslušnika. Tada ga iguman predade jednom prostom no strogom starcu. Starac naredi Jovanu, da ništa ne sme činiti bez njegovog znanja i odobrenja. Dogodi se međutim da umre jedan kaluđer, koji u tom istom manastiru imaše rođenog brata. Ovaj brat beše u neiskazanoj tuzi za umrlim bratom svojim. Radi utehe neutešnom bratu napisa Jovan posmrtne stihire umrlom, poznate pesme na opelu, koje crkva i dan-danas drži. Sastavivši ih, Jovan ih poče pevati. Kada njegov starac ču pojanje, razgnevi se veoma, i odgna Jovana od sebe. Čuvši za ovo Jovanovo izgnanje, bratija se neka usudiše te odoše starcu i počeše ga moliti da oprosti Jovanu i primi ga natrag. No starac osta nepokolebljiv. Jovan gorko plakaše i ridaše, što prestupi zapovest svoga starca. Još jednom bratija moliše starca za Jovana, da mu odredi neku epitimiju, pa posle da mu oprosti. Tada starac naloži ovakvu epitimiju učeniku svome: da sve nužnike po svim kelijama u celom manastiru rukama svojim očisti i opere, ako želi oproštaj. Ožalošćena bratija saopštiše ovo Jovanu misleći da će Jovan pre napustiti manastir, nego što će ovo učiniti. No kad Jovan ču poruku starca, obradova se veoma, i c radošću izvrši zapovest starčevu. Videći ovo starac rasplaka se, zagrli Jovana, i kroz plač reče: „O kakvog ja stradalca u Hristu rodih! O kako je ovaj čovek istiniti sin svete poslušnosti!"


pravoslavnacrkva.ch