Tema: Sveti Nikola

Sveti Nikola


Sveti Nikola, najveća srpska slava

Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja.



Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od najbrojnija slava kod Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u četvrtom veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve 1054. godine.

Njegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, sina Nikolu dobili su u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. - 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo.

Persijski kralj Šapur ga je zarobio u bici kod Edese, ponižavao u zatočeništvu i, naposletku, ubio sipajući mu istopljeno zlato niz grlo, kao simbol njegove pohlepe.

Budući da je Valerijan bio prvi (i ostao jedini) rimski car koji je zarobljen u borbi, njegovo zatočeništvo i smrt su izazvali talas nestabilnosti u rimskoj imperiji.

U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola.

Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Posle smrti strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog.


Podučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, obilazio gradove i sela.

Do dolaska na presto cara Konstantina, za vreme vladavine cara Dioklecijana, Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je i zatvorenike podučavao veri. Nakon toga vratio se na arhiepiskopski presto i bio jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.

Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada.

Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u tada pravoslavni Bari, u južnoj Italiji, u crkvu Svetog Jovana Preteče. I danas njegove mošti počivaju u Bariju, u crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

Prema predanju, Sveti Nikola povratio je vid Stefanu Dečanskom, te je stoga srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.

Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave bez premca među Srbima. Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.

Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru.

Na slavu se, uz sveću i slavski kolač, okupljaju članovi porodice i slave ovog svetitelja kao svog zaštitnika.
prva.rs

TAJNA SVETOG NIKOLE: Evo zašto ga jedni slave POSNO, a drugi - MRSNO!


Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete...


Mnogi ovu slavu obeležavaju posno, ali nisu ni retki primeri porodica koje za Svetog Nikolu prave mrsnu trpezu.


Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) nema dileme – Sveti Nikola je posna slava! Ne treba posebno napominjati da ova slava pada u vreme Božićnog posta, zbog čega takođe nema dileme da li je posna ili mrsna.

Postoje slave, poput Đurđevdana, koje su promenljive, odnosno da li se posti ili mrsi zavisi od dana na koji padnu u tekućoj godini (posne su ako su na sredu ili petak).


Postoji nekoliko objašnjenja kako su porodice stekle običaj da mrse na Svetog Nikolu.

Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj.

U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.

Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.


Zbog svega ovoga čak su i sveštenici SPC počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na Svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.

U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.


Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.



(V. Ž.)
telegraf.rs

[HL]


Sveti Nikola (6. tj. 19. decembra)

Tropar, glas 4:

Pravilo vjeri i obraz krotosti,
vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu,
jaže veščej istina.
Sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja,
niščetoju bogataja:
otče svjaščenonačalniče Nikolaje,
moli Hrista Boga,
spastisja dušam našim.

[/HL]