Tema: Sveti Andrej Prvozvani

Sveti Andrej Prvozvani


SVETI Andrej Prvozvani, apostol Hristov, sin jednog Jevrejina po imenu Jone, a brat svetog vrhovnog apostola Petra, bejaše iz grada Vitsaide.[1] Prezirući taštinu ovoga sveta, i pretpostavljajući devstvo braku, Andrej se ne hte ženiti, nego čuvši da sveti Jovan Preteča propoveda na Jordanu pokajanje, ostavi sve, ode k njemu, i postade njegov učenik. Zatim kada sveti Preteča, ukazujući na Isusa Hrista, reče: "Gle, jagnje Božije!" (Jn. 1, 36) sveti Andrej zajedno sa drugim Pretečinim učenikom, koga smatraju za svetog evangelista Jovana, ostavi Krstitelja i sledova Hristu. On nađe brata svog Simona (Petra), i reče mu: "Mi nađosmo Mesiju - Hrista", i dovede ga k Isusu (Jn. 1, 41-42). Posle toga kada on s Petrom lovljaše ribu pokraj mora Galilejskog, i Isus ih pozva govoreći: "Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudi", tada Andrej na poziv Gospodnji odmah ostavi mreže i sa svojim bratom Petrom ode za Hristom (Mt. 4, 18-20). Andrej bi nazvan Prvozvani, zato što je pre svih Apostola postao sledbenik i učenik Isusa Hrista. A kada posle Gospodnjeg stradanja, vaskrsenja i vaznesenja sveti Andrej primi, kao i ostali Apostoli, Duha Svetoga sišavšeg na njega u vidu ognjenog jezika, i kada se kockom određivahu zemlje, njemu padoše zemlje: Vitinija[2] i Propontida[3] sa Halkidonom[4] i Vizantijom,[5] Trakija[6] i Makedonija, koje se prostiru do samog Crnog Mora i Dunava, a takođe i Tesalija,[7] Elada,[8] Ahaja,[9] Amintin,[10] Trapezunt,[11] Iraklija[12] i Amastrida.[13]

Ove pokrajine i gradove sveti Andrej proputova propovedajući Hrista, i u svakom gradu pretrpe mnoge nevolje i stradanja; ukrepljavan svemoćnom pomoću Hristovom, on s nasladom trpljaše sve muke za Hrista. No naročito u gradu, zvanom Sinop[14] on dožive silne muke: tamo ga na zemlju bacahu, za ruke i noge vucijahu, motkama ga bijahu, kamenje na njega bacahu, prste i zube mu čupahu; no on, blagodaću Spasa i Učitelja svog bi odmah isceljen od rana, i pokaza se opet čitav i zdrav.

Otišavši odatle, on prohođaše druge krajine: Neokesariju,[15] Samosat,[16] Alanu,[17] postojbinu Abaska,[18] zavičaj Ziga,[19] pokrajinu Bosforina.[20] Zatim on otputova u Trakijski grad Vizantiju,[21] gde on prvi propoveda Hrista i, naučivši mnoge, postavi prezvitere Crkve: za episkopa Vizantije on rukopoloži Stahija, koga sveti apostol Pavle opominje u poslanici Rimljanima (Rm. 16, 9). Sam pak on, noseći u blagovešćenju Hristovom apostolske podvige i stradanja, obilažaše Pont,[22] Crnomorsko primorje, Skitiju[23] i Hersonite.[24] Po promislu Božjem on dođe i do reke Dnjepra,[25] u Ruskoj zemlji,[26] i zaustavivši se kod Kijevskih gora[27] on prenoći. A izjutra ustavši od sna on reče svojim učenicima: Vidite li ove gore? Verujte mi, na njima će zasijati velika blagodat Božija, i biće ovde veliki grad, i Gospod će mnoge crkve podignuti tu, i svetim krštenjem prosvetiti svu zemlju Rusku".

Uzišavši na gore, sveti apostol ih blagoslovi i pobode krst, predskazujući da će narod koji živi tu primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji.[28] Prošavši i gornje gradove ruske, gde se sada nalazi veliki Novgorod,[29] a posetivši još i Rim,[30] on se vrati u grčku krajinu Epir, i ponovo dođe u Trakiju, utvrđujući hrišćane i postavljajući im episkope i učitelje.

Prolazeći mnoge zemlje, sveti apostol Andrej stiže na Peloponez,[31] i ušavši u Ahajski grad, zvani Patre,[32] on se zaustavi kod nekog čestitog čoveka, po imenu Sosija. On teško bolesnog Sosija podiže sa bolesničkog odra i ozdravi ga, i posle toga obrati ka Hristu sav taj grad Patre. U to vreme poverova u Hrista i žena carskog namesnika, antipata Egeata po imenu Maksimila, oslobodivši se teških okova bolesti i dobivši brzo isceljenje. I mudri Stratoklije, brat antipatov, i mnogi drugi raznovrsni bolesnici ozdraviše polaganjem ruku na njih od strane svetog apostola.

Zbog toga antipata Egeata obuze strahovit bes i on, uhvativši svetog apostola, raspe ga na krstu, o čemu prezviteri i đakoni zemlje Ahaje napisaše ovako:

"Mi, svi prezviteri i đakoni Crkava Ahaje, pišemo o stradanju svetog apostola Andreja, koje svojim očima videsmo, svima Crkvama što su na istoku i zapadu, na severu i jugu. Mir vama i svima koji veruju u Jedinoga Boga, u Trojici savršenoga: istinitoga Oca nerođenoga, istinitoga Sina rođenoga, istinitoga Duha Svetoga koji ishodi od Oca i počiva na Sinu. Toj se veri mi naučismo od svetog Andreja, apostola Isusa Hrista, čije stradanje, koje mi lično posmatrasmo, evo i opisujemo.

"Antipat Egeat, došavši u grad Patre, poče primoravati verujuće u Hrista da idolima prinesu žrtve. Sveti Andrej, stupivši pred njega, reče: Ti, sudijo ljudi, trebalo je da poznaš svoga Sudiju koji je na nebu, i poznavši Ga da My ce pokloniš, i poklonivši se istinitome Bogu, da se odvratiš od lažnih bogova. - Egeat mu reče: Jesi li ti taj Andrej koji ruši hramove bogova i privoleva ljude na tu mađioničarsku veru koja se nedavno pojavila, a koju rimski carevi narediše da se istrebi? - Sveti apostol odgovori: Rimski carevi još nisu poznali to, da je Sin Božji, došavši radi spasenja roda ljudskog, jasno pokazao da ti idoli ne samo nisu bogovi nego su nečisti besovi, i neprijatelji rodu ljudskom, koji uče ljude da razgnevljuju Boga i da Ga odvraćaju od sebe, da ih On ne bi slušao. A kad se razgnevljeni Bog odvrati od ljudi, onda ih besi porobljuju sebi, i obmanjuju ih dotle dok duše njihove ne izađu iz tela obnažene,[33] ne noseći sa sobom ništa drugo osim grehova svojih. - Egeat reče: Kada te babske i šture reči vaš Isus propovedaše, Jevreji Ga na krst raspeše. - Sveti Andrej odgovori: O, kada bi ti poželeo da poznaš silu krsta! kako Sazdatelj roda ljudskog, iz ljubavi Svoje prema nama dobrovoljno pretrpe krst, jer On i vreme stradanja Svog znađaše, i tridnevno vaskrsenje Svoje proreče, i na poslednjoj večeri sedeći s nama obavesti nas o Svome izdajniku, kazujući budućnost kao prošlost, i dobrovoljno otide na ono mesto, na kome imađaše biti predan u ruke Jevrejima.

"Čudim se tebi, čoveku mudrom, reče Egeat, da ti posleduješ Onome, za koga priznaješ da je bio raspet na krstu, svejedno na koji način, dobrovoljno ili nevoljno. - Sveti apostol odgovori: Velika je tajna svetoga krsta; i ako hoćeš da je čuješ, ja ću ti je kazati. - Egeat uzvrati: To nije tajna nego kazna za zločince. - Sveti Andrej odgovori: Ta kazna je tajna ljudskog obnovljenja, samo izvoli da me strpljivo saslušaš. - Saslušaću te strpljivo, reče carski namesnik; ali ako ne uradiš ono što ti naređujem, ti ćeš tu istu tajnu krsta iskusiti na sebi. - Apostol na to odgovori: Kada bih se bojao krsne smrti, onda ja nikada ne bih slavio krst. - Namesnik uzvrati: Kao što po bezumlju svom hvališ krst, tako se po drskosti svojoj ne bojiš smrti. - Sveti apostol odgovori: He bojim se smrti ne no drskosti nego po veri, jer smrt prepodobnih[34] je dragocena, a smrt grešnika je ljuta. Stoga hoću da saslušaš što ti budem rekao o tajni krsta; i da poznavši istinu poveruješ; i da poverovavši nađeš dušu svoju. - Egeat na to reče: Nalazi se ono što je izgubljeno, što je propalo. Zar je duša moja propala, te ti nalažeš da je pronađem verom, ne znam kakvom? - Sveti Andrej odgovori: To je ono čemu se ti imaš naučiti od mene; ja ću ti pokazati u čemu je pogibao duša ljudskih, .da bi ti mogao poznati spasenje njihovo, izvršeno krstom. Prvi čovek je uveo smrt drvetom prestupa, i trebalo je rodu ljudskom da drvetom stradanja smrt bude uništena. I kao što prvi čovek, koji drvetom prestupa uvede smrt, beše sazdan od čiste zemlje, tako je bilo potrebno da se od čiste Djeve rodi Hristos, savršeni čovek, ujedno i Sin Božji, koji je sazdao prvoga čoveka, da bi On obnovio večni život, izgubljen od svih ljudi; i kao što prvi čovek sagreši raširivši ka drvetu poznanja dobra i zla ruke, tako je bilo potrebno za spasenje ljudi da Sin Božji raširi na krstu ruke Svoje zbog neuzdrživosti ruku ljudskih, i zbog slatke hrane od zabranjenog drveta okusi gorku žuč; i da On, uzevši na Sebe smrt našu, podari nam Svoju besmrtnost.

"Egeat reče na to: Te reči ti pričaj onima koji će te poslušati. No ako ti ne poslušaš moje naređenje, i ako ne htedneš prineti žrtvu bogovima, ja ću te prvo motkama tući, pa ću te onda raspeti na krst koji ti hvališ. - Sveti apostol odgovori: Ja svaki dan prinosim Jedinome, Istinitome i Svemogućnome Bogu ne dim vaših kađenja, ne meso volovsko, ne krv jarčiju, nego prečisto Jagnje koje je prinelo Sebe na žrtvu na oltaru krsnom. Svi verujući ljudi pričešćuju se Prečistim Telom Njegovim i piju Krv Njegovu; ipak ovo Jagnje prebiva čitavo i živo, iako se istinski kolje; i svi istinski jedu Telo Njegovo i piju Krv Njegovu, pa ipak, kao što kažem, Ono svagda prebiva čitavo i prečisto i živo.

"Egeat upita: Kako to može biti? - Sveti Andrej odgovori: Ako hoćeš da doznaš, ti postani učenik, da bi naučio ono o čemu pitaš. - Egeat na to reče: Ja ću to učenje iznuditi od tebe mukama. - Sveti apostol odgovori: Čudim se da ti, mudar, govoriš besmislice, jer da li možeš, podvrgavajući me mukama, saznati od mene tajne Božije? Ti si čuo o tajni krsta, čuo si i o tajni žrtve. Ako poveruješ da Hristos Sin Božji, raspet od Jevreja, jeste istiniti Bog, onda ću ti ja objasniti kako On, ma da ubijen, živi, i kako On, iako prinesen na žrtvu i jeden, prebiva čitav u Carstvu Svome. - Egeat na to primeti: Ako je On ubijen, i od ljudi jeden, onda kako On može biti živ i čitav. - Sveti Andrej odgovori: Ako budeš verovao svim srcem svojim, onda ćeš moći saznati tajnu ovu; a ako ne poveruješ, onda nikad nećeš poznati tajnu ovu.

"Tada carski namesnik Egeat, razgnevivši se, naredi da apostola vrgnu u tamnicu. Kada svetitelj bi vrgnut u tamnicu, k njemu se iz cele te zemlje sleže mnogi narod, sa namerom da ubiju Egeata a svetog apostola oslobode iz tamnice. No sveti apostol ih zadrža, savetujući im i govoreći im: He pretvarajte mir Gospoda našeg Isusa Hrista u đavolski metež: jer Gospod naš, predat na smrt, pokaza svako trpljenje, ne protivrečaše, ne vapijaše, niti se ču glas Njegov na ulicama. Stoga ćutite i vi, i budite mirni. He samo ne stvarajte prepreke mome mučeništvu, nego se i sami, kao dobri podvižnici i vojnici Hristovi, spremajte da trpeljivo podnesete na telu svom svemoguća mučenja i rane. Jer ako se treba bojati muka, onda se treba bojati onih koji nemaju kraja,[35] a zastrašivanja ljudska i pretnje slični su dimu, iznenada se pojavljuju i iščezavaju. I ako se imamo bojati stradanja, onda se treba bojati onih koja počinju tako da nikada im ne bude kraja. Jer vremenska stradanja, ako su mala, lako se podnose; ako su pak velika, onda, izgnavši brzo dušu iz tela, sama se završavaju. No ljuta su ona stradanja koja su večna, tamo gde je plač neprestani, i jauk, i ridanje, i beskonačne muke. Zato budite gotovi na to, da vremenskim mukama pređete k večnoj radosti, gde ćete se veseliti, svagda cvetati i svagda carstvovati sa Hristom.

"Tako poučavajući ljude, sveti Andrej provede svu noć. Izjutra pak carski namesnik Egeat sede na sudištu; i poslavši po svetog Andreja izvede ga preda se, i upita: Jesi li rešio da ostaviš bezumlje i da ne propovedaš Hrista, da bi se mogao veseliti s nama u ovom životu? Jer veliko je to bezumlje ići dobrovoljno na muke i oganj. - Sveti Andrej odgovori: Ja ću se moći veseliti s tobom, kada ti poveruješ u Hrista i odbaciš idole; jer Hristos me posla u ovu zemlju, u kojoj My stekoh ne malo ljudi. - Egeat reče: Ja te primoravam da prineseš žrtve zato, da bi obmanuti tobom napustili tvoje besmisleno učenje i prineli bogovima ugodne žrtve, jer nema u Ahaji grada u kome nisu opusteli hramovi bogova. Stoga sada treba da se poštovanje bogova obnovi preko tebe, da bi one koje si ti razgnjevio, ti i umolio, te da bi i ti prebivao u prijateljskoj ljubavi s nama. Ako ne, onda ćeš za sramoćenje bogova primiti razne muke i bićeš raspet na krstu koji ti veličaš.

"Na to odgovori sveti Andrej: Čuj, sine smrti, i slamo pripremljena za oganj večni! poslušaj mene, slugu Gospodnjeg n apostola Isus Hristovog! do ovog trenutka ja razgovarah s tobom krotko, želeći da te naučim svetoj veri, da bi ti, kao razuman čovek, poznao istinu i, odbacivši idole, poklonio se živećem na nebesima Bogu. Ali pošto ti ostaješ u svome sramu i smatraš da se ja bojim tvojih mučenja, onda izmisli najstrašnija mučenja za mene, jer ću ja utoliko miliji biti Caru mome ukoliko teže muke pretrpim za Njega.

"Tada carski namesnik Egeat naredi da svetog Andreja povale i biju. I kada se sedam puta izmeniše po trojica onih koji ga bijahu, sveti apostol bi podignut i priveden k sudiji Egeatu. Sudija mu reče: Poslušaj me, Andreje, i ne prolivaj uzaludno krv svoju; jer ako me ne poslušaš, raspeću te na krst. - Sveti Andrej odgovori: Ja sam sluga krsta Hristova, i želim krsnu smrt. Ti pak možeš izbeći večne muke, ako, ispitavši moje trpljenje, poveruješ u Hrista; jer mene više boli tvoja večna pogibao nego moja stradanja: moja stradanja okončaće se za jedan ili, najviše, dva dana, a tvoje muke i posle hiljadu godina neće imati kraja. Stoga ne umnožavaj sebi muke i ne zapaljuj sebi večni oganj.

"Razgnevljen, Egeat naredi da svetog Andreja raspnu na krst, privezavši mu ruke i noge: jer ne šćaše Egeat da ga klincima prikuje, da ne bi apostad brzo umro, nego da bi se privezan mučio što više. A kad mučiteljeve sluge vođahu svetog Andreja na raspeće, steče se narod vičući: Šta sagreši čovek pravedni i prijatelj Božji? zašto ga vode na raspeće? - A sveti Andrej moljaše narod da mu ne ometaju stradanje. I veselo iđaše na muke, ne prestajući učiti narod. A kada se približi mestu na kome je imao biti raspet, on izdaleka ugledavši krst spremljen za njega, kliknu gromkim glasom:

"Raduj se, Krste, telom Hristovim osvećeni, i udovima Njegovim kao biserom ukrašeni! Dok Gospod ne bi raspet na tebi, ti bejaše strašan ljudima, a sada si mio i sa željom priman, jer vernici znaju kakvo ti veselje sadržiš u sebi, i kakva je nagrada spremljena za tebe. Stoga neustrašivo i s radošću idem k tebi, a ti me s veseljem primi, jer sam učenik Onoga koji je visio na tebi. Primi me, pošto sam te svagda voleo i žudeo da ga zagrlim, o dobri Krste, ti si od tela Gospodnjeg stekao krasotu i blagoljepije; odavno za tobom čeznem, usrdno te ljubim, neprestano te ištem. I jedva te evo nađoh, spremljenog po želji srca mog. Hajde, uzmi me od ljudi i predaj me Učitelju mome, da bi me tobom primio Onaj koji me je iskupio tobom".

"Govoreći to, on skide odelo sa sebe i davaše ga mučiteljima. Oni ga podigoše na krst, privezavši mu konopcima ruke i noge, raspeše i obesiše. Oko njega stajaše mnogo naroda, oko dvadeset hiljada duša; među njima beše i brat Egeatov Stratoklije, koji zajedno s narodom vikaše: Nepravedno strada ovaj sveti čovek! - A sveti Andrejv ukrepljavaše hrišćane i savetovaše im da trpe vremenska mučenja, učeći ih da je svako mučenje ništa prema nagradi koja se dobija za njega.

"Potom sav narod jurnu k domu Egeatovu, vičući i govoreći: He treba tako da strada čovek svet, čestit, učitelj dobar, blag, krotak i mudar, nego ga treba skinuti s krsta, jer on, drugi dan viseći na krstu, ne prestaje učiti pravdi. - Tada Egeat, pobojavši se naroda, odmah pohita s njima da apostola Andreja skine s krsta. A sveti Andrej, ugledavši Egeata, reče: Zašto si došao, Egeate? Ako hoćeš da poveruješ u Hrista, tebi će se, kao što ti obećah, otvoriti vrata blagodati. Ako si pak došao samo radi toga da me skineš s krsta, onda ja ne želim, dok sam živ, da budem skinut s krsta: jer ja već vidim moga Cara, već Mu se poklanjam, već stojim pred Njim, no zbog tebe patim, jer tebe očekuje pripremljena ti večna pogibija. Stoga se pobrini o sebi dok možeš, da ti se ne prohte početi onda kada ti to bude nemoguće.

Kada sluge šćahu da ga odvežu od krsta, oni ga se ne mogahu dotaći; no i mnogi drugi ljudi, jedni za drugima, pokušavahu da ga odvežu, ali ne mogoše, pošto im se ruke umrtvljivahu. Posle toga sveti Andrej uskliknu gromkim glasom: Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Učitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti želim, što jesam Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer već je vreme da dođem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno čeznem! Primi me, Učitelju Blagi, i učini da ne budem skinut s krsta pre no što Ti primiš duh moj!

Kada sveti Andrej govoraše ovo, njega obasja svetlost s neba kao munja, na očigled sviju, i blistaše oko njega tako da smrtnom oku ljudskom beše nemoguće gledati na nju. Ta nebeska svetlost obasjavaše ga oko po sata. I kada svetlost otide, sveti apostol ispusti duh, i otide u svetlosnom blistanju da predstane Gospodu. A visokog roda žena Maksimila, koja verovaše u Hrista i življaše celomudreno i sveto, doznavši da sveti Andrej otide ka Gospodu, skide sa velikom češću telo njegovo, pomaza ga skupocenim mirisima, i položi ga u svom grobu, u kome je i sama imala biti sahranjena.

"Egeat pak, razgnevljen na narod, mišljaše da mu se osveti i da javno pokažnjava one što ustadoše na njega, a Maksimilu šćaše da optuži caru. Dok on to smišljaše, iznenada napade na njega đavo, i mučen đavolom Egeat umre usred grada. Kada o tome obavestiše njegovog brata Stratoklija koji verovaše u Hrista, on naredi da ga ukopaju, a sam ne hte ništa uzeti od njegovog imanja, govoreći: He daj mi, Gospode moj Isuse Hriste, da se dotaknem ma čega od blaga moga brata, da se ne bih oskvrnavio grehom njegovim, jer on, ljubeći prolazno imanje, usudi se ubiti apostola Gospodnjeg.

"To se dogodi u poslednji dan novembra, u Ahaji, u gradu Patri, gde se molitvama svetog apostola daju ljudima mnoga dobra sve do danas. Strah zahvati sve, i ne bejaše nijednoga koji ne bi verovao u Spasa našega Boga, koji hoće da se svi ljudi spasu i privedu u poznanje istine, kome slava kroza sve vekove. Amin".

Evo, sve dovde je opis stradanja svetog apostola Andreja, datog od prezvitera i đakona Ahajskih.

Nakon pak mnogo godina mošti ovog svetog apostola Andreja prenese u Carigrad mučenik Artemije po naređenju velikoga cara Konstantina, i one biše položene zajedno sa svetim evangelistom Lukom i sa svetim Timotejem, učenikom svetoga apostola Pavla, u presvetlom hramu svetih Apostola, unutar sveštenog žrtvenika.

Molitvama apostola Tvoga, Hriste Bože, utvrdi u pravoslavlju vernike Svoje, i spasi nas. Amin.

POHVALNA REČ SVETOG JOVANA 3LATOUCTA

O SVETOM APOSTOLU ANDREJU PRVOZVANOM



JAKA je mreža apostolskog lovljenja, divan spomen Andreja i divno sećanje na mrežu, koju on upotrebi za lovljenje i za privlačenje naroda ka Hristovoj veri. Jer mreža koju upotrebiše ovi besmrtni mrtvaci, nikada ne može biti prokinuta zaboravom. He stare sa vremenom ona oruđa za lovljenje koja su napravljena ne ljudskim zanatom nego blagodaću Božjom. Ma da sami ribari i otidoše od nas, ipak oruđa koja oni upotrebljavahu, ili mreža kojom oni obuhvatiše sam svet, nikada ne ovetšaše. Kada oni bacaju i izvlače mrežu - nevidljivi su, ali se mreže njihove pokazuju pune. He uzeše oni trsku koja truli od vremena, ni staviše u vodu lanene niti koje satrule od trajanja. He načiniše oni udicu koju rđa kvari, ni staviše na udicu mamac kojim bi ulovljavali ribe. He seđahu oni na kamenu koji zapljuskuje voda; ne vozahu se oni u čamcu koji razbija bura. Uloviše oni ne ribe, tvar nerazumnu, nego kao što je divna umetnost koju oni upotrebiše, tako i oruđa njihova behu nova i neobična. Jer umesto trske oni upotrebljavaju propoved, umesto kanapa - pamćenje, umesto udice - silu, umesto mamca - čudesa, umesto kamena - nebesa; pomoću toga oni obavljaju takvo lovljenje; umesto čamca oni imaju oltar; umesto riba oni ulovljuju i same careve; umesto mreža oni rasprostiru Evanđelje; umesto zanatlijske veštine oni primenjuju Božansku blagodat; umesto mora oni upravljaju životom ljudskim; umesto mreže oni navikoše upotrebljavati krst kao neku mrežu.

I ko je ikada video da mrtvi ribari ulovljuju žive ljude kao ribe? O, velike sile Raspetoga! O, nenadmašne krasote Božanske uzvišenosti! O, prevelikog apostolskog dobrotvorstva! Ništa u životu ne može biti takvo kao što je visina apostolske blagodati. Ljudski život video je mnogo zaista veoma čudesnih i nadumnih stvari: jer je video prolivenu krv koja vapije, i ubistvo koje bez jezika govori, i prirodu koja se iz zavisti razdelila protiv sebe, i brata koji rođenome bratu smrt nanosi, i vrata smrti otvorena zavišću. Video je ljudski život kovčeg Noja nepotopljen u vreme potopa sveta i pogibije roda ljudskog. Video je on starca koji se, po veri, naoružao protiv srca svog, tojest protiv sina, i kao žrtvu prinosi onoga koji ne bi ubijen.[36] Video je on blagoslov dobijen krađom,[37] i borbu Sazdatelja Boga sa slugom.[38] Video je on zavist nastalu među braćom, i robovanje koje je privelo carovanju.[39] Video je on presto pripremljen snovima[40] i prodavce brata glađu privučene.[41] Video je on štap koji čini čudesa,[42] i kupinu zalivanu ognjem kao rosom.[43] Video je on zakonodavca Mojsija gde zapoveda stihijama.[44] Video je on vode, učinjene tvrde kao kamen, duboko More - obnaženo, put - iznenada ugotovljen,[45] i stub od oblaka danju a stub ognjeni noću, dat mnoštvu ljudi za vođu.[46] Video je on palicu koja procveta bez zemlje.[47] Video je on manu koja se umesto hleba šalje s neba.[48] Video je on sunce, zaustavljeno ljudskom molitvom kao nekom uzdom,[49] i začeće proroka, izmoljeno molitvama nerotkinje.[50] Video je on pregršt brašna, veću od žitnica, i krčag ulja, izobilniji od izvora.[51] Video je on ognjena kola, nošena u vazduhu, i proroka uznošenoga na njima.[52] Video je dalje da kosti mrtvoga postadoše lek za život.[53]

Mnogo takvih velikih i čudesnih stvari video je život ljudski. Ali sve te stvari prođoše kao trava, i ugasnuše kao lampa kada se sunce rodi. Nikada nije bilo ništa takvo, kao što behu apostoli. Oni, služitelji Boga Reči, imađahu zajednicu sa ovaploćenim Onim koji kao Bog nema obličja. Oni posledovahu Onom hodećem koji je svuda prisutan. Oni seđahu za trpezom zajedno sa Onim koga nikakvo mesto obuhvatiti ne može. Oni slušahu glas Onoga koji je sve stvorio rečju. Oni obuhvatiše sami svet svojim jezikom kao nekom mrežom. Oni svojim putovanjima obiđoše sve krajeve zemnog šara. Oni iskoreniše zablude kao kukolj, posekoše idolišta kao neko trnje, pogubiše idole kao divlje zveri, prognaše demone kao vukove. Oni sakupiše Crkvu kao neko stado, sabraše pravoslavne kao pšenicu. Oni izbaciše jeresi kao plevu; sasušiše jevrejstvo kao travu; jelinske kipove sažegoše ognjem kao neke šibljike. Oni obradiše ljudsku prirodu krstom kao nekim plugom, i posejaše reč Božiju kao seme neko. Najzad, sva delovanja njihova zasijaše kao neke zvezde. Zbog toga im Gospod jasno reče: "Vi ste svetlost svetu" (Mt. 5, 14). Jer čoveku hrišćaninu istok je Onaj koji je rođen od Djeve. Jutro je za njega Onaj koji postavi početak krštenju. Sijanje mu je blagodat raspetoga Hrista. Zraci - oni čudesni jezici.[54] Dan - onaj budući vek. Podnevno vreme - ono u kome Gospod beše na samom krstu. Zapad - boravljenje u grobu. Veče - ona kratka smrt. Sijanje sunca - vaskrsenje iz mrtvih. "Vi ste, reče, svetlost svetu". Gledaj te zvezde, i zapanji se sijanjem njihovim. Stoga, praznovani danas Andrej, kada nađe Gospoda svih, kao neku riznicu opšte svetlosti, on kliktaše obraćajući se svome bratu Petru: "Mi nađosmo Mesiju" (Jn. 1, 41).

O, uzvišenosti bratske ljubavi! O, izvrtanja poretka! - Andrej se posle Petra rodio u život, a prvi privede Petra k Evanđelju, i kao ulovi ga: "Mi nađosmo, reče, Meoiju". Od radosti to bi rečeno; to bi sjedinjena s veseljem blagovest zbog nađenog predmeta. "Mi nađosmo, reče, onu riznicu: izbegavaj, Petre, uboštvo obrezanja, izvuci se iz rita Zakona, zbaci sa sebe jaram pisanoga, sve to smatraj kao sitnice, gledaj na sadašnje kao na san, i zgadi se na Vitsaidu kao na neko hudo i odbačeno mesto. Ostavi mrežu kao oruđe nemaštine, čamac kao čardak potopa, tovljenje ribe kao zanat podložan morskoj buri, ribe kao robu stomakougađanja, narod Jevrejski kao roptanje na Boga, Kajafu kao oca pokvarenog zborišta. Mi nađosmo Mesiju koga predskazaše Proroci, koga nam Zakon objavi svojim učenjem kao nekom trubom. Mi nađosmo riznicu Zakona. Begaj, Petre, od gladi za pisanim: mi nađosmo Mesiju, koga iz davnine praslikovahu znamenja, koga Mihej vide na prestolu slave, koga Isaija gledaše na serafimima, koga Jezekilj vide na heruvimima, koga Danilo posmatraše na oblacima, koga Navuhodonosor vide u onoj peći, koga Avram primi u šator, koga Jakov ne otpusti pre no što dobi blagoslov, kome Mojsije vide leđa, - Toga mi nađosmo, Bespočetnog i javivšeg se u poslednje dane. O, ogromne riznice, čije se blago iscrpsti ne može! To su bogatstva koja ne podleže zakonima veštastva; njihova priroda ne zna za početak; njihov pronalazak je novina. Mi nađosmo Mesiju, što znači: Hristos. Mnogo je hristosa[55] ali su svi oni smrtni: Avraam beše hristos, ali istruli u grobu; Isak takođe beše hristos, ali kosti njegove leže u grobu; Jakov beše hristos, ali smrti podložan; i Mojsije beše hristos, ali u kom je mestu pogreben ne znamo; slično tome i David beše hristos. No svi oni postadoše plen smrti, zarobljenici smrti. Jedini Hristos je istinski po prirodi Bog, no koji se iz milosrđa Svog prema ljudima rodi od Djeve i ove ribare učini izvorima Svojih isceljenja. Njegova je moć, carstvo, slava i poklonjenje, sa jednosuštnim Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda, i kroza sve vekove. Amin.




svetosavlje.org

[HL]






Pesma iz Prologa

Sveti Andrej Duhom obasjani.
I apostol Hristov prvozvani,
Dan za danom Gospoda javljaše;
I narode krstom krštavaše,
Kao vrtar po svojemu sadu,
On hođaše po selu i gradu,
Divlje drvlje vešto kalemeći,
Živom vodom kaleme kropeći,
Dokle stiže kraju svoga veka,
I krst vide gde na njega čeka.
Ves’o Andrej krstu besedio:
– Zdravo, krste, Bog te osvetio,
Osvetio Hristos telom Svojim,
Budi, krste, odmorištem mojim,
Uzmi mene iz zemne prašine,
Podigni me Bogu u visine,
Nek sa tebe Hristos me uznese
Što zbog mene na tebi raspe se —
Učeniče svetog krstitelja,
Apostole Hrista Spasitelja
O Andreja, zvezdo prvozvana,
Pomozi nam tvojim molitvama. [/HL]