Tema: Danas je Vidovdan

Danas je Vidovdan


Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim srpskim hramovima
služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, za „krst časni i slobodu
zlatnu“, ali i svim postradalim mučenicima od Kosova do danas koji su život dali
na razne načine za veru pravoslavnu.





U starim, prekosovskim crkvenim kalendarima današnjeg dana se praznovao sv. Vid i
prorok Amos. Prorok Amos živeo je u 8. veku pre Hrista i pominje se u Starom Zavetu.
Kult sv. mučenika Vida (ili Vita) je rasprostranjen kako na Istoku, tako i na Zapadu.

Otuda u narodu odomaćen naziv Vidovdan. Bio je rodom sa Sicilije, živeo je u vreme
cara Dioklecijana. Postradao kao dečak za ime Hristovo. Poštovan među Slovenima,
jedna ruka mu se nalazi u Pragu. U Sloveniji ima 76 hramova njemu posvećenih. Na
Zapadu su ga za patrona uzeli lekari, kotlari, pivari, glumci, gluvonemi.

Međutim, kako je na današnji dan 1389. bila Kosovska bitka, u kojoj je srpski knez
Lazar Hrebeljanović u odbrani slobode i vere pravoslavne mučenički postradao, već
nekoliko godina posle toga događaja, ovaj dan je bio posvećen svetoj uspomeni na njega.





Sveti knez se rodio 1329. godine u Prilepcu kod Novog Brda i ženidbom sa Milicom iz
loze Nemanjine postao vladar srpske zemlje oko triju Morava, kasnije i u južnijim
krajevima.

Gradio je i obnavljao mnoge crkve i manastire. Sa crkvenim velikodostojnicima radio
na uklanjanju anateme Carigradske patrijaršije izrečene u vreme cara Dušana. Ona je
konačno 1375. ukinuta. Mnogo je pomagao svetogorske manastire, posebno Hilandar i
ruski sv. Pantelejmon. Ugroženim srpskim zemljama posle Maričke bitke, 1371. pretila
je opasnost od Turaka.

Do odlučujućeg okršaja došlo je na Kosovu polju, u utorak, na Vidovdan, kada je i
prorok Amos, slava kneževa. Tu je pao sa većim delom svoje vojske.





Telo mu je prenošeno vekovima, iz mesta u mesto, iz crkve u crkvu, prateći tragediju
i seobe Srba, osvećujući srpske zemlje i dajući snage narodu. Stiglo je do Sent-Andreje,
da bi se najduže zadržalo u Vrdniku, sremskoj Ravanici.

U Drugom svetskom ratu je usled opasnosti od uništenja, 1942. odneto u Beograd, zahvaljujući
zemunskom gradonačelniku, domaćem Nemcu Hansu Mozeru. Tu se nalazilo u sabornoj crkvi
do 600. godišnjice Kosovske bitke, kad je svečano preneto u njegovu zadužbinu, Ravanicu
kod Ćuprije.

Na ovaj dan Srpska pravoslavna crkva pominje i sve mučenike srpske, od Kosova do danas,
koji su život dali na razne načine za veru pravoslavnu.

Na današnji dan, odlukom Svetog arhijerejskog Sabora Srpske crkve od 1969. godine,
proslavlja se i uspomena svih novomučenika srpskih, njih 7.000, i peva im se posebna
služba, koju je sastavio sv. Vladika Nikolaj.

Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. Danas se u srpskim hramovima
služi i parastos svima vojnicima palim na bojnom polju, za „krst časni i slobodu zlatnu“.

Kako je u toku Petrovski post, i ovog dana se ne mrsi.

(Verska informativna agencija)


Izvor: Kurir

Sveti Vid - stariji od Kosova i Nemanjića

Jedan od većih pravoslavnih praznika je Vidovdan, koji i danas budi sećanja na Kosovski boj i korene našeg naroda. Međutim, današnji praznik izvorno slavi Svetog Vida, vidara kako mu i ime kaže, koji je lečio sve bolesti. Kasnije se u narodu ustalilo verovanje da leči samo bolesne oči, ali mu pripisuju i brojne ljubavne čarolije.


Vidovdan je tu i da nas podseća na čojstvo i junaštvo, posebno danas u surovom političkom savremenom potkusurivanju. Vidovdan povezuje epohe kroz koje su prošli Srbi sa svim svojim veseljima i stradanjima. U našem narodu ova svetkovina je poznata i kao Dan svetlosti, pa su za njega vezane razne legende.


[HL]

Vekovni turski jaram

Slava Svetog Vida održana je do današnjih dana, ali se simbolika praznovanja izmenila.
Od kulta prirode i božanstva koje čuva zdravlje, postao je najvažniji datum srpske istorije 1389. godine, kada se odigrala bitka između srpske i turske vojske na Kosovu polju. [/HL]

Legenda iz vremena pre hrišćanstva kaže da je Sveti Vid u vreme starih Slovena bio božanstvo prirode. Sveti Vid je prethrišćansko božanstvo, pripadao je Panteonu srpskih božanstava, a legenda kaže da je bio vidar koji leči sve bolesti. Kasnije je u narodu, zbog imena Sveti Vid, nastalo verovanje da leči samo bolesne oči, ali narod mu je pripisao i brojne ljubavne magije.


Ipak, običaji starog vremena su ostali kao deo staroslovenske kulture i tradicije, pa se i danas poštuju u ruralnim sredinama. Doskoro su u Srbiji, Crnoj Gori i Hercegovini uveče na Svetog Vida palile vatre, koje su ljudi preskakali - da bi se "očistili" od bolesti. Igralo se oko plamena, kao što su to činili i naši preci oko svojih svetilišta u brdima, posle spaljivanja žrtava na ruševinama starosedelačkih hramova.


Prema običajima i narodnim verovanjima, devojke na Vidovdan oko glave nose vence od trava i cveća i igraju u kolu - "tri koraka napred i dva nazad".


Dozivanje budućeg muža


Na Svetog Vida rastu dve vrste travčica - vidovčica, jarkocrvenog cveta, i modra vida, sličnog cvata. Ujutru, na Vidovdan, ljudi peru lice u posudi, ili na izvoru čija je voda posuta tim travkama - za bolji i zdraviji vid. Sa njima se vrača tako što devojke uzmu oba cveta i stave pod jastuk pre spavanja uoči Vidovdana uz reči: "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak." Verovalo se da će devojka koja izgovori ove reče noć pred ovau svetkovinu već narednih nekoliko dana da upozna budućeg muža.


Zanimljivo je da i narodi severne Evrope proslavljaju ovaj praznik, ali ga zovu Sveti Vit. Posebno mesto u toj priči imaju vile Rusalke, u koje su verovali stari Sloveni, a koje su bile poznate po igranju kola. O Vidovdanu se one preobražavaju u Rusalje, žene koje padaju u zanos i "razgovaraju" sa pokojnicima, što pravi vezu sa novom hrišćanskom verom, jer na dan 28. juna često padaju Duhovi.


[HL]
Krv srpskih junaka teče rekama

Posle krvoprolića i stradanja gotovo cele srpske vlastele na Kosovu i Metohiji, na Vidovdan se više nije pevalo, ni slavilo. Izbegavalo se svako veselje. Legenda kaže da noću, dok svi spavaju, kosovskim rekama i danas poteče malo crvene krvi junaka koji su tu poginuli. Od bitke na taj dan narod oplakuje gubitak samostalnosti koju je država imala u srednjem veku i pogibije čitavih pokolenja.

[/HL]

vesti-online.com