Danas je Djurdjevdan!


Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi
na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Crkva na
ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet
velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema narodnim običajima,
Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih,
plodnost stoke i dobre useve.

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku
veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava
pravoslavnih Srba

Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje
ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od
bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih
grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije.
To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju,
toru i oboru".

Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u prirodu na
"đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored
reke.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - "da budu napredni kao vrba",
kite zdravcem - "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim"
i selenom - "da im duša miriše kao selen".

Postradao za Hristovu veru

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je
otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u
dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.

U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno
rekao da je i on hrišćanin.Time je započelo njegovo stradanje za veru.

Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.
On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko
divljenje naroda.

Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru a među njima i careva žena
Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Gligerije, potom Valerije, Donat i Tirin.

Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula
na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303.goodine.

Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je , zbog njegove iskrene i
nepokolebljive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i
prizivaju njegovo ime. Neka je srećno svima koji proslavljaju SVETOG VELIKOMUČENIKA GEORGIJA ,
na mnogaja ljeta u zdravlju i radosti!

Izvor: Kurir