Stradanja Srpskih Partrijaraha


GAVRILO

(Dožić), patrijarh srpski,
1938-1950.


Patrijarh srpski dr Gavrilo (Dožić) rođen je 17. maja 1881. godine u Vrujcima u Donjoj Morači. Mirsko ime mu je bilo Đorđe. Za patrijarha srpskog je izabran 21. februara 1938. Arhipastirstvo patrijarha Gavrila pada u najteže vreme novije srpske crkvene istorije. Posle izbijanja Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, 1941, uhapšen je od strane Nemaca u manastiru Ostrogu i prošao kroz zatvore u Sarajevu i Beogradu, internacije u manastirima Rakovici i Vojlovici, da bi zatim bio odveden, zajedno sa episkopom žičkim Nikolajem, u zloglasni logor Dahau. Posle nevoljnog boravka u ino-stranstvu, vratio se u zemlju 14. novembra 1946. godine i odmah sazvao Sveti arhijerejski sabor u vanredno zasedanje u toku kojeg se upoznao sa preteškom situacijom u zemlji i u Crkvi.

Patrijarh Gavrilo je iznenada umro 7. maja 1950. godine u Beogradu i sahranjen je u Sabornoj beogradskoj crkvi između kneževa Miloša i Mihaila Obrenovića.


U dva rata-u dva logora


Dožić nije bio samo vešt diplomata, orator i stilista, već i veoma hrabar čovek. Za vreme Prvog svetskog rata bio je in-terniran u mađarske logore gde se teško razboleo i jedva ostao živ. Kad je kao patrijarh saznao da se priprema potpisivanje Trojnog pakta s Nemačkom otišao je knezu Pavlu i rekao:

- U Trojnom paktu vidim opasnost porobljavanja. Sve naše tradicije su u opasnosti i naša nacionalna osećanja uvređena. Srp-ski narod neće da bude rob. Crkva to ne može prihvatiti.

Kad su Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova zatražili 26. marta uveče prijem kod Patrijarha, kako bi mu objasnili suštinu pakta, Dožić je taj susret odgodio, kao da je predosećao šta će se sutradan dogoditi. A kad se to dogodilo 27. marta, on se preko radija obratio narodu:

- Sudba je ponovo postavila pitanje kome ćemo se privoleti carstvu. Jutros u zoru na to pitanje je dat odgovor. Ako je živeti, da živimo u svetinji i slobodi, ako je mreti da mremo za svetinju i slobodu.

Sa nemačkim napadom na Jugoslaviju, vlada je pozvala patrijarha Dožića da izbegne zajedno s njom. On je to ponosno odbio i rekao da ostaje sa svojim narodom. Nemci su ga uhapsili u manastiru Ostrog i doveli u Beograd, ali videvši nepopustljivog sveštenika, koji je odbijao da crkvu stavi u službu okupatora, internirali su ga u manastir Rakovicu, pa u Vojlovicu gde je već bio konfiniran još jedan neustrašivi arhijerej episkop žički Nikolaj Velimirović. Kasnije su ih Nemci odveli u zloglasni logor Dahau i patrijarh Dožić je bio jedini vođa jedne velike crkve u hitlerovskim koncentracionim logorima.

Posle rata Dožić se vratio u Beograd gde je ponovo ustoličen za patrijarha, ali je izmučen bolešću vrlo brzo umro 1950. godine. Episkop Nikolaj Velimirović je ostao u izgnanstvu gde je nastavio da se bavi svojim misionarskim i književnim radom.Bio je jedan od najučenijih ljudi SPC. Studirao je u Brnu, a za vreme Prvog svetskog rata poslat u Ameriku da upozna svet sa stradanjima Srba. Zahvaljujući njemu na Solunski front je došlo mnogo dobrovoljaca. Plenio je magnetizmom, elokventnošću i ubedljivošću. Bio je vazda prvi kao besednik, kao pesnik, kao mislilac i prorok. Obnovio je srpsko besedništvo i njegovo delo broji 13 tomova. Umro je 1956. u Libert-vilu, a 1991. njego-vi zemni ostaci preneti su u otaybinu i sahranjeni u rodnom Leliću.


Duša od maslačka

Već ovih nekoliko potreta srp-skih arhijereja dovoljno ukazuju da je patrijarh Pavle samo nastavak istog žitija. Kao da od tih sudbina nije mogao ni on pobeći. Dojučerašnji isposnik i monah, stupio je na tron Svetog Save u samo praskozorje ovog naj-novijeg krvavog građanskog rata koji će se završiti jednim od najtežih egzodusa srpskog naroda i nestankom mnogih pravoslavnih eparhija koje je osnovao još Arsenije III Čarnojević.

Ako je Arsenije Čarnojević bio sveti otac, Varnava obnovitelj i reformator, Gavrilo Dožić vešt diplomata i najhrabriji srpski patrijarh, Nikolaj Velimirović najumniji arhijerej SPC, onda je patrijarh Pavle "svetac koji hoda". NJegov asketizam, plemenitost i dobrota nisu legenda. On i svoju skromnu penziju deli sa siromasima. NJegove evanđeoske poruke mira, ljubavi i pomirenja među ljudima, koje se završavaju apoteozom da nijedna srpska država ne vredi ni jednog zločina, već su postali kredo svih njegovih molitvi i poslanica. Uvek zdravo misleći novinar Milo Gligorijević opisao je ingeniozno patrijarha Pavva kao "dušu od maslačka".

I takav sveti čovek - kakve li ironije - je za ovih osam godina na tronu Svetog Save postao jedan od najnapadanijih i satanizovanih patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Šta je sve o njemu danas napisano i rečeno, može da oprosti samo Gospod Bog. A u tome su se pre svega takmičili i prednjačili sami Srbi daleko ispred svojih neprijatelja.

Jedna od najtežih optužbi izrečenih protiv patrijarha Pavla jeste da je pod njegovim vođstvom SPC, zajedno sa prokaženim "memorandistima", izazvala ovaj krvavi građanski rat i u ime "Velike Srbije" blagosiljala zločine i etnička čišćenja. Mnogo je političara, stranaka, medija i "nezavisnih intelektualaca", pre svega okupljenih oko Beograd-skog kruga i raznih lobija, koji nisu optužili SPC i Patrijarha da podržavaju zločinačku i ratnu politiku Karayića i režima sa Pala, iako nikada u svojim saopštenjima Sinod nije davao podršku režimu sa Pala već odbrambenoj borbi srpskog na-roda za svoja vekovna ognjišta, što se završilo 1995. godine, tragičnim egzodusom Srba iz izrazito srpskih krajeva i gradova Hrvatske i Bosne. Bile bi potrebne tone papira pa da se sve to ispiše i pobroji ali dva primera su karakteristična.

Pre dve godine šezdesetak uglednih srpskih intelektualaca potpisalo je Deklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom, u kojoj se apeluje na savest čovečanstva da spreči mnogobrojne genocide širom zemljine kugle i da ta crna lista ne može zaobići i genocid nad srpskim narodom koji traje od 14. veka, da bi dostigao kulminaciju u tri rata tokom ovog stoleća. Deklaracija je izazvala lavinu optužbi, ali najviše je bilo oko potpisa patrijarha Pavla. Nenad Čanak, lider jedne stranke, koji je Deklaraciju uporedio s ozloglašenim Protokolom sionskih mudraca, rekao je da SPC i Patrijarh, čiju su politiku Srbi u Bosni platili sa sto hiljada glava, sada ponovo prizivaju rat na Kosovu i nova srpska zgarišta.

Zagrebački "Vjesnik" je iskoristio sve te napade iz Srbije da potkrepi omiljenu vatikansku tezu o "Pravoslavnom imperijalizmu" SPC i zaključio: "Potpis patrijarha Pavla raspršio je sve iluzije o ulozi SPC u srpskoj politici. Više nije dovoljno reći da SPC podržava velikosrpsku politiku. Prema tekstu Deklaracije čini se da je SPC glavni zagovornik i ideolog takve politike."