Tema: Pravoslavni narodi i Bozic

BADNJAČKA VEČERA (2)


Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali posna. Na njoj, pre sveg, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, nego s poda, po kom je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj... Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja prekonoć, na onom mestu s koga se večeralo. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne izbacuje iz kuće. Od ovog pravila koje navodi dr Veselin Čajkanović, danas se odstupa, naročito u gradu gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod kog je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame s drenovom grančicom.
Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče, kao što je već navedeno. Za jelo na podu, tj., na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na zejtinu, med, vino i pasulj (obično „prebranac" ili „meljanac"). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i badnjak, pored žita, spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, kajsije, suvo grožđe, badem, lešnik. Pred tako pripremljenom badnjačkom večerom, domaćin se prekrsti, pripali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva „Roždestvo Tvoje..." ("Rođenje Tvoje"), pročita molitvu Gospodnju ("Oče, naš...") razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi. Uglavnom zdravice se dižu za:
„Pomozi Bože i u dobri čas...", „U slavu zakona i u bolji čas...", „Za Svetu Trojicu i u slavu Božju...", „Za četiri stupa jevanđelista...", „Za petozarne mučenike...", „Za čestitost zbora i sabora...", „Za sedmočislinke..." (Za domaćina, domaćicu; za kumove i prijatelje; za goste i namernike; za omladinu...).
I Badnjačka večera kao, uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike.
Pogača badnjačka (hleb) označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: „Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta" (Jn 6,51).
Riba, kao i hleb, označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani obavljali svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u „lomljenju hleba" i „večerama ljubavi".
So označava silu, Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.
Med - proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom - pčele. Znači sladost večnog života, onog koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj, slava Mu.
Sveća koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću predstavlja svetlost carstva Božjeg. Sam Hristos za sebe kaže: „Ja sam svetlost svetu!" (Jn 8, 12) „Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti." (Jn 12, 36)
Posle večere, spava se na slami, a izjutra, rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanoj odeći (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu, vrelo - u Sokobanji je nekad bilo predivno vrelo sa živom i velikom vodom; u detinjstvu, mnogo sam se puta na njemu napio, sastavljenim šakama!; po tom vrelu i ceo kraj je dobio naziv Vrelo - (obično devojka — vodonoša), treći u štalu, kod stoke, svako za svojim poslom. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika".

POLOŽAJNIK


To je prva osoba koja tog Božićnjeg jutra uđe u našu kuću. Polažajnik, po opštem verovanju, donosi sreću porodici koju poseti. Zato se pazi da „Položajnik" bude dete koje ima čisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju. Ali, razume se, „Polažajnik" može biti i odrastao čovek, komšija, tj., sused, bliži ili dalji, rođak, namernik. Da „Polažajnik" bude dete, naročito su uticale reči Spasiteljeve: „Zaista, zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao dete, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se, dakle ponizi kao dete taj je najveći u carstvu nebeskom. „Ko primi dete u ime moje, mene prima" (Mt 18, 3—5). Mi „Polažajnika" na Božić primamo kao samog Gospoda koji svojim rođenjem u sve kuće ljudske donosi mir i dobru volju. Naš „Polažajnik" pazi da desnom nogom prekorači preko kućnog praga i da pozdravi ukućane: „Mir Božji, Hristos se rodi!" ili, ređe, „Srećan vam Božić!", na šta mu, obično domaćica, odgovara: „Vaistinu se rodi" i „I tebi srećan da Bog da!" Onda ga pospe žitom iz sita i privede vatri u koju on ubacuje novčić i badnjakom (grančicom od badnjaka) počinje da džara po vatri, ali tako da iz vatre i badnjaka pršte varnice na sve strane dok on blagosilja:
„Koliko varnica, toliko sreće u domu!", „Koliko varnica, toliko parica!", „Koliko varnica, toliko jaganjaca u toru", „Koliko varnica, toliko napretka u dobru", „Najviše zdravlja i veselja, daj, Bože!", itd. U narodu ima mnogo običaja u vezi s „Polažajnikom" i badnjakom, ali ovo je bitno, zajedničko, najvažnije i važno je u celom našem srpskom narodu.

BOZICNA CESNICA


A onda - 7. januara - dolazi Božić!...

"Nema dana bez očinjeg vida,
Niti prave slave bez Božića!"...

Od ovog dana Hristovog rođenja započinje u istoriji hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali mnogobrojan svet (doduše, ima izuzetaka!), počinju brojati godine.
Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih hrišćanskih praznika, velikih i malih.
Božić se od početka nije praznovao istog dana već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru ili 7. januara po starom, julijanskom kalendaru. Tog istog dana, Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano vraća k letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić, ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče, odnosno od 15. novembra do 24. decembra - koji nije tako strog kao Vaskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsan je dan, tj., ne posti se.
Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica s Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.
O Božiću, ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i odgovara "Vaistinu se rodi".

BOŽIĆNI RUČAK


Pošto označava kraj četrdesetodnevnog posta, Božić je uvek mrsan dan. Zato ćemo se danas pozabaviti svečanom božićnom trpezom. Običaj kaže da se po dolasku iz crkve i pričešća posle četrdesetodnevnog posta svi ukućani obredno omrse. Pored raznoraznih mrsnih đakonija, na trpezi se obavezno mora naći i česnica.
Misli se da je božićna česnica dobila naziv po tom što se mesi u "čest" (čast) Isusa Hrista, ili što se lomi ili "česti" na onoliko delova koliko u kući ima ukućana. Česnica je, zapravo, kolač umešen na Božić, izjutra, s nenačetom vodom, u koji se stavlja srebrnjak ili zlatnik (može i štogod drugo, ali je važno da je od plemenitog metala za koji ne prijanja rđa), jer je to dar novorođenom Hristu.

DRAGOCEN RECEPT

Za česnicu je potrebno:

* 1/2 kg mekog brašna (zapamtite pravilo: za testa s kvascem treba meko brašno, a za sva ostala - bez kvasca - oštro!; e, sad znate!)
* 1/2 paklice kvasca rastopljenog u mlakoj vodi
* 1 kašika zejtina
* malo soli (zbog ukusa)
* malo vode koja se unakrst sipa u testo.

Način pripreme:

Sve ovo se dobro umesi s mlakom vodom, kao i svaki slavski kolač. Zatim se srebrn ili zlatan novčić utisne u sredinu testa, pa još malo umesi i testo se ostavi da naraste. Kad testo dobro naraste, odozgo, po sredini testa, pritisne se "slovo" (pečat, poskurnik) i stavi u vruću pećnicu da se ispeče...
Kad se domaćin vrati iz crkve, česnicu podiže uvis, okreće je sa svim ukućanim tri puta, prelomi preko sredine i svim članovim domaćinstva odlomi i da po jedno parče. Po jedno parče se odvaja za položajnika, putnika namernika (npr., člana domaćinstva koji nije prisutan) itd. Tim je božićni ručak počeo. Čeljade u čijem se delu česnice nađe novčić, smatra se srećnim i pod blagoslovom Božjim, pa se njemu poverava početak važnih poslova u toku godine.
Kao što je uoči ručka obavezno lomljenje česnice, tako su obavezni elementi božićnog ručka i rezanje božićnog kolača, božićna pečenica i paljenje božićne sveće. U vreme predviđeno za ručak, svi ukućani moraju biti u kući jer je Božić naglašeno porodični praznik. Pre iznošenja jela na trpezu, domaćica kadi trpezu, pa jelo, a zatim i sve prostorije u kući. Okađivanje označava zaštitu od zlih i nevidljivih sila.
Kad je reč o pečenici, evo nekoliko saveta kako bi bila što sočnija i ukusnija:
* svinjetinu treba dobro posoliti i ostaviti da stoji dva do tri sata pre pečenja; povremena je treba okrenuti, a posle odstraniti suvišnu so i tek onda peći;
* meso će izgledati lepše i imaće rumenu koricu ako ga pre i jednom u toku spremanja premažete crnim vinom;
* čašica konjaka kojom ćete preliti meso pola sata pre nego što ga izvadite iz pećnice - znatno će ga omekšati;
* u pleh za pečenje stavite rešetku tako da meso ne leži neposredno u masnoći. Para će dopirati sa svih strana i učiniće da meso omekša i ostane izuzetno sočno.

Božićne pesme


DOMAĆINE, KOLEDO...

Domaćine, koledo,
Gospodine, koledo!
Zastasmo te za večerom
Gde večeru ti večeraš,
Belim grlom vino piješ
I očima biser brojiš,
A rukama gajtan pleteš.

Dodaj nama kraj gajtana,
Na čem' ćemo Boga molit',
Za staroga, za Badnjaka,
Za mladoga, za Božića.

Božić baje po svem svetu,
Po svem svetu, po ovome,
Slava i čast domaćinu!
Tebe na čast, gospodine!


DETENCE NAM SE RODILO...

Detence nam se rodilo,
U jasle se položilo,
Isuse mileni, Bože, moj
Srce ti dajem da sam tvoj!

Sin Boga Oca i Bog sam,
S neba na Zemlju siđe k nam,
Isuse mileni, Bože, moj
Srce ti dajem da sam tvoj!

Čista ga Deva rodila,
I svojim mlekom dojila,
Isuse mileni, Bože, moj
Srce ti dajem da sam tvoj!

Isus mu ime Otac da,
Da nas otkupi, posla ga,
Isuse mileni, Bože, moj
Srce ti dajem da sam tvoj!

Božićne pesme


U TO VREME GODIŠTA...

U to vreme godišta
Mir se svetu navešta
Po rođenjem Detešca
Kom je Majka Devica.

Anđeli se javili,
Rajsku pesmu slagali,
Slava Bogu pevali,
A mir ljud'ma prosili.

Deva Sina rodila,
Đav'lu silu slomila,
Svetu Spasa podala,
Nama majka postala!


MILI SRPSKI BADNJAČE

Oj, badnjače, badnjače,
Ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao
I u kuću ušao!

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

Donosiš nam mnogo sreće,
Svakog dobra pune vreće.
Ti nam Hrista objavljuješ,
Njega slaviš i kazuješ.

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

Kol'ko, kol'ko varnica,
tol'ko, tol'ko srećica
I toliko ovaca
I toliko janjaca.

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

Hristos nam se rodio,
U pećinu spustio,
Da svud ljubav poseje
I ozeble ogreje.

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.


BOŽIĆ, BOŽIČ, BLAGI DAN...

Božić, Božić, blagi dan,
Blagog Hrista rođendan,
Božić, Božić, svetli dan,
Sav svetlošću obasjan.

Deva Hrista rodila,
Pelenama povila,
U pećini Hristos spi,
Sveta Deva nad Njim bdi.

Slama lepo miriše,
Bogomajka uzdiše,
Utom zvezda zasija,
Pećina se zagrija.

Anđeli se spustiše,
Pastirima javiše:
Vesel'te se, svi, noćas,
Rodi nam se - Hristos Spas!

Kad to čuli pastiri,
Srce im se umiri,
Pa kliknuše svi u glas:
Nek' se slavi - Hristos Spas!

Nek' mir svuda caruje,
Nek' se srce raduje,
Nek' se svako popravlja
I Gospoda proslavlja.

Pa, gle i mi, Srbčići,
K'o srebrni zvončići,
Bogomajku hvalimo,
Hrista Boga slavimo.

Božić, Božić, blagi dan,
Blagog Hrista rođendan,
Božić, Božić, svetli dan,
Sav svetlošću obasjan.


ANĐELI PEVAJU

Noć prekrasna i noć tija,
nad pećinom zvezda sija,
u pećini mati spi,
nad Isusom andjel bdi.
Andjeli pevaju, pastiri sviraju,
Andjeli pevaju,mudraci javljaju:
Što narodi čekaše,
što proroci rekoše,
evo sad se u svet javi,
u svet javi i objavi:
"Rodi nam se Hristos Spas
za spasenje sviju nas.
Aliluja, aliluja, Gospodi pomiluj!

Ovu, gornju, pesmu je napisao vladika Nikolaj.

SRPSKE BOŽIĆNE PESME IZ BOKE


'Šenica je urodila, veselo, veselo!
Svaki klasak star žita, koledo, koledo!
A đe koji i dva stara, veselo, veselo!
Koji posla bjagnit' ovce, koledo, koledo!
Sestra bratu poručuje, veselo, veselo:
»Dođi, Božo, dođi, brate, koledo, koledo!
Ovce su se objagnile, veselo, veselo!
Svaka ovca po jagnjicu, koledo, koledo!
A đekoja dv'je jagnjice, veselo, veselo!«

Božić zove s one strane:»Prevezite me!«
»A nijesu ljudi u kući - u badnjake su.«
»Ako nijesu ljudi u kući, ono su žene.«
»Ma su žene p'jandurice, op'janiće te,
Stare babe kašljavice, zakašljaće te,
A đevojke kite beru da te zakite
I da s tobom poigraju kola veselo.
Kola igrat', pjesme pjevat', i veselit' se.«

Božić zove svrh planine, one visoke:
»Vesel'te se, Srbi, braćo, vrijeme vi je!
Nalagajte krupna drva, ne cijepajte!
Sijecite suvo meso, ne mjerite!
Prostirite 'šenič-slamu mjesto trpeze,
A po slami trpežnjake, svilom kićene!
A odaje i pekdžere lovoričicom!
A ikone i stolove masliničicom!
Utočite rujna vina, rujna, crvena!
I rakije lozovače, prve bokare!
Vi, đevojke i nevjeste, kola igrajte!
A vi, staro i nejako, Boga molite!"

Poručuje Božićeva majka:
»O, 'rišćani, moja braćo draga,
Tamo ću vi poslati Božića.
Po Božiću tri kite cvijeća:
Prva kita - zdravlja i veselja.
Druga kita - mira i pogodbe,
Treća kita - vina i 'šenice...
Koja kita zdravlja i veselja,
Metnite je u dvoru, vašemu -
Da ste u dvor' zdravo i veselo...
Koja kita mira i pogodbe,
Metnite je u selu, vašemu -
Da st' u selu mirni i pogodni...
Koja kita vina i 'šenice,
Metnite je u polju, vašemu -
Da vi rađe vina i 'šenice
I ostali fruti svakojaki.«



BADNjAK

Na Badnji danak, u svanuće,
Ja poranim u šumarak.
Na brežuljku. blizu kuće,
Da prvi odsečem badnjak

Snežina skoro do pojasa,
Huje krošnje hrasta, cera;
A po selu lavež pasa;
Sekira i pesma petla.

Biram, u snežnom polumraku,
Cerić... Bacim punu šaku
Raznog žita sve za ptice.
Sečem cerić do zemljice.

Prvi iver, ja nosim majci,
Da se dobro kajmak hvata;
Držim ga u vreloj šaci
Kao hladan grumen zlata.

Stavim badnjak kraj kućnih vrata
Da u prozor granom kuca.
Pa pod guber, kod svog brata,
Čekam izgrevanje sunca

JOŠ O BADNJEM DANU I BOŽIĆU


U pravoslavnim hramovima i kućama, slave se Badnji dan i Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Praznik proslavljaju Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta gora koje su zadržale Julijanski kalendar, dok su ostale hrišćanske crkve Božić proslavile pre 13 dana, prema Gregorijanskom kalendaru.
Praznična bdenija i molitve u kojima se pominju događi vezani za rođenje Isusa Hrista u Vitlajemu biće služeni u svim hramovima.
Badnji dan je u srpskom narodu i crkvi dobio naziv po badnjaku koji se, prema drevnom običaju, uoči praznika Roždestva Isusa Hrista, s prvim sutonom, unosi u kuće.
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se, kako nalaže običaj, pali po unošenju u kuću, gde dogoreva do ponoći kad nastaje božićno slavlje. U velikim gradovima, običaj je pojednostavljen, pa se u kuću samo unosi svežanj suvih grančica cera ili hrasta sa slamom.
Badnjak je simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Bogomladenac.
Prema Jevanđelju, Isus je rođen na slami, pa otud i slama u svežnju badnjaka kao i običaj da se prostire u hrišćanskim kućama.
Badnje veče je i verski i porodični praznik pa se za unošenje ili spaljivanje badnjaka u pravoslavnom hrišćanstvu vezuje i porodično slavlje.
Oko badnjaka koji dogoreva, ukućani se greju ljubavlju i slogom.
Na Badnje veče ističu i poslednji sati višenedeljnog božićnog posta, pa je i večera tradicionalno posna, a prema srpskom običaju, na trpezi su riba, prebranac, kolači s medom, suve šljive, orasi.

SVETI LUKA O ISUSOVOM ROĐENJU


CITAT:
"Gledam kako iz Nazareta Marija i Josip polaze na put dug tri dana hoda. Marija je u poslednjem stadijumu trudnoće. Siromašni su. Verojatno je Marija sedela na magarcu. Idu u Vitlejem da se upišu prema Cezarovoj zapovesti i da plate porez. Cezar ima svojih planova, a Bog svojih... Pratim ih na putu, u dolasku u Vitlejem, mesto Isusovog rođenja: štalu, pećinu, njen oblik, veličinu... Verovatno je hladna, zapuštena, prljava, smrdljiva, po uglovima puna paučine...
Molim unutarnju spoznaju Gospodina koji je postao čovek zbog mene – da ga više uzljubim i punije nasledujem.
Gledam osobe: našu Devicu Mariju i njezina zaručnika Josipa, malog Isusa. Gledam mladu Majku kako se nadvija nad svoje čedo, uzima ga svojim rukama i grli ga... Dete koje je i Čovek i Bog, Bogomladenac, nalazi se u zagrljaju svoje Majke! Nije li ovo malo Dete Božji poljubac čitavom čovečanstvu? To je bila želja svih vekova, svih pokolenja sveg stvorenog na Zemlji! Gledam Josipa koji čitavo svoje biće ugrađuje u Isusovo delo.
Biću spreman poslužiti svete osobe u njihovim potrebama, s najvećom odanošću, poštovanjem, radošću i ljubavlju... i razmišljati... Ne dešavaju li se sve velike stvari na tako skroman način? Nije li Kraljevstvo Nebesko kao zrno gorušično, manje od sveg semenja, a razraste se u stablo...? Ne zbiva li se tako i s Kraljevstvom Nebeskim u mom srcu?
Slušam, zamišljam šta govore na putu, u Vitlejemu, u štalici... Približavam se Majci, razgovaram s njom. Molim je da svi moji susreti sa živim Isusom budu puni vere, ljubavi, predanja. Molim je da mi stavi na ruke svoje Dete, mog Spasitelja, da ga privinem na svoje srce, da ono bude Srce mog srca. Gledam malo dete Isusa kako me promatra svojim dečjim očima i govori mi: "Iz ljubavi prema tebi, rodio sam se u ovoj jadnoj štalici. Radi tebe sam ostavio svoje Božansko Veličanstvo i spustio se ovako nisko da te spasim. Daj mi svoje čoveštvo, a ja ću ti dati svoje Božanstvo. Daj mi svoje vreme, a ja ću ti dati svoju Večnost. Daj mi svoje slabo telo, a ja ću ti ga preobraziti u Vječnu mladost. Daj mi svoje slomljeno srce, a ja ću ti dati ljubav svoga Božanskog Srca. Daj mi svoje ništavilo, a ja ću ti dati Sve, svoj Božanski život!"
Već pre svog rođenja, Isus je bio odbačen od ljudi koje je došao spasiti. Rodio se u neljudskim uslovima: u štali! Položen je u jasle, na slamu. Tako je Bog došao na svet. Od tad, brojimo godine nove ere, Isusove Ere. Onda ću doći Josipu koji Mariji i Isusu služi u poniznosti, nezapaženosti i povučenosti i moliti ga da i ja svoju životnu misiju ostvarujem u nesebičnom ugrađivanju u Hristovo delo spasenja u duhu malenosti, tiho, neprimetno, nezapaženo, skromno, povučeno, ponizno.
Gledam i razmatram ono što svete osobe rade i što im se dešava: na putovanju, u teškoćama koje ih prate, pri dolasku u Vitlejem. Slušam kako građani tog grada odbijaju Mariju i Josipa jer su siromašni, jer je ona u drugom stanju, jer je Josip potomak Davidov, a tim i opasnost zbog Herodovih špijuna. Zato se Isus rađa u najvećem siromaštvu, u štali. Posle će, iza bezbrojnih napora, gladi i žeđi, posle žege i studeni, pravda i kleveta umreti na krstu, a sve to radi mene... Molim Isusa da razumem zašto je odabrao siromašan način života, da ga i ja zavolim više nego sve blago na Zemlji; da Isusa uvek nosim u srcu znajući: "Da se Isus i hiljadu puta rodi, ako se ne rodi u mom srcu, ništa mi ne koristi!"
"Jevanđelje" propoveda siromasima: «Lakše će kamila kroz iglene uši, nego bogataš u Kraljevstvo Božje?» «Kad se oko tela gomila bogatstvo, oko duše se gomilaju gresi.»
Isus je postao siromašan - da nas obogati svojim bogatstvom. Ako prihvatim njegovo siromaštvo, On mi poklanja svoje Božansko bogatstvo.