Tema: Pravoslavlje i Materinstvo

Pravoslavlje i Materinstvo



Дете у мајчиној утроби
Молитва породиље
Упуства неплодним супружницима прикупљена из Светога Писма


Дете у мајчиној утроби

У данашње време многа деца долазе на свет нежељена — а многој није чак ни дозвољено да дођу на свет. Свако дете би требало да буде с љубављу дочекано и примљено у породици. Љубав коју дете прима од својих родитеља на почетку свог живота је незаменљива — она је сигуран темељ на коме оно може градити свој живот. Недостатак ове љубави оставља ране које су неизлечиве, уколико дете не прими посебни благодатни дар љубави према Богу, јер онај ко је лишен родитељске љубави у најранијем добу свога живота, неће бити у стању да подноси душевна страдања, па чак ни мање ударе са којима се сви ми неминовно срећемо у животу са друим људима.

Знамо из Житија Светих и из Светог Писма да деца, док су још у мајчиној утроби, могу осетити присуство Божије. Сећате се Јована Крститеља који је заиграо у мајчиној утроби, када је препознао присуство оваплоћеног Господа. У житију Св. Сергија Радоњешког пише да се, док је био у утроби мајке своје, отуда огласио у најсветијим тренуцима Божанствене Литургије...

Утисци које беба прима за време мајчине трудноће у великој мери одређују њено душевно, осећајно, па чак и духовно стање. Ваља озбиљно примати савет лекара да водимо рачуна о здравој исхрани за време трудноће. Телесна брига, међутим, није довољна. Да би се дете родило и као духовно биће, родитељи, а посебно мајка, треба стално да се моле током трудноће, сматрајући дете Божијим колико и својим. Мајка треба да се исповеда и да се често причешћује. Дете у утроби не треба да је изложено јакој буци или рђавој атмосфери, какву стварају неки филмови или свађе. Саме мајчине мисли и осећања такође обезбеђују повољну средину за развој детета. Зато њено срце треба да буде преплављено добродошлицом пуном љубави и молитве за њено ново дете.

Жена која ишчекује дете треба да се моли Мајци Божијој, како би и плод њене сопствене утробе био благословен. Мајка Божија је заштитница и наставница свих васпитача, јер је Божанског Младенца (Богодете) родила и одгајила у овом свету, на овој земљи.

Бабице кажу да новорођено дете препознаје глас свог оца зато што га је чуло у мајчиној близини још док се налазио у њеној утроби. Очев однос према беби, чак и пре него што је рођена, као и атмосфера у дому, веома је важан за њен духовни развој.

Go to top
Молитва породиље

Слава Ти, Господе, слава Ти.

Молим Ти се благи Спаситељу, који помажеш невољну и сироту, уклањајући сваку беду и несрећу осврни се и на мене грешницу, која се искрено каје; помози и мени и заклони ме руком својом; Теби притичем са молитвом овом, од сваког зла и несреће, беса нечистога сатане, који ме толико куша.

Подари ми здравље, храброст и снагу да могу издржати муке при порођају! Саслушај ми молитву јер Ти си тако благ, тако волиш људе Твоје.

Молитвено уздисање жене у време трудноће

О, Преславна Мајко Божија, помилуј ме, слушкињу Твоју, дођи ми у помоћ у време мојих болести и опасности с којима рађају чеда све јадне кћери Евине.

Сети се, о, Благословена међу женама, с каквом радошћу и љубављу си ишла журно у Горњу земљу да посетиш Своју рођаку Јелисавету за време њене трудноће и какав чудесан утисак је оставила Твоја благодатна посета и на мајку и дете у утроби њеној.

И из неисцрпног благосрђа Свога даруј и мени, најпониженијој слушкињи Твојој, да срећно завршим трудноћу; даруј ми благодат, да се дете које сад мирује под мојим срцем, чим оживи, с радосним разиграњем, слично светом младенцу Јовану, поклања Божанственом Господу Спаситељу, Који се из љубави према нама грешнима, није узгнушао да и Сам постане Дете. Неизрецива радост, која је испунила Твоје девствено срце при погледу на Твог новорођеног Сина и Господа, нека ублажи муку, која ми предстоји усред болести рађања.

Живот мира, мој Спаситељ, Којег си Ти родила, нека ме спасе од смрти, која пресеца живот многих мајци у тренутку порођаја, и нека уброји плод моје утробе међу Божије изабранике.

Услиши, Пресвета Царице Небеска, смирену молбу моју и узми мене, јадну грешницу, у Своје окриље, оком Твоје благодати; не постиди моје уздање у Твоје велико милосрђе и осени ме. Помоћнице Хришћана, Исцелитељко болести, удостој и мене да осетим на себи да си Ти Мајка милосрђа и да увек прослављам Твоју благодат, која никад није одбацила молитве јадних и која је избављала све који су Те призивали за време туге и болести. Амин.

Упуства неплодним супружницима прикупљена из Светога Писма

На јужној страни саборне Хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида, на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стевана Немање), који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. — Хиландарско предање о тој лози каже следеће: — Кад је од смрти светог Симеона (13. фебр. 1200) протекло седам година и када је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир, да би припремио пренос моштију светог Симеона за Србију, ради мирења завађене браће, онда су Хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави на сну игуману Методију и каже како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху Хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза, и док она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива. — Да се та лоза одржала и до у наше дане, да иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се, сем орезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, — представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.

Али та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство. — Од њеног плода разрешује се неплодност супружника, који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.

Најстарије сачувано предање о овоме потиче из године 1585, када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу, — јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона.

Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима, или доставља поштом онима који му се писмено обрате — ово чудотворно грожђе.

Некад су из Русије долазили поклоници у масама на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су, нарочито у последње време, резултати од његове употребе — задивљујући.

Овде је вредно навести један случај, поучан за оне, који буду једном хтели да се користе грожђем светог Симеона. Реч је о госпођи Катарини Р. из града Солуна, која је била предложила своме мужу да траже из Хиландара грожђе светог Симеона. Али овај на то није пристао, јер му недостајаше вера. Међутим, његова супруга постара се сама да до овог грожђа дође и почне да поступа по упутству о употреби истог, вршећи и део обавеза, који је, према том упутству, требао да обавља и њен супруг. Када их је Господ благословио првим зачећем, ова је жена поверила своме мужу њен поступак и та је породица остала потом из благодарности у сталној вези са нашим манастиром.

И Срби из ранијих времена, онда када су се Хиландарски монаси кретали кроз свој народ, знали су за ово чудотворно грожђе. У нашем Хиландару има још и данас старих штампаних упутстава о употреби његовој. Али задњих деценија оно није тражено, а нове генерације о њему више и не знају.

Кроз приказивање "филма о Хиландару", наши сународници и у Отаџбини и у заграничној дијаспори, сазнали су у задње време опет све потребно и о лози светог Симеона. Први који је после гледања тог "филма" затражио грожђе са те лозе, а потом заимао пород, био је брат Никола Ђ. из Вустера (Енглеска).

Како је сад учестала потражња за грожђем светог Симеона и са српске стране, то је Управа нашег манастира одлучила да обнови и у новој форми изда оно старо упутство о употреби овог чудотворног грожђа.

С обзиром да су људи нашег времена ослабили вером, а свако чудо, па и ово које се појављује кроз грожђе светог Симеона, захтева јаку веру, то је пре употребе овог чудотворног грожђа потребно себе на том плану припремити. Ево и једног искуства у вези тога: — Недавно се, опет у граду Солуну, десио овакав случај: Један свештеник који није имао порода, узео је при пролазу кроз наш Хиландар, грожђе светог Симеона, али је одуговлачио са његовом употребом. Једног дана га замоли нека његова парохијанка, да јој набави исто грожђе, а он јој радо уступи своје следовање. — Неко време после тога, једне недеље по Светој Литургији, ова жена, сва озарена радошћу, захвали се поменутом свештенику понова на оном дару. — "... да сам имао њену веру и ја бих имао данас порода" , рекао нам је сад скоро тај свештеник, када је опет пролазио кроз наш манастир.

Од Светог Писма нема бољег уџбеника за учење вере, нити од свакодневног живота бољег терена за њено практиковање. Господ наш Исус Христос, у време свог бављења на земљи, питао је увек онога на коме је чинио чудо исцелења — верујеш ли? Или би после исцелења рекао дотичном: — Вера твоја поможе ти! — Дакле, наша је вера увек предуслов, да би Господ учинио на нама Своје.

Ми препоручујемо стога у овом правцу читање 11. главе у посланици Јеврејима, где се нарочито о вери, њеној моћи и њеном значењу, у нашем животу говори. Такође читати и упоредна места наведена са стране поменутог текста.

Али како нашу веру подржава и умножава усрдна молитва, то и њој треба посветити нарочиту пажњу. Они који у молитвеној заједници са Господом живе, узимају Његова обећања из Св. Писма, као на пример: — Иштите и даће вам се; тражите и наћићете: куцајте, и отвориће вам се (Мат. 7, 7); или — Све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити, и биће вам (Марко 11, 24), — и траже од Господа — али упорно! — да ова обећања на њима испуни. И Он то увек и радо чини као Отац наш небески, јер нам Господ Исус на једном месту у светом Јеванђељу каже : — Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле (Матеј 7, 11).

И наши свети оци Симеон и Сава били су јаком вером покренути да напусте светску славу и дођу на Свету Гору, да би из свог Хиландара, опет са вером, препородили цео свој Српски народ, служећи му и до данас пред Господом. — Нека би они и вама бесплодним супружницима били пример и подстрек у вери, код остварења ваше родитељске чежње за породом. Молите се њима да подрже вашу веру и допуне ваше молитве својим заступништвом пред Престолом Свевишњег Животодавца.

Ми умољавамо супружнике , које Господ, по употреби грожђа светог Симеона, благослови породом , да то јаве нашој Управи, како би се повременим објављивањем тога јачала вера и других бездетних супружника.

MONASTERE HILANDAR
Mont Athos
Grece

Они, који желе да по Божјем благослову имају плод утробе своје, треба да се обрате молитвама својим св. Симеону Мироточивом, који је био подвижник Свете Горе Атонске кад је оставио своје царство српско; који је сазидао манастир Хиландар, у коме је после многих и великих трудова за богоугодни живот и умро, те за то добио од Бога дар да чини чуда — да дреши неплодност оних супружника, који вером њему прибегавају. Тога ради, бере се грожђе и гранчице са оне винове лозе, која је чудним начином израсла из самог гроба светог Симеона. — У једно следовање спадају три зрна грожђа и једно парче од орезане лозе. Ово се парче ставља у пола оке освећене воде (650 грама) и од исте узимају оба супружника да пију пре сваког јела за 40 дана. Потом узима супруг једно зрно грожђа, а супруга остала два. — За ових 40 дана супружници треба да испуњавају следеће правило: — Да једу само посну храну — храну припремљену без меса, јаја, млечних производа, масти, рибе, уља и вина — дакле, искључиво на води.

Подразумева се да ово правило супружници испуњавају свих 40 дана, осим суботе, недеље и црквених празника (црвено слово) — кад је разрешено припремати храну са биљним уљем и пити вино.

Овај пост треба постити ван утврђених (великих) постова — Васкршњег (Часног) поста (или Свете четрдесетнице), Апостолског (Петровског), Госпојинског (Богородичног или Успенског) и Божићног поста.

Најбоље је договорити се са свештеником да се крај овог поста поклопи са недељом или каквим празником (тј. када се служи Света Литургија) ради обавезног причешћа супружника.

Молимо супружнике да нам се јаве (да дају своја имена ради помињања на Литургијама током 40 дана) пре почетка испуњавања овог правила.

Кроз овакав почетак Господ ће благословити супружнике да подигну што више потомака и да их васпитају и утемеље у православном благочешћу. Тиме ће свом и њиховом животу дати пун смисао у вечној Истини, а роду нашему значајно допринети у оздрављењу духовном и телесном, јер је у супротном осуђен на изумирање. — Да чине свакодневно по педесет поклона, 25 ујутру са молитвом: Господе Исусе Христе Сине Божји помилуј нас, и 25 увече са молитвом: Преподобни очи Симеоне, моли Бога за нас. Ко жели може и да удвоји поклоне, тј. да дода још педесет поклона дневно са молитвом: Пресвета Богородице, спаси нас. За све то време треба да се супружници од своје супружанске постеље уздржавају. По истеку тих 40 дана дужни су супружници да се исповеде и причесте тајном Св. Причешћа и тада ће им Господ, по вери њиховој с благословом својим даривати плод утробе њихове.

После зачећа, за све време трудноће и дојења детета, супрузи су дужни да потпуно прекрате супружанске сношаје и да живе у чистоти.

Из живота пророка Самуила видимо, да је мати његова Ана три године дојила свога сина Самуила, живећи све то време одвојено од супружанске постеље у чистоти, а за тим имала још деце и ако су је сви сматрали да је неплодна, јер "где хоће Бог тамо се побеђују природни закони", а рађање деце је дар Божији, а не људски проналазак, јер Господ вели: "Ја сам онај који ствара човека и гради дух у човеку". Апостол заповеда родитељима да бивају у посту и молитви и, да супружанска задовољавања потчињавају вишим циљевима, да би имајући жене били, као да их и немају (Коринћ. 1. посл. ст. 57).

Затим наглашава супружницима: да не буду робови тела, него духом да ходе, јер сви Хришћани призвани су од Бога не у нечистоту, већ у светињу.

Погледајмо животиње, које по закону природе, који им је дат од Бога још при стварању целог света, до данас строго чувају тај закон у апсолутној тачности, јер после зачећа плода не дозвољавају сношај, не само после раскрштања са бременом, него и за све време дојења. А човек, као што и сами видите, постаје по неки пут гори од скота и подајући се страсним пожудама, заборавља на своје достојанство, које му је дано од Бога, који га је створио по својој слици и своме подобију, те нарушава закон Божји повредом природе и изазива тиме на своје потомство праведни гњев Божји. Последице праведнога гњева Божјега су још и следеће: неверство супруга, растројство и свака беда, неизлечиве болести од којих деца пате, рана и превремена смрт мужа или жене, као и миле им деце. Ко би још могао изређати ужасне појаве гњева Божијега над супружницима, који изгубе страх Божји и пођу путем телеснога умовања које је непријатељ Богу, и над онима који се не покоравају Богу и његовом закону. Такви убијају себе, пород свој и потомство своје до трећега и четвртога појаса и лишавају себе за навек царства небеснога.

Супружници су дужни и пре разрешења њихове неплодности, да строго пазе и чувају правила црквена, која су за супружнике установљена, а на име: супружанске постеље треба да буду једна од друге одељене у ноћи уочи празничних и недељних дана, уочи среде и петка, за време сва четири поста, које је црква установила, а нарочито за време свете Велике Четрдесетнице, тј. Великог Поста. Остало пак време могу у чедности и страху Божијем употребити на супружански живот. Јер је Господ дао човеку жену за помоћ за заједнички живот, и благословио их и рекао им: "Растите и множите се", али не ради пожудног сладострашћа, које не зна ни времена, ни мере у својој неуздржљивости.

Стога вас молимо благословени Хришћани, духовна чеда наша у Христу Исусу, и љубазна браћо по крштењу: чувајте своје свето супружанство у свакој чистоти и правди Божјој, следујући свима заповестима Божјим, и тада ће Небесни Лекар душе и тела разрешити вашу неплодност и увидећете на породици својој благослов Вишњега. А за чињење дела милосрђа вашега према сиромашној браћи Христовој, не само да ћете добити дар рађања деце, већ ћете наследити Царство небесно, које је обећано онима који Бога љубе, и бити у заједници са свима онима, који угодише Богу делима милосрђа, у чему нека нам помогне истинити Господ наш Исус Христос, заступништвом Пречисте и Преблагословене Матере Његове Дјеве Марије, молитвама Светог Симеона Мироточивог чудотворца и свих светитеља Атонских, да сви наследимо блажени крај Живота, и пређемо из овог привременог живота у вечни, где ћемо до века прослављати Најсветије Име Пресвете, Живоначалне и нераздељиве Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава у све векове, Амин.

Благослов Српске Царске Лавре,
манастира ХИЛАНДАРА
Света Гора Атонска