Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Pouke shi - igumana Save - Strana 4
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Strana 4 od 7 PrvaPrva ... 2 3 4 5 6 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 31 do 40 od 70
  1. #31
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    srce Odg: Pouke shi - igumana Save

    O SMIRENjU I KROTOSTI


    Svakom je hrišćaninu najpotrebnije blaženo smirenje kojim odražava Hrista, a ko ga nema, taj nikada neće videti Boga.

    Smirenje je temelj svih vrlina. Učitelj smirenja je Sam Gospod: "Naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim" (Mt. 11, 29), i Majka Božija, uzveličana zbog smirenja.

    Da bismo zadobili smirenje, treba stalno da ukoravamo, poričemo i okrivljujemo sebe u svemu, da smatramo sebe ne samo grešnijim od svih, nego čak i gorim od svakog beslovesnog stvorenja. Kada te prekorevaju zbog nečega, tada treba ćutati ili krotko izneti istinu. Odsecati svoju volju, trpeti sramoćenja, uvrede i poniženja, svagda se sećati ishoda duše iz tela - eto puta ka smirenju.

    Kakve god vrline neko imao, treba svagda sebe da smatra najgrešnijim na svetu, po rečenome: "tako i vi kada izvršite sve što vam je zapovećeno, govorite: Mi smo nepotrebne (to jest zaludne, nekorisne) sluge" (Lk. 17,10).

    Nesumnjivi znak smirenja je nepoverenje u svoje pomisli, želja za ispravljanjem, bespogovorna poslušnost.

    David nije rekao da je postio, bdeo, na zemlji ležao, nego "smirih se, i spase me Gospod".

    Pokajanje podiže paloga, plač zbog grehova na vrata nebeska kuca, a smirenje ih otvara.

    Bez smirenja sve je prolazno i uzaludno, jedino je smirenje nedostupno prelesti besovskoj.

    Ko sebe smatra smirenim. u tome nema istinskog smirenja. Treba da budemo svagda spremni da na svaku reč odgovorimo: oprosti, grešan sam.

    Smirenje se ne stidi da prizna svoje nedostatke, svojstvene čovekovoj nemoći, jer se samim tim oni i iskorenjuju.

    Smirenje rađa strah Božiji, obuzdava mnogogovorljivost, ono nas uči da budemo svesni svoje ubogosti, čini odvratnim pohvale čovečije, pobuđuje čoveka da u svemu okrivljuje i prekoreva sebe, da ne veruje svome rasuđivanju i svojim čulima, porobljenim grehom. Smirenje uči da se prezire sujetni svet i da se traži ono jedno što je potrebno (Lk. 10, 42). Jer što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom (Lk. 16,15). Smirenje se dostiže pojačanom molitvom, ukoravanjem sebe u svemu i podnošenjem uvreda. Smirenje čini čoveka pravednim. Grešnici koji se smiravaju i bez dobrih dela se opravdavaju, a pravednici zbog gordosti upropašćuju svoj veliki trud.

    Bolje je biti smireni grešnik, nego gordi pravednik. Sa smirenim Sam Hristos prebiva. Zbog smirenja opraštaju se gresi, smirenje obuzdava poroke, čisti srce.

    Smirenje je put ka savršenstvu. Na svaku ćeš se visinu uspeti smirenjem. Smirenje je u tome da činimo dobro onima koji nam čine zlo, da oprostiš bratu koji ti je sagrešio, pre nego što on zamoli da mu oprostiš. Ako neko, smiravajući se, kaže: "Oprosti mi", taj razjaruje demone - kušače.

    - Šta da radim, ne podnosim sramotu (uvredu)? - govori učenik.

    - Brate, Isus je postao Čovek i pretrpeo porugu, a zar si ti veći od Isusa? Ko ne podnese sramotu, taj ne može dostići smirenje - govori starac.

    - Šta je smirenje?

    - Smirenje je u tome da smatramo sebe zemljom i pepelom stvarno, a ne samo na rečima, i da govorimo: "Ko sam ja? I ko mene smatra za bilo šta?"

    Unizi sebe i ugledaćeš slavu Božiju. "Kad nema svetlosti, sve je mračno". Tako i bez smirenja ničega nema u čoveku, osim same tame.

    Kada nema smirenouml3a, sav trud po Bogu je uzaludan i besplodan. Smiravaj se u svemu i smatraj sebe gorim od svih i znaj: Gospod će sve nevaljale, ali smirene, uzeti k Sebi. Zavapi k Njemu i postojano se nadaj. Uzaludan je trud onoga ko bez smirenja posti mnogo i nosi teške podvige.

    Lukavi (zli), ne jede, ne pije, ne spava, pa ipak u bezdanu živi, zato što nema smirenja.

    Ni jedna vrlina nije tako prijatna Bogu kao smirenje, i znaj da se satana ni zbog čega tako ne žalosti i ničim se tako ne može isterati i obezoružati kao kada čovek ljubi smirenje i sramoćenje. Smirenje osujećuje sva lukavstva vražija.

    Obuči jezik svoj da govori: "Oprosti mi", i useliće se u tebe smirenje.

    Smiren i krotak, srdačan, predusretljiv, milosrdan, tih, poslušan, nije lenj. On ne pokazuje znatiželju za stvari neshvatljive, on ne nalazi ni jednu reč mržnje, on se nikako ne prepire, volja mu je pokorna, osim u pitanjima koja se tiču vere.

    Biti smiren znači da smatramo sebe zbog grehova dostojnim svakog poniženja, uvrede, gonjenja, udaraca. A biti krotak znači da nezlobiva srca podnosimo nepravde prema sebi, poruge i drugo, i da se molimo za neprijatelje svoje, a sebe da svagda osuđujemo, prekorevamo, da bismo okajali nehotične grehe svoje.

    Negnevljivost je neosetljivost na vređanja.

    Krotost je nepomično ustrojstvo duše, kada ona u sramoćenjima i pohvalama ostaje ista.

    Krotost je čudesna sila, koja ne samo što je i sama postojana i nepokolebiva, nego na tih i lagan način svojom blagotvornom uzvišenošću utvrđuje i sve oko sebe. Krotost je istrajna svojom načelnom popustljivošću, blagošću i miroljubivošću, i nikada ne razdražuje bližnjega. Krotosti je strano svako prisvajanje prava drugih. Krotosti je strano licemerje i ulagivanje. U srcu krotkoga počiva mir i spokoj. Krotost privlači sebi oči Gospodnje. "Na koga ću pogledati, osim na krotkoga" javlja Gospod.

    Bog često ostavlja kod duhovnih ljudi neke najlakše strasti zato da bi oni, obazirući se na ove lake, gotovo bezgrešne slabosti, mnogo koreći sebe, zadobili time neukradivo bogatstvo smirenoumlja.

    izvor;svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SRB HOST

  3. #32
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    Uobičajeno Odg: Pouke shi - igumana Save

    O PROSTOTI
    Ljubite prostotu!

    Gde je jednostavno,

    tamo kao da je stotinu Anđela,

    a gde je zapleteno,

    tamo nema ni jednoga.


    starac Amvrosije Optinski

    Mudrost bez blagodati je bezumlje, a savršeno smirenje je prosto.

    Starajte se da dostignete detinju prostotu u ophođenju sa ljudima i u molitvi Bogu. Prostota je najveće dobro i vrednost čoveka. Bog je savršeno jednostavan, zato što je savršeno dobar. Neka se ni tvoja duša ne razdvaja (razdeljuje) na dobro i zlo. U bezazlenim srcima počiva Duh Božiji. Unutrašnja prostota treba da se izražava i u svoj spoljašnjosti našoj, da jednostavnost bude u svemu: u rečima, u spoljašnjem izgledu.

    Ne budi pritvorno pobožan, inače će blagodat odstupiti od tebe makar i sa dobrom namerom podešavao svoj spoljašnji izgled. Nezlobivost i prostota više od svih vrlina nizvode na nas blagodat i milost Božiju.

    Nemoj mudrovati u delu spasenja, ne iziskuj izuzetne puteve, ne opterećuj sebe naročitim podvizima, već koliko moraš i koliko Gospod pošalje snage, toliko primoravaj sebe na sve što je dobro.

    A u molitvi jednostavno govorite Gospodu, ta On je tako blizak nama. Njemu treba govoriti sve što nam je na duši. Ako se osećanje pokajanja pojavi, tad govori onako kako osećaš: "Gospode, ja sam grešnik pred Tobom, ništa nemam, pomiluj me po velikoj Tvojoj milosti... Sudovima koje Ti znaš, spasi". I kao što deca mole svoju majku, prosto, pristupajući joj i želeći da dobiju traženo: "Mama, daj mi (ovo ili ono), daj!", tako i mi treba da molimo Gospoda i svu dušu da ulažemo u reči molitve.

    Svetitelj Tihon Zadonski ovako se molio Bogu i obraćao mu se: "Baćuška, Ti si moj Hranitelj!" Eto kakvu je bliskost prema Gospodu on osećao...

    Gospodu nije ugodno da prima i usvaja molitvu onoga ko nije prostosrdačan prema ljudima, dajući mu da oseti da nije iskren prema ljudima, i da zato ne može da bude potpuno iskren ni prema Bogu bez duševnog zlostradanja.

    Koliko je moguće budi krotak, smiren, jednostavan u ophođenju sa svima, nelicemerno smatrajući sebe nižim od svih po duševnom stanju, odnosno grešnijim i nemoćnijim od svih: "Od kojih (grešnika) sam prvi ja" govori.

    Koliko je moguće skrivajte svoja dela u duhovnom životu, i ni svojim ponašanjem, ni u razgovorima, ni u drugim prilikama ne iznosite ih na videlo, nego postupajte prosto... samo prazno brbljanje izbegavajte.

    Ne treba da budemo nepoverljivi, podozrivi, već valja nastojati da svima verujemo.

    izvor;svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #33
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    Uobičajeno Odg: Pouke shi - igumana Save

    O POKAJANjU


    Sva tela prirode teže ka centru zemlje, a sve duše čovečije jestestveno (prirodno) streme ka svom duhovnom Centru ili Prvoobrazu - Bogu. Ali greh je izopačio taj prirodni pravac.

    U srcu čoveka dešava se čas njegovo približavanje Bogu, čas udaljavanje od Boga, i istovremeno sa tim - čas spokojstvo i radost, čas smućenost, strah, teskoba, čas život, čas smrt duhovna.

    Približavanje Bogu ne biva bez žalosti. Zadatak našeg života je sjedinjenje sa Bogom, ali greh to sasvim sprečava. Zato izbegavaj greh i prinosi Bogu čistosrdačno kajanje za učinjeno zlo - pokajanje.

    Po učenju Pravoslavne Crkve, pokajanje je povratak krštenja, druga blagodat, očišćenje savesti, obećanje Bogu novoga života, pomirenje sa Bogom posredstvom dobrih dela, suprotnih grehopadima.

    Ali ko ne zna kako je grešniku teško da se obrati od njemu omiljenog puta greha na put vrline, bez naročite blagodati Božije. Kako duboko greh pušta svoje korenje u srce grešnika, i u svo biće njegovo, kako on daje grešniku svoj vid kojim stvari vidi sasvim drukčije. Zato mi vidimo da grešnici i ne pomišljaju na svoje obraćenje, i ne smatraju sebe velikim grešnicima, jer im samoljublje i gordost oslepljuju oči, a ako i ocene da su veliki grešnici, onda se predaju očajanju.

    Pri iskrenom pokajanju, bezakonja kako dolaze tako i odlaze. Maštanje i jeste maštanje. Shvati da je ono maštanje, besmislica, bezumlje. Postavi za cilj da se od sada vladaš ispravno, i Bog će te očistiti preko Svoga služitelja Tajinstava.

    Najbliže od svih za Hristom slede apostoli, devstvenici i žena - grešnica, koja je stala da umiva noge Njegove suzama, kao što o tome govori sveti Zlatousti: "Pre je žena bila bludnica, a sada je ona devica, sestra Hristova, nevesta Slova (Reči)". Neka se raduju sveti, jer i grešnici se ubrajaju u njih. Neka se raduju pokajani grešnici, jer i njima se nađe mesto među svetima.

    Grešnik koji se kaje svagda može da se spasi neiskazanim milosrđem Božijim. Primoravaj sebe na dobro, i biće ti dobro.

    Nije dobro kada grešiš, a ne žuriš da se ispraviš. Ne daj Bože da ogrezneš u gresima toliko da više ne možeš da skineš sa sebe teret grehova. Ne odlaži pokajanje i ispravljanje svoga života za sutra, jer tome sutra neće biti kraja.

    Strašna je istina: nepokajani grešnici posle smrti gube svaku mogućnost da se promene na bolje, što znači da ostaju stalno i neopozivo izloženi večnim mukama.

    O onima koji neće da pribegnu spasonosnom tajinstvu pokajanja, čujmo strašnu izreku Božiju: " Ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti" (Lk. 13, 3). Ali ni svi koji prilaze tajinstvu ne očišćuju se, jer se ne pridržavaju pravila koja su neophodna za istinsko pokajanje.

    Početak pokajanja je uviđanje grehova svojih, skrušenost zbog njih: "Kada, odvrativši se od puta bezakonja, uzdahneš, tada ćeš se spasti".

    Neki, iz neznanja ili ne mareći za delo svoga spasenja, smatraju da je tajinstvo pokajanja jedino u samoj ispovesti. Oni misle da se usmenim ispovedanjem grehova duhovnom ocu potpuno očišćuju od njih. Ali njihova nada je uzaludna, jer takvo pokajanje Gospod ne očekuje od nas. On hoće da mi, osetivši svu težinu svojih grehova, zbog njih odbolujemo (odstradamo), umijemo ih suzama srdačne skrušenosti i damo u srcu svome čvrsto obećanje da ćemo ispraviti svoj život. Samo tada je naše pokajanje pravo, delotvorno i Bogu ugodno.

    Kao primeri takvog pokajanja služe nam: bludni sin, carinik, Marija Egipćanka, apostol Pavle, sveštenomučenik Kiprijan i drugi. Sa dubokim žaljenjem treba reći da većina sadašnjih hrišćana ne prinosi potrebno i odgovarajuće pokajanje, a zbog toga se i ne ispravlja život njihov, greh gospodari njima, strasti su neukroćene u njima i oni, neočišćeni od tih unutrašnjih rana, ne ostavljaju svoje grehovne navike, ne donose plodove dostojne pokajanja.

    Ispovedanje grehova treba da bude čistosrdačno, bez i najmanjeg prećutkivanja ili opravdavanja sebe, a ko nešto prikrije pa ispovesti, taj prima na svoju dušu izuzetan dvostruki greh.

    Ako, imajući potrebu za lekarem svojih nemoći, prikrivaš bolest, onda se nećeš spasiti od neizlečivog raspadanja.

    Ne treba da se stidimo da duhovnom ocu otkrivamo svoje grehe, makar oni bili i veoma veliki. Valja stalno žaliti zbog svojih grehova, svagda ih imati pred svojim očima, no onome što je Psalmopojac rekao: "Greh je moj stalno preda mnom" (Ps. 50,5).

    Postoje dve nemoći, ili dve vrste bolesti koje su uzroci nepokajanosti, i neostavljanja svojih grehova. Prva bolest je potpuno očajanje za svoje spasenje, a druga je preterano uzdanje u milosrđe Božije.

    Očajanje je u tome što se čovek, svestan mnoštva svojih grehova, više ne nada da dobije za njih oproštaj od Boga, već još dublje tone u bezdan grehova. A zli dusi to koriste i dovode grešnika do potpune propasti. Pre našega pada demoni nam predstavljaju Boga čovekoljubivim, a posle pada, neumoljivim. Ne veruj lažcu, ne gubi nadu na milosrđe Božije, imaj na umu proročku reč: "Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja, ako padoh, ustaću, ako sedim u mraku, Gospod će mi biti videlo" (Mih.7,8).

    Nema neoprostivog greha, osim nepokajanog greha. Judi izdajniku bilo bi oprošteno da se pokajao.

    Ništa nije ravno Božijem milosrđu, ništa ga ne prevazilazi. Stoga, ko očajava, taj je samoubica.

    Bog ne dopušta da sasvim padne onaj ko iskreno Njemu pristupa, nego videći njegovu nemoć, sadejstvuje i pomaže vidivo i skriveno, pružajući mu sviše ruku pomoći.

    Ali nemojmo koristiti na zlo, radi povlađivanja svojim gresima, beskrajno milosrđe Božije prema grešniku. Bog je toliko milosrdan, koliko je i pravosudan, i zato je svima i svakome neophodno istinsko pokajanje. Onima koji se ne kaju On ne oprašta. Treba se kajati odmah po sagrešenju, jer se rana lako isceljuje dok je još sveža. Zapuštene sa velikom se mukom leče.

    Ako želimo da dobijemo oproštaj, onda i sami treba da opraštamo: "ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski" (Mt. 6,14).

    Gresi koji nisu očišćeni pokajanjem tamne su mrlje na duši i umivaju se samo suzama srdačnog pokajanja. Znak ostavljanja pređašnjih grehova ne samo da je njihovo izbegavanje na samom delu nego i neprekidno suprotstavljanje želji za njima, povezano sa strahom da se opet ne padne pod vlast greha i satane potpuna mržnja prema gresima. Mi treba neprestano da imamo na umu svoje grehe, da bismo se samim tim ustručavali da ih ponovimo, ali ne treba se podsećati na njihove pojedinosti, jer to nije korisno, već treba pamtiti samo to - da smo mi veliki grešnici pred Bogom. Da bismo dobili oproštaj grehova treba da se molimo ne dva ili tri dana, treba da izazovemo promenu celokupnog života, i, ostavivši porok, da postojano činimo dobra dela.

    Pokajanje je rat sa grehom. Da bi sačuvao sebe od grehova posle pokajanja, staraj se, naročito u prvo vreme, dok još nisi ojačao naravstveno (moralno), da izbegavaš susret sa grehom, da se udaljavaš od onih lica i takvih mesta, koja ti mogu dati zgodnu priliku da sagrešiš.

    Kako možemo da se nadamo da će nam Bog oprostiti grehe, ako mi ne okajemo zlo koje je proizašlo iz naših grehova? Zašto da nama Bog oprosti naše nepravde, ako ćemo se mi i dalje koristiti onim što smo stekli nepravdom? Zašto da Bog zaboravi uvrede koje smo učinili bližnjima, ako oni koje smo uvredili i dalje budu trpeli od nas? Zašto da Bog bude milostiv nama, ako od naše okrutnosti i dalje budu stradali drugi?

    Bolje je dobiti od sveštenika epitimiju za teški greh, nego očekivati Božiju poučnu kaznu.

    Telesni gresi najbolje se očišćuju postom i smirenjem.

    Nemoj se čuditi što svakodnevno grešiš. Tek što si se pokajao, a odmah si opet sagrešio. Ustaj na molitvu i govori: "Gospode, pao sam, pomozi mi. Ako Ti ne pomogneš, konačno ću propasti. Kakvim god znaš sudovima spasi me, izgubljen sam!"

    Ako svaki dan padaš u greh i smesta se kaješ, ako nastojiš da savladaš grehovne strasti, onda će ti Gospod, zbog tvog srdačnog proizvoljenja (dobre volje) pomoći i bićeš pobednik nad đavolom. Ako si danas ukrao jedan novčić, zatim dva novčića, potom tri novčića, i dođeš do srebrenika, ni tada ne kloni duhom. Započni uvek iznova delo pokajanja kako bi savladao greh, i sigurno ćeš se naći kao pobednik.

    Ne klonite duhom, makar i bezbroj puta sagrešili, odmah se smireno kajte pred Gospodom i stremite ka Gospodu, sa srcem skrušenim zbog grehova i plačite, i ridajte, umoljavajte Gospoda kako biste odoleli grehovnim strastima. I Gospod će, zbog vašeg smirenja, dobre volje i revnosti, pobediti grehovne strasti i spasti vas.

    Umivši suzama pokajanja dušu svoju, ubelivši od Boga nam danu bračnu odeždu, sa strahom Božijim, dubokim smirenjem i ljubavlju pristupimo Istočniku Života, Trpezi Besmrtnosti da pričasnici Večnoga Života budemo, neka nam ne bude na sud ili na osudu Pričešćivanje Svetim Hristovim Tajnama, već na otpuštenje grehova i na život večni.

    Pokajanje, postigavši otpuštenje svih grehova, nizvodi na dušu čoveka Presveti Duh Božiji i u Njemu daje verujućem zalog večnog spasenja u Hristu Isusu.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #34
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    srce Odg: Pouke shi - igumana Save

    POKAJNI PLAČ
    Blaženi koji plaču, jer će se utešiti

    Mt. 5, 4
    Sećanje na smrt rađa plač zbog grehopada, zbog strašnog udela koji očekuje grešnika zagrobno. To nije slučajna, povremena žalost srca, koja se izliva u suzama, već neprestano pokajno mučenje duše, koje dovodi do samozaborava, to je sudbina palog čoveka, neizbežna i neminovna, ako ne u ovom životu, ono za grobom - na celu večnost. Ko ovde ne oplakuje sebe, taj će večno plakati tamo.

    Kod novopočetnih ima mnogo različitih načina nastanka suza i to: bivaju suze od prirode, od Boga, od žalosti, one za osudu i one za pohvalu, iz taštine, od bluda, iz ljubavi, od sećanja na smrt, od mnogo toga drugog.

    Veoma je utešno što se sve suze, posredstvom straha Božijeg mogu obratiti u suze čisto duhovne i spasonosne.

    Istinsko umilenje je dar Božiji, ali Gospod daje Svoje darove samo onima koji ištu, i otvara samo onima koji kucaju i samo podvižnici koji s naporom traže, zadobijaju Carstvo Božije (Mt. 7,7; 11,12).

    Da bi se zaslužio i zadobio visoki dar suza neophodno je uložiti znatan napor i sva moguća sredstva za to, a to su: sećanje na smrt i večne muke, izučavanje Pisma, strpljenje, samoodricanje, odsecanje svoje volje, ne obraćanje pažnje na tuđe grehe, čuvanje jezika, uzdržljivost u spavanju, hrani i telesnom spokojstvu.

    Ali često biva da nikakva razmišljanja, nikakve žalosne prilike ne mogu da izazovu spasonosne suze iz slomljenog i okamenjenog srca. I takvi uporno i uzaludno tražeći suze, smatraju sebe nesrećnim, i tuguju, i bivaju klonuli duhom.

    Mada priznaju da im nimalo nije korisno, sve ovo sigurno nadoknađuju upravo suzama. Jer lakomislene ljude suze često dovode do preuznošenja, i zato im se i ne daju.

    Imajući dar plača čuvaj ga svom svojom snagom, jer se krajnje lako oduzima zbog telesnih briga, zbog raskoši, a naročito zbog mnogogovorljivosti i smehotvorstva.

    Znaci odsustva straha Božijeg i istinske skrušenosti u srcu hrišćanina jesu: negodovanje zbog vređanja, žaljenje zbog ukradenih stvari, uznemirenost zbog lažnog okrivljavanja, rado slušanje pohvala o sebi, želja da tvoje reči prevagnu u razgovoru sa drugima, ogorčenost kada na tvoje reči ne obraćaju pažnju.

    Treba otvoriti oči uma da bismo poznali sami sebe i shvatili da je neprijatelj Boga onaj ko sledi svoju volju. Poznavši veličinu Božiju i sopstvenu nemoć, čovek je dužan da se pokori volji Božijoj i treba da bude svagda nespokojan i u strahu i trepetu za svoj zagrobni udeo, i da se ne preuznosi dok se nalazi u telu.

    Blažen je onaj ko je poznao nemoć svoju i nikada se ne uzda u dela svoja, koji oplakuje grehe svoje, ne osuđuje druge, nego prepušta sud Bogu - Sudiji.

    Kroz ma kako velike podvige mi prolazili, ako nemamo bolećivo (bolno-stradajuće) srce, oni su lažni i ničemu ne služe.

    Bogu se ničim tako dobro ne ugađa, kao zlostradanjima, ili telesnim lišavanjima Njega radi, i ničim se tako ne privlači Njegovo čovekoljublje kao suzama.

    Kao što oganj traži pruće za potpalu, tako i čiste suze svaku nečistotu mislenu i vidivu.

    Vrlo je dobro ustajati noću i moliti se sa skrušenjem i plačem. Eto kada su plač i suze prikladni, a u crkvi suzama ne daj da naviru i samo duh skrušen čuvaj. Ne treba ih pokazivati, to su cvetovi duhovni, ali pokazivanjem postaju tamne i gube svoj sjaj i vrednost svoju.

    Kada za vreme molitve svoje izlivaš bujicu suza, nipošto se ne uznosi time sam u sebi, kao da si iznad mnogih. To je tvoja molitva primila pomoć sviše, da bi ti usrdno ispovedivši svoje grehe, suzama umilostivio Vladiku.

    Bezdan plača videće utehu, a čistota srca primiće ozarenje. Na zemlji nema radosti slaće od one koja biva od umilenja.

    I tako, ko hoće da ište svetu radost i blaženstvo na zemlji, taj neka ih ište u molitvenim suzama.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #35
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    Uobičajeno Odg: Pouke shi - igumana Save

    O ISKUŠENjIMA


    U hrišćanskom životu neophodna su iskušenja - probe za proveravanje našeg duševnog stanja. Iskušenja većinom bivaju:



    1. radi ispitivanja vere i odanosti;

    2. ponekad radi ispravljanja;

    3. i radi vaspitno-poučnog kažnjavanja zbog grehova.



    1. Primeri ispitivanja su: pravedni Lot, Avraam, Jov i mnogi sveti.

    2. radi ispravljanja - kada Gospod, smiravajući Svoje pravednike zbog nekih malih i lakih grehova, ili zbog preuznošenja svojom pravednošću, njih predaje raznim iskušenjima, da bi ih već ovde, u ovom životu, očistio od svake nečistote pomisli i spalio svaku nečistotu koju vidi, i da ne bi dozvolio da u njima ostane ništa nečisto. U tom smislu je i rečeno: "Mnoge su nevolje pravednih" (Ps. 33,19) ili: "Sine, ne prenebregavaj vaspitnu nauku Gospodnju, niti oslabljuj kada te On kori. Jer koga ljubi Gospod (onoga i) kori, bije, svakoga sina kojega prima. Blažen je čovek koji nađe mudrost, i smrtnik koji pozna razboritost" (Priče 3,11-12).

    3. Šalju se udari iskušenja zbog grehova naših.

    Često mi ne znamo svoje snage, iskušenje pokazuje njihovu meru.

    Duša naša, slično stvarima koje se nalaze u domu, pokriva se prašinom i svakom nečistotom, pa je neophodno i čistiti je. Kako oganj čisti zlato, tako iskušenje čisti pravednog. Radi ispitivanja duše čoveka potrebni su ljudi koji bi svojim postupcima očigledno pokazivali da mi nismo pokorni Božijim zapovestima.

    Gospod nas i posećuje žalostima, nevoljama i teskobama, poniženjem i posramljenjem da bi očistio srce naše, omekšao, istančao ga, smirio ga i sačinio ga dostojnim hramom Svojim.

    Dokle god smo na zemlji, ne možemo biti bez uznemirenosti i iskušenja. Ali koliko god da su iskušenja mučna i nemila, često ona bivaju veoma korisna čoveku, jer ga smiravaju, očišćuju i uče.

    Ne padaj duhom za vreme jakih iskušenja, nevolja ili bolesti, sve je to obličenje i pravedno poučno kažnjavanje od Gospoda Koji ispituje srca i bubrege radi očišćenja, buđenja i ispravljanja tvoga, radi spaljivanja trnja telesnih strasti, i, zato nemoj se žaliti ako ti ponekad bude veoma bolno. Ne obaziri se na bol, već na dobre posledice te poučne kazne i na zdravlje duše... Treba sve trpeti.

    Ne boj se borbe i ne izbegavaj je, gde nema borbe, tamo nema ni vrline. Gde nema iskušavanja vernosti i ljubavi tamo je neizvesno da li ima vernosti i ljubavi prema Bogu. A ti se radije moli prizivajući:

    "Gospode, daj mi da dobrodušno podnosim iskušenja i nevolje. Oni su potrebni mome mnogostrasnom telu, mome starome čoveku".

    Često otkrivaj iskušenja svome ocu duhovnom ili svome bogobojažljivom prijatelju, a sam ne budi strog prema iskušavanima, već se staraj da ih utešiš, kao što bi želeo i sebi utehe.

    Neiskušano i obično železo izgleda kao čelik, i lim kao srebro, i bronza - kao zlato, ali iskušavanje pokazuje njihovu pravu vrednost. Tako i sa ljudima biva.

    Naizgled mnogi se čine krotki i smireni, milostivi, dobri, prosti, celomudreni (zdravoumni) verujući i tome slično, a ispitivanje (iskušavanje) često pokazuje da su oni i zli, i gordi, i okorela srca, i nečisti, tvrdice, lakomi, zavidljivi, zlopamtila, lenjivci itd. itd.

    Iskušenja bivaju kroz lišavanja i gubitke, nevolje, bolesti, sramoćenje, a onaj koji izdrži iskušenja, pouzdan je i siguran za Carstvo Božije, a ko ne izdrži iskušenje nije pouzdan zato što u njemu ostaje velika primesa zla.

    Budi pouzdan u nevolji i Gospod će ti zasigurno poslati i olakšanje (utehu), radost i prema tvojim stradanjima, daće ti blagodat mira, snage i radosti. Jer "milosrdan je i milostiv Gospod, dugotrpeljiv i mnogomilostiv, neće se do kraja gneviti, niti će se doveka srditi, nije nam po bezakonjima našim učinio, niti je po gresima našim uzvratio" (Ps. 102, 810).

    I baš zbog toga ne treba da očajavamo kada padnemo u iskušenje, nego da što prilježnije molimo Boga da nam pomogne u svim napastima.

    Neki ljudi potpadaju pod najjača iskušenja u početku svog obraćenja Bogu, drugi pred kraj. Neki ih pak trpe celog života.

    Da bismo tačno razumeli reči molitve Gospodnje: " Ne uvedi nas u iskušenje", valja se setiti da je ta molitva apostolima, koji su tražili da ih On nauči da se mole, data pre silaska Svetoga Duha na njih, kada ih je zaiskao satana od Gospoda "da ih vije kao pšenicu". Tada su apostoli bili još slabi i lako su mogli pasti usled iskušenja (kao Petar), te im zato Spasitelj i stavlja u usta ono "ne uvedi nas u iskušenje", a bez iskušavanja naše vere, nade i ljubavi ne može se živeti. Ispitivanje skrivenih tajni srca neophodno je samom čoveku, da bi on sam mogao da vidi kakav je, i da se ispravi.

    Da, iskušenja su potrebna! " Da se otkriju pomisli mnogih srca" (Lk. 2, 35), da se otkrije utvrđenost ili slabost naša u veri, znanje ili neznanje, poročnost ili čistota našeg srca, njegovo nadanje na Boga ili na zemaljsko, ljubav prema sebi i prema prolaznom ili iznad svega prema Bogu.

    Kada naiđe iskušenje ne traži zašto i radi čega je naišlo, nego se pobrini o tome da ga blagodarno i nezlopamtivo podneseš.

    Makar i sve vrline doterao, ali bio lišen iskušenja, čovek nema još nikakav dobitak, jer iskušenje je predvodnik vrlina.

    Ako nijedan čoveka ne može bez iskušenja da blagougodi Bogu, znači treba blagodariti Bogu za svaku nevolju koja nas zadesi.

    Blažen je onaj koji ima strpljenje u podnošenju nevolja, onaj koga ne pobeđuju sablazni kojima ga sablažnjavaju, i onaj koji pobeđuje zloga koji uvodi u iskušenje bližnjega. Ali onaj ko uvodi u iskušenje (sablažnjava), taj se upodobljava kušaču.

    Ne išti spokojstva na zemlji, i u čovečijim utehama. U onome ko traži spokojstvo ne može da prebiva duh Božiji, a kome se približava Gospod tome se umnožavaju iskušenja. Put Božiji je svakodnevni krst, i niko ne ushodi na nebo živeći ravnodušno (mlako).

    Ne zbunjuj se kada vrag odapinje svoje strele na tebe i kada tobom ovladava zloba, razdraženost, klonulost duha (uninije), neosetljivost, pristrašće prema zemaljskom. Tako nešto ne smatraj za svoje, ne saglašavaj se sa grešnim pomislima i ne smatraj ih grehom, već postupaj dobro, time ćeš pobediti neprijatelja i zadobiti venac mučenika.

    Svaki duhovni napor, svako dobrovoljno, pa čak i nedobrovoljno lišavanje, odricanje, žrtva, stradanje, odmah se razmenjuju za duhovna bogatstva u nama. Što više gubiš, tim više zadobijaš. Mužastvena duša instinktivno ište žrtvu, priliku da postrada i da duhovno jača u iskušenjima. Treba da molimo Boga da nam da iskušenja i da se gotovo žalostimo kada živimo u blagostanju.

    Sve dok vodimo telesni život i ne pristupamo srdačno Bogu, dotle se zli dusi taje u nama, skrivajući se pod raznim strastima: lakomošću prema hrani i piću, bludnom raspaljenošću, gordošću i nadmenim slobodoumljem o veri i o Crkvi, zlobom, zavišću, i tada živimo po njihovoj volji. Ali kada iskreno pristupimo služenju Bogu i time pogodimo u srce (dirnemo u živac) demone, koji se gnezde i vrzmaju u nama, naše strasti, baš tada oni se podižu protiv nas naoružani svom svojom adskom zlobom, silnim, žestokim pristrašćima prema zemaljskim dobrima, dok ih ne odagnamo iz sebe usrdnom molitvom i pričešćem Svetim Tajnama. Tako i besomučni (đavoimani, opsednuti) bivaju mirni dotle dok ih ne dovedu do Svetinje.

    Mnogobrojni i raznovrsni su putevi kojima đavo ulazi u našu dušu i udaljava je od Boga, navaljuje na nju svim bićem svojim, mračnim i punim mržnje, ubistvenim. Za njega je ma koji pokret strasti put i on ne propušta ni najmanju priliku da uđe u nju.

    On u svakoga izliva svoje otrove i lukavstvima svojim spotiče svakoga.

    Jedan je držao postove, ali sad se predaje vlasti nadmetanja i zavisti. Drugi se opet uzdržao od sramne želje, ali svezan je taštinom. Treći je uspevao u bdenju, no zapleo se u mrežu osuđivanja. Jedan se kloni osuđivanja, ali nikom se ne potčinjava i sklon je prepiranju. Drugi se uzdržava od hrane ali zapada u gordost i nadmenost. Neko je neumoran u molitvama, ali dopušta da njime ovlada razdražljivost i gnev. A poneki uspe u ponečem neznatnom i već se preuznosi nad onima koji su nemarniji od njega.

    Kada je đavo u našem srcu tada osećamo neobičnu, ubistvenu težinu i oganj u grudima i u srcu. Duša biva veoma stešnjena i pomračuje se. Sve je razdražuje, oseća odvratnost prema svakom dobrom delu, reči i postupke drugih prema sebi krivo tumači i vidi u njima zlonamernost prema sebi i svojoj časti, i zato oseća prema njima duboku, ubistvenu mržnju, gnevi se i ustaje na osvetu.

    Ako nas Anđeli čuvari ne bi štitili od spletki zlih demona, o, kako bi tada često mi padali iz greha u greh, kako bi nas tada mučili zli dusi, koji uživaju da muče ljude, što i biva kada Gospod privremeno dopušta da od nas odstupa Anđeo čuvar i da nam zli dusi pletu zamke.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  7. #36
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    srce Odg: Pouke shi - igumana Save

    STARAC SAVA PSKOVO-PEČERSKI
    GOSPODE, TI SI ŽIVOT MOJ!



    O ČITANjU SVETOG PISMA, POBOŽNIH I SVETOVNIH KNjIGA

    Marljivo prileži na čitanje Svetog Pisma, to ćete izvući iz poročnog života, jer se Jevanđeljem i učenjem Pravoslavne Crkve savest istančava (izoštrava) slično oštrom nožu. Ona počinje da zapaža i najmanje pogreške u nama. Gde je Sveta Biblija, otuda se izgoni svaka đavolska sila.

    Neznanje Svetog Pisma velika je strmina i duboka provalija. Neznanje Božanskih zakona velika je izdaja svoga spasenja. Čitanje Pisma velika je odbrana od greha, to je duhovna hrana za dušu. Čitanje Jevanđelja daje čoveku spasonosno viđenje svojih grehova i puteva spasenja.

    Sveti Tihon Zadonski znao je napamet Jevanđelje i Psaltir.

    Sveto Jevanđelje je neiscrpno i svagda novo za nazidanje, zato što njega nije napisala ruka čovečija, nego Duh Sveti, Koji je vodio tu ruku i upravljao njome.

    Pošto Ovaj Duh zna sve, ispituje same "dubine Božije", to je ona, bez obzira na krajnju jednostavnost i neizveštačenost reči Jevanđelja, ustrojena tako premudro da nikada ne gubi silu i sladost, već naprotiv postaje sve poučnija, što se više naše srce srođuje s njom.

    Čitanje Psaltira ukroćuje strasti, a čitanje Jevanđelja spaljuje trnje naših grehova, jer je reč Božija "oganj koji spaljuje".

    Sveto Pismo je oblast Uma, Slova i Duha - Boga Trojice. U njemu On se projavljuje otvoreno: "reči koje vam govorih Duh su i život" - rekao je Gospod.

    Spisi Svetih Otaca - evo opet izraza Uma, Slova i Duha Ipostasnih, već sa većim učešćem samog čovečijeg duha.

    U reči Božijoj vidimo licem u lice Boga i sebe, kakvi jesmo. Poznajte u njoj sebe, ljudi! Ali ne usuđujte se da sami tumačite Jevanđelje i knjige Svetog Pisma nego se obraćajte Svetim Ocima Crkve koji su ga protumačili.

    Velika je sila Božanskog Pisma i veliko je bogatstvo misli skrivenih u njegovim rečima... Jer svojstvo je Pisma takvo da se u malo reči može naći veliko mnoštvo pouka.

    Božansko Pismo pokazuje nam kako su pravednici često padali a grešnici se ispravljali, da bismo od jednog i drugog mi dobijali bogato urazumljenje, da se oni koji se drže dobra ne bi prepuštali bezbrižnosti, videći da su i pravednici padali, a da oni koji žive u gresima ne bi očajavali, znajući kako su se mnogi grešnici pokajali i uspeli da dostignu najviši stepen vrline.

    Nikada nije moguće iscrpeti smisao Pisma. To je istočnik koji nije omeđen.

    Velika korist biva od čitanja Božanskog Pisma: duša dobija krila (polet), postaje uzvišena, oslobađa se od nečistih poročnih pomisli i naslađuje se velikim mirom i spokojstvom.

    Zavolite slušanje i čitanje reči Božije, žitija i pouke svetih, u njima ćete naći pravila i primere svetog, Bogu ugodnog, života.

    Ne čitajte odjednom mnogo, samo da biste pročitali, već da biste osvežili i nahranili dušu, a ona se hrani onim što preko pažnje prodre u srce i zaokupi ga.

    Ako vas za vreme čitanja ili razmišljanja nekakva misao dovede pred lice Gospodnje, zatvorite knjigu i ostanite sa tom mišlju dan i više. Blagodatna misao je jedan od čuvara duše.

    Čitajte dotle dok u vašem srcu ne dođe do umilenja.

    Ono što čitate u duhovnim knjigama treba da se tiče vas, tada imajte sebe u prvom planu, a ne sudite o drugima i o njihovim gresima.

    Gde pronaći sveštene (svete, duhovne) knjige kojih nema u prodaji? Sveštene knjige valja prepisivati, kao što su to činili svi istinski hrišćani.

    Ali nije korisno skupljati mnogo knjiga. Knjigomanija je takođe nekorisna strast. Čitanje sveštenih (duhovnih) knjiga veoma je korisno, jer prosvetljuje naš um i sabira ga u njemu samom. No tražite spasenje više u tvorenju dobrih dela, nego u čitanju knjiga.

    Nemarnost ili nedostatak volje za čitanjem božanskih knjiga jeste glad za dušu. Stomak bez apetita znak je ozbiljne bolesti. Ako imate odbojnost prema reči Božijoj, onda je vaša duša podložna teškoj bolesti.

    Ljubav prema Bogu rađa se iz besede sa Njim.

    Koje trnje prvenstveno guši dobro seme reči Božije? Žitejske brige, zadovoljstvo ovoga sveta, privezanost za bogatstvo.

    Ljudi koji su iskvarili svoj ukus čitanjem rđavih, dušepogubnih knjiga, čitaju Jevanđelje protiv svoje volje i iz dosade. I čitanje Jevanđelja u tom slučaju može se čak pokazati kao veoma neprijatan lek. Ali kada, ne obazirući se na to, nastave da čitaju, tada neprijatnost postepeno iščezava.

    Zašto vam je često nepodnošljivo i ne želite da slušate reči o spasenju duše, već radije brbljate o taštini žitejskoj? To znači da nas ne samo prisustvo Božije, nego i misao o Bogu, muči i tišti, kao što je mučilo Gadarince prisustvo Isusa Hrista. Zašto nam je mučno saznanje ili podsećanje da hrišćaninu treba da bude stran rasejan, bučan život, da on treba da vodi život skroman, bogobojažljiv, čestit, da treba da bude tako milosrdan da radi dobra duše zaboravi sve? Zašto većina hrišćana samo jednom godišnje pristupa primanju Svetih Tajni (Pričešćivanju)? Zato što nam je teško u prisustvu Gospoda. On kao da nam smeta. Ispunjena je želja Gadarinaca, koje je mučilo Njegovo prisustvo. Šta im je ostalo? Otići će i od nas Hristos, ako nas Njegovo prisustvo bude mučilo. Tada će nas sasvim pokriti tama grehovna, najkrajnja.

    Pisanje običnih svetovnih (svetskih) ljudi je najčešće projavljivanje palog čovečijeg duha, sa njegovim grehovnim sklonostima, navikama i strastima.

    Čitaš svetovne novine: prijatno i lako se čita, lakomisleno se svemu veruje. Međutim, ako uzmeš duhovnu knjigu, postaje teško na srcu, rađa se sumnja, mnogi to priznaju. Zbog čega to biva? Ne biva to od svojstava knjige, već od odlika čitalaca, od vrednosti njihovog srca, a najviše - od đavola, neprijatelja čovekovog, neprijatelja svega svetog i pobožnog.

    Kada čitamo svetovna dela, mi ga (đavola) ne diramo i on nas ostavlja na miru. Čim se prihvatimo sveštene knjige, počnemo da mislimo o svom ispravljenju i spasenju, već idemo protiv njega, razdražujemo ga, mučimo njegovu zlobu, i evo, on nas napada i muči nas za uzvrat. Šta da se radi? Ne ostavljati dobro delo već treba trpeti i trpljenjem spašavati dušu svoju. "Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje" - govori Gospod.

    Kada sedaš da čitaš ili slušaš ono što se čita, najpre se pomoli Bogu, proseći:

    "Gospode Isuse Hriste, otvori uši i oči srca moga, da bih čuo ili pročitao Reči Tvoje i ispunio volju Tvoju. Otvori oči moje, i shvatiću čudesa Tvoja iz zakona Tvoga (Ps. 118,18). Nadam se, Bože moj, da ćeš Ti prosvetliti srce moje".

    Tako svagda moli Boga da prosvetli um tvoj i otkrije ti silu reči Svojih.

    izvor;svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  8. #37
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    Uobičajeno Odg: Pouke shi - igumana Save

    POUKE MONASIMA

    U monaha sačuvaće se ostatak pobožnosti do svršetka sveta.

    Po velikom milosrđu Božijem dostigli ste vi, čeda duhovna, visinu i dubinu monaškog zvanja. Visinu, zato što je monaški čin - anđelski čin, a može li na zemlji biti šta više od ovoga? Dubinu, jer je osnova monaštva: samoponiženje, smatranje sebe ni za šta, postojano misleno ležanje na dnu i pokajanje do poslednjeg daha.

    "Aja sam crv, a ne čovek; podsmeh ljudima i poruga narodu" (Ps. 21, 7), - evo kakvo mišljenje o sebi je dužan da usvoji onaj koji je primio monaštvo; evo kakve reči je dužan da zapečati u svom umu, da unedri u srce svoje, da ovaploti u svem biću svom.

    Niste došli od nevolje nego ste dobrovoljno stupili na ovaj podvig, na služenje anđeosko. Dobrovoljno, sa velikim usrćem stupili ste u redove vojujućih pod znamenjem Hristovog Krsta, zavetovali se Bogu da Mu ostanete verni do kraja, da sve pretrpite iz ljubavi prema Njemu: svaku zlobu, svako ogorčenje, svaku porugu, ogovaranje i klevetu. I održite reč svoju, ispunite obećanja, ne klonite duhom od iskušenja i žalosti koje vas zadese i kojima se duša očišćuje kao zlato u ognju.

    Ako se pometenost prikrala srcu, a tuga i uninije ovladali dušom, znajte da se u prethodnom ponašanju vašem dogodio nekakav znatan propust, nekakva unutrašnja neispravnost koji su pripravili mesto sadašnjoj obuzetosti, jer, po mišljenju Svetih Otaca, "svakom padu prethodi gordost" ili kakva druga strast.

    Često, po primanju velikog postriga, umesto potiranja svog sopstvenog "Ja", pojavljuju se pomisli samoumišljenosti i gordosti. Umesto opomene da smo, bacivši se na zemlju i raspinjući se, obećali da smiravamo sebe sve do smrti, da ćemo smatrati sebe za najniže i najgore stvorenje, nedostojno da pogleda na visinu nebesku, mi se podajemo pomislima preuznošenja i smirenu anđeosku odeždu pokazujemo kao haljinu veličanja i gordosti.

    Primivši postrig ovako treba razmišljati: "Gospod moj me je, nedostojnog, pomilovao ni za šta, badava je darovao meni, lišenom dobrih dela, Svoju odeždu opravdanja i njome pokrio svu nagotu duše moje: čime da Mu uzvratim za to? Uz pomoć Božiju, setiću se svoje ništavnosti i sve nepotrebnosti svoje i, ne smejući da podignem oči ne samo na nebo nego ni na ljude, sve više i više ću se smiravati i pokazivati blagodarnost i smirenje svoje svakim mogućim povodom koji se za to pojavi".

    A povoda će biti dosta: svakome treba popustiti, svakome se pokoriti, pred svakim oćutati, za svako poslušanje biti pripravan, - sve ovo treba činiti sa ljubavlju u srcu. Šta god vam govorila pomisao radi samoopravdavanja i samoodbrane, treba je odagnati podsećanjem na svoje dobrovoljno raspinjanje i na onu ništavnost iz koje vas je to raspinjanje uzdiglo. Na svaki prekor uzvraćajte u srcu svome: "Vaistinu dostojan sam ovoga po gresima mojim".

    Na taj način uz pomoć Božiju vi ćete odbiti napade najvažnijeg iskušenja novopostriženih: pomisli prazne slave i razmetanja svojim postrigom, i lažnog mišljenja da taj postrig ne služi kao stepenica usavršavanja sebe i obučavanja u najdubljem smirenju, već kao povod za samoljublje i samohvalisanje.

    Posle prvobitnog revnosnog gorenja duha i usrđa za ispunjavanje novog molitvenog pravila, naloženog po primanju velikog postriga, i neodstupnog odlaženja na sve crkvene službe, ponekad se javlja nekakvo ohlaćenje i razlenjivanje. Pomisao počinje da pobuđuje da se sebi daju neke olakšice: odahnuti, videti se sa ljudima, popričati sa njima, drugim rečima porazonoditi se (razonoditi se malo).

    Bojte se toga čeda ljubljena, jer to retko prolazi tek tako da ne ostavi za sobom traga - gorki talog u umu i srcu od svega što se videlo i čulo. Držite se svoje kelije u koju monah nikada ne uđe onakav kakav je iz nje izašao. Bojte se da sebi popuštate (povlađujete) izostavljanjem ili skraćivanjem molitvenog pravila, pridržavajte ga se kao za kotvu, koja je jedina u stanju da sačuva burom zahvaćenu dušu od konačnog raslabljenja. Držite se nje čvrsto, molite se, makar i sa mukom i protiv volje, kako možete, i Gospod, svagda gotov da pritekne u pomoć onima u buri, uskoro će ukazati i vama Svoju svesilnu pomoć. Neka vaša molitva i bude protiv vaše volje, hladna pa čak i rasejana, vi ne prestajte da neumorno unapređujete svoje molitveno pravilo, koje, međutim, ne treba da prevršuje meru, jer malo pravilo, postojano ispunjavano, bolje je od velikog ili dugotrajnog, ali prekidanog. U hram Božiji i dalje idite neizostavno (osim u slučaju stvarne bolesti ili ispunjavanja naloženog poslušanja), i uvidećete kako će se pokazati da vam odmor nije potreban, da se iznova okriljuje duh vaš i razgoreva žar revnosti za molitvu. A ako se dobro ne pripazite, - po povratku u keliju, ona će vam se učiniti kao zatvor, a u duši ćete osetiti tako mnogo tegobe, u sećanju i u obrazilji tako mnogo suvišnog, a ponekad i nečistog da će za očišćenje, obnovljenje i dovođenje u red svoje unutrašnjosti biti potrebno znatno više vremena i truda, negoli za ispunjenje uobičajenog pravila.

    Molite se nelenjo, čeda moja, vapeći iz dubine duše Najslađem Gospodu Isusu da odagna On od vas "mrzovolju, zaboravnost i okamenjenu bezosećajnost" i da utvrdi stope vaše na putu spasenja.

    Kao što je u početku prvi greh palog anđela bila gordost, za kojom je neposredno sledilo ohlađenje ili odvraćanje od Boga i nehtenje da se ispunjava Njegova volja, a odmah zatim i ozlobljenost na sve živo i zavist prema onima koji su ostali verni

    Tvorcu i Bogu svome i nisu lišeni Njegovog blagovoljenja i večnog blaženstva, - tako i posle primanja inočkog anđelskog čina, posle prve dve pomenute strasti (gordost, lenjost) najčešće počinje da se bori protiv duše treća i najmučnija od strasti - zavist.

    Srcu onog koji je primio postrig prikrada se neprijateljsko osećanje prema onima iz okruženja koji nisu dali prednost njemu nego drugima, dušu njegovu počinje da mori neprirodna, neshvatljiva, ali tim ne manje, teško savladiva zavist prema drugima. U pomislima počinje poređenje sebe sa drugima, izjednačavanje svojih zasluga i dela sa zaslugama i delima više cenjenih, javlja se sažaljenje prema sebi samom i razležu se isprva tihe, a potom, da svi čuju, glasne žalopojke na nepravednost i pristrasnost okoline - jadanja koja se krišom uvlače čak i u molitvene vapaje Bogu.

    Šta tu činiti? Čime sprečiti razvoj strašne i dušegubne bolesti?

    Pre svega neophodno je primorati sebe na molitvu za one koji pobuđuju osećanje zavisti i načiniti tri poklona sa molitvom:

    "Gospode, pomiluj i spasi slugu Tvoga (ime) i mene, grešnoga, zbog svetih molitava njegovih!" Potom pripasti usrdno Bogu sa usrdnom molitvom za izbavljenje od mučnog zlonamernog čuvstva i za usađivanje na mesto njega čuvstva ljubavi i blagonaklonosti. I učiniti ovo ne jednom ili dva puta, već nastaviti tako činiti, dok se ne umilosrdi Gospod, svagda gotov da utiša svaku buru, i dok se čuvstvo ne promeni.

    Treba pomoći svom izlečenju razmišljanjem o tome koliko je nerazumno osećanje zavisti prema biću sebi sličnom, sebi srodnom, sjedinjenom s tobom i svetim Tajnama, i zavetima i sasluženjem Jedinom Vladiki, i sa kojim ste zajedno iskupljeni Životvornom Krvlju, voljno zaklanog za nas Bezgrešnog i Prečistog Jaganjca - Hrista.

    Pri tom rasudite: ima li osnova zavideti bilo kome drugom, prvo, zato što blagostanje drugog ne može ništa umanjiti ili oduzeti od sudbine koju je Bog opredelio čoveku jer je u Njega bezdan milosti, kao more, a koliko god crpeo iz mora ništa se ne smanjuje, a drugo, ko može znati šta je zaista za čoveka bolje i šta će se okrenuti njemu na korist i na radost, a šta na štetu ili žalost?

    Glavno pak sredstvo protiv zavisti, posle iskrene molitve, jeste smireno o sebi mudrovanje, samouniženje i izbegavanje "upoređivanja" sebe sa drugima, koje pravovremeno treba da bude prekinuto pitanjem postavljenim samom sebi: "Ko sam ja, najništavniji od svega stvorenog i najnedostojniji da se drznem porediti s bilo kim? Jedino Srceznalac Gospod moj poznaje mene, i koliko vredim, a zna i svu grehovnost moju, a ja pak zbog oslepelosti svoje ne mogu da je sagledam svu! Od tajnih mojih grehova očisti me i od tuđih poštedi slugu Tvoga".

    Po dobijanju mantije obično sledi naznačenje višeg i odgovornijeg poslušanja.

    Primajte ga sa pokornošću i blagodarenjem, ali bez naročite radosti, već, naprotiv, sa izvesnim sažaljenjem i strahovanjem. Što je višlje drvo tim se više podvrgava nasilju vetra i nepogode. Što više potčinjenih imao načelnik, tim manje će imati spokojstva i slobode, što više vlasti, tim više napora, sablazni i gorčina.

    Tu se pre svega starajte o tome da zaboravite sebe i svoje sopstveno "Ja", to jest brigu za svoje spokojstvo i blagostanje. U prvom planu treba da vam bude ono delo koje vam je povereno.

    Valja zaboraviti sebe toliko da se ne samo lično ne iskoristi ništa od vama poverenog, nego ni ono što je kod vas vaše sopstveno,to jest Bogom danom: zdravlje, moći, sposobnosti, ili materijalnu imovinu - ne štedeti radi zajedničke koristi i opšteg dobra. Na potčinjene utičite više primerom nego rečima. Pokrivajte njihove nemoći ljubavlju, no slabostima ne povlađujte iz čovekougađanja, a kad treba, sa blagorazumnošću upotrebite i poneku strogost. Vodite računa o ispravljanju onih koji su povereni vašoj brizi, razobličujte, zabranjujte, umoljavajte sa svakim dugotrpljenjem i podučavanjem, posebno slabih, i svim merama starajte se da ih zadržite u obitelji, ne dopuštajući udaljavanje iz nje ili njeno napuštanje. Delite s njima njihove brige, radosti i žalosti, saslušajte do kraja njihove žalopojke o sebi i o svojim ličnim nedaćama (jadanjima), ali ne dopuštajte žaljenja na druge i raspitivanje o postupcima ili rečima ostale braće i sestara.

    Bolje je da vas potčinjeni vole nego da vas se boje, jer se od bojazni rađa laž i licemerje, a od ljubavi - istina i usrđe.

    Materijalno imanje manastirsko sami čuvajte i ne dopuštajte ni drugima nebrižljiv ili nesavestan odnos prema njemu: zbog svega i za sve, do najmanjeg, moraćemo dati odgovor Bogu, a On je - blizu.

    Ne stidite se da zatražite savet kod najopitnijih, kad sami nešto ne znate ili ne umete, i bez lažnog stida saslušajte do kraja mišljenje drugih. Time nećete poniziti sebe.

    Sećajte se smrtnog časa! Verujte, on je tako blizu: evo vi ležite kao leš, jadan beživotan, ohlađen, strašan za sve! Ukočene ruke na nepomičnim grudima... zatvorene oči! Na svima užasni pečat tajanstva smrti! Zabrinite se gde će tada biti duša vaša? Nećete li zažaliti zbog uzalud izgubljenog vremena, zbog snage protraćene na prazno i nekorisno, zbog nemarnosti i lenjosti u podvigu zadobijanja neosuđenog stajanja pred strašnim Prestolom Gospoda Slave?

    Onome što je rečeno o molitvenom pravilu dodajem samo napomenu iz zapovesti premudroga sina Sirahova: "Sine, daj Bogu srce svoje", i molitva vaša vršiće se sama od sebe. Izgovarajući u molitvi strašno i preslatko ime Gospoda našega Isusa Hrista, gledajte mislenim okom na voljno Raspetog za vas na Krstu i na grehe svoje i bojte se da izgovarate Najsvetije ime Njegovo bez učešća uma i srca, a prizivajući Presvetu Preneporočnu Mater Gospodnju, gledajte na Nju kao na Jedinu svoju nepostidnu nadu i uzdanje i misleno pružajte k Njoj ruke radi pomoći krmanjenja i zastupanja, a prizivajući u pomoć svete ugodnike, sećajte se njihovih podviga, iskušenja i stradanja i njihovim primerom nadahnjujte sebe za njihovo podražavanje i za strpljenje u molitvi. Prema tome, svako svoje slavoslovlje, svako moljenje, svaku reč koju izgovarate u molitvi oduševljujte, oživljujte, oduhotvorujte najdubljom iskrenošću, starajući se ne samo da shvatite umom nego i da osetite srcem ono što govorite Bogu ili Njegovim ugodnicima. Inače, kako će vas uslišati Bog, ako vi sami ne osećate ono što Mu govorite?

    Ništa se ne zbiva odjednom a pogotovu savršena molitva. Trudite se, strpljivo se molite, možda ćete morati da se trudite dosta dugo vremena, ali Podvigopoložnik naš Hristos gledaće na trud vaš i neće ga ostaviti uzaludnim (bez nagrade), i u svoje vreme, "onaj koji daje molitvu moliocu", daće i vama pravu, Njemu ugodnu, blagodatnu molitvu izlivanjem Presvetoga Svoga Duha, Koji će vas naučiti i mirom ispuniti vaše, Njemu posvećeno,srce.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  9. #38
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    srce Odg: Pouke shi - igumana Save

    SUŠTINA MONAŠTVA

    Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.

    (Mt. 5, 48)



    Devstvenost, nesticanje, post, trud i delatna ljubav - to su oruđa, sredstva, ali ne i samo savršenstvo.

    Hrišćansko savršenstvo nije zatvoreno u tvarnoj prirodi čoveka i zato ne može biti dostignuto prostim razvijanjem mogućnosti prirode u samoj sebi, u svojoj ograničenosti.

    Savršenstvo naše samo je u Bogu jedinome i dar je Svetoga Duha. Stradanja čovečija rastu, toje posledica greha. Svi neizbežno stradaju. Jedan u odrečnom smislu, uključujući se u opštu bujicu strasti ovoga sveta; drugi u potvrdnom,to jest zbog ljubavi svoje prema čovečanstvu. Smisao našeg postojanja nije u stradanjima, nego u odolevanju njima.

    Pravoslavni hrišćanin je samo onaj koji prihvata Hrista kao apsolutnu Istinu i Pravdu, koji sledi Njegovo učenje i ide po Njegovim stopama. "Niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti" (Mt. 11,27),ili: "Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene" (Jn. 14, 6) ili: "Jer ako ne poverujete da Ja, jesam, pomrećete u gresima svojim" (Jn. 8,24) - i drugo.

    Zapovesti Hrista jesu odraz Večnog Božanskog Života u našem svetu - put ka njemu.

    Prva je zapovest - "Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim..." Druga je kao i ova - "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe"... (Mt. 22, 3739).

    Mužastvenost, dugotrpljenje i smirenje, sastradanje i milostinja - kao izraz ljubavi prema Bogu i bližnjem, vera, takođe kao podvig ljubavi - sve to treba da bude razuman, slobodan podvig čoveka, ali dok ne dođe sveutvrđujuće dejstvo Božanske blagodati, sve to ostaje samo čovečije delovanje i prema tome prolazno.

    Zbog toga sve se u našem podvigu svodi na iskanje slivanja naše volje i našeg života sa voljom i životom Samoga Boga.

    Izražava se to i dostiže, uglavnom, u molitvi, i zato je molitva vrhunac svih delanja, ona je centar iz koga svaka druga delatnost crpi svoju snagu i potvrdu.

    Kroz istinsku molitvu vrši se naše ulaženje u Božansko postojanje silom Duha Svetoga.

    Molitva je veoma raznolika kako po formi, tako i po dostojanstvu. Najsavršenija jeste takozvana čista molitva.

    Radi dostizanja ove čiste molitve hrišćanin podvižpik ostavlja sve ostalo iza sebe. Odriče se sveta.

    Odricanje od sveta - to je monaštvo.

    Monaštvo nije drugačija vera nego u ostalih hrišćana. Monaštvo je samo jedan drugi način življenja koji proističe iz onih istih zapovesti Hrista čije držanje jeste podvig. Nema hrišćanina ako nema podvižnika.

    Odricanje od sveta mnogi, a naročito savremeni ljudi, shvataju kao nešto negativno - kao odricanje od delatnog života, nešto žalosno, tegobno, mračno. Nisu tako gledali i ne gledaju oni koji su izabrali taj put. Monahujući smatraju odricanje od sveta odricanjem od strasti, i običaja protivnih zapovestima Hrista.

    "Svet sav u zlu leži" - govori Pismo (1 Jn. 5,19). Stvar je u tome što je čovek postao rob greha.

    Usled pada čoveka u nama dejstvuje "zakon grehovni". Osloboćenje je preporod čoveka za večni Božanski Život. Preobraženje njegovog bića - oboženje - nastaje sjedinjenjem Božanskog i čovečanskog. Upravo to spajanje jeste monaški život.

    Teodor Studit, budući ushićen tim načinom života, nazvao ga je "trećom blagodaću". Prva blagodat - to je zakon Mojseja. Druga je "blagodat na blagodat", koju mi svi primismo od punote Hristove, po reči Jovana Bogoslova (Jn. 1,16). I, najzad, treća je - monaški način života, kao svođenje anđelskog čina na zemlju.

    Episkop Ignjatije Brjančaninov ovako je govorio o monaštvu: savršenstvo hrišćansko jeste u čistoti srdačnoj. Onaj koji dostigne ovo savršenstvo je svetiljka koja ne telesnim služenjem, nego služenjem Duha ispunjava zapovest ljubavi prema bližnjem. rukovodi one koji se spasavaju, podiže pale, isceljuje njihove duhovne rane.

    Monaški zbor dao je Crkvi Hristovoj pastire koji nisu rečima čovečije mudrosti, no rečima Duha, potpomažući učenje čudesima, napasali i utvrđivali Crkvu. Ko su bili Jovan Zlatousti, Vasilije Veliki, Epifanije, mitropoliti Aleksije i Filip, jednom rečju, svi sveti pastiri. Ali ne samo u činu arhijerejskom, već i u prostom monaštvu ima mnogo svetilnika od Antonija Velikog, Jovana Damaskina do Sergija Radonješkog i Georgija Zatvornika, koji su veru utvrđivali, jeresi razobličili i pogazili. Bez monaha nestalo bi hrišćanstvo kod mirjana.

    Eto koliko je u Crkvi Hristovoj neophodno savršenstvo bez koga se i spasenje na osnovu same, puke vere, lako može izgubiti, jer je potrebno čuvstvo, obučavan dugo vremena, za razlikovanje dobra i zla.

    Tri su načina prizvanja monaštvu: prvo prizvanje je neposredno od Boga; drugo je preko ljudi, i, konačno, treće je po nuždi.

    Za prvo prizvanje karakteristično je neko nadahnuće koje ispunjava srce čoveka čak i u snu, nezadrživo ga privlači ljubavi Božijoj, zapovestima Hristovim. Drugo prizvanje, preko ljudi, je kada se u nekom rasplamsava Božanstvena čežnja pomoću reči čovečije ili uticaja svetih ljudi. Treće, po nuždi, je zbog beda koje su nas snašle, nesreća, gubitka bliskih rođaka, što podstiče čoveka da se obrati Bogu.

    Neki ljudi koji su vaspitavani u Crkvi i kao da su hranjeni od Božanstvene Trpeze, bez naglih lomova, kao da je to prirodno, stupaju u monaštvo.

    Savršeno je drugačije sa onima koji su gubili Boga, odlazili daleko od Njega pa čak se i borili protiv Njega. Njihovo obraćenje obično dobija formu oštre unutrašnje krize. Duhovno obraćenje takvih ljudi nastaje pod dejstvom blagodati.

    Blagodat uvodi čoveka u svet Božanske Svetlosti. Pri svoj svojoj privlačnoj sili, blagodat ne lišava slobode volje i ne oslobađa potpuno dalje borbe, pa i kolebanja. I oni koji su upoznali blagodat podvrgavaju se iskušenjima.

    Ponekad izlivanje blagodati biva toliko obilno da duša dubokim osećanjem jasno doživljava svoje vaskrsenje.

    Tada unutrašnje svedočenje Duha o Istini biva toliko očevidno, da u duši ne ostaje mesta za sumnju ili kolebanje. Ljubav prema Bogu ispunjava svo biće i privlači Njemu, preovlađujući nad svim ostalim. U takvim slučajevima duša biva utvrđena za sav naredni život i zadobija slobodu od sumnji - nema u njoj mučnih traženja istine.

    Sveti Oci nikada nisu potcenjivali ni jedan način prizvanja. Istorija Crkve poznaje dosta slučajeva kada su, prizvani po nuždi dostizali veće savršenstvo nego prizvani neposredno od Boga.

    Dakle, Sveti Oci nisu gledali na početak puta već na kraj i završetak njegov.

    Trima načinima prizvanja unekoliko odgovaraju i tri odricanja - tri stepena monaškog posvećenja.

    Po svetom Pafnutiju, ta tri odricanja odvijaju se ovim redom:

    prvo, kada fizički ostavljamo imovinu od ovoga sveta, drugo, kada odbacujemo pređašnje navike i strasti, telesne i duševne;

    treće, kada odvajamo um od svega vidljivog i privremenog i pogružavamo se duhom u sazercanje nevidivog i večnog.

    Avva Pafnutije govori: "Svako odricanje je prihvatanje krsta".

    Po rečima Teofana Zatvornika, prvi vid krsta jesu nevolje i žalosti koje snalaze čoveka u zemaljskom životu. Drugi krst jeste unutrašnja borba sa strastima i pohotama. I treći: predavanje sebe volji Božijoj.

    Poslednji krst je posledica blagodatnih duhovnih darova i svojstven je samo savršenima.

    Prvi postrig savršava se bez izgovaranja zaveta. U tom činu novopočetnom monahu daje se pravo da nosi rasu, otuda i naziv "rasofor", to jest rasonošenje (nošenje rase). Pre izvršenja tog postriga daje se pouka o smislu monaštva i o neophodnosti odricanja od sveta i srodnika. Onaj koji pristupa ne izgovara zavete, i, prema tome, taj stepen je, u suštini, još period ispitivanja u podvižništvu.

    Drugi postrig je "mala shima" ili "mantija". Pri postrigu u mantiju već se izgovaraju zaveti. Pri postrigu u najviši stepen monaštva, u "veliku shimu", obično zvani prosto "shima", isti zaveti se ponavljaju u nešto izmenjenoj formi.

    Tri zaveta povezana su trojednim ciljem, kao i tri odricanja, a to su: poslušnost, celomudrenost i nesticanje.

    Od Hrista imamo zapovest da se upodobimo Bogu i takav život Sveti Oci nazivaju "nauka nad naukama" i "umetnost nad umetnostima". A on se ne poznaje drugačije nego opitom.

    Teško je odrediti po nazivu svu suštinu sadržaja.

    Tako, na primer, mnogi shvataju krotost kao prirodnu "tihu narav". Drugačije nju opredeljuje Jovan Lestvičnik. On kazuje: "krotost je takvo stanje uma pri kome on nepokolebiv prebiva i u časti i u beščašću, krotost je nepokretna stena, koja se uzdiže nad morem razdraženosti... utvrđenje strpljenja, dveri pa čak i majka ljubavi, smelost u molitvi, smestilište Svetoga Duha, uzda mahnitosti, donositeljka radosti, podražavanje Hrista..."; to je mužastvenost, koja uzima na sebe bremena i nemoći drugih. To je postojana spremnost da se trpe poruge, da se ne pokolebamo u duši kad nas slave. Krotost je spokojna rešenost na svaku nevolju pa i na smrt. U njoj je velika moć i pobeda nad svetom.

    Hristos govori: "Blaženi krotki, jer će naslediti zemlju", to jest pobediti i zavladati svetom u višem smislu te reči.

    U duši čoveka rađaju se svakakve bure i svako ko nema sebi odgovarajuće rukovođenje koje proističe iz hiljadugodišnjeg opita Crkve, može ne samo da bude u nedoumici nego i da se izgubi.

    Sveti Jovan, iguman Sinajski, u svom delu "Lestvica" govori: "Potrebno je da se more ovo (život duše naše) uskomeša, uzburka i razbesni da bi pomoću te bure izvrglo na zemlju... sve ono gnjilo što su reke strasti unele u njega. Pažljivo sagledajmo i zapazićemo da posle bure na moru biva duboka tišina."

    Teško je naći reči koje bi objasnile neophodnost dovođenja unutrašnjeg stanja do stepena krajnje mogućnosti da bi se time razotkrile dubine duše. Kako ćemo rečima pokazati potrebu da se u našoj duši slože istovremeno prebivanje i u adu i u Bogu? Kako objasniti da se samo pod tim uslovom dostiže punota čovekovog života i ujedno ona postojanost istinski zdravog duha koja uklanja unutrašnja kolebanja? Ko od nas ne poznaje bolnost smenjivanja duhovnih "uspona" i "padova"? I evo, kada čovek silazi u ad unutrašnje borbe, noseći u sebi Boga, tada on izbegava kolebanja i bure.

    Slivanje sva tri zaveta u jednu celinu stvara uslove pogodne za dostizanje glavnog cilja podvižnika - bestrašća i čiste molitve.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  10. #39
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    Uobičajeno Odg: Pouke shi - igumana Save

    POSLUŠNOST - OSNOVA MONAŠTVA


    Poslušnost je tajna koja se otkriva samo Duhom Svetim.

    Poslušnost, kao odricanje od svoje volje i razuma, gubljenje svoje ličnosti, može na prvi pogled da se pokaže kao nekakvo ropstvo, kao samouništenje protivno zamisli Božijoj o čoveku koji je obdaren slobodnom voljom. Ali onima, koji su sa verom sledili učenje Pravoslavne Crkve i izvršili takvo odricanje u duhu toga učenja, poslušnost se otkrila kao neizrecivo veliki dar odozgo.

    Poslušnik je orao koji se na svojim krilima podiže u visinu. On je svestan svoje bezbednosti, gospodstva koje je drugima nedostupno i strašno. Sa poverenjem, sa gotovošću, sa ljubavlju, s radošću predajući svoju volju i svaki sud nad sobom duhovnom ocu, samim tim zbacuješ težak teret zemaljske brige i okušaš ono čemu je nemoguće odrediti cenu - čistotu uma u Bogu.

    Monaštvo je čistota uma, koja se ne dostiže bez poslušnosti. Bez poslušnosti nema monaštva. Izvan monaštva moguće je dostići velike darove Božije sve do mučeničkog savršenstva, no čistota uma je osobeni dar monaštvu, nepoznat na drugim putevima, a monah okuša to stanje ne drugačije nego kroz podvig poslušnosti.

    Udaljavanjem od sveta i odbacivanjem svoje volje, poslušnik kao zlatnim krilima uspinje se na nebo bestrašća.

    Odnosi izmeću starca i poslušnika imaju svešteni karakter.

    Poslušnik se poučava da tvori volju Božiju i time se pričešćuje Božanskim životom. Starac molitvom i podvigom svog života dovodi poslušnika do poznanja tog puta, odgaja u njemu istinsku slobodu, bez koje je nemoguće spasenje.

    Istinska sloboda je tamo gde je Duh Gospodnji. Cilj poslušnosti, kao i hrišćanskog života uopšte, jeste sticanje Duha Svetoga.

    Starac ne porobljava volju poslušnika svojom "čovečanskom" voljom i zato se starajte da ne primoravate starca da zapoveda.

    Podvig starca teži je od podviga poslušnika zbog njegove velike odgovornosti pred Bogom. Međutim, odgovornost pred Bogom poneće starac samo u tom slučaju kada učenik vrši poslušanje starcu. Kada pak nema poslušnosti to svu težinu odgovornosti za svoje postupke snosi sam poslušnik, gubeći sve što se postiže poslušnošću. Cilj starca, međutim, nije u tome da oslobodi učenika odgovornosti nego u tome da nauči poslušnika pravom hrišćanskom životu i istinskoj hrišćanskoj slobodi.

    Poslušnost oslobađa od strasti požude i vlastoljublja.

    Jedna od glavnih prepreka za dostizanje tog stanja, na koje nas pozivaju zapovesti Hristove jeste naša samost, egoizam.

    Poslušnost je put ka pobedi nad tom posledicom prvorodnog greha u nama.

    Odsecajući svoju volju pred Bogom, predajući se volji Božijoj, postajemo sposobni da smestimo i nosimo u sebi dejstvo Božanske volje.

    Usavršavajući se u poslušnosti i Bogu i bližnjem, mi se usavršavamo u ljubavi.

    Savremeni kulturni čovek, sa svojim kritičkim prilazom svetu, kudikamo je manje sposoban za podvig monaške poslušnosti nego prost čovek koji nije iskušavan radoznalošću uma.

    Obrazovani čovek, koji se privoleo svom kritičkom umu, i koji je navikao da gleda na njega kao na svoje glavno dostojanstvo, pre nego što postane poslušnik, treba da se odrekne tog svog "bogatstva".

    "Kako se odreći? Pred kim odseći volju, pred onim koji je čak niži od mene? - počinje da rasuđuje takav monah. - Ma šta je taj starac - proricatelj? Otkud pa - on zna volju Božiju? Nama je dan od Boga razum, mi treba sami da rasuđujemo. Evo, na primer, to što mi je sad rekao starac, sasvim je nerazumno", - i slično. On sudi po spoljašnosti, kako je svojstveno "razumnom" čoveku da sudi, i zato ne nalazi put žive vere.

    Ko je dobrovoljno poverio svoju volju i rasuđivanje duhovnom ocu, taj opitno okušava nesavršenost svoga uma - razuma i radosno se uverava da je došao do izvora vode, koja teče u životvečni.

    Poslušnik koji se prodaje u dobrovoljno ropstvo, dobija u zamenu istinsku slobodu.

    Dobar poslušnik oseća prisustvo Duha Božijeg, Koji predaje duši ne samo duboki mir, nego i nesumnjivo čuvstvo "prelaska iz smrti u život".
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  11. #40
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406.386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99,9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    07.12.2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59.575

    srce Odg: Pouke shi - igumana Save

    DEVSTVENOST I CELOMUDRENOST


    Drugi osnovni zavet monaštva je devstvenost i celomudrenost.

    Shvatanje devstvenosti kao života po obrazu Isusa Hrista, "jer sam vam dao primer" (Jn. 13,15), savremeni svet, čak i hrišćanski, je toliko malo prihvatio, da ne prestaju iskrivljena tumačenja monaške celomudrenosti, pa čak i protivljenja njoj kao pojavi, tobože patološki protivprirodnoj.

    To iskrivljeno tumačenje potpuno je neosnovano, jer je hiljadugodišnji opit Crkve, sa neospornom verodostojnošću pokazao da očuvanje devstvenosti ne samo da ne povlači za sobom štetu, nego da pravilno prolaženje kroz taj podvig pojačava fizičku izdržljivost i dugovremenost života, i psihičko zdravlje i duhovni razvoj.

    Sveti Varsonufije Veliki govori da poslušnost "uzvodi na nebo, a one koji ga zadobiju čini sličnim Sinu Božijem". Isto se može reći i o devstvenosti i o celomudrenosti.

    Utroba svete devstvenosti nosila je Gospoda našeg Isusa Hrista, a telo u koje se obukao, Gospod naš je primio od Svete Deve.

    Poznajte u tome veličinu i slavu devstvenosti.

    Prorok i Krstitelj Gospodnji Jovan i drugi Jovan, ljubljeni učenik Gospoda, koji se nasloni na prsa Njegova - bili su sveti devstvenici. Zatim idu Pavle, Varnava, Timotej i drugi, čija su imena zapisana u Knjizi Života.

    Devstvenost je radost Majke - Crkve.

    Ako je brak sveta Tajna, to je i devstvenost takođe tajinstvo Crkve.

    Devstvenost i celomudrenost bliski su po suštini, ali to nije jedno te isto.

    Pri postrigu, lica koja se primaju u monaštvo posle braka ili nezakonite veze, daju zavet celomudrenosti, to jest daljeg potpunog uzdržavanja, a devstvenici - zavet devstvenosti.

    Celomudrenost, kako pokazuje sama reč shvata se kao celovitost ili punota mudrosti. Celomudrenost nije samo obuzdavanje plotskog nagona, to je i čistota uma i srca.

    Istinsku devstvenost Sveti Oci određuju kao stanje natprirodno.

    U svojoj savršenoj formi ono se poima kao neprekidno prebivanje u Božanskoj ljubavi, kao ostvarenje zapovesti Hrista"ljubite Boga svim srcem, svim umom, svom dušom, svom snagom".

    Svako odstupanje uma i srca od ljubavi Božije smatra se kao duhovno "preljubočinstvo", to jest prestup protiv ljubavi.

    Devstvenost nije naivno neznanje, što se vidi iz života Prisnodeve Marije, koja je na blagovest Anđela o rođenju Njenog Sina odgovorila pitanjem: "Kako će to biti kad ja ne znam za muža?" I time je pokazala Svoje zdravoumlje (celomudrenost) (Lk. 1,34).

    Naravstvenost po ploti još nije devstvenost. Jedan od najvećih svetitelja naše Pravoslavne Crkve Vasilije Veliki, sa gorčinom je govorio o sebi: "I ako žene ne poznah, ja nisam devstvenik", to jest u savršenijem smislu te reči.

    Po Crkvenom shvatanju tri su stepena duhovnog stanja čoveka: nadprirodno, prirodno i najzad, niže, ili protivprirodno.

    Kod Svetih Otaca je rečeno: "Ne poseži za natprirodnim da ne bi zapao u protivprirodno".

    Otuda pravilo: nikoga ne treba uvoditi u monaštvo bez prethodnog ispitivanja.

    Monah koji ne čuva celomudrenost, u delu spasenja stoji mnogo niže od blagočestivog braka koji se u Pravoslavnoj Crkvi poštuje kao spasonosni put.

    Onaj koji je primio zavet monaštva lišava se prava na osveštani crkveni brak, a svako narušavanje celomudrenosti od strane monaha smatra se kao pad, i to pad u podprirodno.

    Normalan neizopačeni brak očuvava čoveka i fizički i moralno, dok, međutim, svaka izopačenost, pa čak i maštanje o grehu, dovodi do rastrojstva sveg čoveka, delujućn i na psihu i na telesno zdravlje.

    To rušilačko dejstvo naročito se pojačava kada sablazni podleže monah, samim tim narušavajući pred Bogom dani zavet, što povlači za sobom gubitak blagodati, a mučna griža savesti može ga dovesti i do sumračnog očajanja.

    Podvig devstvenosti je kao neka umetnost i sila Božanskog života koja poučava one koji žive u ploti da se upodobe besplotnom jestavstvu (prirodi).

    Najbitniji momenatu tom "umeću" jeste "čuvanje uma". Najvažnije pravilo u ovom podvigu je ne izdati um. Bez toga nikakvi telesni podvizp ne postižu cilj. Asketski vaspitan um može da sačuva ne samo svoju čistotu i slobodu, nego i spokojstvo tela, čak i u takvim uslovima pri kojima bi se drugima to delo učinilo nemogućim. "Ne mogu svi primiti tu reč" (Mt. 19,11).

    Sveti Pimen Veliki rekao je: "Mi nismo teloubice nego strastoubice (ubice strasti), jer od Boga nas ne udaljava telo, pozvano da bude sasud ili hram Duha Svetog koji živi u nama, već sladostrašće, to jest strasti sa njihovim slastima.

    Veliki Jovan Lestvičnik govori: "Ko je, bivajući u ploti, stekao i ovde pobedničku počast, taj je umro i vaskrsao i već ovde poznao početak buduće neraspadljivosti".

    Radi dostizanja savršene čistote ne privezuj se, čak ni duhovno, ni za čoveka, ni za stvar, ljubi svakog ljubavlju savršenom, kao samoga sebe, no bez pristrašća, to jest ne poželi prisustvo voljenog čoveka ili predstavu o njemu i ne naslađuj se mišlju o njemu.

    Čisto supružništvo je pohvalno, ali iznad supružništva je nepokvarenost (neoskrnavljenost). Supružništvo je ustupak nemoći, a čistota je svetlost života!

    Koliko je devstvenost poželjnija od supružništva, toliko neporočni brak valja pretpostaviti sumnjivoj devstvenosti.

    Stoga i ti, revnitelju savršenstva, ili sasvim zavoli čistu devstvenost, ako za to imaš i snage i raspoloženja, ili izaberi supružništvo.

    izvor;svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

+ Odgovor Na Temu
Strana 4 od 7 PrvaPrva ... 2 3 4 5 6 ... ZadnjaZadnja

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Pravoslavlje - Pouke Svetih Otaca
    Od Vesna u forumu Religija
    Odgovori: 32
    Zadnji Post: 18.08.2014, 18:07
  2. Arhivu Srbije Orden Svetog Save prvog reda
    Od Vesna u forumu Svet Oko Nas
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 21.02.2014, 07:04
  3. Beseda Oca Julijana Igumana Manastira Studenica
    Od milijana u forumu Domace Knjige
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 17.11.2013, 00:48
  4. Biblijske pouke u stihu
    Od Vesna u forumu Religija
    Odgovori: 4
    Zadnji Post: 06.06.2013, 06:12
  5. Zicka beseda Svetog Save 1220 godine
    Od Vesna u forumu Religija
    Odgovori: 17
    Zadnji Post: 05.04.2012, 17:38

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
1-11-2025 [Subota] [07:53:56] am
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080