Tema: Sutra je praznik Uspenja Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina

Sutra je praznik Uspenja Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina


Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra slavi praznik Uspenja Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu - kako se taj praznik naziva u narodu.

To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici. Taj praznik, kada se završava i post, koji traje 14 dana, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona, prema predanju, vinula na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja".

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Običaj je da se od Velike do Male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke.

Kako se dogodilo Uspenje Bozje Majke?

Okolnosti pod kojim se dogodilo Uspenje Bozje Majke poznate su u Pravoslavnoj Crkvi jos od apostolskih vremena. U prvom veku o Uspenju je pisao svestenomucenik Dionisije Aeropagit, a u drugom veku kazivanje o telesnom preseljenju Presvete Bogorodice na Nebo nalazi se u spisima episkopa Melitona Sardskog. O predanju o Bogorodicinom Uspenju u cetvrtom veku govori sveti Epifanije Kiparski, dok je u petom veku sveti patrijarh Juvenalije Jerusalimski govorio svetoj blagovernoj grckoj carici Pulheriji sledece: "Mada u Svetom Pismu nema povesti o koncini Presvete Bogorodice, ipak o tome imamo saznanja na osnovu najdrevnijeg i najverodostojnijeg predanja." Naime, ovo predanje je detaljno sabrano i izlozeno u crkvenoj istoriji Nikifora Kalista u 14. veku.

Do vremena Svog blazenog Uspenja Presveta Djeva Marija je ponovo boravila u Jerusalimu. Njena slava kao Majke Bozje vec je bila rasprostranjena, te je navukla na Sebe i mnoge protivnike, koji su zeleli da nasrnu na Njen zivot. Medjutim, Bog ju je cuvao od neprijatelja. Dane i noci provodila je u molitvi.

Cesto je dolazila do Groba Gospodnjeg, kadila ovo mesto tamjanom i padala nicice u molitvi. Ne jednom su neprijatelji Spasiteljevi pokusali da je sprece da posecuje sveto mesto i trazili od prvosvestenika da postave strazu radi cuvanja Groba Gospodnjeg. Medjutim, postajuci na cudesan nacin, Duhom Svetim, nevidljiva za strazare, Sveta Djeva je nastavljala da se moli pred Grobom.

U jednoj od takvih poseta Golgoti, pred Nju je stao Arhangel Gavrilo i najavio Joj NJeno skoro preseljenje iz ovog u vecni blazeni zivot nebeski. Kao zalog ovoga, Arhangel Joj je urucio palmovi granu iz Raja, koja je svetlela netvarnom svetloscu Carstva Bozjeg. Posle ove nebeske vesti, Bogorodica se, sa trima devojkama koje su Joj prisluzivale (Sepforom, Evgenijom i Zoilom) vratila u dom sv. Jovana Bogoslova, gde je zivela.

Presveta Djeva se stade pripremati za Svoj odlazak. Ona najpre o tome obavesti svog usinjenika apostola Jovana i pokaza mu svetlosnu granu, ostavljajuci mu u zavet da tu granu pri sprovodu nosi pred odrom Njenim. Sveti ap. Jovan odmah pozva apostola Jakova, prvog episkopa jerusalimskog i sve srodnike i bliznje i sve Hriscane ne samo u Jerusalimu, nego i po okolnim gradovima i selima. Svima njima Presveta Bogorodica poce da besedi o tome kako Joj se javio Arhandjeo i najavio da ce se uskoro preseliti u zivot vecni. Dok je Presveta Bogorodica govorila, svi sabrani su plakali, a Ona ih je savetovala da ne placu, nego da se raduju Njenom odlasku, posto ih Ona nece ostaviti sirote, vec ce se pred Prestolom boga Zivoga jos usrdnije moliti za njih i za citav svet. Jos im je zavestala da Njeno telo bude pogrebeno u Getsimanskom vrtu, jer tamo bese grobnica svetih pravednih roditelja Njenih Joakima i Ane i svetog pravednog Josifa, zarucnika Njenog.

Dok je Ona izdavala predsmrtne naloge, iznenada nastade huk veliki sa neba i mnostvo oblaka okruzi dom svetog Jovana Bogoslova; jer po Bozjem naredjenju Sveti Andjeli uzese Svete Apostole rasejane po raznim krajevima vaseljene radi propovedi Jevandjelja i neocekivano ih donesose na oblacima u Jerusalim i spustise pred vrata kuce u kojoj je ziveka Mati Bozja. Ugledavsi jedan drugoga, Apostoli su se radovali i sa nedoumicom pitali: "Koji je razlog zbog koga nas Gospod sve ovde sabra?" Sveti Jovan Bogoslov ih doceka sa radosnim suzama, kazujuci im da ce se Presveta Bogorodica uskoro preseliti ka Gospodu.

Usavsi k Majci Bozjoj i videvsi je preispunjenu nebeskom radoscu, kako blagolepno sedi na Svome odru, Apostoli je pozdravise i ispricase o Svom cudesnom sabranju. Presveta bogorodica proslavi boga sto je uslisio Njenu molitvu i ispunio zelje Njenog srca. Potom im Presveta Bogorodica isprica o Svom skorom prelasku u zivot vecni, a Sveti Apostoli se kupahu u suzama. Presveta Bogorodica ih je tesila govoreci: "Ne placite, prijatelji i ucenici Hristovi, i moju radost ne pomucujte svojom tugom, nego se radujte sa Mnom, jer odlazim Sinu i Bogu svome." Dok je Bogomati ovako tesila Apostole, pojavi se i apostol Pavle sa svojim ucenicima: Dionisijem Areopagitom, divnim Jerotejem, bozanstenim Timotejem i drugima iz reda sedamdesetorice Apostola. Sve njih je sabrao Sveti Duh da bi se udostojili poslednjeg blagoslova Presvete Djeve Marije i da bi sa svakim blagoljepijem pripremili pogrebenje Majke Gospodnje.

Svakog od njih Ona je po imenu pozivala k Sebi, blagoslovila i odala pohvalu njegovoj veri i trudu u propovedi Hristovog Jevandjelja, svakom je pozelela vecno blazenstvo i zajedno sa svima njima se pomolila za mir i blagodtanje celog sveta.

U petnaesti dan meseca avgusta nastade treci cas, kada je trebalo da se zbude Uspenje Majke Bozje. U odaji u kojoj je Bogomati lezala gorelo je mnogo sveca. Sveti Apostoli su, uz pojanje i slavoslovlje, stajali kraj blagolepno ukrasenog odra na kojem je lezala Precista Djeva Bogorodica. Presveta Bogorodica se neprestano molila, ocekujuci Svoje upokojenje i dolazak Svog prezeljenog Sina i Gospoda.

Odjednom odaju obasja neizreciva Svetlost Bozanske Slave i oni koji su ovo videli bili su zahvaceni poboznim trepetom. U lucama neizmerne Svetlosti, ka Presvetoj sa Nebesa sidje Sam Car Slave Hristos pracen mnostvom Arhandjela, Andjela i drugih Nebeskih Sila, zajedno sa pravednim dusama Praotaca i Proroka koji su od davnina prorokovali rodjenje Presvete Djeve. Videvsi Svoga Sina, Majka Bozja se uspravi sa odra i pokloni Hristu, govoreci: "Velica dusa moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu, Spasu mojemu, jer pogleda na smirenje sluskinje Svoje!" Gospod tada Svoju Majku pozva da predje u Vecni Zivot, a Presveta Djeva - ponovivsi kao nekada u Blagovestima: "Neka mi bude po reci Tvojoj" (Lk. 1, 38) - opet leze na odar i bez ikakvog telesnog stradanja, kao da zaspa slatkim snom, jer je bila bez greha, predade dusu u ruke Svoga Sina i Boga.

Tada otpoce radosno arhangelsko i angelsko pojanje. Prateci cistu dusu Bogoneveste ka Nebesima, sa bogobojazljivim strahom kao Carici Nebeskoj, Angeli su uzvikivali: "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom, blagoslovena si Ti medju zenama!" Nebeske dveri se tajanstveno otvorise i Heruvimi i Srafimi sa radoscu proslavise susret sa dusom Presvete Bogorodice. Blagodatno lice Bogorodicino sijalo je slavom Bozanstvenog devstva, a od tela NJenog vijao je najkrasniji miomir.

Bogobojaznivo i sa strahom Sveti Apostoli se poklonise Gospodu, Koji sa slavom vaznese na Nebo dusu Svoje Majke, i sa placem okruzise odar Presvete bogorodice. Oni pristupise i celivase Njeno presveto telo, odajuci mu svecano postovanje, i time se osvecivahu i ispunjavahu blagodacu i duhovnom radoscu. Svemoguca sila Bozja koja iz Njenog svetog tela isticase, isceljivase bolesne koji sa verom i ljubavlju dodirivase Njen svesteni orar.

Oplakujuci svoj rastanak na zemlji sa Majkom Bozjom, Apostoli savrsise pogrebenje NJenog precistog tela. Sveti apostoli Petar, Pavle, Jakov, sa drugima iz reda dvanaestorice Apostola, ponesose na svojim plecima odar na kojem je lezalo telo Svagdadjeve Marije. Sveti Jovan Bogoslov isao je ispred svih sa rajskom svetlozracecom granom, a ostali Apostoli i mnostvo vernih pratili su odar sa svecama i kadionicama, pevajuci svestene pesme. Ova svecana povorka kretala se od Siona, kroz celi Jerusalim, sve do Getsimanije.

Pogrebna povorka sa precistim telom Bogomatere kretala se od Siona kroz Jerusalim ka Getsimaniji. Odjednom se iznad nje javi zlatokrug od oblaka, slican vencu, blistajuci silnom svetloscu. I iz njega se razlegase predivno andjelsko pojanje koje ispunjavase vazduh, za sve bivajuci cujno. Taj blestavi oblak sa Nebeskim pojcima kretase se vazduhom ponad pogrebne povorke do samom mesta pogrebenja.

Zitelji Jerusalima koji nisu verovali u Hrista, porazeni neuobicajenim i velicanstvenim prizorom i ozlobljeni pocastima ukazanim Majci Bozjoj, izvestise o svemu prvosvestenike i knjizevnike. Ostrasceni zaviscom i mrznjom prema svemu sto podseca na Hrista, ovi poslase sluge da rasteraju povorku i spale telo Majke Bozje. Pobesneli narod i vojnici sa jaroscu se ustremise na Hriscane, ali venac od oblaka spusti se na zemlju i nacini pregradu kao zid. Gonioci su mogli cuti korake i pojanje, ali ne mogahu videti nikoga iz povorke. Mnoge od njih Sveti Angeli oslepese, tako da su se vratili u grad pipajuci i bauljajuci.

Jedan judejski svestenik iz zavisti i neprijateljstva prema Majci Isusa Nazarecanina htede da prevrne odar na kome je bilo telo Presvete Djeve, ali mu nevidljivi Andjeo Bozji odsece obe ruke koje se dotakose odra. Videvsi uzas koji mu se dogodi, on pade na zemlju i poce da vapije Svetim Apostolima: "Smilujte se na mene, sluge Hristove!" Gorko se pokaja i sa verom ispovedi Majku Bozju i Hrista Spasitelja i tada dobi isceljenje, i obe ruke mu se vratise na mesto na kojem su bile, i on se prikljuci onima koji idjahu za telom Bogomajke, postavsi od tada revnosni pristalica Hristov.

Kada je povorka stigla u Getsimaniju, tamo je sa placem i ridanjem pocelo poslednje celivanje precistog tela Bogomaterinog. Tek uvece Sveti Apostoli su mogli da ga poloze u grob i velikim kamenom zatvore ulaz u pecinu. Sveti Apostoli provedose kraj groba Presvete Bogorodice u Getsimanskom vrtu tri dana, moleci se i pevajuci psalme.

Po promislu Bozjem apostolu Tomi nije bilo sudjeno da prisustvuje pogrebu Majke Bozje. Dosavsi treci dan u Getsimaniju, on se gorkim suzama okrenu ka grobu i glasno izrazi zalost sto se ne udostoji poslednjeg blagoslova Majke Bozje i oprostaja sa Njom. Sazalivsi se na njega, Apostoli odlucise da otv ore grob, i omoguce mu utehu poslednjeg poklonjenja svestenim ostacima Svagdadjeve. Ali, otkrivsi grob, oni u njemu nadjose samo Njene pogrebne ovoje iz kojih se sirio nebeski miomir, i na taj nacin se osvedocise prizorom divnog vaznesenja na Nebo tela Presvete Djeve.

Uvece istog dana, kada se Apostoli sabrase u domu da veceraju, dok su prinoseci blagodarenje uznosili k nebu komad hleba ostavljen u cast Gospoda, javi im se Majka Bozja, okruzena mnostvom Andjela, i rece: "Radujte se! Ja sam s vama u sve dane doveka". Ovo je tako obradovalo Apostole i sve koji su bili sa njima, te oni uskliknuse: "Presveta Bogorodice, pomozi nam!" Tako je uspostavljen pocetak cina uznosenja panagije, tj. uznosenja hleba u cast Majke Bozje, koji se i do danas ocuvao u manastirima.

Od tada Sveti Apostoli se sami uverise i svu Crkvu uverise u to da Precista Mater Bozja bi u treci dan posle pogrebenja vaskrsnuta od Sina i Boga Svoga i u telu vaznesena na Nebo. Sveti Apostoli ponovo udjose u grob i uzese plastanicu ostavljenu za utehu tuznima i kao nelazno svedocanstvo Bogomaterinog ustanuca iz groba.

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice se do danas s posebnom svecanoscu praznuje u Getsimaniji, na mestu Njenog pogrebenja. Zapravo, nigde srce ne biva tako potreseno tugom zbog rastanka sa Bozjom Majkom i nigde se ne ispunjava takvom radoscu i verom u Njeno beskrajno i neprestano materinsko posredovanje za svet kao tamo, na mestu Njenog pogrebenja.



Svetigora, br. 106-108, Uspenje 2001, str. 3-10

Kako su protekle

poslednje godine zivota Presvete Bogorodice

Posle Vaznesenja Gospodnjeg o Majci Bozjoj se starao apostol Jovan Bogoslov, a u njegovom odsustvu Presveta je zivela u kuci njegovih roditelja, u blizini gore Eleonske. Za sve Apostole i verujuce, Ona je bila prva uteha i pouka. Besedeci s njima, Majka Bozja je govorila o cudesnim dogadjajima Blagovesti, besemenog zaceca Hrista Spasitelja i rodjenja Hristovog, Njegovog detinjstva, mladosti i uopste zemaljskog zivota.

Kao i Apostoli, Ona je Svojim prisustvom, recju i molitvama gradila i utvrdjivala Hristovu Crkvu. Posle silaska Svetog Duha na dan Pedesetnice, Sveti Apostoli su nekih desetak godina boravili u Jerusalimu, sluzeci spasenju Judejaca, sa zeljom da Presvetu Bogorodicu sto cesce vidjaju i od Nje cuju bozanske reci. Mnogi novoprosveceni verom hriscanskom dolazili su, cak, u Jerusalim da bi culi i videli Presvetu Bogorodicu.

Sacuvana je poslanica sv. Ignjatija Bogonosca iz Antiohije upucena apostolu Jovanu Bogoslovu, koja glasi: "Mnoge zene kod nas zele da posete Presvetu Bogorodicu, i dotaknu prsa koja su hranila Gospoda Isusa, kao i da od Nje cuju mnoge tajne. Kod nas se pronela Njena slava o Djevi i Majci Bozjoj, ispunjenoj blagodacu i svim vrlinama. Kaze se da je Ona u toku progona i nedaca uvek radosna, da u nevolji i bedi ne podleze ogorcenju, ne gnevi se na neprijatelje, nego im cini dobro, u blagostanju je krotka, prema siromasnima milostiva i uvek spremna da im pomogne koliko god moze, snazna je u veri... a Nastavnica i Uciteljica nasem je jos mladom blagocascu (poboznosti) i svim vernima je na svako dobro delo; vise od svih voli smirene, jer je i Sama ispunjena smirenjem... Neiscrpno je Njeno trpljenje kada joj se podsmevaju ucitelji judejski i fariseji. O Njoj su nam kazivali ljudi, dostojni svakog poverenja, da se na osnovu Njene svetosti vidi sjedinjenost angelske i ljudske prirode. Sve ovo pobudilo je kod nas bezmernu zelju da vidimo to nebesko cudo i tako prekrasnu svetlost."

U drugoj poslanici, sv. Ignjatije Bogonosac pise apostolu Jovanu Bogoslovu: "Ako samo budem bio u mogucnosti, doci cu k tebi da se vidim sa svima svetim vernicima koji su sabrani oko tebe, a iznad svega zeleo bih da vidim Majku Isusovu, o kojoj govore da kog svih izaziva divljenje, ljubav i postovanje i svi bi hteli da je vide. Kako i ne bih zeleo da vidim Presvetu Bogorodicu, da sa NJom razgovaram, sa Onom koja je rodila istinitoga Boga!"

Za vreme progona koje je podigao Irod protiv mlade Crkve Hristove (Dap. 12, 1-3), Presveta Djeva Marija se, zajedno sa apostolom Jovanom Bogoslovom, sklonila na 43 godine u Efes, gde je ovom apostolu bilo odredjeno da propoveda Jevandjelje.

Presveta Bogorodica je posecivala Hriscane i u drugim gradovima. Na primer, Ona je bila u Antiohiji kod sv. Ignjatija Bogonosca, kome je pisala: "Doci cu sa Jovanom i tebe cu sa tvojima videti."

Presveta Bogorodica je, takodje, bila i na Kipru kod sv. Lazara »etvorodnevnog, koji je bio tamosnji episkop, zatim na Svetoj Gori Atonskoj, o kojoj je, kako svedoci sv. Stefan Svetogorac, Majka Bozja rekla: "Ovo mesto ce meni biti dodeljeno, dato Mi od Sina i Boga Moga. Bicu pred Bogom zastupnica ovoga mesta."

O spoljasnjem izgledu Presvete Bogorodice

Po predanju, zasnovanom na recima svestenomucenika Dionisija Aeropagita i sv. Ignjatija Bogonosca, sv. Amvrosije Milanski u spisu "O devstvenicama" pise o Majci Bozjoj: "Nije Ona bila samo Djeva telom, nego i duhom, smirena srcem, obazriva u reci, blagorazumna, nemnogoreciva, bogomudra, ne brza na reci, stalno je citala Sveto Pismo, bila je neumorna u trudovima, celomudrena u razgovorima, govoreci sa ljudima kao pred Bogom. NJeno pravilo je bilo: nikoga ne uvrediti, zeleti svima dobro, postovati starije, ne zavideti drugima, izbegavati hvalisanje, biti zdravomislen, voleti vrline.

Kada je Ona uvredila roditelje i kada je bila u zavadi sa srodnicima? Kada se pogordila pred skromnim covekom, podsmehnula slabome, uklonila od siromasnog?

U Njenim ocima nije bilo niceg surovog, nesmotrenog u reci, niceg neprilicnog u delima: skromni pokreti tela, tih nastup, glas ujednacen, telesne oci bile su kod Nje izraz duse, otelovljenje cistote. Sve dane Svoje Ona je posvetila postu. Snu se predavala samo koliko je nuzno, ali i tada, kako je Njeno telo bilo smireno , duh je bio bodar, ponavljajuci u snu ono sto je procitano, ili razmisljajuci o sprovodjenju u delo postavljenih ciljeva ili, pak, planirajuci nove. Iz kuce je izlazila samo u crkvu i to u prisustvu srodnika. Uostalom, mada je i izlazila iz svoga doma u drustvu drugih, najbolja straza za Sebe bila je Ona Sama. Drugi su cuvali smo telo NJeno, a o Svom karakteru brunula je Ona Sama..."

Na osnovu predanja, koje je zabelezio crkveni istoricar Nikifor Kalist, Bogorodica je "bila srednjeg rasta ili, kako drugi smatraju, nesto visa od srednjeg, boja Njenog lica bila je kao boja zrna psenicnog. Njena kosa je bila svetlosmedja i malo zlatasta, bistre oci boje zrele masline, obrve povijene i tamne, nos malo izduzen, usta boje lica i ispunjena slatkim recima, lice nije okruglo niti ostro, nego nekako izduzeno, sake i prsti dugacki... U govoru sa drugima cuvala je uravnotezenost, nije se smejala niti zbunjivala, a posebno se nikada nije gnevila... uvek jednostavna, bez i najmanjeg pritvorstva, bez mekustva. Ona u isto vreme bejase olicenje najuzvisenije smirenosti. Haljine Njene behu jednostavne, bez ikakvih ukrasa, kao sto to pokazuje Njen svesteni pokrov na glavi koji se do danas sacuvao. Ukratko receno, u svemu Njenom bese prisutna ogromna blagodat."

U dnevniku sv. pravednog Jovana Kronstatskog stoji zapisano da mu se javljala Bogorodica: "Na dan 15. avgusta, odnosno Uspenja Bogomatere 1898. godine imao sam cast da u snu prvi put vidim lice Carice Nebeske i slusam Njen najumilniji, blazeni glas koji bodri: Vi, najmilija ceda Oca Nebeskog! Tada osecajuci svoju nedostojnost, gledao sam precisti Lik Njen sa trepetom i mislju: nece li me s gnevom odgurnuti Carica Nebeska! O, Lik Njen presveti i preblagi! O, oci ciste, dobre, smirene, spokojne, velicanstvene, nebesne, bozanstvene! Necu vas zaboraviti, divne oci! Jos minut se produzilo to javljanje, zatim je Presveta necujno iscezla. Najpre je videh kao da je na ikoni, a zatim Ona sidje s nje i podize se i ode."

Zasto smrt Bozje Majke nazivamo Uspenjem?

Rec "uspenje" znaci - pogruzenje u san, usnuce, mirna koncina, upokojenje slicno snu. Koncinu Bozje Majke Crkva naziva Uspenjem zato sto ona "kao da je na kratko usnula i kao da se od sna okrepila".

Divan je bio zivot Preciste Djeve, divno Njeno Uspenje, kako u pesmi peva Sveta Crkva: "Bog vaseljenom ukazuje na Tebe, Carice cudesa koja prevazilaze zakone prirode. I u Rodjenju sacuvao je Tvoje devstvo i u grobu sacuvao od truleznosti telo Tvoje" (kanon 1, pesma 6, tropar 1). U liku Presvete Djeve pobedjeni su zakoni prirode: smrt, koja vraca u zemlju telo sazdano od zemlje. Smrt nije kosnula Njeno telo; rodivsi Boga, sacuvala je Svoje devstvo, i u Uspenju je ostala ziva. Po rodjenju Hristovom, Ona prebiva kao Djeva, a posle smrti prebiva kao ziva. Ona je usnula da bi se probudila za zivot vecnog blazenstva. Prestavila se Zivotu, Izvoru zivota, da bi duse raba Bozjih izbavljala Svojim molitvama.

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice naziva se velikim zato sto je na taj dan "Spasitelj svih u svoj slavi Svojoj sreo i zanavek nastanio Majku Svoju kraj Sebe."

MAJKA BOŽIJA - "NOVA RADOST" ZA HRIŠĆANE

Poslednji dani zemaljskog života Božije Majke. Njeno uspenje - Preseljenje sa zemlje na Nebo. O poštovanju Presvete Deve Bogorodice. Njeno zastuPništvo u Nebesnom Savetu.



Pred samo vreme Svoga preslavnog uspenja Presveta Deva Marija opet se vratila u Jerusalim sa svog putovanja na Aton i na ostrvo Kipar vaskrslom Lazaru.

Njena slava kao Bogomajke već se rasprostranila po zemlji i izazvala protiv Nje neprijateljstvo mnogih zavidljivih i gordih Judeja, koji su joj radili o glavi. No Bog Ju je čuvao od neprijatelja.

Živeći kod svetog Jovana Bogoslova u Jerusalimu, Presveta Deva Marija prebivala je u neprestanoj molitvi, imala postojano Božanstvenu želju da sazercava Sina Svoga, Koji sedi s desne strane Boga Oca. Često je posećivala mesta koja je Sin Njen i Bog osveštao stopalima prečistih nogu Svojih. Goreći neprestanom ljubavlju prema Bogu, Presveta Deva često je uzdisala i molila se za Svoje preseljenje u blažene obitelji Sina Svoga i Boga našega. I kako Joj je bilo predskazano vaploćenje Sina Božijeg od Nje, tako je Gospod Njoj otkrio i o Njenom blaženom uspenju.

Prilike koje su prethodile uspenju Božije Majke i koje su ga pratile, poznate su u Pravoslavnoj Crkvi od vremena apostolskih.

UI veku o uspenju Bogomajke pisao je Dionisije Areopagit. UII veku pripovest (predanje) o telesnom preseljenju Presvete Deve Marije na nebo nalazi se u delima Melitona episkopa Sardskog. U IV veku na predanje o uspenju Bogomajke ukazuje sveti Epifanije Kiparski. U V veku Juvenalije, patrijarh Jerusalimski, o uspenju Bogorodice govori grčkoj carici Pulheriji: "Iako u Svetom Pismu nema prikazivanja okolnosti Njene končine, ipak mi znamo o njima po najdrevnijem i najvernijem predanju". To predanje je podrobno sabrano i izloženo u Crkvenoj istoriji Nikifora Kalista u XVI veku.

Iz te istorije o preslavnom uspenju Božije Majke poznato je sledeće:

Poslednjih dana zemaljskog života Božija Majka je neprestano gorela od želje da ostavi zemaljsku dolinu n da se preseli u nebeske obitelji, da bi što pre videla Sina Svoga. Ona se često molila na gori Jeleonskoj (Maslinskoj), onoj istoj sa koje se vazneo na nebesa Gospod i Sin Njen.

Tri dana pre nastupanja preslavnog Njenog uspenja, Gospod je k Njoj poslao Arhanđela Gavrila koji Joj je služio od samog detinjstva, blagovestio Joj o rođenju od Nje Hrista, Spasitelja sveta i bio neodstupni čuvar u sve dane Njenog života.

Jednom je Presveta Deva Marija, po običaju Svome, uznosila Svoje plamene molitve Gospodu na gori Jeleonskoj. Ujedanput stao je pred Nju nebesni poslanik, Arhangel Gavrilo, sa radosnom vešću za Nju: "Sin Tvoj, i Bog naš očekuje Tebe sa svima Anđelima i Arhanđelima, sa Heruvimima i Serafimima, sa svima nebesnim duhovima i dušama pravednih u Svome Gornjem Carstvu, da bi Ti, Majka Njegova, živela i carstvovala s Njim u veke beskonačne". A u znak istinitosti svojih reči i Njene pobede nad smrću telesnom on Joj je uručio rajsku grančicu od palminog drveta koja je sijala svetlošću nebeske blagodati. Uručujući tu grančicu, Blagovesnik je dodao da će ona biti nošena ispred samrtnog odra za vreme pogrebenja prečistog Njenog tela.

Kakvom se velikom i neizrecivom radošću ispunila Preblagoslovena Deva Marija čuvši da je nastupilo vreme da večno gleda Božansku Slavu Svoga Ljubljenog Sina!

Ispunjena pobožnim strahom, Ona je pala na zemlju, zablagodarila Bogu i sa osećanjem Svoga smirenja, koje je svagda ukrašavalo Bogomajku, ovako je molila Gospoda: "Ja ne bih mogla biti dostojna da primim Tebe, Vladiku Moga, u utrobu Svoju, da nisi Ti Sam pomilovao Mene, sluškinju Svoju! Sačuvala sam povereno Mi Blago, i molim Te, Care Slave, ogradi Me od sile paklenog područja! Nebesa n Anćeli pred Tobom svagda drhte, utoliko će pre prolazni (smrtni) čovek, od zemlje sazdan, koji nema u sebi ničeg dobrog osim onog što prima od Tebe po neizrecivoj Tvojoj blagosti".

Zatim je Vladičica molila Gospoda da prilikom Svog uspenja Ona vidi svete apostole, koji su se razišli po vaseljeni (svemu svetu), propovedajući Jevanđelje.

Okončavši molitvu, Presveta Deva Marija vratila se domu Svome. Lice Njeno je u to vreme sijalo nebeskom Slavom svetlije nego lice Mojsija, koji je besedio sa Bogom na Sinajskoj gori. Dom u koji je Ona stupila, uskomešao se od nevidive Božanske Sile i Slave kojom je Ona bila preispunjena.

Prečista je počela da se priprema za Svoj preslavni ishod (odlazak) iz zemaljske doline. Pre svega obavestila je o tome Svoga ljubljenog i usvojenog sina, svetog Jovana Bogoslova. u čijem domu je živela i kome je sada došla, a isto tako i svima ostalima domaćima koji su u to vreme bili prisutni. Zatim je Ona zatražila da se priprave svetiljke, okadi tamjanom i učini sve što je potrebno za pogreb. A rajsku grančicu koju je doneo Arhanđel, uručila je svetom Jovanu Bogoslovu, zapovedivši da je nosi ispred kovčega. A Jovan Bogoslov je odmah javio o skorom prestavljenju Božije Majke svetom apostolu Jakovu, bratu Gospodnjem i prvom episkopu u Jerusalimu, a isto tako i svim srodnicima i bližnjima, pri čemu je naznačio i dan prestavl5enja. Apostol Jakov, sa svoje strane, raširio je vest o tome među svojom pastvom ne samo u Jerusalimu, nego i po svoj njegovoj okolini. Usled toga steklo se mnoštvo vernih u domu u kome se nalazila Božija Majka, i počeli su gorko da plaču zbog skorog rastanka sa Onom Koju su tako bogobojažljivo poštovali. Presveta Deva ubrzo je utešila sve sabrane oko Sebe time da ih Ona neće ostaviti napuštene i da će biti brza Pomoćnica i Zastupnica onima koji budu Njoj pribegavali. Uspokojivši one koji su je okruživali Ona je objavila predsmrtno zaveštanje. Dve odežde, koje su Joj ostale, zapovedila je da se predaju dvema siromašnim udovicama koje su Joj služile za vreme Njenog života. Ona je zapovedila da se Njeno telo sahrani blizu Jerusalima u Getsimaniji, koja se nalazi kraj gore Jeleonske, gde su počivali Njeni pravedni roditelji Joakim i Ana, a takođe i sveti Josif, Njen bivši obručnik.

U vreme kada je Ona bila tešila okupljene i saopštavala im Svoju poslednju volju, ujedanput nastade šum silni i mnoštvo oblaka okruži dom u kome beše prisutna Božija Majka. Na tim oblacima Anđeli su po zapovesti Božijoj doneli apostole sa raznih krajeva vaseljene. Oni su se radosno susreli pred dverima doma i, ne mogući da shvate šta se s njima desilo, pitali su jedan drugog: "Zašto nas je sabrao Gospod?"

Ali evo radosno ih pozdravlja sveti Jovan Bogoslov, koji im je izašao u susret i saopštava im razlog pravog čuda koje se dogodilo sa njima. Apostoli, ušavši u dom i ugledavši Presvetu Bogorodicu kako leži na postelji, ovako su je pozdravili:" Blagoslovena si Ti od Gospoda, Koji je stvorio nebo i zemlju." Ona im je rekla: "Mir vama, braćo, koju izabra Gospod". I pitala ih je na koji način su došli k Njoj. Apostoli su joj ispričali kako je svaki iz onog kraja u kome je propovedao, Duhom Božanske Sile bio uzet i donesen ovamo na oblaku. Proslavivši Boga za to što je On ispunio molbu i želju Njenog srca da vidi apostole pred svoju končinu, Prečista im je rekla: "Gospod vas je doveo k Meni da uteši dušu Moju kojoj nastade vreme da se razluči od tela, po dugu smrtne prirode". Čuvši od Nje o Njenom prestavljenju, počeli su da tuguju, govoreći: "Na Tebe smo gledali kao na Samog Vladiku našeg i Učitelja dok si Ti prebivala u svetu. Ti si bila uteha naša, pa kako da podnesemo tugu srca naših sada kada se Tebe lišavamo? Mi se radujemo tome što se Ti preseljavaš u večnost i po izvoljenju volji Hrista Spasitelja i što se zavet Božiji na Tebi ispunjava, ali ujedno i tugujemo što ostajemo ubogi i što ovde više nećemo videti Tebe, našu Majku i Utešiteljku". No Božija Majka za čas je pružila utehu, isto tako kao što je dala i onim vernima, koji su Joj došli pre apostola i takođe jadikovali. Rekla im je: "Ne plačite, prijatelji i učenici Hristovi! Ne pomućujte svojom žalošću Moju radost, već se sa Mnom zajedno radujte što odlazim Svome Sinu i Gospodu! A vi, predavši telo Moje da se pogrebe u Getsimaniji, vratite se svaki na svoju stranu na propoved Jevanđelja. A po odlasku Mojem, ako bude blagougodno Gospodu, sa Mnom ćete se svagda viđati (sretati)".

Za vreme ove besede Božije Majke sa apostolima pojavio se pred Njom i radosno je pozdravio apostol Pavle: "Raduj se, Majko života, Ti koju blagovestim! Mada se ja i nisam naslađivao gledajući svojim očima Gospoda moga Isusa Hrista do Njegovog vaznesenja na nebo, sada ipak, ugledavši Tebe, kao da vidim Njega". Sa svetim Pavlom pojavili su se i njegovi blaženi učenici: Dionisije Areopagit, Jerotej, Timotej i drugi od sedamdesetorice apostola.

Nazivajući ih sve po imenu, Presveta Bogorodica ih je pozivala k Sebi i tešila, veličajući njihovu veru i trud uložen u blagovest Hristovu.

Najzad, nastupi petnaesti avgust, treći i poslednji dan posle arhanđelske blagovesti. Bližio se treći čas dana kada je trebalo da se dogodi prestavljenje Božije Majke. Prečista Deva Marija ležala je na velelepnom ukrašenom odru, očekujući dolazak Sina i Gospoda Svoga. U domu je gorelo mnoštvo svetiljki, a apostoli su započeli slavoslovlje Bogu. Za vreme molitve ujedanput se otvori krov doma, i Božanska Slava obasja sve prisutne. Svi oni zadrhtaše. Pred njihovim očima pojavio se Sam Car Slave Hristos, sa nebrojenim mnoštvom Arhanđela, Anđela i svih Nebeskih Sila, a takođe i sa pravednim dušama svetih praotaca i proroka.

Ugledavši Gospoda kako se približava, Majka Božija radosno je uskliknula (zapojala) Svoju uobičajenu pesmu: "Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu, Spasu mojemu, što pogleda na smernost sluškinje svoje", i pridigavši se sa odra, poklonila se Svome Gospodu. Približivši Joj se i gledajući Je očima ispunjenim ljubavlju, Gospod je rekao: "Priđi sada, najdraža Mati Moja, i uđi u dom večnog života". Presveta Bogorodica opet je ponovila pred Gospodom Svoju molitvu da Nju On sačuva od svake satanske vlasti, i, uspokojena od Njega, odgovorila Mu Je rečima psalma Davidovog: "Gotovo je srce Moje, Bože, gotovo je srce Moje", i pri tom ponovila pređašnje svoje reči: "Neka Mi bude po reči Tvojoj!" Posle toga ponovo je legla na odar i, ne osećajući nikakvu nemoć od koje strada smrtni čovek pred svoju končinu, predala prečistu dušu Svoju u ruke Sina Svoga, Gospoda i Boga. I toga časa razleglo se radosno anđelsko pojanje u kome se često ponavljao anđelski pozdrav: "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom, blagoslovena si ti među ženama!"

Tako je svečano od samog Gospoda bila prenošena u Gornje obitelji prečista duša Bogomajke uz pratnju svih Nebeskih činova. Apostoli, udostojivši se da vide takav čudesan prizor, ispraćali su Je umilnim očima, i, kao da su zaboravili sve oko sebe, dugo su stajali užasnuti, gledajući na nebo. Došavši sebi i poklonivši se Gospodu, Koji je vazneo na nebesa dušu Majke Svoje, Preblagoslovene Deve Marije, okrenuli su se samrtnom odru Njenom i videli da Njeno lice sija kao sunce, neobičnom Nebesnom Svetlošću, i osetili su čudesan miomiris koji prevazilazi sve zemaljske mirise. Svi su sa strahom i pobožnošću celivali Njeno prečisto telo. Svi koji su stradali od bolesti dobijali su iscelenje od njega, samo dodirnuvši odar.

Posle toga počelo je prenošenje prečistog tela Bogorodice na mesto pogrebenja koje je Ona odredila. Sveti apostoli Petar, Pavle, Jakov, brat Božiji i drugi, najviši od njih, poneli su na svojim ramenima odar sa prečistim telom. Jovan Bogoslov uzeo je rajsku palminu grančicu i poneo je ispred pogrebne povorke. Svečana povorka uz mnogobrojni sabrani narod, uputila se od Siona, iz doma Jovana Bogoslova, kroz ceo grad Jerusalim u Getsimaniju. Usput je započelo uobičajeno pogrebno pjenije (opelo) Davidovim psalmom: "Na izlazak (ishod) Izrailja iz Egipta",sa pripevom "aliluja" na svaki stih. Pojali su takođe i druge svečane i blagodarstvene psalme. Za vreme ove svečane povorke (litije) nad prečistim telom Bogorodice i nad onima koji su ga okruživali, nadnosio se, kao oblak obasjan neobičnom Svetlošću, veliki krug, nalik na venac, a u isto vreme u vazduhu se čulo divno anđelsko pojanje. Za vreme takve svečane litije (povorke), koja se ne može opisati ni na kakvom jeziku čovečijem, dogodilo se nešto neverovatno. Mnogi od žitelja Jerusalima, neverni Jevreji, začuvši pogrebno pjenije i ugledavši svečanu povorku, dojavili su o tome prvosveštenicima i književnicima judejskim. Svagda van sebe od gneva i mržnje prema Isusu Hristu i Njegovim sledbenicima, oni su se i sada, dočuvši sa kakvim počastima su ispraćali revnosni sledbenici Hristovi telo Presvete Bogorodice, ispunili gnevom i zavišću. A starešine judejske smesta su poslale svoje sluge i vojnike i podstakle mnoge u narodu da sa oružjem i toljagama napadnu hrišćane, izdavši pri tom sledeću naredbu: sve koji okružuju odar sa prečistim telom Bogorodice, razjuriti, učenicima naneti rane, a telo Bogomajke spaliti ognjem. No, svemoć Božija nije im dopustila takav zločin. Čim je razjarena gomila nevernih počela da se približava sveštenom sabranju sledbenika Hristovih, onaj svetli krug oblaka koji se do sada nadnosio nad samim odrom Bogomajke i nad onim koji su ga okruživali, spustio se na zemlju i odvojio neverne od vernih, koji su tako postali bezbedni. Osim toga, Anđeli Božiji nevidivo prateći svešteni sabor vernih, za kaznu jednima i radi odvraćanja drugih od svake zle zamisli, pogodiše slepilom sve drske, tako da su neki od njih već tu, stešnjeni kod gradskih zidina, razbili svoje glave, a drugi neznajući kuda da idu, tražili pratioce.

Posle toga sveštena povorka naišla je na putu na jednog judejskog sveštenika po imenu Atonije, koji je drsko stao da sipa (bljuje) razna bogohuljenja pred odrom Bogorodice, sramoteći Nju i Prečistog Sina Njenog, Gospoda našega Isusa Hrista. Nezadovoljan time, on se ljutito ustremio na odar, sa namerom da obori na zemlju telo Presvete Vladičice naše. No samo što su njegove drske ruke dodirnule odar, začas su ih odsekli Anđeli neveštastvenim mačem Božije odmazde, i ostale su da vise na odru, kao da su prilepljene, a sam on oboren na zemlju, sa strašnim krikom je zavapio: "Teško meni!" Užasna kazna urazumila je bezumnika i on se, uvidevši svoj greh kajao i pozivao apostole: "Pomilujte me sluge Hristove!" Apostol Petar zapovedivši nositeljima da zaustave odar, rekao mu je: "Dobio si što je zasluženo. Dakle, sada znaj da je Gospod Bog osvetnik, i On neće zakasniti. A tvoje rane ne možemo isceliti mi, nego Sam Onaj Koga vi nepravedno raspeste. Gospod naš će te isceliti. No, On te neće isceliti sve dok ne poveruješ u Njega svim srcem svojim i ne ispovediš ustima da je Isus istiniti Mesija, Sin Božiji". Atonije je zavapio: "Verujem da je On Spas sveta Hristos, od proroka predskazan!" Čuvši to sveti apostoli i svi verujući obradovali su se spasenju izgubljene duše, a apostol Petar mu je zapovedio da pripoji svoje ruke odsečenim delovima, koji su visili na odru, i da sa verom priziva ime Prečiste Deve Bogorodice. Kada je Atonije to učinio, začas su odsečene ruke srasle i postale sasvim zdrave, noseći znak odsecanja - crvenu crtu, kao neku nit oko lakta. Tada se Atonije, pavši pred odar, poklonio Hristu Bogu Rođenom od Prečiste Deve i, ostajući na kolenima veličao Onu Koja Ga je rodila mnogim pohvalama. Ustavši, on se pridružio apostolima i pošao sa njima za prečistim telom Bogomajke u Getsimaniju. Tako su i mnogi drugi pogođeni slepilom, poznavši svoj greh i s verom dotaknuvši časni odar Vladičice Bogorodice, brzo zadobili iscelenje, jer Najmilosrdnija od svih majki, kao što je Rođenjem Svojim radost pričinila svoj vaseljeni, tako i Uspenjem Svojim nije htela nikoga da ostavi žalosnim.

Stigavši u Getsimaniju, apostoli, pri sveopštem plaču naroda, davši Prečistoj poslednji celiv, savršili su pogrebenje časnoga tela Njenog, položivši ga u pešteru i zagradivši ulaz u nju velikim kamenom. Okončavši pogreb, apostoli nisu žurili da se udalje, već su proveli u Getsimanskom selu tri dana, pojući psalme kraj groba Bogomajke danonoćno. Za sve to vreme u vazduhu se razlegalo pojanje nevidljivog hora Nebesnih Sila, koji je slavio Boga i veličao preneporočnu Majku Božiju.

Po Božijem smotrenju (proviđenju) dogodilo se da jedino apostol Toma nije bio na pogrebu prečistog tela Bogomajke, već je stigao u Getsimaniju tek trećeg dana. Silno se žalostio i tugovao apostol Toma, što se nije udostojio da vidi preslavno prestavljenje Božije Majke i da primi od Nje poslednji blagoslov i celiv (pozdrav). Žalili su zbog njega i svi sveti apostoli i odlučili su na savetu svome da odvale kamen od groba da bi Toma barem video telo Presvete Bogorodice i celivavši ga, dobio malu utehu i radost u žalosti svojoj. Ali kada su odvalili kamen videli su da je grob prazan, i užasnuli su se što ne vide telo Bogomajke, već samo pogrebne povoje. Stajali su u nedoumici, razmišljajući šta bi to značilo. Zatim, pobožno celivavši u grobu ostavljenu plaštanicu, od koje je isticao divni miomiris, oni su se pomolili zajedno Gospodu da im On otkrije šta se desilo sa prečistim telom Božije Majke.

Dakle, bez sumnje po naročitom Božijem smotrenju, dogodilo se da je sveti Toma zakasnio na pogreb prečistog tela Božije Majke. To zakašnjenje poslužilo je za to da sveti apostoli radi utešenja Tome pronađu Njen grob, i preko toga sva Crkva uverila se u vaskrsavanje Presvete Bogorodice, isto kao što je i ranije neverje Tomino poslužilo utvrđivanju vere u vaskrsenje Hristovo.

Uveče su apostoli seli za trpezu da hranom potkrepe svoje iznureno telo. Tada su imali ovakav običaj: prvo mesto su ostavljali nezauzetim i na njemu postavljali uzglavlje, i na uzglavlju komad hleba, u čast i u spomen Gospoda Hrista. Po okončanju obeda, ustavši i zablagodarivši Bogu, uzeli su taj komad, i uznoseći ga, slavili veliko ime Presvete Trojice, završavajući molitvom: "Gospode, Isuse Hriste, pomozi nam", a zatim su pojeli taj komad kao blagoslov Gospodnji. Tako su apostoli činili ne samo onda kada su bivali zajedno, nego i kada se događalo da neko od njih bude sam. Tako je bilo ustrojeno među njima u Getsimaniji i sada za zajedničkom večernjom trpezom. Sedeći za trpezom, oni su samo o jednom razmišljali i besedili - šta se desilo sa prečistim telom Božije Majke, koje nisu našli u grobu. A kada su, završivši obed, ustali od stola i po običaju, uznoseći komad hleba, odvojen u čast Gospoda, počeli da slave Presvetu Trojicu, tada su ujedanput začuli gore anđelsko pojanje. Pogledavši nagore, ka nebu, ugledali su u vazduhu Prečistu Devu, Majku Boga našega. Živu, okruženu mnoštvom Anđela i obasjanu neizrecivom Slavom, i čuli su od nje utešni pozdrav: "Radujte se! Ja sam s vama u sve dane!" Obradovani apostoli, umesto uobičajenog prizivanja: "Gospode, Isuse Hriste...", uskliknuli su: "Presveta Bogorodice, pomozi nam!" Time su se sveti apostoli uverili, i svu Crkvu uverili, da je Prečistu Majku Božiju Sin Njen i Bog u treći dan vaskrsao i sa telom uzveo na nebo. Gospod je preselio Preneporočnu Majku Svoju u nebesne obitelji. Kako je sam On vaskrsao u treći dan i u četrdeseti se vazneo na nebesa sa prečistim Svojim telom, tako je i Majka Njegova u treći dan po Svojoj smrti čudesnim smotrenjem Božijim sa telom bila uzvedena na nebesa, po predskazanju proroka Davida: "Ustani Gospode, u počinak Tvoj, Ti i kovčeg svetinje Tvoje" (Ps. 131,8).

A sveti apostoli, po okončanju svih tih čudesa i tajni Božijih opet su bili podignuti i preneseni na oblacima svaki u onaj kraj gde je propovedao reč Božiju.

Prestavljenje Božije Majke naziva se "Uspenje" zato što Ona "kao da je nakratko smrću usnula, uskoro se iz nje, kao iz sna prenula, i mrtvilo grobno kao sneni od očiju dremež otrvši, spazila besmrtni u svetlosti lica Gospodnja život i slavu".

Končina One Čiji je sav život bio neprekidni niz čudesa od samog Njenog začeća, končina Majke Božije prevashodno je bila blaženo "Uspenje" i "Prestavljenje" od zemlje na nebo i bila je praćena, kao što govori gore navedeno predanje, mnogim čudesima, besprimernim i svojstvenim samo Jedinstvenoj Majci Božijoj. Znameniti crkveni pesmopojci - sveti Kosma Majumski i Jovan Damaskin u svojim pesmopojima (pesmama duhovnim), poznatim u bogoslužbenim knjigama pod imenom kanona, sa čuvstvom iskrene duhovne radosti proslavljali su praznik Uspenja Božije Majke.

Iz osećanja pobožnog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici pravoslavni hrišćani su od prvih vremena izražavali poštovanje Božije Majke. U tome su oni videli svešteni dug, stalnu obavezu svakog sledbenika Hristovog. Prvi hrišćani prizivali su Je postojano u svojim molitvama, znajući Njeno visoko dostojanstvo i silu Njenog zauzimanja pred Bogom.

Iz Liturgije, pripisivane apostolu Jakovu, a koja nesumnjivo pripada Crkvi Jerusalimskoj, vidi se da je Crkva onoga vremena slavila Prisnodevu Mariju, kao Svetu, Prečistu, Preblagoslovenu i Slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodevu Mariju.

Pobožno poštovanje Bogomajke, kakvim je Crkva svagda bila preispunjena, naročito jasno se pokazuje u pohvalnim slovima u Njenu čast, izgovorenim od Svetih Otaca i učitelja Crkve III i IV veka. Oni svedoče u svojim delima da su drevni hrišćani u svojim molitvama pribegavali k Devi Mariji kao Zastupnici i Pomoćnici. Tako se Njoj molila sveta mučenica Justina za vreme svojih stradanja i prepodobna Marija Egipćanka u trenucima svoga kajanja za grehe, moleći Njeno zastupanje (pomen 1. aprila).

Pobožno poštovanje drevnih hrišćana prema Božijoj Majci bilo je tako veliko da su nam oni predali sve o Njenom životu pa čak i o Njenom spoljašnjem izgledu. Po kazivanju svetog Amvrosija Mediolanskog zasnovanom na rečima Dionisija Areopagita i Ignjatija Bogonosca, "Presveta Bogorodica, živeći na zemlji, bila je Deva ne samo telom, nego i duhom, u srcu smirena, u rečima bogomudra, u razgovorima strpljiva, u čitanju Pisma neumorna, u naporima bodra, u besedi celomudrena, kao da je oduvek besedila s Bogom. Ona nikoga nije uvredila, svima je želela samo dobro, nikoga se nije gnušala, nije prezirala čak ni najubogijeg čoveka, nikoga nije ismejavala. Iz Njenih usta izlazile su samo reči blagodati, a u delima su se ogledali skromnost i devstvenost. Njen spoljašnji izgled pokazivao je Njeno unutrašnje savršenstvo, izražavajući nezlobivost i milosrđe. Sve dane Svoje Ona je pretvorila u post. Snu se predavala samo kad je zahtevala potreba, ali i tada, dok se telo Njeno odmaralo, duhom je Ona bdila, u snu ponavljala pročitano ili razmišljala o ispunjenju predviđenih namera ili je predodređivala nove. Iz doma je izlazila samo u crkvu i to u prisustvu rođaka. Ipak, ako se Ona i pojavljivala van doma Svoga u pratnji drugih, onda je najbolji čuvar Sebi bila Ona Sama. Drugi su štitili samo Njeno telo, a narav (običaje, navike, način života) Svoju Ona je čuvala Sama."

Sveti Epifanije Kiparski i za njim Nikifor Ksantopul, koji su živeli - prvi u IV veku, a drugi u XIV veku, na osnovu predanja do njih dospelih, spominju ovo o spoljašnjem izgledu Prisnodeve Marije:

"Bila je srednjeg rasta. Boja lica kao boja pšeničnog zrna, svetlosmeđa kosa, donekle boje zlata, oči sjajne, pogled prodoran, zenice kao plod masline, obrve malo povijene i tamne, nos blago izdužen, usta slična cvetu ruže, i slatkorečiva (miloreka), lice ne sasvim oblo ali ne i zašiljeno već nešto izduženo, takođe i prsti izduženi. U Njoj nije bilo nikakve gordosti, već jednostavnosti bez najmanje pritvornosti, nije bilo nikakve razmaženosti (razneženosti), nego u svemu savršeno smirenje. Njena odeća bila je prosta, a kao dokaz služi Njena riza, koja se i sada čuva. Jednom rečju, u svim Njenim delima Božanstveno je sijala preizobilna blagodat".

Pobožni hrišćani, devstvenici i devstvenice, u podvizima svoga blagočešća krepili su se ne samo molitvama Presvetoj Devi, nego i primerom Njenog anđeoskog života.

U vreme jeresi i ikonoborstva kao primerni poštovaoci slave Bogomajke služili su pobožni carevi Konstantin, Justinijan i drugi. Atanasije Veliki protiv arijanaca govori: " Ako Rođeni od Deve jeste Car, Gospod i Bog, - onda i Onu koja Ga je rodila treba nazvati u pravom i prvenstvenom smislu: "Caricom, Gospođom i Bogorodicom". "Raduj se, Marijo, Majko Božija! ispovedao je Nju Efeski Vaseljenski Sabor nizloživši (nadvladavši) Nestorija. - Ti si - Pokrov svega sveta, Ti si Neugasiva sveća,Ti si venac devstvenosti, Skiptar Pravoslavlja, Smestilište (Primalište) Nesmestivog, Mati i Deva!"

Pravoslavna Crkva, neprestano štićena pokrovom svoje Zastupnice Nebesne, ne samo da je sačuvala drevne sveštene dane poštovanja (čestvovanja) Božije Majke, nego ih je još i umnožila.

Od dana uspenja Božije Majke ili bolje reći, od časa Njenog preseljenja sa zemlje na nebo, za svakog hrišćanina je nastala "nova radost". Hrišćanin, gonjen svim burama zemaljske sudbine, stekao je vernu Zastupnicu na nebesima. Među legionima Anđela i Nebesnih Sila od toga vremena on (hrišćanin) ima JEDNU, koja više nego bilo ko od žitelja neba, razume i uzdah i suzu, i gorki i često nepromišljeni vapaj srca, rastrzanog unutrašnjom borbom ili razornim naletima spoljašnjih bura. Ona sve razume: "Njoj su poznate sve nemoći čovečije".

Sada u Nebeskom Savetu svaki hrišćanin ima svoju Predstavnicu: podražavajući Sina Svoga, posrednika između Boga i čoveka, Ona za svakog posreduje, Ona se za svakog moli. Zato na celoj zemljinoj kugli, u prostranom hrišćanskom svetu, nema carstva, nema naroda, koji ne bi pobožno poštovao svetu Devu.

No ni jedna hrišćanska zemlja, ni jedan hrišćanski narod nije tako preispunjen čudesnim znamenjima Njene milosti, kao naše Otačastvo, ruski narod ili, bolje reći, pravoslavna Rusija.

Nemoguće je nabrojati sva bezbrojna izbavljenja od nevolja, sva iscelenja i utehe, darovane rukom Bogomajke, skrivena od sveta i poznata samo Bogu i onima koji su ih zadobili. No, obratimo pažnju na one svetle tačke u istoriji našeg Otačastva koje su obasjane naročito jarkim i obilatim zracima dobročinstava Carice Nebesne.

Svojim posredovanjem i zastupanjem pred Bogom Majka Božija je zasadila, negovala i rasprostranila pravoslavnu veru u našem Otačastvu i mnogo puta ga je spasavala od propasti u danima strašnih nesreća. Poznato je iz istorije da su Rusi bili nekada neznabošci i da su se klanjali idolima. Pa ko je zasadio hrišćansku veru u našem Otačastvu? Majka Božija. Evo kako o tome pripoveda istorija.

Kada su kneževi ruski, Askold i Dir, sa moćnom vojskom na lađama doplovili do samog Konstantinopolja i počeli da opsedaju grad, tada su se njegovi žitelji, zastrašeni mnogobrojnošću neprijatelja, obratili Bogu i Bogorodici sa molitvom za pomoć i zastupanje, i, iznevši iz Vlahernskog hrama tamo čuvanu rizu Bogomajke, uz molitvu je pogruzili u more. Toga časa podigla se silna bura, od koje je većina lađa sa ljudima potonula. A ljudi koji su se spasli od potapanja, videvši takvo čudo, poverovali su u Hrista, i, vrativši se u svoje Otačastvo, pričama o čudesnom događaju ubedili mnoge zemljake da prime veru hrišćansku. Tako je Bogomajka bila posejala prva semena vere hrišćanske u našem Otačastvu. I uskoro posle toga veliki knez Vladimir, ubeđen primerima hrišćana, a naročito primerom velike kneginje Olge, primivši sveto krštenje u Carigradu i donevši sa sobom u Kijev ikonu Bogomajke, sagradio je ovde prvi hram u Njenu čast. Zatim je ubedio Ruse da odbace idolosluženje i prihvate veru hrišćansku. Tako je uvedena i utvrđena posredovanjem Majke Božije hrišćanska vera u našem Otačastvu.

Uvođenjem i utvrđivanjem hrišćanske vere jačala je i utvrđivala se moć Rusije takođe posredovanjem i zastupanjem Majke Božije pred Bogom. Šta sve nije pretrpelo Otačastvo naše od neprijatelja vere hrišćanske. Zbog međusobnih sukoba oblasnih kneževa Rusija se obagrila potocima krvi. Činilo se da je pogibelj bila neminovna. No, Majka Božija, po molitvama verujućih, projavljivala je Svoje zastupanje i pokrov nad Rusijom. Tako je, čudesnim znamenjem Svoje moći i zastupanja, Ona spasla od razaranja i propasti Novgorod i tamo dala novu silu i krepost moći Rusa.

Izgledalo je kao da su strašne navale tatarskih hordi, koje su čitava dva stoleća porobljavale Rusiju, pretile da ugroze ne samo njenu moć, no i samo postojanje. No narod ruski koji je i usred same pokorenosti umeo da sačuva veru u Isusa Hrista, preklonivši kolena sa verom i smirenjem pred Njim i Njegovom Prečistom Majkom, preklinjao Ju je za milost, i ona nije oklevala da mu pokaže Svoj pokrov i zauzimanje.

Tako, sa Donskom ikonom Bogomajke, nošenom u taboru vojnika, veliki knez Dimitrije Donski na Kulikovom polju izvojevao je slavnu pobedu nad mnogobrojnim hordama Mamaja, tatarskog kana.

Tako, po molitvama stanovnika Moskve pred Vladimirskom ikonom Bogorodice u XIX stoleću, ne samo Moskva, nego i sva Rusija bila je izbavljena od najezde i razaranja od Tamerlana, tatarskog kana, zastupanjem i pokrovom Majke Božije.

U XVI veku, moleći se pred tom istom čudotvornom ikonom Bogorodice, Moskovljani su se izbavili od najezde strašnog zavojevača Mahmet-Hireja, koji je već stajao sa silnom vojskom blizu Moskve.

Godine 1612, tokom nesrećnih dana međucarstva, Moskva i Otačastvo naše izbavili su se od pokoravanja Poljacima, moleći se pred Kazanskom ikonom Bogomajke.

A 1812. godine čime je spaseno od porobljavanja Otačastvo naše od Napoleona, imperatora francuskog? Zar nije zastupanjem Bogomajke, čija je Smolenska ikona bila pronošena u ruskim pukovima za vreme, spomena dostojne, Borodinske bitke?

Ko može da nabroji sva dobročinstva od pokrova i zastupanja Božije Majke koja su se izlila na naše Otačastvo i na svet pravoslavni? Ona su bezbrojna. više ih je od peska morskoga, čemu je živo svedočanstvo mnoštvo Njenih čudotvornih ikona koje istaču bezbrojna čudesa svetu pravoslavnom.

Majka Božija je jedina nesumnjiva Nada i Posrednica grešnih. Ona spasava i miluje sve koji pritiču pod Njen Materinski pokrov. Ona je - milosti neoskudni Istočnik, Bedem neoborivi, Posrednica pred Tvorcem nepromenljiva, Uzdanje i Predstavnica svih vernih, koji se uzdaju u Nju.

"Kroz Nju - govori blaženi Avgustin - Bog je sišao na zemlju, da bi se preko Nje ljudi udostojili da ushode k Njemu".

"Ona - kao što govori svetitelj Dimitrije Rostovski stavši između Boga i grehova naših, kao Posrednica, ne dopušta gresima našim da prilaze blizu pred Boga i glasom Svojih molitava odbija glas grehova naših smrtnih, koji vapiju na pas".

Njoj jedinoj je izjavio Gospod i Sin Njen da će se svaka Njena molba ispuniti, i da će se Njenim Maternjim moljenjem odvratiti od grešnih pravedni gnev Božiji, koji se na njih podiže.

Deva Marija je Vladičica - najmilosrdnija od svih sinova i kćeri čovečijih, kao Kćer Boga Oca, Koji je Ljubav, Majka Boga Slova (Reči) - Ljubavi naše - i Izabrana Nevesta Duha Svesvetoga, Koji je Ljubav Jednosuštna Ocu i Slovu (Reči)!

Kako ne pribegavati takvoj Vladičici i ne očekivati od Nje sva blaga duhovna!?

Svi se obraćajte za pomoć Božijoj Majci. Ona, Vladičica, rana je besovima (zlim dusima) i prva naša Pomoćnica!

O, koliko pohvala i blagodarenja uznosi duša hrišćanska Prssvetoj Vladičici. Ali nije dovoljno ljubiti Presvetu Devu, neophodno je i podražavati i Njen najsvetiji život, Njenu čistotu, Njenu neporočnost, Njenu krotost, milosrđe, smirenje, savršenu predanost volji Božijoj. Samo tada možemo da se drznemo da Je nazovemo Majkom svojom i samo tada naše molbe Njoj su blagoprijatne i nama spasonosne.

Atonski oci, kao naseljenici Njenog zemaljskog nasleđa udela - poseda, starajući se za Njeno poštovanje, postavili su kao pravilo da svi, koji hoće da imaju u Presvetoj Devi brzu Uslišiteljku njihovih moljenja,umnožavaju pozdrave Njoj: "Bogorodice Devo, raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom, Blagoslovena si Ti meću ženama i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših". Ovu molitvu čitali su ujutru i uveče po tri puta sa zemnim poklonima i polagano, to jest srdačno, stalno sa mišlju da svaki trenutak našeg života može biti poslednji i da treba da budemo spremni, ako nas iznenada pozove Gospod na sud, jer u čemu koga zatekne Gospod, u tome će mu i suditi.

Presveta Deva, je velika Pomoćnica rodu hrišćanskom, a naročito podvižnicima u duhovnom životu i onima koji su poželeli da se otrezne od grehovnog života.

Stoga mi ne treba da Joj činimo nažao, jer Ona nas ljubi. Ako hoćemo da kažemo nešto ružno, ako zloba kipi u nama, treba se setiti: "Božija Majka me ljubi i plakaće zbog toga, neću to reći". Ako hoćemo da učinimo nešto rđavo, onda treba reći sebi: "Neću to učiniti, jer će to uvrediti Božiju Majku". Ako pomislimo na nešto zlo i opako, odmah recimo: "To će Nju ožalostiti,neću da smišljam zlo". Rastužuje Nju i naša nečistota, i zato izbegavajmo nečistotu, budimo bolji. I najzad, ogorčava Nju odsustvo ljubavi kod nas. A ljubav treba svagda da je meću nama jer je Gospod to zapovedio, govoreći: " Ovo vam zapovedam: da ljubite jedni druge". I mi treba da ljubimo, treba da u svemu postupamo iz ljubavi, jer Bogomajka ljubi one koji ispunjavaju zakon Njenog Voljenog Sina. I ako budemo postupali tako, pribegavajući Njoj u svemu, starajući se da Je ne ogorčimo, onda će nam Ona poslati ne samo Svoje božanstvene darove, nego će nas pokrivati Svojim svetlim omoforom i sada i u vekove vekova. Amin.

Izvor;svetosavlje