Tema: Sveti Justin Celijski - Sabrane besede

Beseda na Sv. Velikomučenika Georgija

1974. godine u manastiru Ćelije



Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!

Mladić pobeđuje surovog cara Dioklecijana, svemoćnog cara. Čime ga pobeđuje? Ne oružjem, nego mučeništvom. On je svojim mučeništvom pokazao i dokazao da je Hristos zaista vaskrsao i da je zaista Večna Istina u Njemu, Večna Pravda u Njemu, Večna Ljubav u Njemu. Car je gonio sve hrišćane. Sveti Georgije je tražio Senat rimski i pred njim branio tu strašnu istinu. Sveti Georgije je bio vojnik, vojvoda. Dvadesetih godina je bio, i odlikovao se svojim junaštvom. Zato ga je car nagradio tako mladog tim činom. Nije bio u saglasnosti sa Senatom, i rekao: Ti goniš nevine ljude, goniš istinu! Car se zaprepastio! Kako može mlad vojvoda da to meni kaže, u oči da kaže? Otkuda to tebi, Georgije? - Otuda što Hristos jeste Istina, Večna Istina. I ja sam hrišćanin. - Car je naredio da mu se odmah sudi i da ga pogube. Metnuli su ga na točak strašan i užasan, a dole su bili klinci. Meso se razdvajalo, tako da su samo kosti ostale. Georgije nije jauknuo, nego se u sebi molio Gospodu da mu On pomogne da izdrži muke.

I tad, javi se Anđeo Gospodnji, zaustavi točak i skide ga sa točka i dade mu telo. Car Dioklecijan se zaprepasti, ali u svom bezumlju nije hteo da se pokloni tom strašnom čudu, tom neobičnom svedočanstvu. Jer, šta je to pokazalo? Pokazalo je to da je zaista Hristos vaskrsao iz mrtvih, da je samo On Istiniti Bog nad svima bićima i nad svima svetovima, da eto, On kao Svemoćni Bog, čini to čudo kakvo nijedan čovek ne može učiniti. Sveti Georgije je posvedočio i bio veliki svedok. Velikomučenik, kaže se, Veliki Svedok, Martir. Velikomučenik, to jest Veliki Svedok - čega? Vaskrsenja Hristovog! Jedinog Istinitog Boga Gospoda Isusa Hrista.

No car u jarosti svojoj naredi da i dalje muče Svetog Georgija. Tadašnji vračari predlažu caru da se Georgiju da najstrašniji otrov, za tog velikog neprijatelja Rimske carevine. Car dopusti vračaru sa najstrašnijim otrovima, i reče: Ovo je nešto najjače, ovo će njega savladati. - Sveti Georgije se prekrsti i pomoli se Gospodu, i popi prvi otrov, i ništa mu ne bi. Tada vračar dade drugi strašni otrov, i reče: Ako ovaj otrov ne otruje Georgija, ja ću postati hrišćanin. Popio je Sveti Georgije strašni otrov, i nije mu bilo ništa. A vračar pade pred noge Svetitelju i poverova u Hrista. Besan car naredi da se Sveti Georgije baci u živi kreč. Tri dana proveo je u jami živog negašenog kreča. I trećega dana bezumni car naredi da izvade leš Svetog Georgija. Kad su otkopali kreč, Svetog Georgija nađoše živog. Tada car nije znao šta da radi, i naredi da ga i dalje muče.

Jedan od sluga reče: Care, ovi hrišćani uče da njihov Hristos vaskrsava mrtve. Evo, u blizini je jedan grob, neka dokaže istinitost svoje vere. - Car naredi Svetom Georgiju. On, pomolivši se u sebi Gospodu, reče: Gospode moj, ako je volja tvoje učiniću to! I odoše na grob. I Sveti Georgije se molio Gospodu da pokaže neznabošcima tu silu Svoju, tu istinu Svoju. I viknu mrtvaca iz groba. Dignu se mrtvac i ožive. Car i dalje ostade ljut i besan na Svetog Georgija, a njegova žena, carica Aleksandra, izreče da je hrišćanka. I kad car je poslao Svetog Georgija na pogubljenje da mu odseku glavu, i nju su poslali. I molila se Gospodu Hristu za njega. To je Sveta Mučenica Aleksandra. Pošto Sveti Georgije učini to veliko čudo, car je video da nema značaja da ga pogubi. Naredi da mu glavu odseku.

Šta je Sveti Georgije pokazao time? Pokazao je da je zaista Gospod Hristos vaskrsao. To nije ništa drugo do svedočanstvo o Vaskrsenju mrtvih. Gospod Hristos je vaskrsao i time pokazao - šta? Pokazao je da je zaista jači od smrti, najstrašnije nemani i najvećeg neprijatelja roda ljudskog. On je prvi rodu ljudskom dao pravu radost. Kako je Sveti Georgije pobedio? Eto, pobedio je trpeći i stradajući za Gospoda Hrista. Opet je posvedočio veliku Božansku Istinu Blagovesti Spasiteljeve: da Njegovi sledbenici kao ovce idu među vukove. "Šaljem vas kao ovce među vukove. Mrtve vaskrsavajte, bolesne isceljujte, sve trpite za ime Moje"[1]. Zaista, evo Svedoka koji svedoči da podnositi stradanja i Krst Gospoda Hrista nije teško.

Jedan je Mučenik rekao caru Dioklecijenu, koji pogubljuje dvadeset hiljada hrišćana, i naređuje da svakog pogube mačem ako ne prestane verovati u Hrista, to je bio Sveti Mučenik Glikerije: Mi se ne bojimo smrti, mi pobeđujemo kada nas ubijate za Gospoda Hrista. - A drugi Svetitelj, Grigorije Niski, izjavio je i pisao goniteljima hrišćana: Nama je sigurna pobeda. Mi ćemo sigurno pobediti vas kroz smrt za Gospoda Hrista. Jer mi ne možemo da se borimo sa vama neprijateljima, ali eto, Gospod Hristos se bori za nas, kroz naše stradanje. - Takva je divna reč i skoro nemoguće...[2] Ne nose nikakvo oružje, ništa što bi mogli upotrebiti kao oružje. Samo trpljenjem spasavaju dušu svoju[3]. Ne boje se oni koji su s verom. Boj se onoga što ubija ljudskost.[4]

Beseda 1. na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja

1965. godine u manastiru Ćelije



U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo rođenje "najvećeg između rođenih od žena"[1], najvećeg čoveka posle Presvete Bogorodice. Danas, danas slavimo rođenje Zore koja je prethodila Danu Hristovog javljanja u ovome svetu. Danas slavimo rođenje Pustinjaka, deteta i čoveka pustinjaka, deteta koje je objavilo i pokazalo svetu Boga u telu. On prvi, on najglavniji Svedok.

Njegovo rođenje ograđeno je čudima, čudesnom silom Božjom. Čuli ste današnje Sveto Evanđelje, u kome se opisuje njegovo rođenje. Rođen od pobožnih i pravednih roditelja, veli se u Svetom Evanđelju, koji "u svemu življahu po zapovestima i uredbama Gospodnjim"[2]. Eto ko su roditelji Svetoga Jovana Krstitelja. Sveti ljudi, a Sveti su zato što "žive po zapovestima i uredbama Gospodnjim". Njegovo rođenje za njih je šta? Anđeo veli: radost - "i tebi će biti radost", veli Sveti Arhistratig Gavril Proroku Zahariji[3], javljajući mu tu vest da će mu se roditi sin u starim danima njegovim. "I biće radost i veselje"... Kakva radost, kakvo veselje, Sveti Arhistratiže!

Gle, odmah po rođenju Irod traži njega da ubije kada je pobio Vitlejemsku decu[4] i, ne našavši dete Jovana, koga je majka odvela u pustinju, sakrila u pešteri; on šalje vojnike u hram i oni tamo ubijaju Svetoga Zahariju, oca njegovog. Niko tu radost video nije od tog malog deteta, koju obeća Arhistratig. A majka, jadna majka, u pešteri umrla i ostavila dete malo od godinu i nešto više samog ga ostavila. Ko je brinuo o njemu, jer je on ostao u pustinji kao dete, dok se u tridesetoj godini svojoj nije javio, po Evanđelju Božjem, kao Propovednik Evanđelja, kao Preteča Hristov. Ko je njega u pustinji odgajio, ko? - Anđeli. Bog i Anđeli, eto njegovih vaspitača, eto njegovih odgajitelja. A radost, gde je radost za njegove roditelje? Radost je na nebu, Večna radost. Kakva čast za Svetog Zahariju i za njegovu suprugu Jelisavetu, kada je njihov sin, "najveći između rođenih od žena", kada je ugledala sina kraj (prestola Božjeg u onome svetu)[5], večnome i besmrtnome svetu.

Da, Evanđelje govori o radosti, večnoj radosti, o veselju, o večnome veselju. Zemaljske radosti su prolazne, zemaljska veselja sva prolazna ali ima radosti večnih. Eto, tu veliku radost objavio je Sveti Arhistratig Gavril pravednome i pobožnome Zahariji, kada mu je doneo vest od Gospoda da će njegova žena roditi sina, kome on treba da nadene ime Jovan[6]. I čuli ste sve što se zbilo oko njegovog rođenja. Svi se u čudu pitaju: "šta će biti od ovog deteta"? Otac onemio kada mu je Anđeo javio vest da će mu se roditi sin. Kako, ja sam star čovek[7], po čemu ću ja poznati da je to istina što ti meni govoriš? "Onemićeš" veli mu Sveti Arhistratig[8]. Zašto nisi verovao reči koju ti donosim od Boga? "Onemićeš i nećeš progovoriti dok se to ne zbude" što ti ja govorim. ,Ja sam Gavril što stoji pred Bogom"[9]. I Zaharija je odmah onemio.

Kad se dete rodilo, posle osam dana njemu je trebalo nadenuti ime. Kad su hteli prijatelji da mu dadu ime oca njegovog Zaharije, Sveta Jelisaveta se protivi tome i daje mu ime Jovan, po otkrivenju Duha Svetoga[10]. Tada daju tablicu, daščicu Svetome Zahariji, da napiše kako mu je ime, i on napisa - "ime mu je Jovan"[11]. A šta znači ime Jovan? Ime Jovan znači: blagodat, blagodat. Sav je pun blaga nebeskih, to znači ime Jovan: milost od Boga, najveća milost. I tada, tek tada je progovorio Sveti Zaharija, ispunio se Duha Svetoga i prorokuje svom detencetu da je on Prorok Najvišega i da je poslan u ovaj svet da pripravi put Gospodu.[12] Put kroz kakav svet? - Kroz pustinju ovoga sveta.

Šta je Preteča bio u ovome svetu? On nije hteo da ima ništa u ovome svetu, nije hteo nikakvo blago ovoga sveta, nikakvo bogatstvo ovoga sveta. Šta govorim! On nije imao ni krova nad glavom, ni hleba nije jeo, hranio se divljim medom, imao samo jednu kožnu haljinu na.sebi od kamilje dlake[13]. To je sve. Sve imanje njegovo. I on to kao da nije osećao. On je gledao kroz sebe i video pustinju, svuda pustinju. Živeo je u pustinji, ali kad je ljude gledao video je do kraja zemlje jednu beskrajnu peščanu pustinju. Jer ovaj svet je pretvoren od raja u jednu strašnu pustinju smrti, u pustinju greha. Jer šta greh radi? Greh seje smrt, a smrt uništava sve! I oči Svetog Jovana Preteče širom ovoga sveta vide samo pustinju, u ljudima gresi a duše opustošene, duše pune smrti, duše pune zle sile.

Ima li spasa? Kako spasti svet od tih strašnih pustinja, bezbrojnih pustinja? Sam čovek pustinja, a svi ljudi - eto bezbroj pustinja u ovome svetu. Šta ostaje čoveku, Šta? Šta Sveti Preteča vidi u ovome svetu? Ništa osim greha, ništa osim smrti. Tvorac njihov đavo. Spasenje samo Bog, samo Bog. Preteča sam osećao se nemoćan da te pustinje pretvori u raj, osećao se nemoćan da ljude spase od greha. I kad su počeli k njemu dolaziti ljudi učeni i pitati ga: "Zar nisi ti Hristos", zbog svetog života njegovog, on je odgovorao: Ja, ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj". On je nesravnjeno "veći od mene". On je Bog, ja sam čovek, "On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem"[14]. Duhom Svetim i ognjem - da sprži, spali sve grehe i oživi pustinje ljudske i duše ljudske pretvori u raj. Eto, ko je potreban svetu!

Čovek, nikad čovek ne može pomoći ljudima, čovek ne može uništiti greh, ne može uništiti smrt, čovek ne može uništiti đavola. Kakav Preteča, kakav Prorok?! Šta je govorio narodu u pustinji? Samo jednu reč: "Pokajte se jer se približi Carstvo Božje"[15]. Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko... Šta mogu da vam kažem, ljudi? Šta je u meni i u vama, šta je u ovome svetu? - Greh do greha. Smrt do smrti. A nas od toga može spasti samo Bog. I eto, ja sam došao ispred Njega, na šest meseci ispred Njegovog rođenja, ispred Njegove pojave u ovome svetu, da Mu predstavim svet da mu kažem ko smo mi. Eto ko smo, Gospode! Grešnici, grešnici... Samo grešnici i roblje smrti, Večno roblje smrti. Samo Ti - Ti Bog, možeš nas spasti od greha i od smrti.

I zaista, život Svetoga Preteče u ovome svetu bio je u tome da ide ispred Gospoda, da bude Njegov Preteča, Preteča Bogu Koji se javio u telu, Preteča Njegovog Svetog Evanđelja, Preteča Njegove Crkve, Preteča svih Njegovih Apostola - kako se On naziva u današnjim molitvama: "vaseljenski Apostol". Preteča i svih Mučenika; da, Mučenika, jer je postradao od Iroda, ubijen. A šta je njegov život bio do jedno neprekidno mučeništvo od kolevke do groba; pustinja, pesak, strašna vizija grehova ljudskih, smrti ljudskih, tu, tu radosti nije bilo za njega. Vele da se nikad nasmejao nije. Nije ni čudo. Isto tako pišu i očevici Gospoda Hrista da se Gospod Hristos nikada smejao nije u ovome svetu. Kako da se smeje Bog, Koji vidi ljude zarobljene smrću sa svih strana? Kako da se smeje Preteča kome je Bog otvorio oči duše da sagleda sve grehe ljudske, sve grehe roda ljudskog? Ne. Morao je pobeći svaki osmeh sa lica velikog Pustinjaka Božjeg, Svetog Jovana Krstitelja

I on priprema duše ljudske za dolazak Spasitelja sveta, priprema ih - kako? Pokajanjem, pokajanjem! To je jedina vrlina koja privodi Bogu, i onda i danas. Pogledajte danas u sebe i u svet oko sebe: gle, kakvi vihori greha, kakve oluje greha, bezakonje, užasi, strahote! Šta ti ostaje, brate? Da se kaješ, da se kaješ za sebe i za braću oko sebe, za ljude oko sebe. Puno je i mnogo je onih koji neće da se kaju, koji ne vide grehe svoje, koji ne vide zločine svoje, a ti kao hrišćanin, ti se kaj za njega i moli se u sebi za njega: Gospode pokaj ga! Pokaj braću oko mene, a pokaj prvo mene samog! Nauči me da se borim protiv greha i da savladam svaki greh u sebi. Jer šta hoće pokajanje, radi čega je pokajanje u ovome svetu? Da ubije greh što je u tebi i u meni, da ubije greh u svetu. To je bila glavna propoved i glavno Evanđelje Svetoga Jovana Krstitelja - pokajanje. A i Gospod Hristos počeo je od pokajanja. On je prihvatio tu lozinku spasenja, On je propoved svoju počeo: "Pokajte se, približi se Carstvo Nebesko"[16], da bi pokazao da je Sveti Jovan Njegov Prorok i Preteča; da isto Evanđelje počinje Jovan, a izvršuje ga Sam Gospod Hristos, Sam Bog.

Šta je važilo za stari svet kad se Gospod javio u ovome svetu, to važi za svako vreme, to važi i za nas danas. Gospod je došao u ovaj svet da svet spase od greha. Zato je slao ispred sebe bezbrojne Proroke, slao Apostole, i šalje neprekidno Svetitelje velike kroz rod ljudski, da nas ljude spasavaju od greha, spasavaju od smrti, osiguravaju nam Život Večni, život besmrtni. Zato je Gospod, braćo, osnovao Crkvu i dao nam u njoj ne samo sve nebeske darove, dao nam u njoj Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večno Dobro. I još nešto više od toga: dao nam Večne i Besmrtne ljude, Svete ljude, Svetitelje; ljude koji su pobedili smrt, ljude koji su pobedili greh, ljude koji su pobedili sve đavole ovoga sveta i onoga sveta.

Kakvo je bogatstvo Gospod dao svetu kroz svakog Svetitelja? Eto, takvo bogatstvo je objavio i najavio kroz prvog Apostola Svog - Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Mučenika Svog - Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Evanđelistu Svog - Svetog Jovana Krstitelja. I svi drugi Svetitelji Božji, sve su to oličene pobede nad grehom. Prvo nad grehom, a iza greha nad smrću, a iza greha i smrti - pobede nad đavolom. Eto, to je svaki Svetitelj: pobedio svaki od njih tom silom Hristovom: Večnom Pravdom Božjom pobedio sve nepravde ovoga sveta; Večnom Istinom Hristovom pobedio sve laži ovoga sveta. Nema laži, nema neistine koju ti kao hrišćanin ne možeš da odbaciš od sebe, ako si pravi hrišćanin. Jer Gospod Hristos i jeste Istina, Večna Istina, sva Istina svih svetova. Sve što je u ovome svetu, ako nije od Hrista i sa Hristom - laž je, obmana je, prevara je. Samo Njegova Istina jeste Večna Istina, besmrtna Istina; nikakva smrt je ne može uništiti, nikakvi ljudi je ne mogu uništiti, nikakvi hristoborci, ni crkvoborci.

I danas i juče i sutra, i pre toliko vekova i posle toliko vekova, progoniće Istinu Hristovu ljudi u ovome svetu. Đavo neće Boga, to je jasno; đavo kleveće na Boga, to je razumljivo; đavo se bori protiv Boga, sasvim pojmljivo. Ljudi koji vole laž i ljudi koji propovedaju obmanu, ljudi koji smatraju da Hristos nije Bog, ti ljudi svim silama svojim ustaju na Hrista i gone Ga, neprekidno gone, kroz vekove gone, ali svi oni padaju kao nemoćne i slabe paučine. Gospod Hristos ostaje, Njegova Večna Istina ostaje, njegovi večni Svetitelji ostaju, pomažu, isceljuju; ostaju u ovome svetu kao Večni Pobednici greha i smrti.

Eto, sinoć mi smo dočekali Svete Mošti drugoga velikog Jovana, Svetog Jovana Zlatousta, drugog velikog pustinjaka. Strašne neprijatelje on je imao u životu dok je bio Patrijarh Carigradski. Carica ustala na njega, velikaši, a on, on anđeo Istine Hristove, arhistratig Večne Istine Hristove, neustrašiv: "Carice, Istina Hristova za mene je sve, ispred svih, ispred tebe". Gonjen, progonjen, umro u izgnanstvu... A gle, Gospod sačuvao njegovo telo netruležnim, Svete Mošti njegove, toliko je bio on svet. I eto delić svetih mošti njegovih mi smo dobili sinoć. Poslala nam braća pravoslavna sa ostrva Patmos iz Grčke, da i mi imamo veliku svetinju: da nas on, veliki branitelj, veliki Apostol, veliki Evanđelist Hristove Večne Istine uči, poučava i brani od zlih sila, od zlih učenja, od obmana i laži i prevara i bajki. Jer ovaj svet pati od bezbroj lažnih učenja, a on - Evanđelist Večnog Evanđelja, Ispovednik jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista. Eto, njegove Svete Mošti su tu među nama, došle su u Srpsku zemlju, svedočanstvo i svedok - čega? Pobede Hristove nad smrću, pobede Hristove nad truležnošću tela, pobede Hristove nad grehom i nad svakim đavolom! Takav junak, takav svejunak, takav nepobedivi pobednik došao je u našu malu obitelj, da bude svedok svojim Svetim Moštima - Večnog Evanđelja Hristovog, da bude svedok Njega - Jedinog Istinitog Boga.

I mi danas slaveći Svetoga Jovana Preteču, zahvaljujemo Gospodu što nas je udostojio da na veliki dan možemo zahvaliti i za tako veliki dar, što nam je podario delić Svetih Mošti Svetoga Zlatousta. Zlatoust - to je najrečitiji Blagovesnik Hristove nauke u svima vremenima. Zlatoust je, ustvari, sveti Evanđelist, Zlatoust je ustvari Sveti Apostol, Zlatoust je i Mučenik i Ispovednik, Zlatoust zaista nezamenjivi Vaspitač roda ljudskog. Na njemu se najviše vaspitavao i naš Sveti Sava, i prvi hram koji je podigao, pored hrama Svetoj Bogorodici, bio je hram Svetom Jovanu Zlatoustu. Kaže se da je Sveti Sava duhovno izrastao iz njega, i živeo njime, i vaspitavao se njime, i postao duhovni Vođ i najveći Svetitelj Srpskoga roda.

Danas, na dan rođenja Svetoga Preteče neka bi Blagi Gospod molitvama Svetog Preteče, njegovih roditelja i Svetog Jovana Zlatousta, otvorio put pokajanja svakom srpskom srcu, otvorio put pokajanja svakom ljudskom biću širom ovoga sveta: da se sve pokaje pred Hristovom Istinom, da se sve odrekne lažnih bogova i pokloni Jedinom Istinitom Bogu - Gospodu Hristu; da se sve pokloni Njegovim nepobedivim Svetiteljima, na čijem čelu stoji Presveta Bogomajka sa slavnim, najvećim između rođenih od žena, Jovanom Krstiteljem, i u njihovoj blizini, najvećoj blizini njihovoj, Svetim Jovanom Zlatoustom.

Eto, njih prizivamo, njima sve poveravamo, neka nas oni vode i rukovode kroz naše pustinje, kroz evropske pustinje, kroz nove moderne pustinje koje stvaraju univerziteti, nauke, fabrike, avioni, tehnike, kulture, civilizacija. Pustinje... samo pustinje stvaraju duhovne... Zar nije pusta duša u kojoj nema Boga, zar nije pusta duša u kojoj nema vere u Hrista, zar nije pustinja duša u kojoj nema ljubavi evanđelske, dobra evanđelskog, blaga evanđelskog; zar nije pustinja duša čovekova koja se ne moli Bogu? O, kad bi samo mogli pogledati kako je u duši i sagledati šta je u njoj! Svaki bi se užasnuo, svaki bi prosto pobegao od strašnoga prizora u takvoj duši. Jer, šta može biti u takvoj duši koja ne zna za Boga, koja nema Boga, šta? - gresi, samo gresi, nepokajani, a svaki greh to je smrad pred Bogom, vele Sveti Oci. Svaki greh je smrad pred Bogom. A gresi nepokajani, gresi neispoveđeni, gresi koji ispunjuju dušu koja nema Boga i neće Boga, kakvom čine tu dušu, šta je u njoj, šta je od nje?

Neka Blagi Gospod, molitvama velikih Svetitelja Svojih, otvori oči dušama ljudskim da progledaju i istinu ugledaju, da se probude. "Noć prođe i dan se približi"[17], a zora tog dana - to je Sveti Jovan Krstitelj. Noć kojom caruju greh i smrt prođe, dan se Hristov javlja, dan Vaskrslog Gospoda Hrista, Koji pobeđuje smrt u svakoj duši u celome svetu i osigurava Život Večni svakome čoveku hrišćaninu koji veruje u Njega.

Mi pravoslavni hrišćani živimo u ogromnom moru milosti Božjih, u raju milosti Božjih. Bezbrojni Svetitelji Hristovi stalno su oko nas. Svaki dan ih Crkva slavi i proslavlja, a to su naši Učitelji, naši Vođi kroz ovaj svet, kroz ovaj život. Danas, Sveti Preteča vladao je današnjim danom i današnjom noći, a on nam je dat od Gospoda da nas vodi kroz ovaj dan bez greha i kroz ovu noć bez greha. Sutra, Sveta Velikomučenice i Prepodobnomučenica Fevronija, koja je takođe postradala za Gospoda Hrista. Novi Apostol, novi Ispovednik, novi Pomoćnik naš koji pobeđuje greh za nas i smrt pobeđuje za sve nas. I tako svaki dan, braćo, iz dana u dan nas vode i rukovode Svetitelji Božji. I mi pravoslavni hrišćani zato se svaki dan molimo Bogu da nas oni rukovode kroz ovaj svet, jer je sigurno da ćemo, vođeni i rukovođeni njima, odbaciti od sebe svaki greh, svaku smrt, svakog đavola i vođeni njima stići u Nebesko Carstvo, da zajedno sa njima slavimo Čudesnog i Nezamenljivog Boga našeg, Gospoda Hrista, Kome neka je čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Beseda 1. na Sv. Apostole Petra i Pavla

1965. godine u manastiru Ćelije



U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo i proslavljamo dva najbogatija siromaha. Nisu imali ni torbe ni štapa u ovome svetu[1], sve su ostavili radi Gospoda Hrista. Ali bogatstva, kakva bogatstva dele svim ljudima svih vremena! Prosjaci i siromasi, oni obogaćuju svet nepropadljivim bogatstvom. Gle, mesto smrti oni daju ljudima besmrtnost, mesto prolaznog života obogaćuju svet večnim životom, mesto prolaznih zemaljskih carstava obogaćuju svet nebeskim večnim Carstvom Božijim. Oni, puki siromasi... Sve smo ostavili veli Apostol Petar Gospodu Hristu, i za tobom idemo. Šta će biti sa nama, šta ćemo mi dobiti?[2] Radi čega smo mi ostavili sve, i moje i tvoje što smo imali? Šta nam ti Sobom nudiš?...[3] u novome svetu i život večni... - odgovara Spasitelj[4].

I zaista, oni su obogatili se Gospodom Hristom, primili Njega Istinitog Boga, poverovali u Njega, pošli za Njim. A za Njim ići to je postati bogataš nepropadljivim bogatstvom. On daje Večnu Istinu, a na svim trgovima zemaljskim gle laži, sitne istine i istinice. Oni daju i daruju svetu večnu Božansku Istinu. Oko nas, u nama, u svakom čoveku, u vascelom rodu ljudskom pustoš i smrt, ne jedna nego hiljade i hiljade. A oni, pobednici smrti, daruju Život Večni, daruju Besmrtnost. Dva puka siromaha, a kakvo bogatstvo!

Senka Svetog Apostola Petra isceljuje od svih bolesti, senka[5]. Ko je onda obogatio njega - ko? Ubruščići, maramice Svetog Apostola Pavla isceljuju od svih bolesti[6]. Ko je bogatiji od ovoga najbogatijeg učenika Hristovog? Oni rečju Hristovom vaskrsavaju mrtve, isceljuju od svih bolesti. Šta je to, otkuda ljudima to, kakvo je to bogatstvo? Gle, ova dva obična čoveka šta su, otkuda njima ta moć? Otkuda moć uplašenom Petru, koji se uplašio od služavke i odrekao Gospoda Hrista tri puta?[7] I taj Petar neustrašivo ide kroz sav ovaj svet, propoveda Gospoda Koji je pobedio smrt i posle vaskrsenja Njegovog četrdeset dana proveo sa Učenicima Svojim u veri: da je zaista vaskrsao, da je zaista smrt uništena, i poslao im Duha Svetoga u pedeseti dan, poslao im Nebesku Silu, ne jednu, sve Nebeske Sile, i oni ispunjeni Duha Svetoga pronose Vaskrsloga Gospoda kroz ovaj svet kao nepropadljivo bogatstvo.

Razgrni dušu Apostola Pavla, šta ćeš naći u njoj: Vaskrslog Gospoda, veru u Njega, život po Njemu. Razgrni dušu i srce Apostola Petra - opet isto, to isto. "Ja ne živim više, u meni živi Hristos" - izjavljuje apostol Pavle[8]. Tražiš dušu Pavlovu u Pavlu, nema je, Hristos je zamenio, promenio savest, um, srce njegovo u njemu, nema ih, Gospod Hristos u njemu. Takva je sila, avaj, nekadanji gonitelj Gospoda Hrista i Crkve Njegove! Da nije Gospod vaskrsao iz mrtvih ko bi osionog Savla, najučenijeg mladića, velikog revnitelja farisejskoga duha, ko bi njega zaustavio da i dalje goni i ubija hrišćane i uništava ih? Ko osim Vaskrslog Gospoda Koji mu se javio na putu za Damask, i on videvši Njega Vaskrslog i Njega živog, sve je ostavio i otišao za Njim!

Savle, Savle, koga goniš? - Ko si ti Gospode? - Isus.[9] Otada pokajani Savle postaje Apostol, neustrašivi Apostol Gospoda Hrista. Otada sav ovaj svet za njega postade ništa, i on piše hrišćanima: Sve to smatram da su trice i pogan, pogan prema Vaskrslom Gospodu Hristu[10]. Kad sam poznao Gospoda Hrista, Njega Istinitog Boga, ovaj svet trica je, sav ovaj svet, sve što je u njemu. Kad bi sve ove planete, sve ove zvezde pretvorio u zlato, sve su to trice i blato prema Gospodu Hristu. Jedino želim, veli Apostol Pavle, da Hrista dobijem, da se u Njemu nađem, da dostignem vaskrsenje Njegovo, da dostignemo u vaskrsenje mrtvih[11]. Eto, to je krajnja meta, krajnji cilj Pavlovog života: Večni Život, vaskrsenje iz mrtvih, pobeda nad smrću. Eto bogatstva kojim raspolaže Pavle, koje je dobio od Vaskrslog Gospoda Isusa. Šta njega može ugasiti? Neroni, kakvi Neroni!... Carevi, gonitelji, o, sve su to trice... Neron na prestolu carskom - trice prema Gospodu Hristu. To, to Evanđelje nosi Apostol Pavle, i pronosi kroz ovaj svet. Neprekidna čudesa...

Čudesa, telesna i duhovna u ova dva velika Sveta Apostola čine se evo već dve hiljade godina. Kako su počeli ne prestaju, ne prestaju do današnjeg dana. Koliko je duša vaskrslih iz mrtvih? Koliko je duša vaskrslih iz duhovnih smrti? Koliko obmana (nestalo) u ovome svetu, koliko laži, koliko lažnih bogova? Od svega toga spasavaju nas ova dva slavna Apostola i njihova Sveta Sabraća. U ovome svetu oni su išli goloruki, ništa imali nisu. Kada Apostol Petar isceljuje hromog od rođenja pred hramom Jerusalimskim, on veli: Zlata i srebra nema u mene. Ono što imam dajem ti: "U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi!"[12]. Ustade hromi. Koliko hromih duša iscelili su i isceljuju neprekidno Sveti Apostoli Petar i Pavle? O, hroma je duša čoveka koji ne veruje u Istinitog Boga Gospoda Hrista; hroma je duša čoveka koji veruje u lažne izmišljene bogove. A koji se sretne sa Apostolom Petrom ili Pavlom i poveruje njihovom učenju u njihovoj božanskoj sili, gle, duša njihova isceljuje se od hromila.

Ovaj svet u dane Svetih Apostola bio je poplavljen obmanama, lažima, opustošen smrću, zabludom, bezbrojnim i bezbrojnim lažima. A Sveti Apostoli idu kroz svet, propovedaju Večnu Istinu, propovedaju Gospoda Hrista i daju svetu Božanske sile; i iz njihovih duša, iz njihovih tela liju se neprekidno božanske sile. Ono što piše u Svetom Evanđelju o Gospodu Hristu: "I iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve"[13]. Sve bolesnike... Tako ta ista sila koju je Gospod dao Svojim Svetim Apostolima, ta ista sila izliva se iz njih, iz njihovih bića i isceljuje od svih bolesti telesnih i duhovnih.

Šta možeš učiniti ljudima Apostolima, čega se oni ne plaše, kada se ne plaše smrti; kada se oni ne boje đavola; kada se oni ne boje gonitelja ovoga sveta? Gle, svako gonjenje koje podnose za Gospoda Hrista oni smatraju za radost. Kada baciše Svete Apostole u tamnicu i izbiše ih - veli se u Evanđelju - oni se radovahu što su udostojili se da prime sramotu za Gospoda Hrista.[14] Radovahu se! To su novi ljudi, zaista neobični ljudi: raduju se stradanjima, raduju se smrti koju podnose za Gospoda Hrista, raduju se patnjama i mukama. Apostol Pavle se ne hvali time što je bio uznesen do trećega neba, ali se hvali time koliko je batina dobio za Hrista, koliko je puta kamenovan, koliko je puta bacan u more. Dva put se desio brodolom, tukli ga, ismevali. Veli: ja sam bio u opasnosti svuda i na svakom mestu, od lažne braće, od prijatelja, od neprijatelja, od srodnika, od rođaka, od saplemenika, svuda u opasnosti.[15]

Neće svet Hrista, to đavoli neće Hrista, to se đavoli bore protiv Hrista kroz ljude, bore se, a Apostol Pavle juriša na svakog đavola. On, on se ne plaši ni svih njih na čelu sa njihovim vrhovnim vojskovođom Satanom. On pobeđuje sve njih, i oni ko nemoćne stenice beže - od čega? Kakva sila, kakva moć! Otkuda to Savlu? Samo od Vaskrslog Gospoda! Dobili su ono što niko od mudraca sveta, od careva ovog sveta, od moćnika i velmoža nikad dobio nije. Gle, oni žive na zemlji, a vladaju nebom. Kome oproste grehe - oprostiće im se, a kome zadrže - zadržaće im se[16]. Sve što svežete na zemlji, biće svezano na nebu. Sve što razrešiste na zemlji, biće razrešeno na nebu.[17] Takvu vlast Gospod nije dao ni Anđelima. Takvu vlast ni Anđeli nemaju kakvu imaju Sveti Apostoli i sveštenici Hristovi: da razrešuju grehe, da otpuštaju grehe, da oslobađaju od smrti, od đavola, i da otvaraju nebeska rajska vrata i uvode u raj ljude sa zemlje.

Eto, današnji Sveti Apostoli, njih Dvojica, ispunili su nebeski svet preporođenim dušama, dušama preobraženim kroz veru u Gospoda Hrista i kroz Njegovo Sveto Evanđelje. Da, sva bogatstva koja se od vas, Svetih Apostola, neprekidno izlivaju na ovaj svet, večna su. I mi danas, ustvari, slavimo najveće i najgrandioznije čudo istorije roda ljudskog. Ova dva goloruka Apostola pobedila su sve! Zbilo se najveće čudo. Šaljem vas kao ovce među vukove, veli Spasitelj Svojim Apostolima[18]. I zaista sr desilo čudo: ovce su pobedile sve vukove. Ovaj svet je bio pun vukova, pun lažnih učenja, pun lažnih bogova i oni su izašli na to bojište ne naoružani mačevima, ili sadašnjim topovima, nego verom u Gospoda Hrista, Evanđeljem Njegovim, božanskim silama Njegovim i - pobedili su sve. Gospod im je darovao sve božanske sile koje su potrebne da se pobedi svaki greh u ovome svetu, svaki đavo, svaka smrt, svaki lažni bog. Te sile božanske i svemoćne njihove su ostale, i u Crkvi Hristovoj čine ta beskrajna čudesa. Pobeđuju sve laži što su u nama, sve naše obmane i prevare. Samo je potrebno jedno: da se mi ugledamo na njih.

Ugledaj se na mene kao i ja na Hrista, veli Apostol Pavle.[19] Veliš ti kao čovek: teško je ugledati se na Hrista. Hristos je Bog, a ja sam čovek. Čime mogu da vršim zapovesti Njegove? Ti ne gledaj Hrista, gledaj mene, Pavla. Ja sam čovek, kao i ti, eto i ja ću vršiti zapovesti Hristove. Hajde za mnom, ti se ugledaj na mene. Kada se ispuniš Evanđeljem Hristovim - šta ćeš osetiti? Osetićeš kako se u dušu tvoju ulivaju bogatstva Neba, kako večna Istina postaje tvoja, večna božanska Ljubav postaje tvoja, i ti ćeš se jednoga dana osetiti sav ispunjen Večnim Životom, i sve će smrti bežati od tebe, i svi gresi, i svi đavoli. To je doneo Gospod ovome svetu.

Svedok, prvi svedok - Pavle. Isti takav svedok - Petar. Ljudi kao mi, od tela kao mi, od praha zemaljskog kao mi, od blata zemlje kao i mi. A gle, kakve sile! Kakvi moćnici, kakvi besmrtnici, kakvi mudraci! Sve to oni postaju verom u Vaskrslog Gospoda Hrista, Vaskrslog Gospoda, Koji neprekidno Božanskim silama Svojim ispuljuje Crkvu Svoju. Mi kada idemo verom za Gospodom, pobeđujemo sve što se zove greh, sve što se zove smrt, sve što se zove pakao, sve što se zove zlo.

I mi danas slavimo Gospoda Hrista - Jedinog Istinitog Boga, Koji kao Jedini Istiniti Bog ustvari i čoveka čini istinitim čovek. On, čovek ne može biti pravi čovek - čovek bez Gospoda Hrista. Nije čovek nije čovek, ako u njemu caruje greh i smrt. To je nakaza od čoveka. Jer čovek je stvoren za besmrtni život večii. I tek sa Gospodom Hristom, sa verom u Njega, sa vršenjem zapovesti Njegovih, mi izgonimo iz sebe sve što je smrtno, sve što je grehovno sve što je đavolsko i demonsko, sve što je pakleno; i postajemo pravi ljudi kad pobedimo smrt, kad pobedimo greh, kada smatramo sebe za besmrtne i kad se osećamo besmrtni i večni u ovome svetu i ...[20] iz ovog u onaj svet - e, onda smo pravi ljudi. Onda je čovek istiniti čovek, savršen i dovršen čovek, onda je čovek potpuni čovek, (a dotle, dotle je podčovek, kačovek)[21], dotle je odlomak od čoveka, dotle je razlomak od čoveka, dotle nije čovek. Samo vera u Vaskrslog Gospoda i život po Evanđelju Vaskrslog Gospoda, eto to čoveka čini pravim čovekom, to čoveka čini istinitim čovekom. To istinski služi čoveku.

Braćo moja, sve Evanđelje Hristovo jeste služba Jedinom Istinitom Bogu. I kada mi hrišćani služimo Gospodu Hristu verom svojom, kroz Evanđelje, u samoj stvari mi služimo sebi, mi služimo svom večnom životu, služimo Večnoj Istini. Tako je Blagi Gospod Hristos stvorio sve da mi služeći Njemu služimo ustvari svojoj mudrosti, i moći, i svemoći. Jer vršeći Njegovo Sveto Evanđelje mi ljudi ustvari spasavamo sebe od greha, spasavamo sebe od smrti, spasavamo sebe od pakla, od zla, od đavola; i služimo svome večnom spasenju, svome večnome carstvu u onome svetu služeći Istinitom Bogu Gospodu Hristu.

A naši vođi, naši besmrtni vođi - ko su? Sveti Apostol Petar i Pavle i svi ostali Sveti Apostoli, i sa njima i uz njih svi Svetitelji. Ovaj svet do vaskrsenje Gospoda Hrista bio je ostrvo smrti. Od vaskrsenja Njegovog postao je ostrvo besmrtnosti. Ovaj svet pre vaskrsenja Gospoda Hrista bio je rasadnik smrti, rasadnik greha, rasadnik svih zala. Od Njegovog vaskrsenja ovaj svet postaje rasadnik Večne Istine Božije, Večne Pravde Božije, Večnog Života Božijeg, svih Večnih Dobara Božijih. Eto, to je Gospod doneo svetu, doneo je i meni i tebi. Kakva je sila vera u nama? Kakva je sila Jedini Istiniti Bog i Gospod Isus Hristos?! Evo svedoka, bezbrojnih svedoka dve hiljade godina, i biće ih sve do Strašnoga Suda.

A ti, ako si čovek, ako se u tebi probudio pravi čovek, ti ćeš u ovome životu služiti Gospodu Hristu kao Jedinome Istinitom Bogu, i živeti u ovome svetu vršeći zapovesti Njegove, i zajedno sa Apostolom Pavlom osećati i znati da su zaista, bez Gospoda Hrista u ovome svetu, sve trice i kučine.[22] On jedini daje besmrtni Život Večni. Zato, nikada dosta hvale u zahvalnosti Njemu, Gospodu našem Isusu Hristu, za Njegovo veliko čovekoljublje prema nama, ali isto tako i naša zahvalnost Njegovim Svetim i nepobedivim junacima, divovima besmrtnicima, prvim besmrtnicima, kakvi su bili i zanavek ostali Sveti Apostoli, Prvovrhovni Apostoli Petar i Pavle.

Neka bi Blagi Gospod i nas vodio duhom njihovim, dao i nama vere i sile da se ugledamo na njih; da mi idemo verno za njima vršeći Evanđelje Hristovo, koje su oni upisali i napisali, i zajedno sa njima dostignemo vaskrsenje i Carstvo Nebesko. Da dostignemo tamo gde večno vlada Čudesni Gospod Hristos Svojom Božanskom Ljubavlju, Svojim Božanskim Pravdama, Svojim Božanskim Istinama, svojom božanskom Radošću; da sav život naš i na zemlji i na nebu bude slavljenje Gospoda Hrista i služenje Njemu, a kroz to naše slavljenje i služenje doći će svima nama i spasenje naše.

Zato Svetim Apostolima Pavlu i Petru naša najiskrenija zahvalnost za sve podvige i trudove što podnesoše u ovom svetu od Hristovih gonitelja. I zahvalnost njima što i danas neprekidno uznose molitve i pomažu sve koji idu putem Evanđelja Hristovog u ovome svetu, vidljivo i nevidljivo pomažu i podržavaju na tome putu. Neka nas oni brane od svih nevolja i strahota ovoga sveta, da ne pokleknemo u svojoj veri, da ne pokliznemo, da veru ne izgubimo. Najvažnije u ovom svetu jeste sačuvati veru u Istinitog Boga i Gospoda. Najvažnije u ovome svetu ne poći za lažnim bogovima, za lažnim hristosima, za lažnim prorocima, a današnji svet je pun lažnih spasilaca čovečanstva, pun je lažnih proroka, pun je lažnih učitelja.

Vi hrišćani, vi imate jednog jedinog Istinitog Učitelja i Njegove Svete Učenike. Iskreni je samo onaj učenik Hristov koji ima život večni i daje čoveku život večni. To je istina, to je jedina istina u svima svetovima za čoveka. Istinit je samo onaj Bog koji daje čoveku besmrtnost i Život Večni, daje mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, večni Život. To je samo Gospod Hristos. Zato Njemu slava i hvala, kroz Svete Apostole Prvovrhovne Petra i Pavla, i sve Svetitelje. Amin.

Beseda na Sabor Sv. Arhanđela Gavrila

1965. godine u manastiru Ćelije



Gle, mi ljudi od iste smo građe od koje i Anđeli sveti. Mi ljudi na zemlji predstavljamo Heruvime[1]. Šta ja kažem? To ja ne kažem, to kaže veliki Sveti Zlatoust u svojoj Svetoj Liturgiji. Mi predstavljamo tajanstveno, na čudesni način, Božije Heruvime. Anđeli, ljudi, ko ste? Grešna braća bezgrešne Braće svoje Nebeske, Anđela. Eto ko su ljudi! I mi ovde u ovome svetu živimo kao u izgubljenom raju. Pali, pali Anđeli, eto ko su ljudi, (pali) Anđeli.

A gle, sve se menja kada Gospod silazi u ovaj naš zemaljski svet, kada postaje čovek. Čoveče, ne samo da si postao veći od Anđela, nego si postao - Bog po blagodati. On, Gospod Milostivi, Hristos, sišao je u naš zemaljski svet. Nije poslan Anđeo da postane čovek, Sam je Bog postao čovek! Toliko je čovek važan za Boga, toliko Bog voli čoveka, toliko Bog promišlja o čoveku! A kad je On, Bog, sišao među nas, za Njim su se sjatila sva jata Svete bezgrešne Braće naše, Anđela Nebeskih. Svi sišli i postali sluge naše[2]. Kakva čast, kakva radost! Anđeli postali sluge naše, i moje i tvoje. Čoveče, pazi kako živiš! Pogledaj ko si, šta si, od kakve si građe? Ne zaboravi nikad da ti tajanstveno predstavljaš Heruvima.

Eto, Gospod je u Crkvi Svojoj izmešao Anđele sa ljudima, sve nas je sastavio u jedno biće, u jedno duhovno telo. Od Anđela i ljudi Gospod je načinio jednu Crkvu Sobom[3], Svojim Krstom, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Vaznesenjem. Nema granica više između zemlje i Neba, nema granica više između čoveka i Anđela. Smrt je pobeđena, ljudi postali besmrtnici, večnici.

Eto, mi danas slavimo Svetog Arhangela i Arhistrata Gavrila, čudesnog Vesnika[4] Božjeg, prvog Evanđeliste, najvećeg Evanđelista u svima svetovima. Sve velike i svete tajne, sve velike i Blage Vesti, sva Evanđelja Neba, eto on donosi rodu ljudskom. On Presvetoj Djevi Mariji donosi čudesnu Blagu Vest da će nam Gospoda roditi[5]. O, pa to je sve Evanđelje Neba! sva Evanđelja svih Nebesa, pa zatim sve ostalo što ide uz tu Blagu Vest - Večno Evanđelje[6]. Da, večni Evanđelist donosi Večno Evanđelje - eto ko je Arhistratig Gavrilo koga mi danas slavimo, jednog od Zaštitnika naše svete skromne obitelji.

Današnje njegovo Sveto Evanđelje kazuje nam svu tajnu ovog zemaljskog sveta. Čuli ste ga. Šta je ovaj svet? Njiva Božija! Ovaj svet je njiva Božija[7]. A mi ljudi, mi smo usev nebeski u ovome svetu, seme nebesko. Ne, mi nismo sa zemlje, mi nismo od zemlje, mi smo s neba. Čuli ste veliku svetu tajnu: Gospod seje ljude kao usev nebeski po Svojoj zemaljskoj njivi. Pazite, njiva to je Bog,[8] a mi nebesko seme. Radi čega? Radi toga što mi svim bićem hrlimo ka nebu; mi smo sazdani s neba, radi neba, a privremeno smo na zemlji da zemlju onebesimo, da zemlju učinimo parčetom neba, da zemlju pretvorimo u Raj. Takva je setva i u nama i oko nas. Kad Gospoda gledaš, ti gledaš njivu Božiju. Pogledaj u sebe, ti gledaš u nebesko biće, u nebeski usev. Pazi, sav si s neba! Živi na zemlji radi neba: "Naše je življenje na nebesima", veli Sveti Apostol, gde Gospod Hristos živi[9]. Zaista, naše je življenje tamo gde je Gospod Hristos, Koji je naš nebeski usev posejao po zemlji, i došao radi nas u ovaj svet, uzeo telo na Sebe, i sa telom se uzneo iznad svih nebesa, vaskrsao, i nama osigurao Život Večni i besmrtni na nebesima, viši od svih Anđela i Arhanđela[10]. Primer, Presveta Bogomajka Koja je iznad svih Heruvima i Serafima. Da, takav izgleda svet gledan iz današnjeg Svetog Evanđelja, iz Evanđelja Svetog Arhistratiga Gavrila.

Ti i ja stojimo zbunjeni: "Otkuda kukolj u ovome svetu?"[11] Ako smo mi nebeski usev, otkuda kukolj po Božjoj njivi kada mi posejasmo nebesko seme? Otkuda zlo u svetu, otkuda đavo u svetu, šta je to? Gospode, mi malo razumemo od ove velike drame koja se naziva život ljudski. A On objavljuje veliku tajnu i veli: "Kada ljudi pospaše, dođe. đavo i poseja kukolj pa otide"[12]. Dođe đavo i poseja kukolj. Eto objašnjenja otkuda zlo u svetu, otkuda greh u svetu. To je đavo učinio: po njivi Božijoj posejao zlo, greh, a kroz njih smrt; ne jednu, no hiljade i hiljade, milione i milione smrti; svaki čovek nosi ne jednu nego onoliko smrti koliko grehova gaji u sebi, onoliko smrti koliko slasti gaji u sebi, onoliko đavola koliko grehova i strasti gaji u sebi.

Strašno je biti čovek na njivi Božjoj na kojoj je Gospod posejao nebesko seme. Kad ljudi pospaše, neprijatelj čovekov učini to, veli Gospod; neprijatelj i Božji i čovečji, đavo. Kad je učinio to, Gospode? Kada ljudi pospaše. A kada su ljudi zaspali? Kad je đavo pretvorio njivu Božju donekle u njivu svoju posejavši kukolj? I kada su ljudi zaboravili na volju Božju, kada i nema osim đavolje volje? - Kad su naši praoci pristali, kad su zaspali, zatvorili oči svoje prema Bogu, okrenuli se đavolu i učinili greh, eto tada je đavo posejao po njivi Božjoj kukolj, posejao zlo, iz čega je izniklo bezbroj grehova i smrti. I ovaj svet poplavljen je jatima crnih mračnih demona. Tako biva s tobom i sa mnom kada zaspimo, kada prestanemo tvoriti volju Božju; onda dolazi đavo i seje kukolj po duši mojoj i tvojoj, seje svaki greh; proba, vidi koji greh najviše voliš, koju strast ti najviše voliš, on to onda seje po tvojoj duši, pa gaji; a ti ako spavaš, ako nemaš molitve, podviga, vere, ljubavi, nade, smirenja, krotosti, strpljenja, o, pa ti spavaš neprekidno. Sve su oči duše tvoje zatvorene, a đavo radi svoj posao. Veli se u jednoj molitvi: da čovek koji zapusti srce svoje, njegovo srce postaje radionica za đavola, radionica đavolja. Ti i ja spavamo ako ne vršimo zapovesti Gospoda, Koji je sišao u ovaj svet, postao čovek, dao nam Svoje Sveto Evanđelje, dao nam Svete Anđele da nam pomažu u Njegovom Svetom Evanđelju u vršenju Njegovim svetih zapovesti i vrlina, dao nam sve to. Ako mi to ne držimo, mi sami sebe oslepljujemo, mi postajemo dobrovoljni slepci. Zato, pazi kako živiš na njivi Božjoj!

Gle, nama je Gospod dao toliko za dušu našu. Šta je vera? Vera to je svevideće oko. Duša koja vidi Boga, koja ide za Bogom. A kad malakše u tebi vera, kada ti ne primoravaš sebe na veliku veru, kada ti ne neguješ svoju veru; a vera je kao zrno gorušičino, mora se negovati kao svaki usev; ako ti ne neguješ veru svoju, ako je ne uzrasteš u sebi, gle, ti jednoga dana zaspiš; vera tvoja polako postaje maloverje i neverje, i ti zaspao sav, a đavo seje kukolj. Molitva, eto drugog oka na duši tvojoj. O besmrtnosti oko, o svevideće oko, to je molitva! I ti živeći u ovom svetu Božjem kao na njivi Božjoj, gledaj molitvom ka Gospodu i ka celome svetu Božjem. Neka molitva nikad ne zadrema u tebi. Zadrema li molitva, napustiš li molitvu, jesi li lenj za molitvu, pazi, već dremež grehovni zahvata tvoju dušu. Ako napustiš molitvu, zaspala tvoja duša, ti spavaš, a đavo seje li seje kukolj po tvojoj duši. Kad se probudiš ti osetiš neki nemir, strahote u sebi, neku anarhiju, neku pobunu, uzbunu, neku revoluciju. Šta, drema ti duša? Otkuda to? Otuda što je đavo posejao ko zna koliko semena, koliko kukolja, gle u tvojoj duši, dok ti spavaš ne vršeći svoju molitvu. Pa onda smirenje, pa krotost, pa milostinja, o, sve su to oči duše tvoje i moje. Ako ih ne negujemo, duši našoj preti strašna opasnost; naše duhovne oči slabe, mi sve manje i manje vidimo ono što je Božje u ovome svetu, sve manje i manje činimo ono što je evanđelsko, Hristovo, sve manje tvorimo zapovesti Božje. I gle, kada se u nama umrtvi smirenje, krotost, blagost, milostivost, trpljenje i ostale svete vrline evanđelske, duša nam je zaspala, a đavo seje li seje po našoj duši kukolj, zlo, strast, grehe.

Šta nam treba činiti? Jasno je, jasno je iz današnje svete priče evanđelske, jasno je iz današnje svete Blage vesti: Da budemo budni, da stražimo. Mi stražimo kada su sve vrline upaljene u nama, kada plamti vera u nama, kada plamti ljubav u nama, kada su sve oči duše naše otvorene i mi vidimo da je ovaj svet njiva Božja; da smo mi usev nebeski, da treba da obrađujemo seme, nebesko seme; da živimo za večnost i da Evanđelje bude večno koje nam je Gospod doneo. Ti veliš: Ja ću danas i sutra ovako, a prekosutra ili iduće godine ja ću početi da se kajem, da živim po Evanđelju Hristovom, da živim za svoju dušu, da živim za svo nebesko seme koje je u meni. - Pazi, kazuje nam današnja sveta evanđelska priča: da se ovaj svet završava Strašnim Sudom.[13] Ovaj naš zemaljski svet, zato što je usev nebeski, požnjeće Sveti Anđeli u dan Strašnoga Suda. Poslaće Gospod žeteoce na zemaljske njive da pokupe sve ljude, sve duše, da svima sudi Gospod po delima našim, po tome kako smo nebeski usev negovali na zemlji, na njivi Božjoj; da li je ovaj svet bio za nas njiva Božja ili njiva đavolja, da li smo mi bili usev nebeski na zemlji ili kukolj đavolski.

Mi postajemo kukolj kada dobrovoljno vršimo zlo, činimo grehe, živimo u strastima nepokajani, ti i ja. Svaki od nas treba da ima svoj mali Strašni sud. Svaki dan, svako veče, ti načini jedan mali Strašni sud za sebe. Pogledaj današnji dan kako si ga proveo: šta je sa nebeskim usevom koji je u tebi, šta je sa dušom tvojom, šta je sa savešću tvojom, šta si danas uradio? Da li si zaista živeo na ovome svetu kao na njivi Božjoj, i negovao nebeski usev što je u tvojoj duši i oko tebe u svetu, ili si zaspao bio, pa si zaboravio na molitvu i na post i na krotost i na smirenost i na veru i na ljubav. Eh, tada vrši nad sobom sud, kazni sebe, reci sebi: ne, ja sutra, još sutra moram da ispunim u sebi molitvu i post i bdenje i krotost i smirenost i svaku vrlinu evanđelsku; da volju svoju odbacim i da volju Hristovu činim, koja je sva u Evanđelju Njegovome; da postupam po Njegovim zapovestima i znam da Njegove svete zapovesti uzrastu u duši mojoj nebesko seme, i ja, ja ću negovati u sebi nebeske vrline. Ne učinim li to sutra, kukolj će da iznikne još više u meni, a prekosutra još više. Ako godina prođe, o, pa cela njiva duše moje, duše moje koja je njiva Božja, sva ta njiva postaće njiva kukolja i korova. Šta ćeš onda raditi?

Kada čovek ogrezne u gresima, kada on ostane u njima, kada se ne kaje, kada ih ne ispoveda, onda toliko navikne na grehe da mu oni postaju obični. Pijanica kada neprestano pije, pijanstvo mu postaje prirodno, postaje mu navika. Tako svaki greh, svaka strast. Ako se čovek ne bori sa njim, ne ustane protiv njega, postepeno postaje navika, pa se, prema učenju Svetih Otaca, pretvara u prirodu, i onda pređe u čoveka. Zaspao je zauvek, ništa ga na ovome svetu probuditi neće osim Strašnoga Suda Božjeg, strašnih truba nebeskih kada Gospod bude podigao iz mrtvih sve mrtvace, sve ljude izveo na sud da sudi svima po Evanđelju Svom. Po Evanđelju, ni po čemu drugom.

Evanđelje je Gospod doneo nama ljudima i dao nam sile nebeske, kroz Svete Tajne i svete vrline, da ga ispunjujemo, da živimo Njegovim Svetim Evanđeljem Nebeskim. Osnovao je Svetu Crkvu Svoju, u kojoj bezbroj sredstava, na prvom mestu Sveto Pričešće, da mi sebe učinimo moćnima i snažnima da možemo poneti svaku vrlinu, da možemo tvoriti svaku zapovest Božju. Po tome Svetom Evanđelju Gospod će na dan Strašnoga Suda suditi. Pravo će reći: Vi ste imali Moje Sveto Evanđelje, imali ste Svetu Crkvu, imali ste ova blaga nebeska na zemlji. Zemlja je moja njiva. Vi ljudi ste moj nebeski usev. Šta ste od sebe učinili, šta ste od sebe napravili? - Čovek sebe, na kajući se za grehe, učini sinom đavola. To nisu moje reči, to je istina napisana u Evanđelju Hristovom, ...[14] i ostaju u nepravdi, ne kaju se.

Čoveče, stvoren si da postaneš Bog po blagodati, kako uče Sveti Oci, a ti postao đavo po svojoj slobodnoj volji. Šta ćeš reći Gospodu u odbranu svoju na dan Strašnoga Suda kada ti je On dao i ovaj svet kao svoju nebesku njivu, i dušu ti dao kao nebesku njivu, i Anđele ti dao za sluge, da služe tvome spasenju od zla, da služe tvom napredovanju u svakom nebeskom dobru. Tada će svaki od nas videti, ako je osuđen, da je po pravdi Božjoj osuđen. Ne dao Bog da se desi ma s kojim od nas da zaspi u gresima, da zaspi na smrt, kako se veli u jednoj svetoj molitvi, nego da budemo budni, da budimo sebe, da primoravamo sebe.

Treba da se moliš Bogu, a neće ti se; primoraj sebe, šibaj sebe, reci sebe: Gle, da ti stojiš na ivici pakla, što se ne moliš? Gle, još jedan korak i ti si pao u pakao, u zagrljaj strašnih demona. Nećeš da se smiriš, hoćeš da tvoriš volju svoju, reci: Volja moja, šta? Volja Hristova treba da bude u meni. "Oče naš" čitaš stalno, svaki dan govoriš: "Neka bude volja Tvoja, Gospode, u meni, peka bude na zemlji volja Tvoja kao što je na nebu"[15], a ti ne izvršuješ to, nego hoćeš volju svoju. Sva volja Hristova kazana je u Evanđelju, sve što Gospod hoće od tebe, od mene, od svakog čoveka On je rekao u Evanđelju. Samo od nas traži molitvu, veru, post, krotost, smirenost, ljubav, trpljenje, istinu, pravdu, šta je doneo i šta nam je dao. To traži od nas, da mi to negujemo u sebi, da živimo s time. Jer On je došao u ovaj svet, kao što veli Sveti Jovan Bogoslov, da živimo kroz Njega[16], da živimo kroz Bogočoveka, da živimo u Bogočoveku, da tvorimo Njegovo večno Evanđelje.

Tako ćemo ja i ti, i svaki čovek na ovoj njivi Božjoj poživeti kao usev nebeski i doneti rod po sto puta[17], tako svaki hrišćanin koji je budan, koji strepi. Duša nam nije zaspala u gresima i strastima. Ali i kad zaspi, i kad padneš u teške i strašne grehe, seti se: "Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos"[18]. To je evanđelski krik, evanđelski vapaj tebi i meni. Ma koliko bio veliki grešnik, čuj taj vapaj. Ustani ti koji spavaš! Zavisi od tvoje dobre volje, od tebe samog zavisi da li ćeš ustati iz greha u koji si pao, da li ćeš ustati iz strasti u koju si pao, da li ćeš ustati iz smrti u koju si pao. Od tebe zavisi, od tvoje volje. Bog te ne primorava na spasenje, ali ti daje sva sredstva, i dao ti pre svega (probudiš) dušu nebočežnjivu, dušu koja je usred neba; i ti ako si zaspao u hiljadu grehovnih smrti, udari sebe ako si neosetljiv. Vaskrsni iz mrtvih!

Ogrezao si u oholost, gordost, nikog drugog ne vidiš prosto do sebe; u svojoj gordosti govoriš: ja pa ja! To je smrt ne jedna, hiljade smrti u tebi. A ti, šta ti ostaje? Primoraj sebe na smirenje. Lenj si, reci sebi: ti si đubre, Pavle - ako si Pavle; ti si đubre, Jovane! Šta ti misliš? Seti se: najveći od svih Apostola veli da je prvi među grešnicima, najveći grešnik: "Gospod Hristos je došao u ovaj svet da spasi grešnike, od kojih sam prvi ja", veli Sveti Apostol Pavle[19]. A ti, ti se gordiš ...[20] imaš u sebi da se gordiš? Jesi li mudar kao on, jesi li učen kao on, jesi li pun takve vere i ljubavi kao on? A on, zato što je bio pun svega toga, bio je smireniji od svakoga i smatrao je i sebe i sve drugo, prema Gospodu, da je nevažno, da su to sve trice[21]. Čovek je trica, ako Gospod Hristos nije sa njim i u njemu.

Ti čuvaj sebe da ne ostaneš večno u nekom grobu, a svaka je strast grob, svaki greh grob, ako se ne oslobodiš tog greha. A ništa lakše za čoveka da se oslobodi greha, ništa lakše. Pokajanje, eto ti sveleka, ne samo leka nego sveleka. Ma kako bio strašan greh, makar ti bio razbojnik na krstu pored Hrista, seti se. Za tren oka ta čudesna sila, koju Evanđelje naziva pokajanje, eto, razbojnika učinila prvim žiteljem Raja, razbojnika pretvorila u Anđela, u Svetitelja, u Arhanđela, i ušao on prvi u Raj sa Gospodom Hristom15. A ti, ti ako misliš: Ja sam u strašnim gresima teško meni, nema mi spasenja! To je strašan greh prema Gospodu Hristu, prema milosrđu Njegovom. Da je On gledao na grehe naše nikad ne bi došao u ovaj svet, u ovaj zmijarnik zemaljski. Ali, Njegova milost je beskrajna, kako veli Sveti Zlatoust. Milost Gospodnja je tako ogromna da su svi naši gresi, svi gresi celog roda ljudskog, mali prema Njegovoj milosti kao kap prema moru. Takvo je milosrđe Gospodnje, tako je milostiv On, Bog Anđela i Bog ljudi. Tako je milostiv Gospod Hristos, Koji je radi nas postao čovek i primio na Sebe telo, blatnjavo i gnojivo ljudsko telo, primio sve smrti, smrti nad smrti primio na Sebe, sve grehe, sve smrti i grehe ljudske uzeo na Sebe, sve rane, sve bolesti.

Nikada, nikada, nikada ne dopusti sebi očajanje u duši. Neka vera tvoja bude velika, velika u milost Gospodnju. Tada, tada ćeš ti biti pobednik nad svima strastima. Pa kad padneš u neki greh ili u neku muku veliku, prizovi svog Nebeskog besmrtnog Brata, Svetog Arhistriga Gavrila, ili ma kog Svetog Anđela, a on, svaki od njih, svaki Anđeo je bezgrešan, iznad greha i smrti, i on će te svemoćnom rukom svojom izvući iz svakoga groba, vaskrsnuti iz svake smrti.

Zato ih i slavimo, zato mi slavimo našu bezgrešnu Nebesku Braću, sve Anđele, danas Svetog Arhistrata Gavrila.

Neka nas zakriljuje i čuva od svakog greha i od svake strasti, a kad padnemo u koji greh i koju strast, prizovimo ga u pomoć, i on će munjevito doći i vaskrsnuti nas iz svih naših grobova, pobediti sve naše smrti i uzneti nas u Nebesko Carstvo, da tamo zajedno s njim i uz njega i mi slavimo - (čudesno milostivog Gospoda Hrista, sada i uvek kroza sve vekove. Amin)[22].

Beseda na Svetog Proroka Iliju

1974. godine u manastiru Ćelije



Danas Crkva slavi najneobičnijeg čoveka koji je živeo na ovoj zemlji Božijoj, najneobičnijeg čoveka u rodu ljudskom. Toliko neobičnog, i toliko izuzetnog, da ga je Gospod sa telom uzneo na Nebo[1]. Sa telom uzneo na Nebo, šta je to?

Gospod Hristos je prošao kroz smrt u ovome svetu. A, gle! Prorok Ilija nije prošao kroz kapiju smrti kroz koju prolazimo svi na svetu. I uzneo ga Gospod na Nebo![2] Otkuda to? Radi čega to? Otuda, braćo i sestre, što je on bio neiskazano veliki Ispovednik Boga Istinitog. Čovek ognjene vere, sav je bio oganj! Njegova vera samo je oganj i požar. Njegov otac Savah, video je Anđele Božije, kada se rodio Prorok Ilija, gde ga hrane ognjem i povijaju ognjem mesto pelenama. I ceo život njegov bio je oganj i požar. Takav oganj vere spaljuje prvo u njemu sve strasti.

Veli se u divnim pesmama crkvenim danas: da je on bio "car nad strastima". Nijedna strast nije mogla da ga zahvati, da se nad njim zacari. Sve je on kao ognjem sažego i spalio. On je i svaki greh spaljivao ognjem vere svoje. Sav bezgrešan, on sav posvećen Bogu, on nije dao da se nijedan greh zalegne u njegovoj duši i da ostane u njoj. Šta ja govorim? On je spalio i smrt! Nije bilo smrti između njega i Boga. Još nešto, najvažnije. On je spalio đavola i lažne bogove ovoga sveta, i ispovedao i propovedao Jedinog Istinitog Boga. Gle, Njegova molitva spaljuje vodu! Voda gori od njegove reči - kakva sila, kakva moć! Kada je izašao na Karmilsku goru da pokaže Istinitog Boga Izrailjskom narodu, a tada je u Izrailjskom narodu bilo mnogo neznabožaca, mnogo njih koji su poklekli pred lažnim bogovima i služili im zajedno sa carem Ahavom i sa zlom suprugom Jezaveljom, videći da je skoro ostao sam, da je sve napustilo Istinitog Boga, Prorok Ilija i Prorok Jelisej sazivaju Izrailjski narod, i sveštenike lažnih bogova, da svi oni prinesu žrtvu[3]. Neka oni prvi prinesu žrtvu svojim bogovima, pa ću i ja prineti žrtvu Bogu mome, i onda ćemo videti ko je Istiniti Bog, reče Ilija narodu. Ako Bog moj s neba baci oganj na žrtvu i spali je - On je Istiniti Bog. Ako to učine služitelji Vala i neznabožački bogovi, onda su oni istiniti. Narod pristade i on učini te spremiše žrtvu, prvo za žrečeve, za lažne bogove, i za lažne sveštenike. I oni od jutra do mraka vikahu oko žrtvenika i moljahu svoje bogove da zapale žrtvu koju su oni prineli, ali ništa ne bi od toga. Pošto je prošlo mnogo vremena, a lažni sveštenici nisu mogli prizvati svoje bogove, Prorok Ilija reče im: Šta je sa vašim bogovima, izgleda da su zauzeti drugim poslovima, ili su legli da se odmaraju, da spavaju? I tako prođe ceo dan, i neznabožački sveštenici nisu mogli da nizvedu oganj s neba. Tada Prorok Ilija iseče žrtvu, metnu je na žrtvenik i drva naokolo, a pored toga oko žrtvenika veliki opkop i taj opkop napuni vodom, i žrtvu preli vodom. Tada se pomoli Gospodu Bogu Istinitome da nispošlje oganj s Neba, da zapali žrtvu i pokaže Sebe. I zaista, na njegovu molitvu siđe oganj s Neba i zapali žrtvu, pa izgori ne samo drvo, nego se zapali i voda i ona izgori. Tada Izrailj povika: - Zaista je Bog Ilijin Istiniti Bog! Da![4]

Šta rade Svetitelji Božiji u ovome svetu? Ono što i Prorok Ilija: oni služe Istinitom Bogu i propovedaju Njega. A šta radi đavo u ovome svetu? Đavo izmišlja lažne bogove u ovome svetu, i zavodi ljude. Pogledajte kako je Evropa poplavljena lažnim bogovima, umesto Istinitog Boga. Šta ovi ljudi nisu proglasili za svoje bogove! Te kulturu, civilizaciju, nauku, filozofiju, političke partije. Sve je to lažni bog do lažnog boga. Zar danas ljudi ne metanišu pred televizorima, pred radijima, zar ne metanišu pred bezbrojnim lažnim, takozvanim kulturnim prosvetiteljima. A šta, ko su oni? Šta propovedaju? Ništa drugo do smrt! Ništa drugo do nemoć! A u ovom svetu glavna muka, glavno pitanje ljudsko bića i čoveka - šta? Smrt! Ako smo smrtni, ako se sve završava smrću - kako je smešan i jadan ovaj život!

Ali, Gospod Hristos je došao u ovaj svet i pokazao Sebe kao Istinitog Boga, pobedio smrt i vaskrsao. I tu istu silu dao Crkvi Svojoj. Gle, ko danas svedoči o Istinitom Bogu Gospodu Hristu. Gle, pogledajte Ostrog naš, svakodnevno tamo Sveti Vasilije čini čudesa. Pogledajte Svetog Prohora Pčinskog, Svetog Stefana Dečanskog i mnogobrojne druge svete zadužbine careva naših; i svete mošti njihove neprekidno čudotvore i pokazuju da je Gospod Jedini Istiniti Bog.

Da, tu silu vaskršnju, tu pobedu nad smrću pre Gospoda Hrista, a za vreme Proroka Ilije, Prorok Ilija je pokazao sam: vaskrsao je sina udovice Sareptske i pokazao moć Božiju[5]. Da Bog i smrt pobeđuje i iz smrti ljudska bića oživljava. Da, Sveti Prorok Ilija - to je najbogatiji siromah u ovome svetu. Ništa nije imao, osim tela i odela, a bio ipak bogatiji od svih careva zemaljskih. Čime? Bogom! Njegovom silom, Njegovom moći. Gle, on je kao čovek iako na zemlji vladao Nebom, zaključao Nebo i tri i po godine nije padala kiša[6]. A kad je on hteo, pomolio se Gospodu, Nebo se otvorilo, kiša je pala na zemlju[7]. Takva je bila sila njegova.

I ne samo to. On je, kako se divno veli u crkvenim pesmama, drugi Preteča i prvi Jovan Krstitelj. Sveti Prorok Ilija drugi je Preteča, to jest, doći će na zemlju pred Drugi Dolazak Gospoda Hrista, da svedoči za Njega, Istinitog Boga. Tada će se on pojaviti ne samo telom, nego i obučen u vreću, i svedočiće Gospoda Hrista. Iz njegovih usta, veli se u Svetom Pismu, oganj će da bije. Biće mu data vlast od Boga da zemlju udari svakom mukom, da ljude trgne, da ljude osvesti, da ljude privede pokajanju pred Istinitim Bogom. To će biti pred Drugi Dolazak Gospoda Hrista[8]. Prorok Ilija, čovek jači od smrti, jači od greha, jači od strasti, jači od svih đavola, doći će na zemlju da svedoči Gospoda Hrista i tada će ga ubiti na zemlji. I on će proći kroz smrt kao i ostala ljudska bića[9].

Njegove su molitve uvek moćne, uvek silne, kao oganj. Neka budu u pomoć svima nama. Neka Sveti Ilija pomaže svima nama. I mi, kada mu se obraćamo molitvama svojim, znajmo da je on tako moćan i silan pred Bogom, jedini sa telom ljudskim u nebeskim svetovima. Da može izmoliti i za nas sve ono što molimo od Njega, da posreduje pred Bogom.

Neka bi njegove svete molitve i molitve svih Proroka i svih Svetitelja, na čelu sa Presvetom Bogomajkom, vodile nas kroz ovaj svet, udostojile Nebeskog Carstva. Da bismo izišavši iz ovog tela, i mi sa verom i smirenošću poklonili se velikom i slavnom Proroku i molili ga da nam osigura Carstvo Nebesko. Da bi zaslužili i slavili Gospoda Hrista, Kome je on tako revnosno i tako samoprekorno služio. Neka njegove molitve budu naši vođi i vaspitači u ovome svetu. Amin.

Beseda u Nedelju Šest Vaseljenskih Sabora

(13-19. juli)

1965. godine u manastiru Ćelije



U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas Crkva slavi Svete i Bogonosne Oce Šest Vaseljenskih Sabora. Ko su ti Sveti Oci? Ništa drugo, braćo, nego samo svedoci da je Isus Jedini Istiniti Bog. Eto, to je sva Blagovest njihova, eto, to je svedočanstvo njihovo. To je svedočanstvo Svetih Apostola, svedočanstvo da se Bog javio u telu, živeo među ljudima, dao im sve što im Bog može dati; raspet bio, umro, vaskrsao, pobedio smrt, uzneo se na Nebo i večno živi kao Bogočovek iznad svih Nebesa[1]. To je sva tajna, to je celokupno svedočanstvo Svetih Otaca, svedočanstvo iz iskustva.

Nisu Sveti Apostoli izmislili nikakvu priču, nikakvu bajku, nikakvu skasku o Isusu iz Nazareta. Ne! Oni, oni celome svetu objavljuju: Ljudi, mi vama ništa svoje ne dajemo, mi sebe ne propovedamo. Mi propovedamo Hrista Isusa, Koga vi raspeste, Koji vaskrse iz mrtvih, sa Kojim mi posle Vaskrsenja Njegovog jedosmo i pismo četrdeset dana[2]. Mi to svedočimo. Ko smo mi da izmislimo tako čudesne i divne stvari? Ko smo mi da činimo čudesa, da vaskrsavamo mrtve, da reč naša u ime Isusa iz Iazareta (čini bogalja da) hodi, ima tu silu da zaista mrtvi iz zemlje ustane? Ko smo mi? Prosti ribari Galilejski. Ali mi, mi ne možemo ne govoriti ono što videsmo i čusmo. Mi se moramo večno Bogu pokoravati, a ne ljudima[3]. Eto, taj Isus iz Nazareta, za Kojim su ustali svi, On je Taj Koji je učinio ova čuda koja mi svedočimo, ne po mudro izmišljenim pričama - veli Sveti Apostol Petar - nego svedočimo o onom što sami videsmo[4]. Mi Njegovu slavu videsmo na zemlji, videsmo Njegovo telo na Tavoru kako se preobrazi pred nama i zablista jasnije od sunca, i mi popadasmo od bljeska te svetlosti[5]. Tada videsmo Boga i tada osetismo Boga u čoveku Isusu. Mi tada osetismo da je On zaista Taj Koji je došao da čoveka preobrazi u besmrtnost, da ga iz groba vaskrsne u Život Večni, da mesto laži da mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večno Božansko Dobro. Nije se mogao svet drukčije uveriti da je neki tamo Isus iz Nazareta, Galilejac, zaista vaskrsao iz mrtvih, da nisu Sveti Apostoli dobili tu vaskrsiteljsku, tu vaskrsnu silu i njome činili čudesa kroz sav svoj život; i ostavili tu silu, tu Božansku silu koju Gospod neprekidno umnožava i Crkvi Hristovoj u ovome svetu. "Mi - piše svima, i mudrima i nemudrima, i filosofima i prostacima, i carevima i seljacima, piše veliki Svetitelj Jovan Bogoslov, vam javljamo, što čusmo i očima svojim videsmo, i razmotrismo, i rukama svojim opipasmo[6]! Zbog toga mi javljamo. Šta je to? Život Večni - veli on. Mi vam javljamo Život Večni, mi smo svedoci za Život Večni, mi vam objavljujemo Život Večni[7]. Ko, ko je taj Život Večni, šta je taj Život Večni? Isus, Gospod Isus, On je Istiniti Bog i Život Večni[8].

Eto, to je sva Blagovest Svetih Apostola. To je njihovo svedočanstvo, svedočanstvo njihovih života, njihovog svakodnevnog boravka na ovoj zemlji, njihove propovedi, njihove sile, neuništive i svemoćne sile, sile kojoj nije mogla odoleti silna i moćna Rimska imperija. Carevi su propadali, trista godina oni su to svedočanstvo hteli da zatrpaju gonjenjima, mukama, smrtima, ali svedočanstvo Ribara Galilejskih prenošeno Svetim Ocima kroz ovaj zemaljski svet, silom svojom Božanskom pobedilo je, srušilo neznabožačku i mnogobožačku Rimsku carevinu. Ljudi, ne oružjem ovoga sveta, ne nikakvim nasiljem, nikakvom silom; to su činili ljudi koje je Gospod poslao u svet, i rekao i zapečatio sudbinu njihovu. "Šaljem vas kao ovce među vukove"[9], kao ovce među vukove. I desilo se, braćo, najveće čudo u ovome svetu: ovce pobedile vukove, a vukova je bila puna cela vasiona, a njih dvanaest Hristovih ovaca. Gle, kakva sila, kakva moć! Sve ustalo na njih, spaljuju rimske (gradove, da bi za požare optužili njih)[10], spaljuju hrišćane kao sveće; sve tamnice otvorene i hrišćane gone u tamnice, u more i reke bacaju se hrišćani, i pretvaraju u leševe. Gle, sve to, sva ta groblja koja Rimski carevi stvaraju od hrišćana, sva ta groblja pretvaraju se u izvore vaskrsenja i besmrtnosti, u izvore pobede nad smrću. Pobedio je Vaskrsli Gospod Hristos kroz Svoje čudesne Svedoke, pobedio je sve vukove ovoga sveta kroz jagnjad Svoju, kroz ovce Svoje. Velite: Kakva je to sila? Sigurno ne čovečanska, sigurno ne ljudska i sigurno ne zemaljska; sigurno samo i jedino Božanska, svemoćna Božanska sila. I ta Božanska sila jeste sila Svetih Otaca, koje mi danas proslavljamo, sila Jedinog Istinitog Boga, sila Jedine Istinite Istine u ovome svetu, sila Jedine Večne Pravde u ovome svetu, sila Jedinog Večnog Života u ovome svetu. Da, samo su tako mogli ovi krotki Pastiri Crkve, Sveti Oci Vaseljenskih Sabora, vladike, episkopi, kroz vekove i vekove da nose Blagu vest kroz ovaj svet. Da rodu ljudskom objavljuju da je spasenje od greha i smrti i đavola samo u Gospodu Isusu Vaskrslome. To svedočanstvo, tu silu oni su pokazivali celokupnim svojim životom, Sveti Ljudi Božji. Gospod je postao čovek, i gle, sve što je Božansko postalo je čovečje, postalo je ljudsko. Kad je Bog postao čovek, onda je i Božanska Istina Večna postala čovečanska, ljudska, sišla u naše telo, sišla u naš um, sišla u naš život. Kad je Bog postao čovek i živeo među nama, gle, Večni Život postao je ljudskim životom, čovečanskim životom, i mi se verom sjedinjujemo sa Gospodom Hristom. Mi ustvari ujedinjujemo svoj prolazni život sa Večnim Životom i postajemo besmrtni i večni. Sveti Oci, ovi Apostoli i Svedoci te jedine Istine u ovome svetu, Večne i Besmrtne, da je Isus Istiniti Bog, ti Sveti Oci pokazuju nam i svedoče nam da je Gospod došao u ovaj svet samo zato da nam da Život Večni. Da, došao u ovaj svet da protera smrt iz ovoga sveta, da protera smrt iz duše ljudske, iz bića ljudskog, da osigura besmrtni Život Večni svakome čoveku. I Gospod je to učinio jednom za svagda, i ostavio nama svima otvoren put u Nebo, put u Carstvo Nebesko[11].

Kako da steknemo Život Večni ja, ti, i svaki čovek? Verom u Vaskrslog Gospoda Hrista. Čuli ste iz današnjeg Svetog Evanđelja, da Sam Gospod objavljuje tu Sveistinu: da je došao u ovaj svet da svemu da Život Večni, veli On[12], svemu da da Život Večni, svakom ljudskom biću, svakom stvorenju. U čemu se sastoji Život Večnn? U tome da znamo Jedinog Istinitog Boga[13] i da živimo verom u Svetu Trojicu, da živimo neprekidno u ime Oca i Sina i Svetoga Duha; da sve u našem životu biva od Oca preko Sina u Duhu Svetome. To je Život Večni - život čoveka koji je stvoren od Boga, polovinom od blata, telo mu je od blata, od zemlje, a duša s Neba. Gospod je odredio cilj svakom ljudskom biću. Da, svaki čovek jeste stvoren u ovome svetu zato da nostigne Život Večni. I telo koje je od blata, od prašine, i telo je stvoreno za besmrtni Život Večni. Svaki od nas mnogo puta u toku dana, svaki hrišćanin čitajući Vjeruju, ispoveda: Čekam vaskrsenje mrtvih. Veli Gospodu: Ja znam, ja putujem kroz ovaj svet i telo moje prolazi kroz kapiju smrti. I telo će se moje raspasti, duša će ići k Tebi, a telo ostati u zemlji i raspasti se u prah i pepeo. Ali ja znam da će to telo vaskrsnuti, ja Čekam vasksenje mrtvih, jer si Ti telo stvorio za besmrtnost i Život Večni. Eto kakva tajna! Čovek je vrlo važno biće.

Pazi, tvoj put nije samo da pređeš zemlju. Mala je ova zemlja za tebe. Ti si stvoren za besmrtni Život Večni, ti putuješ pravo ka Večnome Životu kroz Strašni Sud, kroz Vaskrsenje iz mrtvih. Možeš vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda, tada, tada ćeš videti kolika je sila bila i koliki je smisao u tim rečima: Čekam vaskrsenje mrtvih. Čekam moje vaskrsenje iz mrtvih, Gospode, a Ti, po velikoj milosti Svojoj, i prašini daješ Život Večni. Tako Sveti Oci Vaseljenskih Sabora javljaju isto Evanđelje da je Gospod Hristos (Vaskrstitelj i Vaskrsnuće naše) ...[14] U tom njegovom Evanđelju je i sila Božanska. Naša vera nije u rečima samo, ne, ne, naša je vera u sili Božjoj, veli Sveti Apostol Pavle[15], u sili Božjoj, u sili koja pobeđuje smrt, sili koja vaskrsava iz mrtvih, sili koja čini čudesa, sili koja pobeđuje i obara svaku laž u ovome svetu, sili koja daje bezbroj pravdi mesto u srcu mom i tvom. Mi ustvari ništa drugo ne radimo nego se borimo za Život Večni. To je prvo Evanđelje Hristovo.

Sveti Apostol piše Apostolu Timoteju, Pavle veliki preko Timoteja piše svima nama, i veli: "Bori se u dobroj borbi vere"[16]. Kakva je to dobra borba vere? Mučite se za Život Večni, boriti se za Život Večni, - eto to je smisao tvog hrišćanskog života na zemlji. Nikad ne zaboravi to. Nikad ne izjednači sebe sa crvom, sa prolaznim moljcem. Sećaj se uvek kao hrišćanin da si stvoren za besmrtni Život Večni i da ti treba da zaradiš Život Večni u ovome svetu, da ceniš Život Večni, da ga zavoliš. Kako - pitaćeš? Pa cela naša sveta vera u Crkvi našoj sastoji se u tome. Daje ti se kroz Krštenje tvoje, kroz Krštenje se oblačiš u Gospoda Hrista[17]. To je ispunjenje celog bića Gospodom Hristom. Eto, šta ti radiš? Dobijaš dušu Gospoda Isusa uz tvoju. A On, On ti donosi Večni Život. On, On ti daje Večni Život. On ti daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu, i ti vaskrsenje već imaš u sebi. Šta da kažemo o Svetome Pričešću, kojim primaš Večni Život, Večnu Pravdu, Večnu Istinu!

Eto, ti kao hrišćanin u ovome svetu živiš samo onim što je večno, i živiš samo radi onoga što je večno. Nama su date večne Svete Tajne i kroz njih sav Gospod, sav Večni Život, sva Večna Istina i Večna Pravda. Ali, tako i mi moramo dati od sebe - šta? Ljubav prema Gospodu Hristu, veru u Njega, molitvu k Njemu, post radi Njega. Eto, to zavisi od mene i od tebe. Pred nama i oko nas je Večni Život. Gospod nam samo to i nudi, a od tebe i od mene zavisi da li ćemo ja i ti usvojiti taj Večni Život. Setite se mladića koji je pristupio Gospodu Hristu sa željom i pitanjem: "Šta da činim da dobijem Život Večni"?[18] Vrši zapovesti Božje - veli Gospod.

Tako i ti, hrišćanine, ako pitaš šta da radiš da dobiješ Život Večni: vrši zapovesti Hristove, vrši zapovesti Jedinog Istinitog Boga u Kome i jeste Večni Život. Ti, držeći svete zapovesti, ustvari unosiš u sebe sve što je Njegovo, svu Njegovu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav. Vera u Njega - šta je to? Vera useljuje Hrista u srca naša. To je napisano u Svetome Evanđelju[19]. Verom se useljuje On, a sa Njim sva Večna Istina. Ti, ti ...[20] Vera i jeste to, sa njom je život u Gospodu Hristu, novi život u Njegovoj Večnoj Pravdi, u Njegovoj Večnoj Istini.

Kao hrišćanin odbacuješ svaku laž od sebe, svaku obmanu, svaku prevaru, svaku nepravdu. Hrišćanine, eto stojiš na molitvi. Šta je to molitva? To je tvoja duhovna veza sa Večnim Gospodom Hristom na Nebu. Ti na zemlji, a gle, duhom si iznad svih Nebesa, kod Njega, Isusa Gospoda. Ti, ti si sjedinio duh svoj molitvom sa Njim i dobijaš od Njega Božanske sile da taj život na zemlji živiš Njegovim Večnim Životom, da još na zemlji živiš Njegovom Večnom Pravdom i Istinom, Njegovom Večnom Ljubavlju i Dobrotom. Gospod je došao u ovaj svet da živimo kroz Njega, da živimo Njime, da živimo radi Njega[21]. Jer se sve sazda kroz Njega i radi Njega, što je na nebu i na zemlji[22].

I mi ljudi, naročito mi hrišćani, mi, mi smo pozvani da sebe pretvorimo u besmrtnike, da budemo jači od smrti, jači od nepravde, jači od svake laži. Zaista ćeš biti jači od svakoga greha koji napada na tebe, jači od svakog đavola, kada si jači od grehova koji jurišaju na tebe. Ali nijedan greh se ne može odbaciti od sebe, nijedan greh se ne može uništiti ako ti Bezgrešni Gospod Hristos ne pomogne preko Svojih Svetitelja. Evo svedoka, evo hiljade i hiljade Svetih Otaca, koji su zaista pobedili greh, sve grehe, sve slasti, sve strasti ovoga sveta, pobedili sve smrti. Jer greh ostane u čoveku i uništava ga kroz smrt. "Kada greh sazri rađa smrt"[23], veli se u Svetom Evanđelju. Tako svaki greh, ako se ne boriš protiv njega, pretvara se u našeg ubicu. I mi kroz greh ustvari postajemo samoubice, samoubice, ubijamo sebe same, uskraćujemo sebi Večni Život. Jer je uvek za greh jedna plata - smrt[24]. I da veru u Gospoda Hrista ...[25] I sam Gospod Hristos je bio između smrti i večnosti, između greha i večnosti. Pazi kako živiš! Bori se da postaneš besmrtan! Pobedi u borbi za Život Večni u ovome svetu, za Večni Život tvoje duše i za pobedu nad večnom smrću. Gospod Hristos daje to kroz Svoju Večnu Istinu, Večnu Pravdu.

Mi kao hrišćani u ovome svetu, nalazimo se u jednoj ogromnoj vojsci, vojsci besmrtnika. Pojedinci iz te vojske su jači od smrti i poslani su da pobede svaku smrt. Naše vojskovođe duhovne, naši duhovni generali to su Svetitelji, Hristonosci, ljudi naoružani sveoružjem Božjim[26], oružjem koje pobeđuje svaki greh, svaku smrt, svaku strast i svakom đavolu odseca glavu. To je oružje Hristovo, oružje koje nose Sveti Oci i daju ga nama, i tebi i meni, idući ispred nas, boreći se za nas, za naše duše.

Gle, kakvo bogatstvo je ostavila Crkva! Svaki dan Svetitelje Božje, te naše vojskovođe, nepobedive vojskovođe, vojskovođe koji satiru sve armije grehova, i smrti, i đavola, u ovome i svakom drugom svetu. Crkva slavi njih. Sutra ćemo slaviti Svetog slavnog Proroka Iliju pobedonosca. Jači je od neba. I zemlja zatvara nebesa kada je on hteo[27]. Kakva sila u čoveku! Otkuda mu? Od Gospoda Hrista. Eto, i te Božanske sile su stalno u Crkvi Hristovoj, oko nas i u nama, kroz Njegove Svetitelje. Od nas se traži jedno: da smireno prizivamo u pomoć sve Božje Svetitelje, da nam pomažu u našem ratovanju i u našoj borbi za Život Večni; da nam pomažu da pobedimo svaki greh koji hoće da nas usmrti, da nas odvoji od Boga. Mi ćemo sigurno u svakoj borbi koju vodimo, danas i noćas i juče i uvek za Život Večni, biti pomagani od svih Svetitelji, a kroz njih od Samog Gospoda Hrista. I sigurno je, brate i sestro, da ćemo pobediti svaku smrt, svaki greh, svakog đavola. I niko te neće moći pobediti ni u ovom ni u onome svetu. Onda si svepobedni pobednik, onda si istiniti hrišćanin, onda si istiniti uživalac Večnoga Života.

Gospod je došao u ovaj svet da svemu da Život Večni, da nijedan koji veruje u Njega ne ostane u smrti[28]. "Koji veruje u mene ima Život Večni"[29], objavljuje Spasitelj. Ima Život Večni, prešao je iz smrti u život[30]. Prešao iz smrti u život. Svaki hrišćanin prelazi iz smrti u život, prvo: kad se krsti, kada se pričešćuje, kada se moli Bogu, kada posti. Sve su to sile, sve su to moći, evanđelske sile, evanđelske moći, koje tebe prenose iz smrti u Život Večni. Da, hrišćanin si, umrla je smrt Vaskrsenjem Gospoda Hrista, pobeđena je smrt.

Svedočanstvo svih Svetih Apostola je svedočanstvo širom Srpske zemlje svih naših Svetitelja i Svetih Mošti njihovih. Pobeđena je smrt i svaki je čovek jači od smrti, jači verom u Gospoda Hrista, Jedinog Pobeditelja smrti, verom koju nam, eto, sačuvaše i predadoše Sveti Bogonosni Oci, kojima neka je čast i slava, a preko njih čast i slava Gospodu Isusu, Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, i Jedinom Istinitom Čovekoljupcu, Koji nam je milionima pobednika smrti darovao i osigurao Život Večni. Zato Njemu slava i hvala kroza sve vekove i kroza sve večnosti. Amin.

Beseda na Preobraženje Gospodnje

1966. godine u manastiru Ćelije



Danas je, braćo, Praznik Svetog Preobraženja. Preobraženje, - šta je to? Šta je na današnji dan Gospod Hristos kazao ljudima? Kakvu istinu? Šta je otkrio njima kroz današnji sveti Praznik? On je danas pokazao da je Bogočovek, On je to danas pokazao na gori Tavoru, preobrazivši se pred učenicima. Lice mu je zasijalo kao sunce i jače od sunca. Haljine su postale bele kao sneg, Apostoli su popadali od te velike Božanske svetlosti, - od čuda, od ove velike i svete tajne.[1]

Gle, On otkriva Svoje Božanstvo! Kazuje da je Bog. On, Koga su ljudi smatrali za Učitelja iz Nazareta, sina Josifa i Marije, drvodelju. Gle, odjedanput pokazuje Sebe kao Boga, i pokazuje da je On u telo Svoje smestio sve Božanske sile, svu Večnu Božansku Istinu, Večni Život, Večnu Pravdu, sva Nebesa. Sav Bog smestio se i stao u malo ljudsko telo. Kakva velika i sveta tajna, braćo! Ali to nije slučajno.

Zašto je Gospod postao čovek? I zašto se Gospod na današnji dan preobrazio! - Da pokaže put nama ljudima. Da je to put našeg tela, našeg malog ljudskog tela, koje često ne smatramo ni za šta. Blato! Da, blato, a u tom blatu živi božanska duša, obraz Božiji, lik Božiji, slika Božija. To je čovek! Čovek je slika Božija na zemlji, obraz Božiji, i Gospod je došao u ovaj svet da se preobrazimo mi ljudi, da preobrazi obraz taj što je u nama ljudima. Šta se desilo sa njim? Gospod nas je stvorio po obrazu Svome, po slici svojoj[2] - a ljudi hrle u greh.

A šta je greh? Greh je crni katran, - greh, to je crna farba pakla! I čovek drži greh u svojoj bogolikoj, bogoobraznoj duši; ustvari zamazuje dušu svoju crnim katranom i gubi lik Božiji, gubi obraz Božiji. Ne vidi se da je čovek božansko biće, ne vidi se da je duša slika Božija, sve je premazano muljem strasti, zemaljskom slasti, katranom, raznim crnilom. Pocrnila je ljudska priroda, pocrnila slika Božija, u čoveku. Čovek je, preko greha, počeo da mala dušu svoju u sliku đavola. Jer greh, braćo moja, uvek jeste slika đavolova. I kad mi volimo greh, kad ga držimo u sebi, mi umesto slike Božije hoćemo sliku đavola u svojoj duši. Mi preko obraza Božijeg što je u nama malamo mračni crni smrdljivi lik đavola.

U divnim crkvenim pesmama veli se da je obraz Božiji u čoveku, slika Božija, istrulela od greha u čoveku. Istrulela od greha u čoveku! Kao da imaš sliku svog pretka, pa od dugog vremena, od buđe, od vlage, pokvarila se, i ti joj ne poznaješ lik, ne poznaješ uopšte. Tako biva i sa dušom ljudskom: istrulio u gresima lik Božiji, obraz Božiji istrulio u gresima, ne poznaje se.

A Gospod došao u ovaj svet da skine taj mulj sa lika Božijeg, sa obraza Božijeg u nama, da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da mu da božanske sile, da svetlošću božanskom opere sliku Božiju što je u duši našoj, i da pokaže: gle Marko, i ti Jovane, i ti Petre, i ti Julijano, pogledaj, ti u duši imaš sliku Božiju, ti si slika Božija na zemlji! Pazi kako živiš! Ti si malo božanstvo u ovome svetu, tebi je Bog dao ono što nijednom stvorenju nije dao.

A šta je to Božije u čoveku, u čemu se izražava? U pameti, umu? Prvo to. Mi smo dobili od Boga um, razum, veliki dar, i naš razum je slika Božijeg razuma. Naš um je slika Božijeg uma; naša volja slobodna je slika Božije volje slobodne; naša dobrota, naša ljubav, sve je to slika Božija. Čovek dobrotom svojom pokazuje tu dobrotu božansku, što je obraz Božiji u duši njegovoj. Čovek, čuvajući tu sliku Božiju, pokazuje da je zaista on poslan u ovaj svet da jedino služi Bogu Koji ga je stvorio bogolikim.

I mi ljudi u ovome svetu - radi čega smo? Radi toga da, eto, očistimo naš um. Um koji je istruleo u gresima, um koji truli u gordosti. Ljudi uobražavaju da su mnogo mudri, mnogo učeni, zaboravljaju na Boga, a to jeste taj strašni greh koji razara um. Bezbožje, nepobožnost, neverje, to znači um čovečiji se pokvario, istruleo, prestao biti slika Božija. A Gospod došao u ovaj svet da obnovi um čovekov; da obraz uma čovečijeg preobrazi, da ga vrati slici Božijoj; da bude pravi obraz Božiji; da u njemu budu božanske, čiste misli.

Srce čovečije. Da, i ono je po slici Božijoj, po obrazu Božijem. Čisti srcem videće Boga - veli Spasitelj[3]. Da, a nečisti srcem koga vide? Đavola! Jer, dok ne očistiš srce svoje ti Boga videti ne možeš. Obično bezbožnici su nečistog srca, i ništa božansko ne vide u sebi. A Gospod došao u ovaj svet i dao nam sva sredstva da očistimo srce svoje od svakoga greha, i da tako čistim srcem, kao čistim okom, vidimo Boga u svetu i u sebi. Boga u svetu oko sebe, i u sebi samom.

Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da sredstva i sile da preobrazimo sebe: ako smo kroz greh postali đavoliki, da postanemo bogoliki. A greh to i čini. Kada se mržnja useli u tvoju dušu, to je strašan mulj ušao u tebe. I kad držiš mržnju u srcu svom, ti gomilaš blato na slici Božijoj što je u tvojoj duši. To čini gordost, to čini psovka, to čini krađa, to čini srebroljublje, to čini pohota, to čini svaki greh, svaka strast. Svi gresi, sve strasti unakazuju lik Božiji što je u duši našoj, unakazuju obraz Božiji što je u nama.

Gospod od nas traži da promenimo sebe. Kako? Svetim vrlinama. Kada gordost pomračuje lik Božiji u čoveku, onda evanđelsko smirenje svetlošću svojom spira sa duše svu gordost. Šta su svete vrline? Šta vera, šta ljubav, šta molitva? To su, braćo moja, Božanske sile, Božanske sile koje se liju iz Sunca našeg, Gospoda Hrista, i te Božanske sile, ti mlazevi Božanske svetlosti peru našu dušu. Kao kad hoćeš da opereš telo, ti ga opereš vodom, tako se duša pere svetlošću božanskom, Svetlošću Božanskom.

Pitaš: gde je ta svetlost? Eto, u veri. Šta vera čini s tobom? Vera u Gospoda Hrista otvara ti i ovaj i onaj svet. Čovek hrišćanin zna da nad njim stoji Večni Život, Carstvo Nebesko. Eto, vera šta čini! A čovek nevernik, čovek bezbožnik, ne vidi ništa iznad sebe, ne vidi onaj svet, ne vidi večnost, ne vidi gore nad njim večno Nebesko Carstvo, da je on pozvan da ide u to Carstvo svojim životom na zemlji. Tako, čovek Hristove vere menja celo biće svoje, postaje i oseća se večan, oseća se besmrtan. A čovek bez vere u Hrista, niti oseća da je besmrtan, niti veruje da je duša besmrtna, a to je najstrašnije zlo koje može snaći čoveka u ovome svetu.

Molitva - kakav mlaz Božanske svetlosti! Kakvi zraci Božanske svetlosti. Molitva tvoja, svetlošću svojom pere dušu tvoju od svakoga greha, od svake strasti i ti se obnavljaš. Sveti Apostol Pavle piše nama hrišćanima i veli: "Svucite staroga čoveka"[4]. A ko je to taj čovek u nama? On veli: Stari čovek u tebi satkan je od tvoje mržnje, pakosti, gordosti, gneva, od srebroljublja, od ogovaranja, od psovki. E, to su te mračne sile koje sačinjavaju starog čoveka, u meni i tebi. I on nam naređuje: "Obucite se u novog čoveka![5]

A kakav je to novi čovek? - Novi čovek je onaj koji sebe, veli sveti Apostol, upodobljava Hristu Bogu, obličju Božijem. Trudi se da dušu svoju uobliči u obličje Gospoda Hrista, Koji je radi toga i postao čovek. I zato veli: Obucite se u novog čoveka! Kako? Kroz svete vrline: ljubav, molitvu, post, smirenost, krotost, trpljenje, time se stvara novi čovek u nama, time se obnavlja lik Božiji u čoveku.

A čovek je u ovom svetu, braćo, zato da ispuni sebe Božanskim silama, da ispuni sebe Bogom. Zato smo stvoreni bogoliki, bogoobrazni. Nas je Gospod poslao i spustio u ovaj svet da i telo i dušu ispunimo Božanstvom, Božanskim silama, da živimo Bogu i Bogom, da zračimo Bogom. Na današnji dan Preobraženja Gospod je pokazao kroz zavesu tela svog da u Njemu živi nepristupačna Božanska Svetlost, Koja je zablistala iz Njega, jače od sunca, kako se veli u Svetom Evanđelju. Tako treba svaki čovek da ispuni sebe Božanskim silama, pomoću svetih vrlina, pomoću Svetih Tajni, kroz sveto Pričešće.

Primaš sveto Pričešće - celoga Boga primaš! Od svetog Pričešća treba da zračiš - čime? Bogom da zračiš; da budeš bogozračan, da liješ Božansku svetlost iz sebe; da progoniš iz sebe svaki greh, a greh je tama, greh je pomračina; da dušu svoju neprekidno pereš Božanskom svetlošću, um svoj da čistiš Božanskom svetlošću svetog Pričešća. Ti ćeš sigurno tako očistiti svoj um da će on liti i točiti iz sebe samo čiste misli, čiste želje srca; operi srce svoje Božanskom svetlošću i ono će da proizvodi iz sebe svete želje, plemenite želje, dobre želje i neće dati mesta rđavim osećanjima i raspoloženjima. Zato bdi nad sobom, trudi se da svaki dan sebe što više ispunjuješ Božanskim silama, Božanskom svetlošću. A to ćeš činiti ako ispunjuješ zapovesti Gospoda Hrista, ako živiš po Njegovom Svetom Evanđelju. Gle, ti si prilično ohol, ponosit, gord; to je mrak, to je pomrčina, to si ti već unakazio lik Božiji u sebi. Prigrli smirenje evanđelsko, puno je svetlosti Božije. Božansko smirenje lije uvek iz sebe Božansku svetlost, i ona pere dušu od strašnih grehova, spasava, takoreći, od pakla, od carovanja đavoljeg, i privodi Bogu.

Današnji Praznik jeste praznik svakog hrišćanina, jeste podsetnik. I još, izvor sile! Mi praznujemo svake godine Sveto Preobraženje - radi čega? Radi sebe, radi nas. Slaveći Gospoda, mi na današnji veliki sveti Praznik dobijamo od Njega Božanske svetlosti, blagodati Božije da sebe zaista preobražavamo neprekidno. A preobražavamo sebe kada čistimo dušu svoju od grehova koji su u nama. Svaki greh, kao što rekoh, to je mala slika đavola, mali lik đavolov. A kad zadržiš greh u duši svojoj ili se, ne daj Bože, zaljubiš u neke grehe, zaljubiš u neke strasti, o! duša tvoja na šta liči onda?! Pogledaj malo bolje, zagledaj se u svoju dušu, tada duša liči na đavola.

Neka bi Gospod svakome od nas dao sile i moći i ljubavi, da čistimo sebe od tog mulja đavolskog, paklenog, da, spasavamo sebe od tog dejstva paklenih sila. U jednoj divnoj crkvenoj molitvi koja se čita pred Sveto Pričešće (danas je čitana), veli se: "Eto, ja sam postao radionica đavolja, srce moje je postalo radionica đavola". Kako to? Kako to, da srce tvoje, brate i sestro, postane radionica đavolja? Greh radi u srcu tvome, - eto, to je radionica đavola! Kad se ne bojiš od tih greha, psuješ recimo, a ne trudiš da se izlečiš od te psovke, od tih gadnih reči, pa ti, ti - šta radiš? Šta radiš? Ti, ti slikaš, malaš lik đavolji u svojoj duši, a pozvan si da ličiš na Boga, da se upodobljavaš Bogu.

Celo Evanđelje Gospoda Hrista, braćo moja, nije ništa drugo nego upodobljavanje Bogu. Veliki Svetitelj Božiji, Sveti Grigorije Niski, veli da je "Hrišćanstvo upodobljavanje čoveka Bogu"[6]. To je sav posao hrišćana na ovome svetu: da činiš sve čime ćeš ličiti na Boga. A Evanđelje nam daje te sile, te mudrosti, te nauke, da zaista sebe preobražavamo iz sile u silu i da upodobljavamo sebe Bogu. I današnji sveti praznik, praznovan i ove godine kao i svake godine, eto izvor je te sile. Da se i mi trudimo da obnovimo svoj lik, koji je istrulio u gresima, obnovimo ga svetim vrlinama, na prvom mestu - pokajanjem.

Gle, pokajanje je divan umetnik, čudesan umetnik koji isteruje iz tebe greh, sve grehe, i mala po duši tvojoj lik Gospoda Hrista, dok ga potpuno ne izmala; dok čovek potpuno hristolik ne postane, a stvoren je da to postane. Gospod mu je dao Svoju silu kad je napuštao (pri Vaznesenju) ovaj svet. Svaka duša ljudska je hristolika. Svaki je čovek hristolik još od rođenja, svaki je čovek hristonosac, pogotovo u Evanđelju Gospoda Hrista. Zato je Gospod došao i postao čovek u ovome svetu, da bi smo i mi, eto, taj lik obnovili u sebi, ispunili ga Božanskim silama, i zračili Bogom, i živeli Bogom u ovom svetu i onom svetu, jer kad živimo evanđeljskom istinom, a evanđelska istina je Božija Istina, Večna Istina, onda i sami postajemo večni. Eto večne slike u tvojoj duši: Božanska Pravda, Božanska Ljubav, sve je to večno. Božanski Večni Život, sve to Gospod daje nama hrišćanima, tebi i meni.

I mi slaveći danas čudesnog Gospoda Hrista, Njegovo Sveto Preobraženje mi, ustvari, slavimo pravog čoveka: jer pravi čovek je samo Gospod Hristos - Bogočovek Hristos. Pravi čovek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogosličan. Pravi čovek je samo onaj koji je telo svoje, dušu svoju ispunio Bogom, Božanskim silama; i koji živi Bogu u ovome svetu, živi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi u onaj svet kao Božiji sin.

Neka Blagi Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola, i svih Svetih pomogne svakome od nas da se oslobodimo od svih naših grehova, svih naših strasti; da pocepamo sve te mračne crne slike, đavolske slike u našoj duši, i da obnovimo lik Božiji, lik Gospoda Hrista; da zračimo Bogom u ovome svetu; da živimo Njemu i u ovom i u onom svetu, slaveći Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Čovekoljubca, Koji je Jedini čoveku dao besmrtnost i Život Večni, dao mu večno blaženstvo kroza sve vekove. Amin.

Beseda na Uspenije Presvete Bogorodice

1974. godine u manastiru Ćelije



Evo, danas praznujemo prvi Praznik, braćo i sestre, praznujemo drugi Uskrs. O prvom Uskrsu vaskrsao je Hristos. A danas je drugi Uskrs, uskrs Presvete Bogomajke, Koja je sa telom uznesena na Nebo.

Danas se Ona upokojila, kao što se ljudi upokojavaju. Ali, kada su Je svi Apostoli ispratili i sahranili, na pogrebu Presvete Bogomajke nije bio, po promislu Božijem, Sveti Apostol Toma. Kad je posle tri dana došao, on izjavi želju da hoće da celiva grob i svete mošti Bogorodice. Kad su otišli na grob i otvorili ga, oni su videli da tela Presvete Bogomajke nema. Telo je Njeno Gospod uzneo na Nebo. To se pokazalo istoga dana, jer se Presveta Bogomajka predveče javila svima Apostolima i objavila da je Ona otišla Sinu Svome, iznad svih Nebesa.

Tako je, Prva posle Gospoda Hrista, Bogomajka i Bogorodica, doživela tu najveću radost da se uznese sa telom i da vaskrsne sa telom, kao što je Sin Njen vaskrsao. Time je Ona pokazala ono što je Gospod hteo Svojim Vaskrsenjem. To jest, da je On na ovoj zemlji vaskrsao iz mrtvih, vaskrsao telo Svoje, da bi pokazao da ćemo mi vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda. Još jedan dokaz toga jeste i današnji veliki Praznik, kada je telo Presvete Bogomajke uzneseno iznad svih Nebesa. To je put naš, to je put svakoga čoveka.

Ono što je Gospod Hristos doživljavao u ovome svetu, i činio, On je to sve radi nas činio, da bismo i mi činili za Njim. On je došao u ovaj svet da bi nas sjedinio sa Sobom, da nam da Život Večni, da nam da Istinu Večnu, da nam da Pravdu Večnu, da nam da Ljubav Večnu, da nam da Nebesko Evanđelje. Jer isto Evanđelje važi i za Anđele na Nebu i za ljude na Zemlji. Istina Božija, večna i besmrtna, važi i za Anđele na Nebu i za ljude na Zemlji. Tako, Pravda Božija ista je Anđelima, i nju je doneo Gospod Hristos na zemlju. Dobro Božije,

Ljubav Božija, sve što je Božije, Gospod Hristos je doneo pošto je postao čovek. A On je postao čovek blagodareći Prečistoj Bogomajci, Koja Ga je rodila na spasenje svih nas. I postala time najveća Zastupnica sviju nas. I roda ljudskog Zastupnica i Pomoćnica. Jer, šta Ona pokazuje? Pokazuje da je Gospod Hristos, Bog Istiniti i Čovek Istiniti, došao u ovaj svet da nam da Život Večni, da nam da Istinu Večnu, da nam da Pravdu Večnu. Zato je On najneophodniji i najpotrebniji ljudskome biću.

Čuli ste danas Sveto Evanđelje Presvete Bogorodice. Kad je Gospod došao u dom svojih prijatelja, Lazara i njegovih sestara[1], Gospod je kao i uvek učio prisutne Božanskim istinama. Tada je mlađa sestra Marija sela kod nogu Isusovih i slušala besedu Njegovu. A Marta domaćica, starija sestra, trudila se da bolje dočeka Spasitelja, da bolje pripremi nešto za ručak. I Marta žureći ...[2] i reče: "Gospode, reci mojoj sestri da mi pomogne. Eto, ja sam u velikom poslu. A On joj reče: Marta, Marta, brineš za mnogo, ali je samo jedno potrebno. Samo je jedno potrebno"[3]. To je - šta? Biti u veri Gospoda Isusa Hrista i slušati zapovesti Njegove i slušati pouke Njegove. "Marija je dobri deo izabrala", reče Spasitelj[4], to što je jedino Potrebno čovečijem biću u svima svetovima. Da veruje u Jedinog Istinitog Boga i da živi po Njegovim zapovestima, to jeJedino Potrebno svakome ljudskom biću. To nam pokazuje današnje Sveto Evanđelje Presvete Bogomajke.

Jer, i nama treba vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda. I nama treba izaći sa telom koje je danas sa nama, da se i ono očisti i vaskrsne u Život Večni. To će se nesumnjivo zbiti, dokaz je eto to što je Gospod vaskrsao telom, i živi sa telom na Nebu, i iznad svih Nebesa. I da se to isto desilo sa Presvetom Bogomajkom, i Ona živi na Nebu, i iznad svih Nebesa. Jer, Ona je prva ispunila Evanđelje Gospoda Hrista. Presveta Bogomajka rodivši nam Spasitelja, sve je Njegove zapovesti ispunila na zemlji[5] i tako pokazala primer svima ljudima da i mi to isto činimo. Ne samo to, Ona svakome daje silu i moć, ko Joj se obraća i izvršuje zapovesti Gospoda Hrista.

Danas je veliki i Sveti Praznik. Pun je sile Gospodnje, pun je blagodati Božije. Blagodati koja je potrebna svakome od nas da možemo vršiti i ispunjavati zapovesti Gospodnje. A te zapovesti su sila za nas, one su besmrtnost za nas. To su Božanske sile koje unosimo u sebe, da i mi možemo ovde na zemlji početi živeti Večnim Životom, Nebeskim Životom.

I Presveta Bogomajka pokazuje kroz bezbroj čudesa, da je Ona zaista Prva posle Gospoda Hrista Zaštitnica roda ljudskog, i da sve što biva u Crkvi biva preko Nje. Ona nam je Boga rodila i time dala sva nebeska blaga, sve nebeske vrednosti. Zato, veli jedan Sveti Otac, sve darove koje nam je Gospod Hristos doneo, On nam je dao preko Presvete Bogomajke, preko Presvete Bogorodice. I nama su potrebni ti darovi, darovi života, potrebna Istina Božija, Pravda Božija, Dobro Božije, Ljubav Božija, sve nam je to potrebno. A mi sve to dobijamo od Gospoda preko Presvete Bogomajke, Koja se za nas moli i Koja izmoljuje od Njega sve Njegove Božanske darove za svako ljudsko biće koje se Njoj obraća za pomoć.

Neka bi Ona posredovala između nas i Božanskog Sina Svog, i darovala Božanske sile koje su potrebne za pobožan život u ovome svetu[6], i za Večni Život u onome svetu. A naš život počinje ovde na zemlji da se produži kroza sve vekove. Neka bi nas Presveta Bogomajka vodila i rukovodila celog života našeg, i izvela iz ovoga sveta, i uvela u onaj svet, u Carstvo, u Večno Carstvo Sina Svog, da bismo i mi nedostojni mogli slaviti Čudesnog Sina Njenog Gospoda i Boga i Spasa našeg Hrista, i Nju uvek imati za svoga Vođu u svima svetovima i životima. Amin.

Beseda na Sabor Srba Svetitelja

(poslednja nedelja u avgustu)

1973. godine u manastiru Ćelije



Duša često zaspala u gresima. A oko nas, iznad nas bruji blagovest Gospoda Hrista: "Hajdete, sve je gotovo"[1]. Carstvo je Nebesko sišlo na zemlju jer je Bog sišao na zemlju. Gospod Hristos je postao čovek, i gle Carstvo Nebesko spustilo se na zemlju.[2] A vi ljudi, vi spavate mrtvim snom greha! "Hajdete, sve je gotovo"...

Spasitelj zove svakog čoveka kroz današnje Sveto Evanđelje, i mene i tebe, brate i sestro. Šta je to gotovo, Gospode, šta si to nama spremio, šta si to doneo nama kada si kao Bog sišao na zemlju i postao smerni čovek? - Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život, doneo sam vama ljudima na zemlji. Eto radi toga sam došao, to i jeste Carstvo Nebesko, to i jeste Carstvo Božje, dobiti Život Večni, pobediti smrt, pobediti greh, pobediti đavola, eto radi toga sam ja došao u ovaj svet.

A ljudi, šta rade ljudi? Gospod zove na Veliku gozbu, na najveću Gozbu, zove u Carstvo Nebesko, a Spasitelj sa tugom veli u svojoj današnjoj priči: Ali zvanice ne hteše doći! Onaj otide u polje svoje, onaj otide trgovini svojoj[3]. Ljudi se zagnjurili u zemaljske poslove, ljudi se zagnjurili u zemlju, u njive svoje, u kal svoj, ne dižu oči svoje k Nebu i ne vide da je Bog došao u ovaj svet da im da Carstvo Nebesko, da im da Večni Život, da im da Večnu Pravdu, da im da Večnu Istinu. Jedan "ode u polje svoje, drugi trgovini svojoj". Ali, to nije sve. Ljudi, kako se odazivaju Gospodu koji ih zove u Carstvo Nebesko? Bog im šalje, pored Sebe, još mnoge sluge Svoje, šalje Svetitelje Svoje, šalje Apostole, Mučenike, Čudotvorce da pozivaju ljude u Carstvo Nebesko, i svaki od njih veli: "Hajdete, sve je gotovo".

Čoveče, što stojiš, što spavaš u blatu tela svog? Otvori oči duše svoje. Bog je došao u ovaj svet radi tebe. Hajde, hajde u Carstvo Nebesko, hajde u Život Večni. Hajde, pobedi smrt što je u tebi. Svaki greh koji je u tebi, to je smrt tvoja. Pobedi to, zbog toga je došao Gospod i daje ti sile. Pobedivši greh ti pobeđuješ đavola, jer greh i jeste sila đavolja, sila kojom đavo sablažnjava čoveka i vezuje ga i okiva. A šta uradiše ljudi sa tim sinovima Božjim? "Oni ih izružiše, veli Spasitelj, a neke pobiše"[4]. Tako rade ljudi sa Pravednicima Božjim.

Gle, danas mi slavimo Srpske Svetitelje, svedoke ovog Svetog Evanđelja Hristovog. Divni Svetitelji naši, od Svetoga Save do današnjega dana, svi se oni odazvaše pozivu Gospoda Hrista: "Hajdete, Carstvo Nebesko je Gotovo, došlo je, uđite u njega". I divni Svetitelji Srpski uđoše u njega da bi i nas, sve Srbe, poveli u to čudesno, u to besprekidno slavlje Gospodnje. I svi naši Svetitelji svedoče da da je zaista Gospod došao u ovaj svet, došao je da čoveka vaskrsne iz svih njegovih grehova, vaskrsne iz svih njegovih smrti. Jer svaki greh je mala smrt, svaki greh je mali grob. U svima njima duša naša mrtvuje, a Gospod je došao da nas vaskrsne iz mrtvih. Svetitelji Srpski, vaskrsavajući sebe iz svih svojih grehova, pobeđujući sve grehe i sve strasti, očistili su sebe i služili Gospodu i stekli Život Večni još na zemlji, stekli Istinu Večnu, Pravdu Večnu i to dali Srpskome rodu, otvorili Carstvo Nebesko za Srpski rod i narod. Setite se Svetoga Kneza, velikoga Cara Lazara na Kosovu. Šta je uradio? On se opredelio za Carstvo Nebesko i ceo narod sa njim, sav Srpski narod, pričestivši se, ispunivši sebe Gospodom Hristom, pošao je na veliku golgotsku žrtvu kosovsku, i položio život svoj za Nebesko Carstvo, za Istinu Večnu, za Pravdu Večnu, za Život Večni. To su nam dali naši veliki Sveti carevi i kraljevi. Odazvali se Gospodu Hristu.

A mi Srbi današnji, šta mi danas radimo? Mi postupamo ko one rđave sluge Božje. Mi progonimo iz duša svojih i sa zemlje svoje Svetitelje svoje. Ko se danas drži Svetoga Save, ko se danas drži Svetitelja Srpskih, ko ide za njima, ko služi njima od Srba, nesrećnih Srba?

Gle, i ovo je njihova zadužbina, Svetog kralja Dragutina i sve srpske velike obitelji, svi veliki manastiri su nam od tih velikih Svetitelja Božjih ostali. Radi čega? Da mi u njima, vođeni Srpskim Svetiteljima, i sami steknemo Carstvo Nebesko, jer Crkva Božja na zemlji jeste Carstvo Nebesko. A mi, šta radimo? "Onaj ode u polje svoje, onaj trgovini svojoj". Zašto su svete zadužbine svetih careva i kraljeva pravljene? Šta se dešava? Oni, oni odbacuju Gospoda Hrista, oni odlaze u polja svoja, u trgovine svoje, da zarade! Niko ne misli na dušu, malo ko misli na dušu. Amovi pritisli dušu. A sutra, kada smrt zakuca na kapiju srca mog i tvog, šta će biti sa nama, kuda ćemo? Odbacili smo na zemlji Carstvo Nebesko. Naš put, strašan i širok put, jeste put u pakao.

"Sve je gotovo", Gospod neprekidno glasi kroz Svoje Svetitelje Srpske, poziva svakog Srbina i sav Srpski rod u Carstvo Nebesko, a koliko se njih odreklo Gospoda Hrista, koliko?

Neka se Blagi Gospod preko Svetitelja Srpskih smiluje na nas nesrećne savremene Srbe, neka nas podigne iz naših grobova da se setimo Boga, da se setimo duše svoje, da se setimo da smo besmrtni i večni, da nam valja izići iz ovog sveta dušom i ići u onaj svet pred lice Gospodnje.

Ispovediti sve, sav život svoj. Teško nama, teško nama ako smo se na zemlji odricali Gospoda Hrista, ako nismo služili - a nismo Mu služili - Gospoda Hrista; ako nismo brinuli o svojoj duši, o duši svoje dece, svojih bližnjih, svojih prijatelja. Šta nam ostaje?

Kad je Gospod bio sa slugama, sa ljudima koji su došli na gozbu, oni su bili obučeni, kako se veli, "u svadbeno ruho"[5], u svečano ruho oni su bili obučeni. Šta to znači? To znači da svaki od nas kad se krsti dobija celog Gospoda Hrista, dobija svečano večno ruho, božansko ruho dobija na sebe. Obukao se u sjaj i veličanstvo Božje[6]. Ali posle, u životu, on odbaci tu veliku blagodat Božju, veliki dar Božji, oda se gresima i strastima i podere tu svečanu odeću, pocepa je i ona je prestala da bude svadbena odeća, prestala da bude odeća Nebeskog Carstva, i on sav u ritama grehova i strasti. I - Car dolazi, Car Carstva Nebeskog, i gleda: Jesi li došao neobučen[7]: Jesi li držao Večnu Istinu i Pravdu u svetu i na zemlji? Gle, na tebi je poderana odeća Svetoga Krštenja, ti nisi služio Gospodu, samo si po imenu bio hrišćanin. "Uzmite ovoga slugu", koji je došao tako neobučen na ovu veliku Nebesku gozbu, i ruži je i sramoti je i prlja je, "i bacite Ga u tamu najkrajnju, onda će biti plač i škrgut zuba"[8]. Gle, sluga nije protestvovao, nije ništa rekao na tu reč Carevu, jer je bespomoćan i oseća da je Car u pravu.

Tako i mi, braćo, ako na ovoj zemlji odbacujemo Istinu Božju, Istinu Hristovu, Njegove zapovesti, ako odbacujemo molitvu, post, ako se ne držimo ljubavi prema bližnjima, ako nismo milostivi, ne sećamo se sirotinje, teško nama! Proterali smo blagodat Krštenja Svetoga. Kad izađe duša iz tela i krene u nebeski svet i dođe pred lice Božje, očekuju nas strašne reči: "Uzmite ovog lenjog slugu i bacite u tamu najkrajnju, tamo će biti plač i škrgut zuba", jer se na zemlji nije setio Pravde moje i Večnosti moje, nije se setio Istine moje, ona mu ni ovde nije potrebna. Vodite ga u carstvo kome je on služio, carstvo slasti grehovnih i strasti.

Neka bi Blagi Gospod, preko Srpskih Svetitelja pokajao Srpski narod, u celini ga pokajao da nađe svoj put u Carstvo Nebesko. A naći će ga idući za svim svojim Svetiteljima, ako sluša njihove naredbe, njihove zanovesti, jer za sve njih, braćo moja, važila je jedna velika i Sveta Istina: Sveto Evanđelje Hristovo. Oni su živeli po jednome pravilu: sve za Hrista, Hrista ni za šta! I mi, ako hoćemo da budemo dostojni Srbi, dostojni potomci tako slavnih i večnih Srba, onda da odbacimo u sebi svaki greh, da prigrlimo Evanđelje Gospoda Hrista i spasavamo sebe od svakoga greha, vođeni i rukovođeni divnim Svetiteljima Srpskim, na čelu sa Svetim Savom. Amin.

Beseda 1. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja

1964. godine u manastiru Ćelije[1]



U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Danas, danas je mali Veliki Petak, drugi Veliki Petak. Jer, danas je pogubljen Najveći između svih rođenih od žena - Sveti Jovan Krstitelj i Preteča Gospodnji. Na Veliki Petak ljudi su Boga ubili, Boga raspeli. Na današnji sveti veliki Praznik ljudi su ubili najvećeg čoveka. Najvećeg, to kažem ne ja. Šta će moje pohvale velikom i slavnom Preteči Gospodnjem, koga su usta Gospodnja pohvalila više nego ikoga od ljudi, više nego ikoga od Apostola, od Anđela, od Proroka, od Pravednika, od mudraca. Jer su usta Gospodnja izrekla za njega: "Ovo je Najveći između svih rođenih od žena"[2]. Nema veće pohvale u ovome svetu.

I zato je današnji dan mali Veliki Petak. Gle, bezumni ljudi ubili su najvećeg Pravednika. Smeta im? Da, smeta razvratnom caru Irodu i razbludnoj Irodijadi. Pravda Božija i Istina Božija smeta bezakonicima, smeta ubogim grešnicima, smeta svima opijenim raznim strastima. Gle, zar i danas hristoborci ne viču: Raspni ga, raspni! Zar i danas hristoborci ne traže glavu Isusa iz Nazareta? Njegovu glavu traže, a kamoli glavu Jovana Krstitelja.

Šta je to? Da li se ovaj svet pretvorio u ludnicu? Ljudi neće Boga, neće najvećeg Pravednika u ovome svetu. Koga hoćete? Koga želite? Čime ćete Hrista zameniti? Čime Svetog Jovana Krstitelja? Sobom!? O! moljci, o! komarci smrtni! Da, ljudi kada polude od gordosti, kada polude od samoljublja, onda im ne treba Bog, onda im ne treba Pravda Božija. Oni sebe proglašavaju za bogove. Oni svoju malu lažnu istinicu predlažu za veliku istinu, spasonosnu istinu. Oni svoje male zemaljske, gubave pravde, proglašavaju za najveće pravde: Hristove Pravde ne treba nam. Božije Pravde mi nećemo! Da, ljudi slepi umom, slepi dušom, ne vide, i neće da vide, da u ovom svetu čovek, pravi čovek, ne može da izdrži bez Boga. Zašto? Pa zato što je ovaj svet pun Iroda, pun fariseja. Irodi traže glavu Jovana Krstitelja, Irodi traže glave svih pravednika zemaljskih, a fariseji, a lažni književnici, a lažni mudraci ovoga sveta, traže smrt Bogočoveka Hrista.

Da, današnji Praznik - drugi Veliki Petak. Zašto? Zato, što nema većeg zločina, osim zločina učinjenog na dan Velikog Petka, od zločina današnjeg dana, kada je Irod pogubio Najvećeg između rođenih od žena. Zašto je Spasitelj tako uzveličao Svetoga velikog Jovana Krstitelja kao nikoga od ljudi? Zašto? Zato, braćo, što je Sveti Preteča u sebi, u ličnosti svojoj, oličavao sve vrline neba, sve vrline svih Proroka, svih Apostola, svih Mučenika, svih Anđela Nebeskih, svih Ispovednika. Gle, danas mi proslavljamo pogibiju, posečenje prvog Apostola među svetim Apostolima. Jer Preteča Gospodnji, prvi je bio poslan od Boga, da vidi i objavi svetu Spasitelja sveta. Daleko pre Apostola Petra, pre Apostola Natanaila, pre ikoga, on je pokazao i objavio svetu Boga Koji se ovaplotio i javio kao Gospod Isus Hristos. Prvi Apostol, koji je ugledao Duha Svetoga gde silazi s neba na Gospoda Isusa kada se krštavao u Jordanu, i objavljuje Njega kao Sina Božijeg i Spasitelja svetu. On, on i prvi Evanđelist među Evanđelistima. On je prvi objavio svetu i ukazao na Nosioca svih glavnih vesti za rod ljudski, na Gospoda Hrista.

Sam Gospod Hristos - eto Evanđelja Neba i zemlje, Evanđelja Božijeg za ljude u ovome svetu. - "Gle, Jagnje Božje koje uzima grehe sveta pa sebe!"[3] Celo Evanđelje Sveti Preteča je sažeo u nekoliko reči.

Kad je pogledao na istok, on je celom rodu ljudskom od Adama do današnjega dana govorio: Lokajte se jer se približi Carstvo Nebesko[4]. Carstvo Nebesko? - Evo Njega - Isusa Boga s Neba. U Njemu je Carstvo Nebesko. Kad se okrenuo na zapad, i pogledao" ljude potopljene gresima i smrću, on je i njima doviknuo: "Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko" . Kad je pogledao na sever i jug, isti ljudi, svi robovi greha, robovi smrti, robovi demona. Svima je doviknuo jedno slavno i sveto i spasonosno Evanđelje: Ljudi, "Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko". Takav je silan Evanđelist, takav je!

Kad je Gospod počeo propoved Svoga Evanđelja, jednu moćnu propoved, On je te reči uzeo kao početak i svršetak Svog Evanđelja: "I poče Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko"[5]. Gle, zato je Sveti Preteča prvi Evanđelist među Evanđelistima Hristovim.

Danas, danas su ljudi osetili Anđela u telu, zemaljskog Anđela i Nebeskog čoveka - Svetog Jovana Krstitelja. Ne samo Prorok starozavetni nazvao je Preteču Anđelom Gospodnjim, nego je i Sam Gospod rekao da je to "Anđeo koji je poslat pred Njim, da Mu pripremi put"[6]. Ne samo Prorok, rekao je Spasitelj za Krstitelja, nego i više od Proroka - Anđeo Gospodnji. I njega, njega ljudi neće, gone ga iz ovoga sveta! Tako je Sveti Preteča, ustvari, prvi Anđeo u telu, među kasnijim mnogobrojnim Anđelima u telu, Svetiteljima Božjim, koji su na zemlji živeli kao Anđeli Nebeski, i bili na zemlji Anđeli, a na nebu ostali ljudi Božji, ljudi sveti.

Danas, danas mi proslavljamo veliki Praznik prvog među novozavetnim Prorocima. Svetog Proroka Novozavetnog. Gle, on je objavio svetu da se Gospod Hristos javlja svetu ne samo kao Spasitelj, nego kao i Osvetitelj, i kao Sudija sveta. U Njegovoj ruci je i sekira i lopata: Očistiće Gospod Gumno zemaljsko i na dan Strašnoga Suda, i ovejaće plevu od pšenice, pravednike od nepravednika[7]. Sve je to sagledao veliki i slavni Prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji. Zato danas i slavimo njega kao svetog Proroka Novozavetnog, ubijenog od zločestivog i zlotvornog Cara Iroda

Još je Sveti Preteča dobio potvrdu Gospodnju, da je Najveći između rođenih od žena zato, što je on prvi Novozavetni Mučenik među svima Svetim Mučenicima. - Gle, kako je on postradao za Pravdu Božju u ovome svetu! Radosno postradao! Veli se u današnjoj glavnoj crkvenoj pesmi i molitvi njemu, da je on radujući se otišao u smrt: "i postradao, radujući se"[8]. I time postao prvi primer i prvi nadahnitelj svih Svetih Novozavetnih Mučenika od Prvomučenika Stefana do današnjega dana. Svi Sveti Mučenici idu u smrt radujući se za Gospoda Hrista, idu u smrt jer znaju da ih smrt ne može zadržati svojim okovima, znajući da je smrt samo kapija, otvorena kapija u Carstvo Nebesko za njihove svete duše. Kako ćeš inače, brate i sestro, objasniti radost Svetog Georgija Velikomučenika, kada mu kidaju telo, na točku kosti kidaju, a on kliče od radosti Gospodu, jer vidi Njega, vidi Anđele Božije gde stoje oko Njega, i Anđeli zaustavljaju točak. Gle, kakva radost u tim strašnim mukama! I Sveti Velikomučenik staje čitav i zdrav pred bezbožnim carem Dioklecijanom. Taj prvi pronalazač radosti svete u mučeništvu jeste slavni Sveti Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan.

Mi danas isto tako proslavljamo i prvog Ispovednika Evanđelskog i hrišćanskog, prvog Ispovednika Božjeg u ovome svetu novozavetnom. Gle, on je neustrašivo u oči govorio i ispovedao Istinu Božju: Care, "Ti ne možeš imati žene brata svoga", živog brata svog[9]. Oteo si ženu bratu svome. Svi zakoni neba i zemlje su protiv tebe. I ja, ja ti govorim te zakone neba i zemlje, jer sam zato poslan. Care, ti ne možeš imati žene brata svoga. Neustrašiv kao besmrtni lav. Neustrašiv kao Heruvim u telu. Eto, to je prvi Ispovednik Hristove vere, a za njim rojevi, jata slavnih Ispovednika Hristovih u ovome svetu. Ispovednika, koji ispovedaju za sav svet, za istok i zapad i sever i jug: da je Gospod Hristos Jedini Istiniti Bog u svima svetovima. Nasuprot svima gonjenjima, svima lažima onih koji se sile protiv Hrista u ovome svetu. Nasuprot svima jeresima, nasuprot svima bogoborcima, nasuprot svima hristoborcima, neustrašivi svepobednici, bezbroj njih, počev od Svetog Preteče do današnjega dana. Tu istinu javljaju i objavljuju svima svetovima: Hristos pre svega i iznad svega! On, Jedini Istiniti Bog. Vi, vi lažni bogovi, maske, maske, ružne i gadne maske lažnih bogova, sklanjajte se! Duši ljudskoj u ovome zemaljskom svetu potreban je Istiniti Bog. Ko ste vi samozvanci? Ko? U grobove, u hiljadu smrti vi sami sebe vučete, i vi hoćete da Gospoda Hrista zamenite? Kako ste bedni, kako smešni? Avaj, nikome se ceo pakao tako ne smeje kao vama. Kikoću se demoni oko vas, a vi ih ne čujete, a mi ih čujemo. Mi hrišćani.

Da, Sveti Krstitelj prvi Ispovednik hrišćanski, a za njim kao za čelnikom, jata i jata slavnih Ispovednika Hristovih u ovome svetu.

Braćo moja, velika se tajna snuje kroz ovaj Praznik, velika se tajna Božja tka na tkivu današnjega Praznika. Čuli ste iz Svetoga Evanđelja današnjega: Učenici javljaju Spasitelju da je Preteča posečen[10]. Umukla su usta koja su objavila svetu Tebe, Gospode! (Ava plače)[11]. Šta sad? Ko smo mi prema Tvome velikom Krstitelju? Spasitelj ćuti. Što je najneobičnije, poziva Učenike Svoje i odlazi u pusto mesto[12]. Šta je to? Zar Gospod beži, zar On beži od Iroda? Gle, On Svemilostivi Čudotvorac, gledajući onu jadnu majku udovicu, vaskrsnuo je njenog neznatnog sina[13]. Ali time ne neznatnog njemu ni njoj. A gle, Gospode, Preteča Tvoj leži mrtav, pogubljen; zašto njega ne vaskrsneš? Ti se vaskrsao kćer nekog kapetana Jaira[14]. A gle, onaj za kog si ti rekao da je Najveći između rođenih od žena, posečen je od zlotvora cara. Gospode, brani Pravdu Svoju, brani Tvoga prvog Apostola, brani Svoga prvog Mučenika, prvog Evanđelista, prvog Anđela, prvog Proroka, prvog Ispovednika. Vaskrsni njega! Spasitelj ćuti, odlazi u pusto mesto, i moli se Bogu. Zašto, Gospode?

Zato, što Sveti Preteča treba da bude prvi Apostol i u paklu, u carstvu smrti, kuda su otišle sve duše svih ljudi od Adama do dolaska Spasitelja u ovaj svet. U tom carstvu smrti, koje se naziva ad, to jest mesto nevidljivo u kome niko nikoga ne vidi, mrak, u tom carstvu smrti bili su svi, i pravednici i nepravednici, i svi starozavetni ljudi do dolaska Gospoda Hrista. Greh ljudski uveo je smrt u ovaj zemaljski svet, smrt među ljude. I carstvo smrti bilo je jedino obitalište duša ljudskih posle njihove telesne smrti u ovome svetu. Preteča, treba da bude Preteča i u paklu i u carstvu smrti, da i tamo objavi dušama svih ljudi: Gle, došao je na zemlju Onaj Koga ste vi očekivali, i Koga ste vi čeznuli da vidite. Vi, pravednici, svi: Mojsije, Avrame, Davide, svi Sveti Proroci i Pravednici. Evo, došao je na zemlju kao čovek, došao kao Spasitelj, i čini takva znamenja i čudesa, kakva vi svi zajedno Proroci nikada videli niste. Pogled Njegov isceljuje od svih bolesti. Reč Njegova vaskrsava iz svih smrti. Glas Njegov izgoni đavole iz svih ljudskih bića. Zaista je došao Spasitelj sveta na zemlju, Gospod Hristos. I evo, ja dolazim pred Njim i ispred Njega da i vama objavim tu Preblagu vest, tu Radosnu vest: Doći će On i k vama ovde. Kroz kratko vreme doći će, i vi ćete Njega videti. Vi ćete videti kakva je Njegova duša čovečanska, sva puna Boga, i blista beskrajnim suncima.[15]

I javio se Sveti Preteča u carstvu smrti kao prvi Evanđelist, da objavi Evanđelje Hristovo svima dušama u carstvu smrti. Javio se svima njima i kao prvi Mučenik, da pokaže kako će za Istinitog Boga, Gospoda Hrista, Spasitelja sveta, ljudi radosno ići u smrt sve dok ne bude smrt savladana i pobeđena. Neće se bojati smrti, jer će biti jači od smrti. Gospod će dati pobedu nad smrću tela, vaskrsenjem Svojim sa telom. I ušao je slavni Preteča u carstvo smrti kao Preteča svih istinskih Ispovednika Hristovih u svetu, kao Preteča svih istinskih Proroka u svetu, da objavi svima dušama u carstvu smrti: Eto, smrt je pobeđena, demoni pobeđeni, carstvo smrti biće razrušeno kad se Gospod javi ovde kroz kratko vreme. I vi ćete biti izvedeni iz ovog užasa u Nebeske radosti, i Nebeske svetove.

Zato je Gospod ćutao, zato Gospod nije vaskrsao onoga za koga je rekao da je Najveći između rođenih od žena. Trebalo je da on svrši svoj apostolski, svoj evanđelski posao, svoj mučenički posao, svoj ispovednički posao u paklu, u carstvu smrti.

I eto, zato je današnji dan, dan za nas hrišćane, kao drugi Petak, Veliki Petak. Ali, kao što za Spasitelja posle Velikog Petka dolazi vaskrsenje, tako i Preteča radosno umire, ulazi u smrt, jer vidi pobedu nad smrću, jer zna da Gospod i njemu osigurava Večni Život i Vaskrsenje iz mrtvih na dan Strašnoga Suda.

Kad je kroz šest meseci Gospod bio raspet, On je sišao u pakao, u ad, u carstvo smrti sa Svojim čovečanskom dušom. Telo mu je ležalo u grobu, On je dušom Svojom punom Boga sišao u carstvo smrti. Gle, kakvo je to bilo iznenađenje za sve duše svih ljudi u carstvu smrti, kada su ugledali Boga u duši čovekovoj, kako blista jače od svih sunaca koje mi ljudi možemo zamisliti. Ko ne bi poverovao u Njega, ko? Kada se On javlja tako pun Večne Istine, Večnog Života, Večne Pravde, u carstvo smrti. Javlja se kao Pobednik smrti. I pošto carstvo smrti nije moglo da drži Boga, koji je bio u duši Isusovoj, da drži Boga u svojim rukama, raspalo se carstvo smrti od Božanstva Hristovog, od duše Njegove presvete, u kojoj je bio sav Bog. I Gospod je izveo iz carstva smrti sve, koji su poverovali Preteči pre toga i poverovali u Gospoda Hrista da je On zaista Istiniti Bog u svima svetovima. Izveo ih je Gospod i uveo u Carstvo Nebesko. Eto zašto Gospod Hristos nije vaskrsao Svetog Jovana Preteču i Krstitelja.

Mi danas, slaveći ovog velikog i slavnog prvog Apostola, prvog Mučenika, prvog Evanđelista i Preteču svih istinskih hrišćana kroz vekove, mi se klanjamo njegovom stradanju radosnom za Istinu Hristovu, i njegovom svetom Evanđelju, i svetom Apostolstvu i svetom Mučeništvu. Gle, dve hiljade godina, on, koji je dopustio da ga bezakoni car poseče, čini bezbrojna čudesa kroz zemaljski svet živeći pored Gospoda Hrista u ovome svetu. Dve hiljade godina on čudotvori neprestano po svima dušama koje mu se obraćaju molitvama.

Gle, brate i sestro, kada si u nekoj velikoj muci, obrati se tom prvom Apostolu Hristovom, i pomoći će ti u svim tvojim teškoćama. Kada si u kakvoj velikoj nevolji, obrati se tom prvom Evanđelistu. Ma kakve gorčine bile u tvojoj duši, on će ih zasladiti Blagim vestima Hristovim, koje će ti tajanstveno poslati iz onog sveta u dušu tvoju namučenu. I kada si u iskušenjima i strahotama ovog zemaljskog života, ti pribegni njemu, Svetom Ispovedniku, kaži mu srce svoje, ispričaj mu dušu svoju, i budi uveren - on će na tajanstven božanski način sići u dušu tvoju i spasti te, i izbaviti od svih iskušenja i nevolja. Ali, ako treba da postradaš za Gospoda Hrista u ovome svetu, na tebe navaljuju ljudi sa svih strana, bezbožnici i hristoborci, hoće da te unište ako si Hristov, hoće da ućutkaju usta koja govore o Hristu, ti se onda seti njega, prvog Mučenika, zavapi k Njemu: O, sveti Mučeniče, prvi Mučeniče evanđelski Hristov, pohitaj mi u pomoć! Daj mi da i ja umrem za Gospoda Hrista, da ostavim telo, kao prolazno odelo, i da krenem u Carstvo Hristovo, kroz sveti mučenički put! I on će umoliti Gospoda da i ti uđeš u red svetitelja.

Tako, današnji mali Veliki Petak pretvara se za nas u veliku uskršnju radost. Petak mali a Veliki Uskrs, - Uskrs za sve hrišćane svih vekova. I za nas danas, i za mene i za tebe, za svakog današnjeg hrišćanina, gle, današnji Veliki Petak je u isto vreme i Uskrs, jer mi, mi slavimo večno živog na nebesima Svetog Jovana Krstitelja Gospodnjeg. Kako je pobedio smrt nanesenu mu od Iroda, jurišao je na Nebeski svet, da bude prvi posle Bogomajke pored Gospoda Hrista. Videli ste ikonu takozvanu ,Deisis", tojest Moljenje: Gospod sedi na prestolu slave - Car Nebeski, s desne strane Njega - Presveta Bogomajka, a s leve Sveti Preteča. Mole se Njemu za rod ljudski.

O, neka bi njegove svete molitve bile uznesene i danas, i sutra, i uvek, i uznosile se za nas Hrišćane i Srbe, i za sve ljude ovoga sveta. Da Gospod sve pokaje, sve pomiluje, da sve spase! Eda bismo svi ljudi, predvođeni slavnim Pretečom, večito slavili Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista, Kome neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.