Tema: Bozja deca

Bozja deca


"Istorijsko postojanje Isusa Hrista tako sigurno kao i moje vlastito postojanje."


Sedam znakova "novog rođenja"

nepoznati autor

"A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski; ovaj dođe Isusu noću i reče mu: 'Ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim.'

Odgovori Isus i reče mu: 'Zaista, zaista kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti Carstva Božija'. Reče mu Nikodim: 'Kako može da se rodi čovek kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?'

Odgovori Isus: 'Zaista, zaista kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela - telo je, a što je rođeno od Duha duh je. Nemoj da se čudiš što ti rekoh: treba da se rodite odozgo.'" (Jovan 3,1-7)

Ima vernika i vernika, pravih hrišćana i onih koji se samo tako zovu. Znamo da je đavo neprijatelj čovekove duše, on je veliki lažov. On voli da stvori konfuziju tamo gde se radi o važnim životnim pitanjima, a ponajviše u pitanjima koja se tiču našeg ličnog odnosa sa Bogom.

Zaista, danas ima toliko crkava, toliko verskih zajednica i toliko sekti, da je teško raspoznati ko govori istinu a ko laže. To je baš neprijateljska taktika, jer on ne želi da uspeš, da upoznaš Boga i imaš spasenje; no, isto tako, neosporna je činjenica da Isus Hristos, Sin živoga Boga, i On ne može da laže. On je jasno potvrdio da je On sam istina (Jovan 14,6).

Veruješ li to? Hoćeš li da poveruješ u Njegovu reč kao u apsolutnu istinu? Na ovom svetu je razumljivo da su te mnogi ljudi prevarili, čak i hrišćani, oni koji ne žive ono što kažu da veruju. Kažeš: "Izgubio sam svako poverenje u ljude; svakako nisi prvi koji tako kaže. Ljut si na sve one koji su te razočarali na ovaj ili onaj način; ali šta imaš protiv Isusa, Sina Božijeg, koji je zbog tebe napustio svoju slavu i došao u svet da umre na krstu umesto tebe?

Njegova reč je Božanski autoritet. On kaže: "Zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ponovo ne rodi, ne može videti carstva Božijeg". Sledeće važno pitanje koje nam se nameće je ovo: "Jesam li ponovo rođen? Da li sam doživeo regeneraciju srca, potrebnu da bih postao Božije dete?"

Kome se Isus obraća? Nikodimu, koga Biblija predstavlja sledećim rečima: "beše čovek iz redova farizeja, starešina judejski" (Jovan 3,1). Šta je posedovao Nikodim?

1. Posedovao je izvesno poznavanje Boga.

On kaže: "Ravi, znamo da si kao učitelj došao od Boga" (Jovan 3,2). Znači, imao je ubeđenja, bio je čak veoma religiozan, svakako da je imao više verskih iskustava. Interesantno je podvući da ako upitamo ljude "Jeste li Božje dete?" 80% će odgovoriti: "Da, svakako, kad sam bio u nevolji Bog je odgovorio na moju molitvu".

To je moguće, ali to ipak nije znak novog rođenja. Bog je milosrdan. Svakako da si iskusio više puta u toku tvog života ono što kaže Psalam 50,15: "Prizovi me na dan tvoje nevolje, Ja ću te osloboditi a ti ćeš me slaviti". Međutim, ti još uvek nemaš radost ni sigurnost da si Božije dete.


2. Nikodim ne samo da je imao Bibliju, već ju je i poznavao.

Međutim, Isus mu upućuje sledeći zahtev koji izriče u vidu naredbe: "Moraš se ponovo roditi, treba da se ponovo rodiš". Većina ljudi ima Bibliju više kao "ukras" ili jednostavno zbog hrišćanske tradicije.

Jedan moj prijatelj, sveštenik u Austriji, otišao je u posetu jednoj "hrišćanki" (Radi se o svešteniku koji je bio na muci jer većina članova njegove crkve behu dobri parohijani, ali ne i nanovo rođeni.) Ugledao je na gospođinom ormančiću Bibliju čiji je izgled jasno pokazivao da nikad nije bila otvarana. Sveštenik primeti: "Vaša Biblija bi mogla da se čita". A gospođa će na to: "Taman posla, suviše je cenimo!"

Prijatelju, ako imaš Bibliju, ako je čitaš i praktikuješ ono što ona nalaže, utvrdićeš da sama činjenica što je poseduješ ne dovodi do novog rođenja, već te do toga dovodi svestan akt kojim ti prihvataš Isusa Hrista kao tvog ličnog spasioca. Biblija nam otkriva Njega.


3. Nikodim je išao u crkvu (sinagogu).

Potrebno je da se vernik, koji je prošao kroz novo rođenje, pridruži nekoj zajednici koja veruje u celu Bibliju. Božija deca koja ostaju izolovana imaju neku vrstu boemskog hrišćanstva. Oni zaboravljaju onu veliku istinu Pisma, da jedna lokalna zajednica, potpuno bazirana na Bibliji, predstavlja vidljivu formu nevidljive Hristove Crkve.

Tu iskrsava jedna druga nevolja: Mnogi hrišćani se osećaju veoma ugodno, skriveni u svojoj crkvi, zaštićeni zidovima svoje zajednice. "To mi je dovoljno, kažu oni! Kršten sam, miropomazan sam, s vremena na vreme idem na službu. Šta Bog može još više da traži? Moj život je u redu, ne činim nikom ništa na žao". Jadni čoveče, zar ne shvataš da upravo takvo tvoje držanje cveli Boga? Ličiš na Nikodima koji je imao sve spoljne znake koje mi nazivamo "Religija". On je išao u crkvu, ali nije bio "ponovo rođen". Nije u veri prihvatio Hrista kao svog ličnog spasitelja, uprkos sve svoje religije, bio je pred Bogom izgubljen čovek.

Kakva užasna stvar kad pomislimo da će toliki članovi crkava i verskih zajednica ići u pakao, umesto na nebo kako su mislili, ako prethodno ne prođu kroz novo rađenje. Naša duboka molitva je, dragi čitaoče, da se tvoje oči danas otvore što se tiče pravog stanja tvoje duše.

Prvi znak

Recimo pre svega, da onaj ko je iskusio novo rođenje, nosi u sebi znake koji karakterišu jedan sasvim novi život. Ti znaci ne varaju. Oni su zasnovani na Božijoj Reči.


On zna da je ponovo rođen.

Sigurnost da se poseduje spasenje je prva posledica novog rođenja. Grešnik koji dođe krstu odjednom je ispunjen izvanrednom sigurnošću. Tu, ne samo da prima oproštaj za svoje grehove, već takođe i Svetog Duha. Ova nepokolebljiva sigurnost ga ispunjava radošću "sada sam Božije dete". Otkuda dolazi ta izvesnost? Kako možemo to objasniti? U Efescima 1,13 čitamo:

"U Njemu ste i vi, pošto ste čuli istinitu reč, evanđelje svoga spasenja, i poverovali, zapečaćeni obećanim Svetim Duhom, koji je kapara našeg nasledstva - za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave".

Razlog ove sigurnosti je taj, što, pošto smo uzverovali, Bog nas je zapečatio Svojim Svetim Duhom. Bog ispunjava taj čin prema svima onima koji prođu kroz njegovo rođenje; oni odmah postaju imaoci Svetoga Duha čiji žig nose. Koje je prvo delo Svetog Duha u nama? "Sam Duh tvrdi našem duhu da smo mi Božija deca" (Rimljanima 8,16).

Jesi li primio tu potvrdu? Ako te neko upita: "Jesi li Božije dete?" a ti odgovori "Ne" ili "Nadam se", još nisi ponovo rođen i vreba te velika opasnost. Uprkos tvome hrišćanstvu, i pored tvoje religioznosti, ti nemaš Isusa u tvome srcu. Možda si već dugo na putu hrišćanske vere a još nisi sasvim siguran da si spašen.

Kako je to tužno! Čemu ti služi hrišćanstvo ako Bog Svojim Svetim Duhom nije još dobio tvoj pristanak na Njegov plan i na tvoje lično spasenje. Zar ne razumeš da je u tvome životu sve samo fasada i iluzija, bez te suštinske stvari? Možda začuđeno kažeš "može li čovek da sa izvesnošću zna da li je spašen?" Ne samo da može, već mora to da zpa. Prva poslanica Jovanova kaže: "da znate da imate večni život" (1. Jovan 5,13). "Kad nam je obznanio tajnu svoje volje" (Efescima 1,9).

Ako biste me sada upitali: "Jeste li oženjeni?", šta biste rekli ako bih odgovorio "pa nadam se". Pomislili biste kakav čudan odgovor, nije normalan. Naprotiv, na takvo pitanje mogu da odgovorim precizno; postoji jedan ugovor koji dokazuje da sam oženjen. Zato i znam da jesam oženjen. Mnogi misle da je pretenciozno ako neko tvrdi "ja sam Božije dete".

Mogu na to da odgovorim sledeće: ako mogu da izjavim da sam siguran u svoje spasenje, ja kažem u isti mah i da ne razumem razlog tog mog spasenja, jer sam samo bedan grešnik. Jedino objašnjenje je ovo: Bog je i mene takođe voleo, da je dao svoga sina kao žrtvu da pogine groznom smrću na krstu za moje grehove. Prihvati i ti taj novi život još danas i tako ćeš iskusiti realnost spasenja.

Drugi znak


Novi život se manifestuje vidljivo.

Činjenica da je jedna osoba prošla kroz novo rođenje ne može da ostane skrivena. Vidite šta Isus kaže: "Poznaćete ih po njihovim plodovima" (Matej 7,16).

I to je baš dobro. Ako si samo hrišćanin samo po imenu, ti se stidiš da ispovedaš Isusa kada ti se pruži prilika, biraš najlakši put. Kažeš sebi: "O tome se ne govori!" Naravno, kako neko može da ispoveda Isusa ako Ga ne poseduje u svom srcu? "Onaj ko ima Sina ima život" (1. Jovan 5,12).

Postavljam ti pitanje i molim te da razmisliš za trenutak: "Jesi li prošao kroz novo rođenje ili si samo hrišćanin po imenu ili izgledu? Onaj ko je ponovo rođen mora da bude svedok Isusov, jer Ga je doživeo kao Spasitelja i Iskupitelja (Dela 4,20). Onaj ko je ponovo rođen manifestuje Isusa Hrista celim svojim praktičnim životom, svojim rečima, svojim delima, jer sam Isus stanuje u njegovom srcu (Efescima 3,17, Jovan 14,23).

Da, reći će neko, ali ja poznajem ljude čiji se postupci ne slažu sa njihovim rečima! Imaš pravo, jer uvek ima korova među usevom; i oni će morati da polažu računa o svojim postupcima pred Hristovim Sudom (2. Korinćanima 5,10), ali to što ima takvih ne menja ni u čemu situaciju. Ispravimo veliku grešku da verujemo da je dovoljno da budemo upisani kao članovi jedne crkve ili jedne verske zajednice, pa da budemo hrišćani. Za Boga nije najvažnije kojoj kongregaciji pripadaš, za Njega je važno da zna šta si ti.

Ovde mislim na jednu devojku koju su svi voleli, bila je vrlo pobožna, član evangelističke zajednice, krštena i miropomazana. Pevala je u crkvenom horu, čitala Bibliju svaki dan i ponekad slala pomalo novaca Misiji. Jedne noći usni čudan san. Sanja da je mrtva i da se nalazi na nebeskim vratima, spremna da uđe. Mislila je da za nju drukčije ne može biti već da mirno prođe kroz vrata. Ali jedan anđeo joj prepreči put i upita je za ime. "Ja sam gospođica H..." Anđeo uze knjigu, pogleda i odmahujući glavom reče: "Vaše ime nije u ovoj knjizi, vi ste izgubljeni!"

Ona živo odgovori: "To ne može biti istina, mora da ima neka greška, pogledajte još jednom. Anđeo nastavi da traži, ali ne nađe to ime. Onda joj ozbiljno reče: "Vaše mesto nije ovde, vi pripadate nižem predelu". U očajanju, ona uzviknu: "Šta sam uradila da zaslužim propast?" Anđeo odgovori: "Vi niste izgubljeni zbog onog što ste učinili, već zbog onog što niste učinili; propustili ste da primite Isusa kao vašeg ličnog Spasitelja" (Jovan 1,12). Devojka se probudi užasnuta. Srećom to je bio samo san. Pa ipak, bez oklevanja, ona kleče pored svog kreveta i pomoli se: "Gospode Isuse, dolazim k tebi kao grešnica koja zaslužuje pogubljenje, hvala ti, što još nije kasno, poginuo si na krstu za moje grehove, danas te primam u moje srce".

Vidite dete koje majka donosi na svet. Koji je najvažniji znak života kod tog malenog bića? Ono viče! A ako ne viče, postoji bojazan da je rođeno mrtvo. Utoliko više je to istina prilikom novog rođenja, novo-rođena osoba takođe viče, svedoči o čudesnom životu koji je dobila i potvrđuje ga doslednim ponašanjem. Svakako da sada znaš da li si ponovo rođen ili nisi. Po čemu se prepoznaje osoba koja je prošla kroz ovo vitalno iskustvo?

Uporedićemo je sa zvanicom na svadbi. Zvanica se prepoznaje ne samo po blistavom licu već i po cvetu koji nosi na reveru; i sve zvanice se raduju zajedno i znaju da su svi zajedno pozvani. Tako je isto i sa Božjom decom kada su zajedno, svi znaju da su nova stvorenja. Skoro bih rekao da su poput cveća koje se vidi i da miriše. Duh kaže našem duhu da smo mi deca Božija. Ista vatra gori u njihovim srcima - spasiti duše za Hrista.

Možda ima čitalaca koji, pošto su pročitali ovo, gube malo svoju sigurnost. Reći će: "Ali i ja takođe verujem, imam veru; svi mi imamo istog Boga". Svakako, samo ti nedostaje taj važan znak raspoznavanja. Vera sama po sebi ne može učiniti da se ti ponovo rodiš. Pretpostavimo da sam pošao na put, gledam red vožnje, treba da uzmem voz tog i tog sata. Svakako verujem da je plan tačan. Da li je ipak dovoljna samo ta vera da me dovede do cilja? Ne, ta vera mora da pređe u delo koje će je konkretizovati. Dakle, dolazim na stanicu zbog tog što verujem voznom redu i penjem se u voz koji sam izabrao. U tom trenutku moja vera postaje efikasnija za mene, jer je propraćena aktom koji iz nje proističe.

Prijatelju, čemu ti služi vera u Boga i u Bibliju ako se ne usuđuješ da lično napraviš neophodan korak prema Hristu? (Jovan 1,12; Jakov 2,19). Hodi danas pod krst, klekni pred Hristove noge koji je dao život za tebe!

Treci znak


Onaj ko je ponovo rođen poseduje molitveni duh.

Kao što čovek živi samo ako diše, isto tako može da ima duhovni život samo ako se moli.

S razlogom se kaže da je molitva disanje duše. Molitva je manifestacija Božijeg života, ona predstavlja neophodnu vezu sa živim Bogom. Da li se ti moliš? Pismo označava čoveka koji nije ponovo rođen kao mrtvog zbog njegovih prestupa i grehova (Efescima 2,1). Mrtvac se ne miče. Kad govorim o molitvi ne mislim na molitvu za stolom, ili pred spavanjem, čak ni na onu koja se penje iz naše duše Bogu kad smo u opasnosti ili nesreći, iako ona izvire iz dna srca.

Želim da govorim o zajedničkoj molitvi sa drugim hrišćanima.

Pretpostavimo da neko dođe kod mene na razgovor, imam iskustva u lečenju duše, ako posumnjam da je ponovo rođen, dobijem objašnjenje na kraju razgovora, treba samo da predložim: "Hoćete li da se sada pomolimo zajedno?" Tada zavlada neprijatna tišina i najčešće dobijem odgovor: "Više bih voleo da se molim kući sam". Isti je slučaj na molitvenim sastancima neke zajednice zasnovane na Bibliji. Ovaj znak se pokazuje kao negativan ili pozitivan. Jedna zajednica je živa, ne ako ima veliki broj članova na službi, već pre svega ako ima ljude koji se mole na tim molitvenim sastancima. Ima malo života gde je molitveni sastanak slabo posećen i unapred se može reći da tu nema velikih događaja, a tamo gde se vernici ne mole nikako, tu crkvu ili tu zajednicu možemo uporediti sa muzejom voštanih figura.

Prijatelju, nazivaš se hrišćaninom, ali imaš li molitveni duh? Jer ako si ponovo rođen, to nisi ti koji se moliš, već Duh Božiji u tebi (Rimljanima 8,26), a naj ko nema Božji Duh, nema ni molitveni duh.

Moguće je da ovo pročita neko Božije dete koje se malo moli na molitvenim sastancima, ili nimalo. Tvoje primedbe su dobro poznate, stidljiv si, povučen, ne vidiš tvoje mesto na molitvenom sastanku. Misliš na tvoje komšije koji bi bili začuđeni ako bi ti otvorio usta i ne možeš dobro da se moliš. Zar ne vidiš koliko si još vezan, sputan, i kakav greh nemarnosti činiš?

Na više mesta čitamo u Delima apostolskim da "svi jednodušno behu istrajni u molitvi" (Dela 1,14; Dela 4,24). Najdublji uzrok zbog koga još nemamo duhovni preporod u našoj zemlji, u tome je što se mnogi vernici ne mole. Dok mnogi napuštaju ličnu molitvu, mnogo više ih odsustvuje sa zajedničkih molitvenih sastanaka, a ima mnogo Božijih obećanja koja su vezana za jednodušne molitve cele zajednice.

Satana želi da ti nikad ne prekoračiš prag prostorije u kojoj se tvoja braća u Hristu mole zajedno. Konstatujemo, da svojim odbijanjem da se mole u zajednici, neki hrišćani su prepreka između izgubljenih duša i Boga, i tako doprinose sataninoj pobedi.

Brate, sestro, pokaj se zbog tvog propusta i požuri da se pridružiš molitvenom sastanku tvoje zajednice (Otkrivenje 3,2). A ti, hrišćanine po imenu, pomisli da te Bog voli. On hoće da se Svojim svetim Duhom nastani u tvom srcu. Priđi mu, dozvoli mu da te čitavog prožme i saslušaj ga. "Postaraj se dakle i pokaj se, evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom" (Otkrivenje 3,20). Pusti Ga da uđe sada u tvoje srce, pa ćeš i ti imati takođe taj znak za raspoznavanje u sebi dok se budeš molio ustrajno.

Cetvrti znak


Novorođeni čovek je gladan Božije Reči.

Koliko je ovaj znak istinit i neosporan! U Jovanovom Evanđelju 6,48 Isus kaže: "Ja sam hleb života". Čovek koji se naziva hrišćaninom a nije nimalo gladan Božije Reči, nije doživeo novo rođenje. Onaj čiji život ističe iz Boga mora da se hrani božanskom hranom.

Moja najmlađa kći mi je dala fantastičnu pouku. Stara samo nekoliko meseci, izgubila je apetit. Svaki put kad bih ušao u njenu sobu gledao sam sa strahom na list papira, da vidim koliko je grama dobila. Jasno je da ako dete ne jede ono umire.

Da li je Božja Reč za tebe hrana bez koje ne možeš da živiš? "Ko ima Isusa ima život" (1. Jovanova 5,12), a ko ima život mora takođe da se hrani Biblijom.

Jovan 5,39 nam kaže: "Pregledajte Pisma, jer mislite da imate u njima život večni, a ona svedoče o meni". Onaj ko se zadovoljava samo prisustvom u crkvi, sličan je neopreznom čoveku, pošto se dobro najeo u nedelju, smatra da je uzeo dovoljno hrane za čitavu sedmicu. Odsustvo ovog važnog znaka gladi za Božijom Reči, demonstrira hrišćanstvo koje je samo obična fasada, samo forma pobožnosti.

Takvi hrišćani samo po imenu samim tim pokazuju da je njihova religioznost okrenuta drugim stvarima, ta činjenica pokazuje da još nisu prošli kroz novo rođenje. Njihov najveći interes je da izbrišu granice između sveta i hrišćanskog života. Dok njihova spoljašnost odgovara religioznim formama, njihovo srce pripada svetu, tako da je svet crkva a crkva je postala svetovna.

Možda, dragi čitaoče, i ti pripadaš jednom takvom hrišćanstvu? Odgovorićeš užasnuto: "Zar čovek ne sme da ima više ništa od života? Ipak, čovek sme da ide u bioskop! Dobar film nikom ne škodi. Čovek može da igra i da bude ipak dobar hrišćanin".

Moj odgovor je sledeći: pravac u kome idu tvoje misli nepogrešivo pokazuje u kom stepenu ti poseduješ Isusa. Onaj ko je prošao kroz novo rođenje ne može više da trči za svetovnim stvarima - jer ga ne ispunjavaju. On je u svetu, istina, ali ne svetovnjak. Isus Hristos je srž i cilj celog života. Ove što bi moglo da ga spreči da sledi taj program, udaljava ga od Njega; dok se hrišćanin po imenu pita: "Na kolikoj udaljenosti od sveta mogu da se nalazim i da u njemu uživam?" Onaj ko je ponovo rođen upitaće se: "Koliko mogu da se udaljim od sveta da bih bolje služio Hrista?"

Sa kakvom jasnoćom govori Biblija u Jakovu 4,4: "Vi preljubočinci, ne znate li da je ljubav prema svetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer ko hoće svetu prijatelj da bude neprijatelj Božiji postaje". Ti sada misliš da poseduješ nešto od života, ali nemaš ništa od onoga koji je rekao: "Ja sam život". Reci mi da li je svet uneo mir u tvoje srce? Znam tvoj odgovor, svakako ćeš reći "ne".

Nekad sam voleo svet, obišao sam celu zemlju. Hteo sam upravo da u svemu uživam. Kao mornar na brodu, vodio sam život pun iznenađenja. Ali pošto sam prešao okean 11 puta, morao sam priznati da prostrani svet nije doneo nikakav mir mome tako malenom srcu. Otkad sam primio Hrista za mog ličnog Spasitelja, ne da imam nešto od života, već imam nekog, Isusa Hrista, koji je sama srž života.

Zar nećeš i ti da priđeš Hristu i da mu daš svoje srce. A tvoje bedno i licemerno hrišćanstvo okači o ekser i zaboravi ga. Jer ono te može odvesti samo u propast. Reci sada u veri: "Evo moga srca, o u Tvojoj milosti uzmi ga sa svim što mu nedostaje, dajem ti ga onako kako mogu". I pošto si se potpuno predao Njemu sa svim onim što jesi i što imaš, On će se takođe potpuno predati tebi. Samo tada i samo tako ćeš postati Božije dete, rođeno ponovo i bićeš u duši veoma radostan.

Peti znak


Onaj ko je ponovo rođen izložen je jakim napadima neprijatelja.

Mir na groblju je mir smrti. A gde ima života ima i borbe.

Čovek koji je svestan da je vaskrsnuo sa Hristom, odnosno ponovo rođen, postaje predmet žestokih satanskih napada. Đavo će se potruditi da ga odvoji od njegovog Gospodara, grehom naravno. Poslaće protivnike koji će ga ogovarati zbog njegove vere ili će mu naprotiv došapnuti: "Nikad ništa dobrog od tebe neće biti; vidiš kako si bedan i slab". Navešće ga na perverzne misli i instinkte.

Hrišćanin koji je to samo po imenu nema čega da se boji. Najgore što može da mu se dogodi to je da ga muči savest. Hrišćanin koji se samo tako zove, ne treba da se boji napada đavolovog carstva, jer čovek koji nije prošao kroz novo rođenje ne poseduje Svetog Duha čija snaga ruši đavolja utvrđenja i pošto je pod đavolovom upravom, ovaj ga ostavlja na miru.

On ga vodi i u izvesnim prilikama mu pokazuje da je pod njegovom vlašću. Pravo Božije dete je, naprotiv, uvek budno, u ofanzivi i aktivno protiv carstva tame. Poslanica Efescima u šestoj glavi mu daje oružje. On zna da ga je Gospod ostavio na zemlji da objavi Evanđelje oslobođenja i spasenje zarobljenim dušama. Njegovo "da" Hristu je aktivno, prema tome "ne" đavolu takođe.

Najviše ćeš biti napadnut u tvom molitvenom životu, jer usrdnom molitvom duše se otimaju đavolu. Primetićeš da satana upotrebljava tvoje neprijatelje da ti se odupre. Koji su ti neprijatelji? To su religiozni ljudi. Najveći Hristovi neprijatelji na zemlji nisu bili grešnici, naprotiv, oni su ga sledili, dok su njegovi najljući neprijatelji bili religiozni ljudi, sveštenstvo. Oni su Ga na kraju i razapeli na krstu. Isto je i danas.

Dragi brate, bićeš ponižen i proganjan od strane hrišćana koji nemaju Hrista u srcu. Dragi prijatelji, znate li gde idete? Satana se zadovoljava vašem udobnošću; ako ne prođete kroz novo rođenje, jednog dana ćete pripasti satani, neprijatelju vaših duša. Evanđelista Mudi (Moody) nam priča istoriju jednog Afrikanca vernika. On je bio rob. Jednoga dana je otišao sa svojim gazdom u lov. Gazda je bio nevernik i miran i pobožan rob ga je nervirao. Putem se rugao robu govoreći mu:

"Jednoga dana si mi pričao o Hristu i rekao si mi da te je satana užasno napao. Ne razumem te sasvim dobro. Ja koji sam, prema tvojoj teoriji, nevernik, pripadam đavolu. Međutim, on me uopšte ne dira". Sluga poče da se moli da bi znao mudro da mu odgovori. No, pre nego što je imao vremena da išta kaže, prolete jato divljih patki; njegov gospodar opali i nekoliko pogođenih ptica pade na zemlju.

Gospodar mu reče: "Požuri i trči za patkama koje su još žive, inače će pobeći daleko. Možeš ostaviti one koje su već mrtve, njih u svakom slučaju imam". "Sluga, izvrši naređenje i donese svom gospodaru nekoliko ranjenih patki. Onda mu reče: "Maločas si me pitao zašto đavo proganja mene a ne tebe. Mislim da si mi naredio isto što i đavo naređuje u tvom slučaju. "Brzo uhvati žive ljude, mrtve imam i tako i tako".

Grešni čoveče! Isus te voli, dozvoli da te spasi pre nego što bude kasno.

Sesti znak


Onaj ko je prošao kroz novo rođenje može da pobedi iskušenja greha.

Pobeda, to je slavni rezultat Hristove žrtve na krstu. Kada je uzviknuo "Sve je izvršeno!", pobedio je satanu, greh i smrt.

Svi oni koji su prošli kroz novo rođenje, rođenje Duhom, takođe su pobednici u Hristu. Kada neprijatelj napada jedno Božije dete, ono je svesno svoje slabosti i svoje nemoći, ali to ga ne zaustavlja, već se zahvaljuje Bogu na pobedi koju mu je Isus dao (Rimljanima 7,25). Da li je zbog toga čovek postao jači? Svakako ne, samo je slabiji. Da li je novim rođenjem oslobođen svoje grešne prirode? Ne, jer vidi prisustvo greha u sebi. Može da se bori kako hoće, ništa ne može učiniti protiv sile greha.

Svaki napor je beskoristan. Možda kažeš: činim sve što mogu da bih bio pravi hrišćanin. No, tvoja Dobra volja i tvoji pokušaji su uzaludni. Satanina moć je suviše velika. Kako pravo Božije dete odnosi pobedu? Kroz prisutnost Hrista u njemu! "Hrist u meni", to je garancija za pobedu u svakodnevnom životu (Rimljanima 8,10).

Novo rođenje nije neka teorija, to je radikalna promena u srcu čovečijem. Isus Hristos, koji je i sam Bog, nastanjuje se u tvojoj ličnosti kroz Svetog Duha. On je taj koji odnosi pobedu kroz onog ko je ponovo rođen. Kakva ludost misliti i moliti se kao što čine mnogi hrišćani: "Gospode, zar nećeš da me već jednom oslobodiš?" Ti zaboravljaš, dragi prijatelju, da sam Isus živi u tebi. Sve u tebi stremi grehu.

Šta radiš kad te spopadne bes, kada nemaš dovoljno ljubavi prema svome bližnjemu, kada se blud i škrtost pojave u tebi? Kažeš: "Borim se". Pa baš zato i trpiš poraz, umesto pobede. U trenutku iskušenja, pre nego što si počinio greh, trebalo bi da kažeš Gospodu: "Gospode Isuse, zahvaljujem Ti se što obitavaš u meni i što si i ovu pobedu odneo na Golgoti!" U tom trenutku imaš pobedu i đavo je pobeđen.

A ti, hrišćanine po imenu, zar ne primećuješ da ti nedostaje najvažnija stvar? Isus! Ti ga poznaješ, čuo si o Njemu, čak su te kao bebu i krstili u Njegovo ime. Ti sve veruješ, sa svim se slažeš, čak malo i sa onim što kaže Božija Reč; ali sve je to kao različita jela nekog menija. Sam jelovnik sa ispisanim imenima jela ti ne daje da jedeš. Tvoja glad nije utoljena i ti nemaš ništa! Kako si nesrećan.

Čak iako si čuo o Isusu, to nije dovoljno da budeš spašen. Čuo si priču o krstu a nemaš pobedu nad grehom. Možda si često plakao nad tvojem okorelim strastima! Pokušao si da skineš jaram, ali satana ti se podsmeva. Njemu je svejedno ako se ti zoveš hrišćaninom, ako slušaš poneku propoved ili ako si kršten ili nisi, sve ga to ostavlja indiferentnim. Može te držati u mreži i pored tvoje religije koja ga nimalo ne uznemirava. Ali će te izgubiti onog momenta kad budeš došao pod krst i kad tvoji problemi tu budu našli rešenje.

Zašto onda nastavljaš da i dalje živiš u tvojoj religiji i tvojoj sopstvenoj pravdi? Da. zašto? Zašto se većina religioznih ljudi drži na rastojanju od novog rođenja? Da li je to greh oholosti? Ko god dođe krstu osuđuje samog sebe i smatra kao da je nad njim izvršena smrtna kazna. Bog osuđuje celog čoveka (duh, dušu i telo), ali ga osuđuje u Hristu. Zato čovek može sa radošću da dođe ka krstu, jer nema odsada više osude za one koji su u Isusu Hristu (Rimljanima 8,1).

Presuda čoveku grešniku je već donesena i izvršena. Na krstu on gubi svoj bivši grešni život i dobija novi i večni život, onaj koji mu daje Isus (Jovan 10,28). No, ovde se nalazi velika prepreka za oholo čovečije srce. On je spreman da vodi pobožan život, ali samo mali broj ljudi odlučuje da se pokloni pred krstom kao grešnik svestan svojih grešaka. Jesi li i ti jedan od onih što oklevaju? Onda ostaješ bedan grešnik, zatvorenik i izgubljen.

Prizovi Gospoda još danas, dođi mu onakav kakav si i primi spasenje Božije kroz krv Hristovu. Tada možeš reći sa apostolom Pavlom: "Slava neka je Bogu koji nam je dao pobedu kroz Gospoda našega, Isusa Hrista" (1. Korinćanima 15,57).

Sedmi znak


Onaj ko je ponovo rođen čeka sa radošću i sa žarkom željom ponovni Hristov dolazak (vaznesenje pravih vernika - Crkve Hristove).

Plodovi novog rođenja mogu se dokazati sa tri događaja koji su se zbili u osobi:

"Spašen od greha, od satane, od osude i od smrti".
"Ima puninu Duha Svetoga".
"Živo očekivanje Hristovog povratka".

Ranije sam često posećivao jednog vernika čije je lice blistalo od radosti. Često je govorio: "Gospod dolazi uskoro!" To me je nerviralo i odgovarao sam: "To može da bude i tako daleko, o Njegovom povratku se govorilo još u doba Napoleona". Koji je bio razlog takvog mog postupanja?

Još nisam bio spreman da se susretnem sa Gospodom! Znamo da je Hristov povratak blizak i da može doći po svoje u svakom momentu, jer je rekao: "A kad se ovo počne zbivati ispravite se i podignite svoje glave, jer se približava vaše izbavljenje" (Luka 21,28).

Pod "ovo" On podrazumeva znake koji se zbivaju u našim danima, naročito veliki znak "Izrael". Konstatujemo da u svim zemljama, oni koji su ponovo rođeni gledaju nebo sa žarkom željom i kroz Svetog Duha kažu: "Amin, dođi, Gospode Isuse!"

Živimo u jednom veličanstvenom vremenu, jer se biblijsko proročanstvo ispunjava pred našim očima! Mi očekujemo Hrista svakog časa (Vaznesenje Crkve). Povratak Gospoda u slavi na ovu našu zemlju podvučen je u tri stotine stihova Novog zaveta.

Očekuješ li Gospoda sa radošću ili tvoje srce brže kuca pri pomisli da bi mogao da te iznenadi danas? Ako je to tvoj slučaj, nedostaje ti poslednji važan znak novog rođenja i novog života.

Časovnik istorije sveta već pokazuje ponoć. Čovečanstvo posrće pred onim što će se desiti. Prisustvujemo začeću novih vremena. Pošto Hristos bude uzneo svoje, biće užasnih kazni - globalnih katastrofa.

U Evanđelju po Mateju, u 25-oj glavi, stih 6, nalazimo sledeće reči: U sred noći neko povika: "Evo mladoženje, hajdete Mu u susret!" A u stihu 10: "...one koje behu spremne uđoše s Njim na svadbu i vrata se zatvoriše!" Jesi li spreman? Obrati pažnju na sledeći uslov: "Uistinu, uistinu kažem vam, ako se neko ponovo ne rodi, ne može videti carstva nebeska" (Jovan 3,3).

Kako mogu ponovo da se rodim?

Da li je to pitanje koje postavljaš sebi?

Hvala Bogu, jer to znači da se već budiš iz mrtvačkog sna. Možda si bio uzbuđen ovim redovima. Nadajmo se onda da ćeš i ti proći kroz Nikodimovo iskustvo! Iako je noću došao Hristu kao običan religiozan čovek, očekivao je od Njega sve drugo sem ovih reči:

"Treba da se ponovo rodiš!" Zaprepašćen je tim uslovom. Zar će njegov prošli život biti označen kao potpuno uzaludan? Hoće li Bog odbiti da primi svu njegovu pobožnost? Zna li Isus sa kim ima posla? Kakav udarac za ovog čoveka? Jednim potezom Isus briše celu Nikodimovu egzistenciju: "Što je rođeno od tela, telo je" (Jovan 3,6).

U Božijim očima samo novo stvorenje ima vrednosti (2. Korinćanima 5,17). "Ono što nešto znači, to je novo stvorenje" (Galatima 6,15). Na krstu je Bog osudio svakog čoveka i svaki prestup u Isusu Hristu. Običan nevernik ili čovek religiozan samo po izgledu, to teško shvata. Vidimo kolika je to zagonetka bila i za Nikodima. A ti, šta si ti mislio o tome do danas? Veruješ li još uvek da ako uradimo svo dobro koje je u našoj moći" Dobri Bog" će sve drugo?

Pismo sa smelošću kaže kroz usta proroka Isaije 64,6 "sva naša pravda beše kao nečista haljina". Drugim rečima, svo dobro koje čovek čini uprljano je grehom pred Bogom. Još od rođenja naše srce je sasvim uprljano grehom i mora da bude obnovljeno. Teorija koja govori o "dobroj podlozi" skrivenoj u dubini ljudskog srca je samo đavolska laž. Svi naši napori da poboljšamo našu ličnost služe samo da pokrijemo usmrdeli leš prekrasnom odećom. Jer to neće oživeti mrtvog čoveka! To je Nikodim priznao pred Hristom; duboko uzbuđen zapitao je: "Kako može to biti?" (Jovan 3,9).

Ovde dolazimo do dela teksta veoma važnog za tebe: Kako se mogu ponovo roditi? Na ovo pitanje Gospod je vrlo jednostavno odgovorio i pokazao kako to treba uraditi. Hoćeš li to uraditi i ti da bi poslušao Gospoda? Ako pristaneš u tvom životu će se zbiti veliko čudo, novo rođenje.

Da postavimo još jedno pitanje na koje bih hteo da odgovorim na dva načina:

1. Možeš li ti sam da učiniš nešto za tvoje novo rođenje?

Ne, ništa.

Novo rođenje je samo po sebi Božiji dar, ti ga ne možeš izazvati. Tvoja majka je pretrpela porođajne bolove da bi te donela na svet; a ti si jednostavno došao bez ikakve brige. To je slika, vodeći računa o pravim razmerama, drugog, novog rođenja.

Neko "drugi" je ispaštao i iskrvavio prikovan za drvo umesto tebe: Isus Hristos, Sin živoga Boga. On te je rodio u najstrašnijim mukama noseći na sebi sve grehove sveta (Jovan 1,29). Njegova duša je izvršila ovo delo koje reči ne mogu nikada izraziti (Isaija 53,11). On je poginuo da bi tebi dao život. Hoćeš li da priznaš veličinu tvoje krivice pred Božijim licem? Onda, podigni oči prema tom krstu gde je Bog osudio i tebe u Svom Sinu.

Hoćeš li takođe da znaš koliko te je Bog voleo i koliko me je voleo? Onda posmatraj ponovo krst gde je On pretrpeo tako veliku sramotu umesto tebe. Gospod Isus izražava Božiju ljubav jednom malom rečicom: "jer" (Jovan 3,16). "Jer Bog je toliko zavoleo svet da je dao Svoga jedinoga Sina da bi tebe spasio".

Zaćuti za trenutak! Gospod visi na drvetu. On jedini može da ostvari tvoje spasenje. Zapitaj se koliku je cenu platio Spasitelj da bi; tebi doneo novo rođenje. Za tebe On visi tu kao prokletnik" (Galatima 3,13). Njega ljudi Ga proklinju i rugaju Mu se, Njemu jedinom pravedniku. Zatim se sunce pomračuje i zemlja zatrese (Matej 27,45 i Matej 27,51). Tada ga skrha bol, najstrašnija za Božijega Sina kada je uzviknuo: "Gospode, Gospode zašto me ostavi?" Sve je to pretrpeo da bi tebe spasao. Samo posle svega toga odjeknuo je Isusov uzvik "Sve je izvršeno!" Što znači, da je izvršen čin spasenja i za tebe takođe. Iz tog razloga ti nema ništa više da učiniš za tvoje novo rođenje. Isus je jedini imao moć da to uradi.


2. Možeš li da učiniš nešto za tvoje novo rođenje? Još jednom, ne.

A ipak od tebe zavisi da li ćeš prihvatiti novo rođenje ili ne. Bog je sve uzeo na Sebe, kao što smo već videli, da bi te učinio Svojim detetom. Šta ti ostaje da učiniš? Treba da se obratiš. "Živ sam, kaže Bog, ne želim da grešnik umre, već da se obrati, da promeni način života i da živi" (Jezekilj 33,11).

Da li je samo obraćenje novo rođenje? Ne! Obraćenje i novo rođenje su dve različite stvari. Ali pravo i iskreno obraćenje dovodi odmah do novog rođenja. Obraćenje je čovekovo "da" Bogu. Novo rođenje je Božije "da" čoveku. Ne može doći do novog rođenja bez pravog obraćenja koje proizilazi iz svesti o sopstvenom grehu. Prihvati, dakle, lično tvog Spasitelja i priđi Mu takav kakav si i Gospod će u tebi učiniti sve stvari novim.

Slušaj sada Isusa: "Dođi", kaže On, "ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko" (Matej 18,3).

Zar nećeš da dođeš i kao dete uzmeš ono što ti je spremljeno?

Uzeti šta?
Jedan dar!
Kakav dar?

Još jednom pročitaj pažljivo: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je dao..." Šta je dao? Svog sopstvenog Sina. Primi, dakle, tog Isusa u tvoje srce, jer svima onima koji Ga primiše dade moć da postanu deca Božija" (Jovan 1,12).