Tema: Sveti Grigorije Veliki - pouke

Sveti Grigorije Veliki - pouke




Свети Григорије велики (Двојеслов), МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТОПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМ АВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ, ПРОСВЕТИТЕЉУВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ
Свети Григорије велики (Двојеслов), римски папа (605. год.)


МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМАВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ,ПРОСВЕТИТЕЉУВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ
Женама не треба бранити да улазе у храм у периодукада имају менструацију тј. месечни период јер дејство којенаша (људска) природа пројављује на нашем телу не можесе сматрати грешним. Због наведеног разлога, нијеисправно жену или девојку која има менструацију лишитисветог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеномвољом. Сви знамо за догађај о крвоточивој жени који јеописан у јеванђељу. Жена која је дуго година патила одболести течења крви, понизно се приближава ГосподуХристу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка биваизлечена. Ако је дакле та жена с правом додирнула одећунашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављуједејство људске природе требало забранити приступ црквиБожијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овдеобраћа светом Августину- допуна преводиоца) приговори икаже да је крвоточива жена из јеванђеља била под влашћуболести а да су жене које имају месечни период удаљенеод причешћа због обичаја.

Sveti Grigorije Veliki


Sveti Grigorije Veliki, papa rimski, Dvojeslov (Sabesednik), rođen je 540. godine u Rimu. Poticao je iz visokog senatorskog roda, otac mu se zvao Gordijan, a majka Silvija, ali Grigorijeva porodica nije bila samo patricijska, već i svetiteljska.

Njegova porodica je bila rasadnik svetih ličnosti. Pored njegove majke sv. Silvije, i njegov deda, papa Feliks III, bio je ubrojan među svete, kao i dve Grigorijeve tetke sv. Tarsila i sv. Emilijana. Tako da je Grigorijevo vaspitanje od početka bilo hrišćansko.
Obrazovanje je stekao shodno svom visokom socijalnom položaju, izučavao je dijalektiku i retoriku, a zatim i prava. Po završetku studija bio je izabran za pretora, 574. godine, i zadobio veliko poverenje cara Justina.
Međutim, iščitavajući svetootačka štiva, pre svih sv. Amvrosija Milanskog, sv. Avgustina Hiponskog i sv. Jeronima Stridonskog, a budući pod jakim uticajem svoje svete majke i svojih svetih rođaka, Grigorije se odlučuje za podvižnički način života. Nakon smrti oca, svetitelj svoje bogatstvo poče da razdeljuje siromašnima. Takođe se odriče zvanja pretora i svih počasti koje idu uz njega. Počinje i sa ostvarivanjem velikih ktitorskih poduhvata, na Siciliji osniva šest manastira i snabdeva ih potrebštinama. A u Rimu svoj dom pretvara u manastir u čast sv. apostola Andreja, koji se nalazio u blizini crkve svetih mučenika Jovana i Pavla, pokraj uzvišenja zvanog Skvara. Sv. Grigorije biva zamonašen u manastiru sv. Andreja i predat na duhovno rukovođenje iskusnim starcima Maksimilijanu i Ilarionu, inače, u manastiru su bila vaspostavljena pravila sv. Benedikta Nursijskog.
U živopisu sv. Grigorija Velikog sačuvana je jedna divna epizoda u kojoj se on otkriva kao ličnost protkana jevanđeljskim vrlinama: „Jednom, kada je sedeo u keliji svojoj i po običaju svom pisao knjige, dođe mu jedan siromašak, beše to Anđeo Gospodnji u obličiju siromaha, i reče mu:
Smiluj se na mene, slugo Boga višnjega! Ja sam moreplovac, ali pretrpeh brodolom na moru, i izgubih ne samo svoje što imah nego i tuđe. Siromaholjubac i istiniti sluga Hristov, sv. Grigorije sažali se na ovoga čoveka, dozva svoga kelejnika i naredi mu da ovome čoveku da šest zlatnika. Siromašak ih uze i ode. No, posle kratkog vremena tog istog dana opet dođe isti siromašak ka Blaženome, govoreći: Smiluj se na mene slugo Božiji, jer sam ja mnogo izgubio, a ti si mi malo dao. Blaženi opet dozva kelejnika i reče mu: Brate, idi i daj mu još šest zlatnika. Brat učini tako i siromašak onaj za jedan dan dobi od svetitelja dvanaest zlatnika, i ode. Ali posle kratkog vremena opet i po treći put dođe onaj isti siromašak, vapijući ka svetome: Sažali se na mene, oče, pa mi daj još od milostinje tvoje, jer veoma mnogo tuđeg blaga izgubih na moru. Blaženi Grigorije reče svom kelejniku: Idi, brate, te podaj ovome što ište još šest zlatnika. A brat odgovori: Veruj mi, časni oče, da u klijeti ne ostade nijedan zlatnik. Blaženi ga upita: Nemaš li nešto drugo da mu daš: odeću neku ili sasud? Brat odgovori: Drugog sasuda nemam osim jednog srebrnog tanjira, u kome ti velika gospođa mati tvoja posla raskvašeno sočivo. Reče mu ugodnik Božiji Grigorije: Idi, brate, daj siromašku i taj tanjir, da ne bi otišao od nas žalostan, jer utehe traži u svojoj nevolji. Dobivši tanjir, ubogi ode veseo. I više ne dođe javno kao siromah da prosi milostinju, nego nevidljivo boravljaše pored Blaženog Grigorija, čuvajući ga i pomažućimu u svemu“.
Papa Benedikt I rukopoložio je sv. Grigorija u čin đakona, a njegov naslednik papa Pelagije II šalje ga kao svog apoklisara u Carigrad. U Carigradu boravi u jednom manastiru oko šest godina, za to vreme je dobro izučio svetootačku literaturu i bogoslužbenu tradiciju Istoka, potom se vraća u Rim.


PODVIG EPISKOPSTVA
Svetost Grigorija Velikog se jasno pokazala prilikom izbora njega, tadašnjeg igumana manastira Sv. Andreja, za episkopa na rimskoj katedri. Naime, sv. Grigorije je čitavih sedam meseci bežao po planinama i pećinama, kao nekada sv. Jova Zlatousti, od, za njega strašne, činjenice da jeizabran za episkopa grada Rima. Prezirao je svaki vid karijerizma, i svetovni (povlačenje sa mesta pretora), ali i duhovni. Do slave mu nije bilo stalo.
Kada je iz poslušanja prihvatio episkopstvo, on ga je shvatio kao podvig služenja Bogu, ali i bližnjima. Opustošeni Rim iz perioda sv. Grigorija bio je u užasnom stanju, glad je satirala siromašno stanovništvo, a naš svetitelj je, kako divno zapaža jedan noviji srpski hagiograf Dimitrije Bogdanović, objavio rat gladi, a licemerstvu praznoga mrmljanja suprotstavlja hleb, onaj nasušni. Otvorio je i izdržavao nekoliko sirotišta i domova, čak je i svoju trpezu pretvorio u stalno obedište za gladne. Za trpezom je najčešće služio sam i time pokazao jevanđeljsku, hristopodobnu smirenost.
Posle 64 godine trudeljubivog života, 604. godine, predstavio se Gospodu svom sveti Grigorije uistinu Veliki, čovek koji je krstio Britaniju, čovek koji je svojim životom postao obrazac podvižnika i otelotvorenje vrlina zapoveđenih monahu od strane sv. Benedikta Nursijskog (o njemu ćemo pisati u idućem broju Pravoslavlja). Sveta Pravoslavna Crkva njegov pomen vrši 12. februara.

SPISATELjSKA DELATNOST
Sv. Grigorije je bio više praktičan, nego filosofsko-teološki pisac. Njegovi spisi se odlikuju jednostavnošću jezika i izlaganja, ali i ozbiljnošću. Značajan je po tome što je izvršio reformu liturgije i crkvenog pojanja. Inače, „grigorijansko“ pojanje je dobilo naziv po sv. Grigoriju.
Skoro sva dela su mu moralno-disciplinarnog karaktera. Od njegovih spisa ostalo nam je oko 854 pisma (poslanica), neke redakcije liturgiskih tekstova, Komentar na Jova, Četiri knjige Dijaloga, O životu i čudima svetih muževa (otaca) Italije, O besmrtnosti...
Za sv. Grigorija se vezuje i tekst Liturgije Pređeosvećenih Darova, ali je poznato da ta luturgija datira još iz vremena pre sv. Grigorija (VI vek). Pretpostavlja se da je sv. Grigorije, vrativši se iz Carigrada (oko 585.), samo uveo ovu Liturgiju u rimsko bogosluženje.