Nivoi agrotehnike i isplativost gajenja psenice


Proizvodnju pšenice u varijanti konvencionalne proizvodnje pšenice karakteriše velik broj tehnoloških operacija, velika potrošnja dizel goriva i kao takva se polako napušta, pogotovu na velikim imanjima. Konverzacijski sistem obrade zemljišta za proizvodnju pšenice je sve više prisutan na poljima Vojvodine, a po nekim procenama na velikim imanjima je zastupljen sa 70-80%. Direktna setva pšenice je perspektivna tehnologija, koja se sve više širi na našim poljima.


Izbor sistema obrade zemljišta za setvu strnina, pšenice, imajući u vidu troškove, u razvijenom svetu pa i kod nas svodi se na tri koncepcije: konvencionalna, konverzacijska i nulta, odnosno koncepcija direktne setve. Izbor sistema obrade, potrošnje goriva, đubriva, pesticida itd., su osnova za definisanje energetskih ulaza i izlaza, odnosno mogu biti realan pokazatelj koji upućuje na isplativost gajenja pšenice. Potrošnja energije u proizvodnji pšenice obuhvata: dizel gorivo (36,8 MJ/l), seme (28,4 MJ/kg), pesticidi (425 MJ/kg), azot (80 MJ/kg), fosfor (14 MJ/kg), kalijum (9,9 MJ/kg), poljoprivredne mašine za jednu godinu (3,72 MJ/kg), dok je energija ljudskog rada izražena u MJ/ha. Energetska vrednost jednog kilograma pšenice je 14,2 MJ.

Proizvodnju pšenice u varijanti konvencionalne proizvodnje pšenice karakteriše velik broj tehnoloških operacija, velika potrošnja dizel goriva i kao takva se polako napušta, pogotovu na velikim imanjima. Ovaj sistem obrade zadržao se na seoskom posedu, što je, pre svega, uslovljeno postojećom mehanizacijom i malim posedom. Ipak, može se konstatovati, da u odnosu na ukupan energetski prinos proizvedene pšenice, ukupno utrošena energija čini 42%. Energetski ulozi đubriva (15,9%) i semena (12%) su značajne stavke. Veliki broj poljoprivrednih mašina, koji je potreban za ovakav način proizvodnje pšenice, sigurno da investiciono i servisno opterećuje samu proizvodnju.

Konverzacijski sistem obrade zemljišta za proizvodnju pšenice je sve više prisutan na poljima Vojvodine, a po nekim procenama na velikim imanjima je zastupljen sa 70-80%. Opravdanje se nalazi u korišćenju visokokapacitetnih mašina, mogućnosti poštovanja agrotehničkih rokova, smanjenju utroška dizel goriva za 30% u odnosu na konvencionalnu obradu. U ovoj varijanti energetska potrošnja je 38,6% u odnosu na dobijenu iz zrna pšenice.

Direktna setva pšenice je perspektivna tehnologija, koja se sve više širi na našim poljima. Investiciona nesposobnost poljoprivrede je osnovni uzrok sporog širenja ove tehnologije. A prednosti ima. Potrošnja dizel goriva, u odnosu na konvencionalnu obradu za pšenicu je manja za 61%. Tome doprinosi uvođenje u rad kombajna velikih kapaciteta. Tehnologija, data u tabeli 3, potiče sa polja južnog Banata. Setveni agregat je traktor CASE 7227 i sejačica za direktnu setvu GASPARDI radnog zahvata od 6m. Kombajn je CASE AF 2388. Poslednjih godina se kod nas pojavljuju firme koje proizvode sejačice za direktnu setvu strnina: Massey – Ferguson, Horch, John Deere, kao i firme koje proizvode kombajne visokog učinka: John Deere, Claas, Massey – Ferguson itd.

Posmatrano sa energetskog aspekta, isplativost gajenja pšenice je očigledna. Ako se uzme u obzir i izbor načina obrade zemljišta, energetska isplativost se povećava sa uvođenjem savremenih poljoprivrednih mašina. Nije prvi put u našoj poljoprivrednoj praksi, da se dolaskom novih mašina sa novim tehnološkim rešenjima, uvode nove tehnologije u proizvodnji ratarskih kultura pa i pšenice.

U razvijenim zemljama, profit, pa i u poljoprivredi, je imperativ. Proizvodnja koja donosi najveći profit, je jedino što opredeljuje uz, naravno, očuvanje prirodnih resursa.

Energetski profit u proizvodnji pšenice je 2,5 do 3 puta veći u odnosu na energetska ulaganja. Međutim, ono što prirodni uslovi uz rad daju poljoprivredniku, neko van poljoprivrede vešto preuzima. I to traje godinama. U svakodnevnom životu poljoprivreda se stalno bori sa disparitetom cena. Ovaj rad, izmađu ostalog, ima za cilj da uveri stručnu javnost u pozitivnost proizvodnje pšenice, te da postavi jasno pitanje: Što 1 MJ nema istu cenu, iz pšenice, nafte, mineralnog đubriva itd.