Tema: Zeleni krmni konvejer

Zeleni krmni konvejer


Zeleni krmni konvejer potrebuje dobru organizovanost, tehničku opremljenost, veliku dinamiku i besprekornu radnu i tehnološku disciplinu. Pridodajući tome činjenicu, da je u jugoslovenskom društvu rad nedovoljno stimulisan, da se oseća nedostakat kadrova, prvenstveno u proizvodnji krme, jasno je zašto se, čak i na uzornim imanjima, izbegava organizacija proizvodnje zelene krme po sistemu zelenog krmnog knovejera.


Razvijeno stočarstvo traži dobro smišljenu i racionalno organizovanu proizvodnju kvalitetne zelene krme za duži period godine. Mogućnost proizvodnje i ishrane stoke zelenom krmom određena je, prvenstveno, vrstama i sortimentom krmnih biljaka koje imaju: visok prinos, dobar kvalitet, kratku vegetaciju, visoku moć regeneracije, mogućnost korišćenja različitih edafsko-klimatskih uslova, gajenja u više rokova tokom godine, te mogućnost nabavke semena po pristupačnim cenama. Sve ove zahteve, naći u jednoj krmnoj vrsti je, praktično nemoguće. Međutim, izborom iz lepeze krmnih kultura i njihovih sorti, te njihovom pravilnom kombinacijom i organizacijom setve u cilju kontinuiranog pristizanja za ishranu (zeleni krmni konvejer), moguće je proizvodnju zelene krme, a time i ishranu zelenom krmom produžiti, čak, i na zimski period, i time stočarsku proizvodnju učiniti jeftiniom.

Šta predstavlja zeleni krmni konvejer?

Zeleni krmni konvejer predstavlja sistem kontinuirane (neprekidne) proizvodnje zelene krme za ishranu stoke, za što duži vremenski period u toku godine.

Šta je zelena krma

Zelena krme je specifičan oblik proizvodnje voluminozne stočne hrane (organske materije) putem krmnih biljka, korišćenih u tehnološkoj fazi zrelosti, koja se preko stočarstva oplemenjivačkom preradom, biohemijskom resintezom pretvara u nezamenljivu hranu za čoveka (meso, mleko, jaja, vunu i dr.).

Zašto organizovati proizvodnju zelene krme po sistemu zelenog krmnog konvejera ?

Ishrana zelenom krmom je najracionalnija. Racionalnost ishrane proizilazi iz znatnog smanjenja gubitaka kako u prinosu tako u kvalitetu, koji prate proces spremanja i konzervisanja krme, minimalni su troškovi pripreme, a nema troškova čuvanja. Ako se zelena krma koristi ispašom, praktično, nema troškova pripreme. S druge strane, zahvaljujući visokoj svarljivosti, najveći koeficijent iskorišćavnja hranljivih materija, od strane domaćih životinja je kod zelene krme. Prema konvejerskom redosledu stasavanja, odnosno prispeća za korišćenje zelene krme u zelenom krmnom konvejeru, sve krmne biljke se mogu podeliti u nekoliko grupa.

Sortiment krmnog bilja kao polazna osnova za zeleni krmni konvejer

Jugoslovenske selekciono-oplemenjivačke institucije su do sada selecionisle, kao što je poznato, veći broj sorti od različitih krmnih i ostalih biljnih vrsta (kupusna uljana repica, kukuruz, soja, proso i sl.) koje se koriste u proizvodnji krme, visokog prinosa i odličnog kvaliteta. One u potpunosti obezbeđuju konvejerski redosled stasavanja. Zato smo u mogućnosti, od sopstvenog sortimenta, što je komparativna prednost naše zemlje, organizovati proizvodnju zelene krme po sistemu zelenog krmnog konvejera. Naravno, samo se uz navodnjavanje omogućava proizvodnja zelene krme tokom celog perioda vegetacije. Obzirom na naše ekološke uslove proizvodnje, odnosno s proleća najkasniju (5. maj) i s jeseni najarniju pojavu mraza (5. oktobar), kao i raspoloživost određenih vrsta i sorti krmnog bilja u SR Jugoslaviji, odnosno Vojvodini, koje mogu izdržati i nešto niže temperature, ispod nule, moguće je oraganizovati proizvodnju zelene krme po sistemu zelenog krmnog konvejera za 200-220 dana u godini. Međutim, u proizvodnoj praksi taj perod je obično kraći i iznosi 180-190 dana u godini. Pri izradi polazne osnove posebnu pažnju smo posvetili a) mogućnosti korišćenja nekih kultura čak i tokom zime (napr. stočni kelj), b) hranljivosti i svarljivosti zelene krme pojedinih biljnih vrsta, c) dužini perioda korišćenja bez značajnijeg pada kvaliteta, d) pojedenosti (konzumiranosti) zelene krme različitih krmnih biljnih vrsta. Podsećamo, da je ona veća u objektima, manja na paši, a njabolja u mlađim fazama razvoja biljaka.

Zeleni krmni konvejer


Jugoslovenske sorte krmnog bilja u zelenom krmnom konvejeru

NS Bikovo, sorta krmnog kelja, je prva vrsta u zelenom krmnom konvejeru. Sorta nastala ukrštanjem primorskog raštana i kupusne uljane repice, te kao takva poprimila dosta odlika kupusne uljne repice. Ima veći sadržaj suve materije, te pri seckanju silokombajnima i transportu prikolicama ne curi voda, što je slučaj kod zelenog angelitera (tipičnih krmnih keljeva). S druge strane ako se silira manji je efluent (ocedak). Za razliku od kupusne uljane repice (7-10 dana), ima nešto duži period korišćenja kao zelene krme (10-15 dana), bez bojazi da će ogrubeti, opasti kvalitet (što je odlika tipičnih keljeva). Poseduje dobru otpornost na niske temperature, čak i golomrazice, pod uslovom da uđe u zimu u adekvatnom porastu. Ako krene u stablo ili ostane, zbog sušne jeseni, nedovoljno razvijen, može doći do izmrzavanja. Ipak, zahvaljujući nešto većoj otpornosti na niske temperature, zelena ishrana stočnim keljom iz rane avgustovske setve, moće se produžiti na ceo novembar. Ozimi stočni kelj pristiže za korišćenje rano s proleća. U ranim prolećima može se početi sa korišćenjem, čak 01. aprila, a u prosečnim vremenskim uslovima od 10. do 15. aprila (za par dana ranije od perka). Sorta NS Bikovo, i ako je više ozimog tipa, pored setve kao ozimog međuuseva, može se sejati tokom vegetacionog perioda kao: glavni, naknadni i postrni usev. U tom slučaju obratiti pažnju na mogući napada lisnih vaši. Dakle, gajenjem stočnog kelja mogućuje je produžiti vreme korišćenja zelene krme u toku godine, zato je on veoma važan u zelenom krmnom konvejeru.

Osim toga, visokog je kvaliteta krme i služi za ishranu svih vrsta i kategorija domaćih životinja, posebno preživara, a postižu se prinosi do 70 t/ha zelene krme. U proizvodnji zelene krme od jednogodišnjih krmnih mahunarki, već duži niz godina, bez lažne skromnosti, nema premca nad domaćim sortama. Samo je ponekad, u nepovoljnim godinama za semensku proizvodnju, problem obezbeđenja semena za setvu. Dobro poznate sorte grahorice, ozime NS-Sirmium i jare Beograd, te ozimog graška Pionir i Dunav, duboko su se uvrežile u svest jugoslovenskih proizvođača i proširile u proizvodnoj praksi. Međutim, i nove, jarog graška (Junior i Lim) i jare grahorice (Novi Beograd), već svojim prvim rezultatima ukazuju na lepu perspektivu. U lancu zelene ishrane, ozimi međuusevi jednogodišnjih krmnih mahunarki, grašak (sorte Pionir i Dunav) i grahorice (Sirmium), gajenih kao čist usev ili u smešama sa strnim žitima (ovas, ječam, pšenica ili raž), se nadovezuju na ozime kupusnjače (stočni kelj, NS Bikovo), a na ove, jare jednogodišnje krmne mahunarke, grahorica (Beograd i Novi Beograd) i grašak (Lim i Junior). Zelena krma jednogodišnjih krmnih mahunarki je odličnog kvaliteta. Dugo se mogu koristiti bez značajnijeg pada kvaliteta. U proizvodnji zelene krme, krmnim sirkovima i sudanskoj travi, pripada značajno mesto (četvrta konvejerska grupa). Zbog tolerantnosti prema suši, visokog genetskog potencijala i sposobnosti regeneracije posle košenja, visoka i stablina proizvodnja krme, u aridnim uslovima, uspešno se obezbeđuje gajenjem ovih biljaka (Lenoble et al, 1975, cit. Đukić, i sar. 1996). Pored lucerke, vrste roda Sorghum su najsigurnije biljke za visoku i stabilnu proizvodnju zelene krme tokom leta. Ovo stvara mogućnost obezbeđenja zelenom krmom bez navodnjavanja. Mada, naglašavamo da uspešne proizvodnje zelene krme, posebno u postrnom roku setve, u našim agroekološkim uslovima, nema bez navodnjavanja. Od jugoslovenskih sorti, posebno se, u proizvodnji zelene krme, u zelenom krmnom konvejeru, ističe krmni sirak Džin i sudanska trava Srem. Određeni diskontinuiteti u pristizanju zelene krme koji se mogu javiti, u zavisnosti od klimatskih uslova godine, popunjavaju se zelenom krmom iz starog lucerišta.

Zašto zeleni krmni konvejer nije, u većoj meri, zastupljen u proizvodnoj praksi?

Nameće se često pitanje zašto zeleni krmni konvejer, i pored niza prednosti, nije u većoj meri, zastupljen u jugoslovenskoj, odnosno vojvođanskoj proizvodnoj praksi. Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u sledećem: uvodi se više vrsta krmnih bilja, što znatno komplikuje biljnu proizvodnju, zeleni krmni konvejer potrebuje dobru organizovanost, tehničku opremljenost, veliku dinamiku i besprekornu radnu i tehnološku disciplinu. Pridodajući tome činjenicu, da je u jugoslovenskom društvu rad nedovoljno stimulisan, da se oseća nedostakat kadrova, prvenstveno u proizvodnji krme, jasno je zašto se, čak i na uzornim imanjima, izbegava organizacija proizvodnje zelene krme po sistemu zelenog krmnog knovejera. Ovom treba pridodati, negativno mišljenje nutricionista, da česta promena vrsta hraniva izaziva određene promene u fiziologiji varenja domaćih životinja, što se u krajnjem odražava, u naredna 1-2 dana, na neznatni pad proizvodnje mleka, odnosno dnevni prirast. Pritom se zaboravlja, od kakvog je značaja upotreba zalene krme, kad je u pitanju zdravsteveno stanje stoke i koliko se antibiotika troši za njegovo održavanje.