Zeleni krmni konvejer


Zeleni krmni konvejer potrebuje dobru organizovanost, tehničku opremljenost, veliku dinamiku i besprekornu radnu i tehnološku disciplinu. Pridodajući tome činjenicu, da je u jugoslovenskom društvu rad nedovoljno stimulisan, da se oseća nedostakat kadrova, prvenstveno u proizvodnji krme, jasno je zašto se, čak i na uzornim imanjima, izbegava organizacija proizvodnje zelene krme po sistemu zelenog krmnog knovejera.


Razvijeno stočarstvo traži dobro smišljenu i racionalno organizovanu proizvodnju kvalitetne zelene krme za duži period godine. Mogućnost proizvodnje i ishrane stoke zelenom krmom određena je, prvenstveno, vrstama i sortimentom krmnih biljaka koje imaju: visok prinos, dobar kvalitet, kratku vegetaciju, visoku moć regeneracije, mogućnost korišćenja različitih edafsko-klimatskih uslova, gajenja u više rokova tokom godine, te mogućnost nabavke semena po pristupačnim cenama. Sve ove zahteve, naći u jednoj krmnoj vrsti je, praktično nemoguće. Međutim, izborom iz lepeze krmnih kultura i njihovih sorti, te njihovom pravilnom kombinacijom i organizacijom setve u cilju kontinuiranog pristizanja za ishranu (zeleni krmni konvejer), moguće je proizvodnju zelene krme, a time i ishranu zelenom krmom produžiti, čak, i na zimski period, i time stočarsku proizvodnju učiniti jeftiniom.

Šta predstavlja zeleni krmni konvejer?

Zeleni krmni konvejer predstavlja sistem kontinuirane (neprekidne) proizvodnje zelene krme za ishranu stoke, za što duži vremenski period u toku godine.

Šta je zelena krma

Zelena krme je specifičan oblik proizvodnje voluminozne stočne hrane (organske materije) putem krmnih biljka, korišćenih u tehnološkoj fazi zrelosti, koja se preko stočarstva oplemenjivačkom preradom, biohemijskom resintezom pretvara u nezamenljivu hranu za čoveka (meso, mleko, jaja, vunu i dr.).

Zašto organizovati proizvodnju zelene krme po sistemu zelenog krmnog konvejera ?

Ishrana zelenom krmom je najracionalnija. Racionalnost ishrane proizilazi iz znatnog smanjenja gubitaka kako u prinosu tako u kvalitetu, koji prate proces spremanja i konzervisanja krme, minimalni su troškovi pripreme, a nema troškova čuvanja. Ako se zelena krma koristi ispašom, praktično, nema troškova pripreme. S druge strane, zahvaljujući visokoj svarljivosti, najveći koeficijent iskorišćavnja hranljivih materija, od strane domaćih životinja je kod zelene krme. Prema konvejerskom redosledu stasavanja, odnosno prispeća za korišćenje zelene krme u zelenom krmnom konvejeru, sve krmne biljke se mogu podeliti u nekoliko grupa.

Sortiment krmnog bilja kao polazna osnova za zeleni krmni konvejer

Jugoslovenske selekciono-oplemenjivačke institucije su do sada selecionisle, kao što je poznato, veći broj sorti od različitih krmnih i ostalih biljnih vrsta (kupusna uljana repica, kukuruz, soja, proso i sl.) koje se koriste u proizvodnji krme, visokog prinosa i odličnog kvaliteta. One u potpunosti obezbeđuju konvejerski redosled stasavanja. Zato smo u mogućnosti, od sopstvenog sortimenta, što je komparativna prednost naše zemlje, organizovati proizvodnju zelene krme po sistemu zelenog krmnog konvejera. Naravno, samo se uz navodnjavanje omogućava proizvodnja zelene krme tokom celog perioda vegetacije. Obzirom na naše ekološke uslove proizvodnje, odnosno s proleća najkasniju (5. maj) i s jeseni najarniju pojavu mraza (5. oktobar), kao i raspoloživost određenih vrsta i sorti krmnog bilja u SR Jugoslaviji, odnosno Vojvodini, koje mogu izdržati i nešto niže temperature, ispod nule, moguće je oraganizovati proizvodnju zelene krme po sistemu zelenog krmnog konvejera za 200-220 dana u godini. Međutim, u proizvodnoj praksi taj perod je obično kraći i iznosi 180-190 dana u godini. Pri izradi polazne osnove posebnu pažnju smo posvetili a) mogućnosti korišćenja nekih kultura čak i tokom zime (napr. stočni kelj), b) hranljivosti i svarljivosti zelene krme pojedinih biljnih vrsta, c) dužini perioda korišćenja bez značajnijeg pada kvaliteta, d) pojedenosti (konzumiranosti) zelene krme različitih krmnih biljnih vrsta. Podsećamo, da je ona veća u objektima, manja na paši, a njabolja u mlađim fazama razvoja biljaka.