Tema: Senaziranje kao nacin konzervisanja krme (2)

Senaziranje kao nacin konzervisanja krme (2)


Gubici pri senažiranju su znatno manji u odnosu na spremanje silaže, posebno sena. Oni se obično kreću: kod senažiranja od 13-15%, kod silažiranja 17-20%, odnosno kod postupka spremanja sena, čak 21-27% suve materije. Kod senažiranja gubici u azotnim materijama (proteinima) su neznatni.
Posebno se pri senažiranju dobro očuvaju biostimulativne materije (karotini), u proseku 70-80%, neretko i 100%.


Vrste krme za konzervisanje senažiranjem

U principu, senažirati se može krma od svih krmnih biljaka od kojih je moguće spremati kvalitetnu silažu ili seno. Pored toga, prednost senažiranja je što se sa uspehom može koristiti krma od tzv. proteinskih-leguminoznih biljaka, koje su nepogodne za siliranje, odnosno svrstane u drugu grupu biljaka prema pogodnosti za siliranje. Takođe, u slučaju da krma u momentu košenja ima nešto veću vlagu što bi u procesu silažiranja dovelo do formiranja velikog ocedka (efluenta) u procesu senažiranja nema smetnji, obzirom da se masa prethodno provenjava. Iz ovog proizilazi da senažirati treba kvalitetnu-proteinsku krmu, jer se njome obezbeđuje senaža visokog kvaliteta, što je ekonomski opravdanije obzirom na velike investicije u opremu i siloobjekte.

Tehnološki postupak senažiranja

Spravljanje senaže se sastoji u spremanju i čuvanju krme (travne, travno-leguminozne smeše, krme višegodišnjih leguminoza) sa sadržajem vlage 45-55%. Krmne useve za spravljanje senaže treba kositi, po mogućnosti, pre podne (8-14 časova) ili predveče, stajanjem na Suncu od 3-4, pa do 6-8 časova, nekad i više prosušiti, odnosno svesti vlagu u pokošenoj krmi na 45-55%. Prosušena (provenjena) masa se pik-ap uređajima kupi, secka (3-4 cm), prevozi do "senažera", vrši njihovo punjenje uz značajno sabiljanje mase. Dobro sabijanje i hermetizacija su osnovni preduslov anaerobioze čime se stvaraju povoljni uslovi za spravljanje senaže. Provenajvanje krme za senažiranje se može obaviti uz primenu desikanata, tretiranjem na njivi, pre ili posle košenja. Sprejanjem pre košenja obezbeđuje se bolji raspored desikanta, nego na pokošenoj masi. Za ovu svru najbolji su desikanti organskog porekla, odnosno organske kiseline ili njihove mešavine. dobra je primena mešavine marvlje i propionske kiseline u odnosu: za trave 2:2,5-3% i za leguminoze 2:3-4%. Primenu desikanta treba obavljati po suvom i toplom vremenu, a nakon 24 časa od tretiranja pristupa se košenju. Ovim se obezbeđuje prekid života ćelija u nadzemnom delu biljke, odnosno brzo uvenuće, katkad i izvesne promene boje (zelene u svetlo-zelenu), ali se ne umanjuje kvalitet. Nanešeni desikant deluje i kao biostatik na mikrooragizme, što sprečava kvar. Osnovni preduslovi za dobijanje kvalitetne senaže, pored ostalog su brzo punjenje objekta, brižljivo sabijanje i blagovremena hermetizacija napunjenog objekta. Punjenje objekta pri senažiranju treba da je u kraćem roku, nego što je pri silažiranju (3-4 dana). Korišćenje senaže može početi nakon 7-10 dana nakon zatvaranja objekta. Feno faza razvoja biljaka pri košenju za senažiranje: Košenje biljaka za senažiranje obavlja se kod leguminoza u fazi butonizacije, odnosno kada se cvasti trava nalaze u "trubi" (pred početak klasanja-metličenja), jer tada biljke imaju najveću količinu hranljivih materija. Kašnjenje sa košenjem dovodi do značajnih gubitaka hranljivih materija i naglog pada kvaliteta krme

Senaziranje kao nacin konzervisanja krme (2)



Procesi koji se odvijaju u krmi pri senažiranju

Držeći se gore navedenih uslova, pri samokonzervisanju krme sa sniženom vlažnošću ne igra važnu ulogu koncentracija vodonikovih jona (pošto se za to obrazuje nedovoljna količina organskih kiselina, koje snižavaju pH do nivo koji prekida štetne bakterijske procese), a sa druge strane fiziološka suvost mase (sadržaj suve materije), koji karakteriše odsustvo vlage, dovoljna je za razvoj poželjnih bakterijskih procesa. Obezbeđenjem anaerobioze onemogućuje se rad gljiva i aerobnih bakterija. Međutim, u masi koja se senažira nemoguće je bez vakumiranja istisnuti sav vazduh (kiseonik). Stoga, aerobni mikrooranizmi počinju svoju aktivnost na razlaganju oraganske materije, prvenstveno lakorastvorljivih hranljivih materija (ugljeni hidrati, odnosno šećeri) i rade dok ne potroše kiseonik. Nakon toga počinje rad anaerobnih mikrooranizama (bakterija). Radom mikroorganizama (aerobnih i anaerobnih) u procesu razlaganja (oksidacije) i transformacije organske materije dolazi do porasta temperature i oslobađanja ugljendioksida (CO2). Pošto je siloobjekat hermetički zatvoren dolazi do naglog porasta koncentracije ugljendioksida, koji postaje limitni faktor za razvoj mikroorganizama, odnosno značajan faktor za očuvanje senaže od kvara.

Takođe, neophodno je naglasiti, da sadržaj suve materije kod biljaka za senažu treba da je veći, što su nepovoljniji uslovi za senažiranje, odnosno što je u njoj manji sadržajem šećera i pufernih materija (proteina). Drugim rečima, što je manji sadržaj šećera za obezbeđenje normalnog procesa vrenja, tim je više neophodno podvrći biljke obezvodnjavanju. Na osnovu ove konstatacije proizilazi da crvenu detelinu treba značajno više provenjavati od lucerke, a lucerku više od trava. Takođe, pri senažiranju jedne te iste kulture, koja je gajena u različitim uslovima, npr. pri značajnom povećanju doza azotnih đubriva, koja povećavaju puferni kapacitet senažne sirovine, potrebno je najjače provenjavanje za dostizanje potrebne stabilnosti senaže pri čuvanju.

Rizik i gubici pri spremanja senaže

Osnovni problem kod postupka senažiranja je kritična granica vlažnosti zelene kreme pri punjenju senažera. Ukoliko je sadržaj vlage veći od 55% odvijaju se procesi silažiranja, a ispod 45% ne može da se obezbedi kvalitetno sabijanje mase, odnosno anarobizacija (izuzetak je kod punjenja tzv. silo-kobasica gde se vrši vakumiranje). Samo pri navedenim-neophodnim uslovima i uz dobru stručnost i umešnost može se proizvesti kvalitetna senaža, u protivnom gubici mogu biti veći nego kod postupka spremanja silaže, pa čak i sena. Gubici pri senažiranju su znatno manji u odnosu na spremanje silaže, posebno sena. Oni se obično kreću: kod senažiranja od 13-15%, kod silažiranja 17-20%, odnosno kod postupka spremanja sena, čak 21-27% suve materije. Kod senažiranja gubici u azotnim materijama (proteinima) su neznatni. Posebno se pri senažiranju dobro očuvaju biostimulativne materije (karotini), u proseku 70-80%, neretko i 100%.

Ocena kvaliteta senaže

Kvalite senaže određuje se organoleptičkom ocenom i hemijskom analizom. Oragnoleptički pokazatelji kvaliteta senaže su miris, ukus i boja. Po mirisu senaže može se dosta pouzdano suditi o njenoj hranljivoj vrednosti. Senaža dobrog kvaliteta ima slab voćni miris ili miris ukišeljnog povrća (turšije), koji podseća na miris sena iz plasta ili stoga. Plesniv, memljiv miris predznak je senaže lošeg kvaliteta. Senažu sa prijatnim hlebnim mirisom ili mirisom meda životinje dobro jedu. Međutim, taj miris je rezultat povišene temperature pri konzervisanju i ukazuje na smanjenu svarljivost proteina, nizak sadržaj karotina, i oni se brzo razgrađuju pri tom režimu senažiranja.

Boja senaže, takođe, značajno pomaže u organoleptičkoj oceni njenog kvaliteta. Senaža sa beličasto-zelenom bojom, sa uljnim prelivom (odsjajem) kod leguminoza i žuto-zelena boja kod vlatastih trava znak su dobrog kvaliteta. Tamno-mrka boja ukazuje na nizak stepen svarljivosti belančevina, odsustvo ili mali sadržaj karotina.

Kvalitetna senaža treba da je neutralnog do bago kiselog ukusa. Hemijska analiza senaže obuhvata: vlažnost, aktivnu kiselost-pH, sadržaj pojedinačnih organskih kiselina (mlečne, sirćetne, buterne, posebno slobodne mlečne i slobodne i vezane sirćetne kiseline), zatim sadržaj amonijaka i karotina.

Za senažu kao i druge vrste stočne hrane, koje se spremaju od zelene krme biljaka u primeni su standardi kvaliteta. Po tim standardima, senaža pripremljena na gazdinstvu, u zavisnosti od kvaliteta može biti prve, druge i treće klase i vanklasna. Senaža od 1 do 3 klase nema plesni, zagušljivog, plesnivog i drugih mirisa, stepen izmenjenosti krme je visok, komadi dužine 3 cm čine ne manje od 80% ukupne mase senaže.