Prihraniti psenicu uz pomoc N-min metode


Tradicionalno uniformno prihranjivanje pšenice azotom tokom vegetacije često dovodi do prehranjivanja ili pothranjivanja ovim elementom. Preobilno đubrenje može dovesti do oštećenja korenovog sistema i povećanog ispiranja NO3, a time i nepotrebne troškove i zagađivanje sredine. Kod nedovoljne količine najčešce dovodi do smanjenja prinosa. Cilj je optimalno đubriti, a ne zagadivati, i održavati ekološku ravnotežu.


Racionalan pristup u prihrani pšenice traži sve više informacija o stanju i pristupačnosti azota u zemljištu i biljci. Novije metode, kao N-min metoda predstavlja napredak u tom smislu. Prema ovoj metodi u prognoziranju prinosa polazi se od pretpostavke da kulturne biljke zadovoljavaju svoje potrebe iz mineralnog azota u zemljištu i azota iz đubriva. Osnovu tih metoda čini kombinovano korišćenje podataka o količinama rezidualnog mineralnog azota u profile zemljišta, proceni mineralizujuće sposobnosti zemljišta za vreme vegetacije gajenog useva na određenom zemljištu bez kulture i poznavanje potreba useva u azotu u toku vegetacije. Cilj je optimalno đubriti, a ne zagadivati, i održavati ekološku ravnotežu.

Tradicionalno uniformno prihranjivanje pšenice azotom tokom vegetacije često dovodi do prehranjivanja ili pothranjivanja ovim elementom. Preobilno đubrenje može dovesti do oštećenja korenovog sistema i povećanog ispiranja NO3, a time i nepotrebne troškove i zagađivanje sredine. Kod nedovoljne količine najčešce dovodi do smanjenja prinosa.

Za prinos od 4,5 do 5 tona zrna po ha, pšenica utroši 130 do 140 kg azota. U najvećem broju slučajeva sadržaj azota u zemljištima Vojvodine se kreće oko 60 kg po ha, te se prihranom treba uneti oko 80 kg azota, u prvoj oko 60 i u drugoj oko 20 kg po ha. To praktično znaci prvu prihranu izvršiti sa oko 130-150 kg uree po ha ili oko 180-200 kg AN-a ili oko 220-240 kg KAN-a po ha.

Potrebno je izvršiti dve prihrane da bi se obezbedio kontinuitet u ishrani pšenice tokom vegetacije. Prvo se prihranjuju najbujniji usevi jer je kod njih utrošen azot za njihov razvoj. Pšenica koja je izbokorila prihranjuje se u prvoj prihrani krajem februara, početkom marta a u drugoj krajem marta, početkom aprila. Pšenica koja ima slabiji razvoj prihranjuje se u prvoj prihrani sredinom marta, a drugoj sredinom aprila. Prvu prihranu treba obaviti na vreme jer se time povećava bokorenje i gustina sklopa. Kod plodnih zemljišta i bujnih useva treba smanjiti normu azota za 15 do 20% i prihranu izvršiti nešto kasnije da ne bi došlo do poleganja useva.

Detaljnija uputstva o primeni N-min metode zainteresovane organizacije i pojedinci mogu dobiti u poljoprivrednim stanicama i na Poljoprivrednom fakultetu na departmanu za ratarstvo i povrtarstvo.