Senaziranje kao nacin konzervisanja krme (2)


Gubici pri senažiranju su znatno manji u odnosu na spremanje silaže, posebno sena. Oni se obično kreću: kod senažiranja od 13-15%, kod silažiranja 17-20%, odnosno kod postupka spremanja sena, čak 21-27% suve materije. Kod senažiranja gubici u azotnim materijama (proteinima) su neznatni.
Posebno se pri senažiranju dobro očuvaju biostimulativne materije (karotini), u proseku 70-80%, neretko i 100%.


Vrste krme za konzervisanje senažiranjem

U principu, senažirati se može krma od svih krmnih biljaka od kojih je moguće spremati kvalitetnu silažu ili seno. Pored toga, prednost senažiranja je što se sa uspehom može koristiti krma od tzv. proteinskih-leguminoznih biljaka, koje su nepogodne za siliranje, odnosno svrstane u drugu grupu biljaka prema pogodnosti za siliranje. Takođe, u slučaju da krma u momentu košenja ima nešto veću vlagu što bi u procesu silažiranja dovelo do formiranja velikog ocedka (efluenta) u procesu senažiranja nema smetnji, obzirom da se masa prethodno provenjava. Iz ovog proizilazi da senažirati treba kvalitetnu-proteinsku krmu, jer se njome obezbeđuje senaža visokog kvaliteta, što je ekonomski opravdanije obzirom na velike investicije u opremu i siloobjekte.

Tehnološki postupak senažiranja

Spravljanje senaže se sastoji u spremanju i čuvanju krme (travne, travno-leguminozne smeše, krme višegodišnjih leguminoza) sa sadržajem vlage 45-55%. Krmne useve za spravljanje senaže treba kositi, po mogućnosti, pre podne (8-14 časova) ili predveče, stajanjem na Suncu od 3-4, pa do 6-8 časova, nekad i više prosušiti, odnosno svesti vlagu u pokošenoj krmi na 45-55%. Prosušena (provenjena) masa se pik-ap uređajima kupi, secka (3-4 cm), prevozi do "senažera", vrši njihovo punjenje uz značajno sabiljanje mase. Dobro sabijanje i hermetizacija su osnovni preduslov anaerobioze čime se stvaraju povoljni uslovi za spravljanje senaže. Provenajvanje krme za senažiranje se može obaviti uz primenu desikanata, tretiranjem na njivi, pre ili posle košenja. Sprejanjem pre košenja obezbeđuje se bolji raspored desikanta, nego na pokošenoj masi. Za ovu svru najbolji su desikanti organskog porekla, odnosno organske kiseline ili njihove mešavine. dobra je primena mešavine marvlje i propionske kiseline u odnosu: za trave 2:2,5-3% i za leguminoze 2:3-4%. Primenu desikanta treba obavljati po suvom i toplom vremenu, a nakon 24 časa od tretiranja pristupa se košenju. Ovim se obezbeđuje prekid života ćelija u nadzemnom delu biljke, odnosno brzo uvenuće, katkad i izvesne promene boje (zelene u svetlo-zelenu), ali se ne umanjuje kvalitet. Nanešeni desikant deluje i kao biostatik na mikrooragizme, što sprečava kvar. Osnovni preduslovi za dobijanje kvalitetne senaže, pored ostalog su brzo punjenje objekta, brižljivo sabijanje i blagovremena hermetizacija napunjenog objekta. Punjenje objekta pri senažiranju treba da je u kraćem roku, nego što je pri silažiranju (3-4 dana). Korišćenje senaže može početi nakon 7-10 dana nakon zatvaranja objekta. Feno faza razvoja biljaka pri košenju za senažiranje: Košenje biljaka za senažiranje obavlja se kod leguminoza u fazi butonizacije, odnosno kada se cvasti trava nalaze u "trubi" (pred početak klasanja-metličenja), jer tada biljke imaju najveću količinu hranljivih materija. Kašnjenje sa košenjem dovodi do značajnih gubitaka hranljivih materija i naglog pada kvaliteta krme