Nega useva pasulja


Pasulj ima kratku vegetaciju koja se odvija u najtoplijem dobu godine kad je rast svih biljnih vrsta najintenzivniji. U usevu pasulja treba biti uvek prisutan jer se stanje menja iz dana u dan. Svaki dan zakašnjenja u primeni neke potrebne mere nege znači mnogo kad je pasulj u pitanju.


Poslednjih nekoliko godina ratari, a i ostali, stalno se žale na “ekstremne” vremenske uslove. Ili je previše kiše, ili ne padne ni kap, ili ima previše sunca i toplote. Ova zima i proleće su doneli nešto novo – izuzetno hladno vreme koje se proteglo duboko u april. Zemlja dugo nije bila dovoljno topla, pa je većina proizvođača, iako spremna za setvu, dočekala uskršnje i prvomajske praznike sa semenom pasulja u džaku. Setva je većinom obavljana u dosta suvo zemljište. Tri meseca nije bilo kiše, ali je za pasulj na setvenoj dubini najčešće bilo dovoljno vode za nicanje, naravno tamo gde su osnovna obrada i predsetvena urađene kada i kako treba. Većina useva je sada u fazi od jednog do tri prava lista i svima koji nisu navodnjavani nedostaje voda i malo nege.

Šta uraditi ovih dana u usevu pasulja? U mere nege spadaju zaštita od korova, bolesti i štetočina, održavanje povoljnog vodnog i vazdušnog režima zemljišta i pravilna ishrana. Kako i na koji način to uraditi?

Od bolesti pasulja na prvom mestu po značaju i uticaju na smanjenje prinosa, kako kod nas tako i u svetu, svakako su bakterioze (plamenjača pasulja i oreolna pegavost). Osim bakterioza na pasulju se pojavljuju i mikoze i viroze, ali su manje značajne. Na visokim temperaturama i u nedostatku padavina nije bilo značajnije pojave bolesti, izuzev tamo gde je upotrebljeno zaraženo seme. Mrke fleke na listu koje su primećene u pojedinim usevima najčešće su mehaničke povrede ili posledica dejstva previsokih temperatura. Kao hemijske mere borbe protiv bakterioza koriste se antibaktericidna sredstva za tretiranje semena i preparati na bazi bakra za tretiranje useva. Usev se obavezno tretira u fazi drugog pravog lista. Kasnija tretiranja zavise od vremenskih prilika. Ako su uslovi povoljni za razvoj bolesti, prsanja se ponavljaju. Izbegava se tretiranje u cvetanju zbog negativnog uticaja na oplodnju. Usev ne bi trebalo tretirati u najtoplijem i najsunčanijem delu dana jer će nastati ožegotine na biljkama. Da bi efekat tretiranja bio potpun, treba koristiti količine vode dovoljne da okupaju celu biljku, tako da se, dok pasulj raste, i neophodna količina vode povećava. Hemijske mere borbe najčešće nisu dovoljno efikasne, pa to još više pojačava značaj upotrebe zdravog setvenog materijala.

Ako se pasulj gaji na širokoredom rastojanju, prvu kultivaciju, važnu za uništavanje korova i održavanje povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima u zoni korena, treba obaviti do faze prva dva lista. To mora da se radi izuzetno pažljivo kako se ne bi povredile mlade biljčice, a naročito plitak i nežan korenov sistem jer to može mnogo da produži vegetaciju. Mnogo je preporučljivije prvo zaštititi usev bakarnim preparatom, pa ga onda kultivirati. U zavisnosti od stanja useva, mogu da se obavljaju i naredne kultivacije, ali pliće nego prva i najdalje do faze cvetanja. U vlažan usev ne treba ulaziti ni radi kultiviranja ni radi drugih poslova zbog opasnosti od širenja bolesti, prvenstveno bakterioza.

Pošto je dugo bilo hladno a još uvek je suvo, specifično je stanje sa korovima. Mnogi nisu koristili herbicide, a od korova najviše ima travnih. U poniklom usevu pasulja mogu da se koriste neki od herbicida protiv uskolisnih višegodišnjih korova (Fusilade super, Targa i drugi), a nakon tretiranja ne treba obavljati međurednu obradu najmanje dve nedelje da bi herbicid najbolje delovao. Za suzbijanje širokolisnih korova može se koristiti Basagran, poslednjih godina najčešće u kombinaciji sa Pivotom i to u količini 0,2-0,4 l/h Pivoa + 1,5-2 l/h Basagrana. Izbor i vreme primene hebicida zavise prvenstveno od sastava i dinamike korovske flore, a doza od tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika. Na visokim temperaturama veća je osetljivost pasulja na ove herbicide. Karenca za Basagran je 42 dana, a za pivot čak 63 dana, te ih treba upotrebiti ubrzo nakon nicanja pasulja, a i korova koji su osetljiviji u mlađim fazama razvoja.

Od štetočina na pasulju mogu da se jave biljne vaši (najčešće nisu ekonomski značajne) i pasuljev žižak. U toku vegetacije, to jest u cvetanju pasulja, moguće je tretiranje je tretiranje useva radi sprečavanja razvoja žiška, ali je ipak preporučljivija borba protiv ove štetočine u skladištima. Nakon žetve žižak se u skladištima uništava pouzdanije, a i bezbednije sa gledišta očuvanja životne sredine.

Nekoliko poslednjih godina velike štete napravile su gusenice pamukove ili migracione sovice – Heliothis arnigera. Gusenice su žućkaste, sitne i liče na gusenice kukuruznog plamenca koji, izgleda, takođe pravi ozbiljne štete na pasulju. Za efikasnu zaštitu potrebno je uočiti gusenice dok se hrene vegetativnim delovima biljke. Treba ih tražiti po celoj biljci i oko nje. Zaštitu treba početi na vreme, dok se razviju odrasli i ne polože jaja u mlade, tek zametnute mahune. Tretiranje useva treba obaviti preparatima iz grupe piretroida, ili preparatima za biološku borbu na bazi Bacilus thuringiensis (Novodor i slični).

Najveće štete pasulju nanose grinje – “nevidljive, a liče na sušu”. Za razvoj im odgovara nedostatak padavina i visoke temperature. U toku vrelih godina 2000. i 2002. pojedini usevi pasulja su bili potpuno uništeni. Prognoze su da će i ova godina biti takva. Znak da su grinje prisutne u usevu je pojava srebrnastobelih pega na licu lišća, potom izbočina, pa žutila i sušenja prvo lista, a potom celih biljaka. Često se misli da je sve to posledica suše. Za napad grinja karakteristično je da se širi po obodu parcele, i to iz zakorovljenih “lenija”. Za suzbijanje grinja mogu da se koriste akaricidi koji su efikasni samo pod uslovom da se napad uoči na vreme i odmah reaguje. Efikasno je i zalivanje, ali ono je moguće samo ako se pasulj gaji u uslovima navodnjavanja. Pasulj se ko nas neopravdano retko gaji u njavodnjavanju, iako na pravilno zalivanje reaguje značajnim povećanjem prinosa. Stabilnost, visina i bolji kvalitet prinosa opravdavaju dodatna ulaganja. Dovoljna su i manje količine vode (20-30 mm) u kritičnim fazama razvoja. Navodnjavanjem se može intervenisati odmah nakon setve radi bržeg i ujednačenog nicanja. U našim klimatskim uslovima i ako je obrada zemljišta bila adekvatna, to je izuzetno retko potrebno. Kritičan period za vodom je u vreme intenzivnog formiranja lisne mase. Češće je potrebna intervencija u momentu cvetanja radi očuvanja vitalnosti polena, žiga tučka i sigurnije oplodnje. I u momentu nalivanja zrna obično se javlja potreba za dodatnom vodom. Potrebno je 3-5 zalivanja tokom vegetacije pasulja – oko 30 mm vode u jednom zalivanju. Neki proizvođači koriste zalivanje i da bi olakšali žetvu i dobili bolji kvalitet zrna.

Sve napisano o merama nege još jednom govori da je za zdrav usev kao preventiva najvažnije dobro gazdovanje: primena pravilne agrotenike, održavanje puteva, prilaza, kanala, a ne posezanje isključivo za hemijskim sredstvima borbe naknadno, kad se propusti ono osnovno i kad se šteta već pojavi.