Norveski lovacki spic



Norveški lovački špic ili u orginalnom nazivu Lundenhund („Lundn“ na norveškom označava morskog papagaja, „hund“ – pas) ime je dobio po pticama za čiji lov je upotrebljavan. Naime, psi ove rase su pre nekoliko stotina godina bili korišćeni za lov artičkih morskih papagaja (Fratercula arctica) po norveškim ostrvima.
Norveški lovački špic je jedan od najređih pasa na svetu, a ujedno i jedna specifična rasa u pogledu građe tela i čitavog niza specifičnih anatomskih karakteristika uopšte. Neke od ovih anatomskih karakteristika se mogu naći i kod drugih rasa ali samo sporadično i ne predstavljaju rasne karakteristike.
Po nekim kinolozima, ovaj veoma poseban pas vodi poreklo od prvobitnog psa Canis fereus umesto od Canis familiaris, kao svi drugi psi. Pretpostavlja se da je preživeo ledeno doba na ostrvu Lofoten, zaštićenom od hladnoće, hraneći se jajima i pticama. Danas svi lundehundi, koji su dobili ime po pticama koje love, vode poreklo sa jednog ostrva severno od Norveške. Nekada su se koristili za lov na ove ptice kojima se hranilo siromašno stanovništvo tih krajeva.
Prema zapisima ovi psi su postojali i sa njima je se lovilo po norveškim ostrvima još 1600. godine. Interesovanje za ove pse opda nakon uviđenja poreza na njihov uzgoj i razvojem novih načina za lov morskih papagaja. Oko 1900. godine mogli su se naći samo u izolovanom selu Mostad na ostrvu Loften. Rasa je bila praktično izumrla jer je 1963. godine ostalo samo šest primeraka pasa ove rase. Ti psi su preci svih današnjih lundehunda. Pražljivom selekcijom i uzgojem, entuzijasti su uspeli da održe i spasu rasu, tako da se današnja populacija u svetu procenjuje na oko 2000 jedinki.
Ovi psi imaju po šest prstiju na svim nogama, sa koštanom osnovom, tetivama i mišićima. Glava i vrat su im specifično uzglobljeni. To im i omogućava da glavu zabace u potpunosti na leđa. Zahvaljujući pokretljivosti i specifičnoj uzglobljenosti prednjih ekstremiteta, mogu da rašire noge znatno više od drugih pasa. Jastučići na šapama su im dosta veći i razvijeniji u odnosu na druge pse. Ovako građene šape i ekstremiteti omogućavaju im kretanje po strmim i klizavim liticama, kao i prolaženje kroz uske prolaze i useke. Specifična građa šape (sa tolikim brojem prstiju, koje mogu da usmeravaju poput čoveka, a jedan i kao palac), omogućava im da iz uskih procepa vade jaja i ptice koje su lovili.
Normalan položaj ušiju im je uspravan, ali mogu da ih savijaju tako da zatvaraju ušni kanal. To im je veoma bitno prilikom lova, jer često znaju da zarone i glavu u vodu. Osim toga, gornji deo hrskavice uva mogu podići nezavisno od ostatka ušne školjke. To im omogućava da se orjentišu i čuju u uskim i spljoštenim prolazima između stena.
To je mali pas, relativno lakog tela, pravougaonog formata. Mužjaci su visoki od 35 - 38 cm, a ženke od 32 - 35 cm.
Glava je suva, srednje širine, klinasta. Gornji deo lobanje blago zaobljen. Stop je jasan ali ne preterano izražen. Njuška je klinasta i srednje duga. Nosnik je blago konveksan. Poželjan je makazast zagriz ali klještasto zubalo i srednji predgriz se tolerišu. Obostrani nedostatak premolara u obe vilice jako je raširen.

Oči su im blago koso postavljene, i nisu buljave. Žućkasto su braon boje. Zenice su okružene uskom ili širokom tamno braon prugom. Uši su trouglaste srednje veličine, široke u osnovi, uspravno nošene i živahno pokretljive. Vrat je suv, srednje dug, relativno snažan i ima prilično bogatu kragnu.
Leđa su snažna i ravna, sapi blago padajuće. Duguljast grudni koš, srednje širine, proporcionalno dubok i prostran, nije bačvast. Stomačna linija je blago prikupljena.
Rep je visoko usađen, poludug, gusto odlakan, bez zastavice. Prstenast je ili blago zarolano nošen iznad leđa ili nošen opušteno.
Noge su snažne sa najmanje šest prstiju na svakoj šapi. Prednje noge nisu jako uglovane. Podlaktice su ravne. Ovalne, blago ka napolje okrenute šape sa šest prstiju od kojih je pet u funkciji. Na svakoj šapi ima osam jastučića. Anatomski kompleks prstiju sastoji se od jednog trodelnog i jednog dvodelnog prsta, sa tome pripadajućim tetivama i mišićima. To šapi daje veoma snažan izgled.
Zadnje noge su srednje uglovane, sa mišićavom butinom i podkolenicom. Ovalne, u stranu okrenute šape, sa najmanje šest prstiju od kojih su četiri funkcionalna. Na svakoj šapi ima sedam jastučića od kojih je srednji veliki, a između nultog i prvog prsta jastučići su spojeni u jedan. Srednje jastuče se zbog toga pruža unazad.
Dlačni pokrivač čine meka podlaka, gusta i oštra pokrovna dlaka. Na glavi i na prednjim stranama nogu dlaka je kratka. Bogatija odlakanost je na vratu i zadnjoj strani butina.
Boje je crveno braon do pepeljasto braon sa manje ili više crnim vrhovima dlaka, crna ili siva, sve sa belim oznakama ili bela sa tamnim oznakama. Potpuno odrastao pas u pokrovnoj dlaci obično ima više crne boje nego mlad pas.
To su živahni i inteligentni psi, privrženi porodici. Dosta su radoznali tako da stalno itražuju prostor u kome borave, a pomalo su i avanturističkog duha. Rezervisani su prem strancima i teško se navikavaju na promene u svom životnom okruženju. Vrlo su druželjubivi i lako se navikavaju na suživot sa drugim psima. Često se dešava da ispolje instikte svojih predaka a to se najčešće manifestuje skrivanjem i zakopavanjem hrane.
Zdravlje
Životni vek ovih pasa može biti i do 12 godina. Kod njih se često javlja oboljenje poznato pod nazivom “lundehund sindrom”. Manifestuje se nizom digestivnih poremećaja, koji se ogledaju u otežanoj resorpciji hranljivih materija iz creva i otežanim varenjem. Smatra se da svaki pas ove rase ima genetsku predispoziciju ka ovom oboljenju.


Standard

Prema klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije norveški lovački špic spada u rase 5. grupe (špic tip i primitivni tip pasa), sekcija 2 (nordijski lovački psi). Ne podleže proveri radnih sposobnosti. Poslednje izmene stnadrada su od strane FCI usvojene 1999. godine. Američki kinološki savez zvanično je priznao i usvojio standard za ovu rasu 2010. godine.

Okretnost

Norveški lovački špic je neverovatno okretan i vere se po najstrmijim stenama da bi se domogao gnezda. Po morfološkim odlikama pripada tipu špiceva.