Predstavljamo rasu: bul terijer


Nakon zabrane „sporta“ borbi pasa sa drugim životinjama u Engleskoj 1835. godine, odgajivači su se odlučili na gajenje pasa ne samo u ove svrhe. Glavni kriterijum tokom ranije selekcije bio je da psi dobijeni iz različitih ukrštanja budu što borbeniji i hrabriji. Zbog toga su isprobana razna ukrštanja, ali se najboljim pokazalo ono između tadašnjih buldoga i različitih pasa terijer tipa.
Razvoj bul terijera kao rase vezan je za porodicu Hilks iz Birmingema, koja se nekoliko decenija bavila gajenjem pasa. Džejm Hilks je razvoj svoje nove rase počeo ukrštajući starog engleskog buldoga s različitim terijerima, ali i sa belim engleskim terijerom, a kasnije i pse iz tih kombinacija sa dalmatinskim psom. Na taj način ovaj odgajivač dobio je svoju rasu „belih pasa“, koju je nazvao bul terijer. Njegov rad nije naišao na odobravanje drugih odgajivača. Tokom selekcije pasa i dobijanja idealnih jedinki prema njegovoj zamisli, Hilks je nailazio na različite probleme kao što su slabosti u konstituciji, uzana njuška i previše okrugle oči. Nijednu od ovih osobina nije želeo kod svojih pasa. Međutim, selekcija i uporan dugogodišnji rad doneli su rezultate. Sam Hilks nije čuvao dokumenta o načinu ukrštanja i selekciji, tako da se može samo nagađati kojim se principima rukovodio.
Prvi primerci ove rase nisu imali karakterističan profilni izgled glave „downface“, koji danas viđamo kod bul terijera. Ova osobina pojavila se kod pasa koje su gajili njegovi sinovi, inače nastavljači rada na selekciji rase nakon smrti Džejma Hilksa 1875. godine.
Posle Prvog svetskog rata „downface“ je bio ustaljena osobina ove rase. Nažalost, upravo je ona pretila je da ugrozi osptanak rase. Zapravo, na ovu specifičnost glave svi su obraćali više pažnje, zanemarujući druge osobine koje se odnose na građu ostatka tela. Bilo je potrebno nekoliko godina mukotrpnog rada da bi se rasa ponovo vratila na pravi put. I danas nije jednostavno odgajiti prvoklasnog bul terijera i spojiti sve dobre osobine u jednoj jedinki, kad je reč o građi i karakteru. Ova rasa prvi put je predstavljena onako kakvu je danas znamo, u Birmingemu 1862. godine. Klub bul terijera osnovan je 1887. godine.
Osim što postoji u normalnoj veličini, ova rasa ima i minijaturnu varijantu. Manji primerak bul terijera postao je poznat još s početka XIX veka, ali je interesovanje za njega prestalo pre Prvog svetskog rata, a iz rodovne knjige kinološke organizacije izbrisan je 1918. godine. Godine 1938. interesovanje je obnovio pukovnik Ričard Glin, kao i grupa entuzijasta koji su osnovali klub minijaturnih bul terijera.
Važno je naglasiti da se danas radi o dve odvojene rase sa dva različita broja standarda, koji su registrovani kod Međunarodne kinološke federacije.

Izgled: snažan i mišićav
To je pas snažne građe, mišićav, skladan i aktivan, sa odvažnim, odlučnim i pametnim izrazom. Ne postoje ograničenja u telesnoj masi, ali bi trebalo da izaziva utisak kako je dobro razvijen za svoju veličinu i u skladu s njegovim karakteristikama i polom. Visina minijaturnog bul terijera ne treba da prelazi 36,5 centimetara.
Njegovo jedinstveno obeležje je pognuta profilna linija glave (downface), jajastog oblika. Nezavisno od veličine, polni diformizam trebalo bi da bude izražen.
Glava je duguljasta, jaka i duboka sve do njuške, ali nije gruba. Gledano spreda, ona je u obliku jajeta i u potpunosti ispunjena, bez šupljina i udubljenja. Profil je blago povijen (ispupčen) od vrha lobanje do vrha nosne pečurke. Gornji deo lobanje je gotovo ravan između ušiju.
Nosna pečurka treba da bude crne boje i povijena na vrhu. Nozdrve su pravilno razvijene. Usne su čiste i tesno vezane za vilice. Zagriz je snažan. Zubi su zdravi, čisti, jaki, pravilno raspoređeni i normalne veličine, pravilnog i potpunog makazastog zubala, tj. gornja vilica preklapa donju i zubi pravilno naležu.
Oči izgledaju uzane i trouglaste, nisu tako izražene, tamne su ili što je više moguće braon, tako da deluju gotovo crne sa prodornim sjajem. Rastojanje od vrha nosne pečurke do očiju naizgled je veća od razmaka između očiju i vrha lobanje. Plave ili delimično plave oči nisu poželjne. Uši su male, tanke i blizu postavljene. Pas bi trebalo da ih drži čvrsto uspravljenim dok su podignute.
Vrat je veoma mišićav, dug, povijen i sužava se od lopatica prema glavi. Koža na vratu je zategnuta. Telo je pravilnog oblika, s vidljivim lukom rebara i velikom dubinom od grebena do fronta, tako da je front bliži zemlji od stomaka. Gledano spreda, grudi su široke.
Leđa su kratka i snažna. Linija leđa povija se blago preko slabina koje su široke i mišićave. Od fronta do stomaka formira se linija povijena naviše. Rep je kratak, nisko usađen i pas ga drži horizontalno. U korenu je debeo i sužava se ka vrhu.

Zategnuta koža
Pas treba čvrsto da stoji na nogama koje su savršeno paralelne. Kod odraslih jedinki dužina prednjih nogu treba da bude približno veličini dve dubine grudi. Lopatice su snažne i mišićave bez opterećenja. Široke i ravne, postavljene su blizu zida grudnog koša i imaju veoma izraženu kosinu unazad, formirajući gotovo prav ugao s nadlakticom. Lakat je ispravljen i snažan. Podlaktice su oble i jake. Došaplje je uspravno. Šapa je zaobljena i kompaktna sa pravilno zaobljenim prstima.
Zadnje noge su paralelne kad se posmatraju otpozadi. Butine su mišićave. Koleno je dobro uglovano. Potkolenica je dobro razvijena. Skočni zglob je pravilnih uglova. Zadnje šape su zaobljene i kompaktne sa pravilno zaobljenim prstima.
Kad se kreće izgleda stabilno. Lako hoda slobodnim, laganim korakom i uz uobičajenu živahnost. Kad kaska, kretanje je paralelno, napred i pozadi, a konvergira prema centralnoj liniji kad trči brže. Prednje noge izbacuje pravilno napred, a zadnje se pokreću lako u kuku, savijajući se dobro u kolenu i skočnom zglobu uz veliki potisak.
Koža je zategnuta. Dlaka je kratka, polegla, jednake dužine, sjajna i oštra na dodir. Mekša poddlaka može se pojaviti zimi. Boja dlake poželjna za bele jedinke treba da bude čisto bela. Pigmentaciju kože i oznake na glavi ne treba kažnjavati. Za obojene jedinke, mada se boje tretiraju jednako, preferira se tigrasta šara. Crna tigrasta šara, riđa boja i svetlosmeđa su prihvatljive, kao i trobojnost. Tačkaste oznake na beloj dlaci su nepoželjne. Plava boja i tamnosmeđa su izrazitno nepoželjne.

Temperament
Bul terijer je hrabar i žustar pas, raspoložen za igru. Temperament mu je stabilan te se može disciplinovati. Iako je tvrdoglav, razvija dobre odnose s ljudima.

Nega i zdravlje
Bul terijer zahteva svakodnevnu aktivnost, bilo u vidu energičnih fizičkih vežbi ili svakodnevne mentalne stimulacije; a najbolje bi bilo da oba aspekta budu uključena. Reč je o aktivnoj rasi koja uživa u trčanju, ali se preporučuje da to praktikuju u ograđenom prostoru. Nije preporučljivo da žive napolju, osim u umerenim klimatskim uslovima, mada se ni tada ne preporučuje život van kuće, ali treba da ima pristup dvorištu. Nega dlake zahteva minimalni trud.
Od zdravstvenih problema primećena je gluvoća kod pojedinih individua čisto bele boje, a česti su problemi sa srcem i iščašenje kolena. Životni vek im je u proseku od 11 do 14 godina.

Standard
Bul terijer i minijaturni bul terijer, prema klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije spadaju u rase 3. grupe (terijeri), sekcije 3 (terijeri tipa bul). Standard pod brojem 11 poslednji put je korigovan 2011. godine. Iste godine minijaturni bul terijer dobio je poseban standard pod brojem 359.


Dr Darko Drobnjak/zov