Tema: Zdravlje i nega pasa

Zdravlje i nega pasa

Nabavka psa i držanje u stanu ili dvorištu


Pas je društveno biće sa određenom dozom individualnosti. Ukoliko planirate da nabavite novo štene, vrlo je važno da razmislite zašto ga želite. Da li vam je potrebno društvo, ili čuvar doma? I u jednom i u drugom slučaju, vrlo je važno budućem ljubimcu, obezbediti odgovorajući smeštaj i u isto vreme ispoštovati njegovu prirodnu potrebu za društvom.



PAS U STANU

Živite u stanu? Želite psa? Pre same nabavke morate biti svesni da smeštaj psa u stanu zahteva vaše prilagođavanje njegovim prirodnim instinktima i potrebama. Psu treba obezbediti određen kutak u stanu u kome može odmarati ali u isto vreme i pratiti sva dešavanja koja se oko njega dešavaju. Da li će se vašem psu to mesto svideti ili ne, videće po njegovoj reakciji. Ukoliko mu se ne bude svidelo, on će ga izbegavati. Najbolje je da vašem psu prepustite da sam nađe mesto za njega i da mu tamo postavite mekanu, toplu i udobnu prostirku. Psima nije mesto u kuhinji, spavaćoj ili dečijoj sobi. Pravi izbor je ugao predsoblja ili dnevnog boravka.


Mnogi psi koji žive u stanu vole da borave na terasi sa koje mogu pratiti sva dešavanja napolju. Međutim, na ovim mestima, psi vole da provode samo jedan deo dana, ali nikako ceo dan! Pa zato, ukoliko planirate provod kod kuće, NIKAKO ne zatvarajte psa na terasu, jer će se to vrlo nepovoljno odraziti na njega.

Pogrešno je mišljenje da je držanje pasa u stanu, pogotovo većih rasa pasa, mučenje za životinju. Ako vašeg psa redovno izvodite napolje (minimum 3 puta dnevno), i ako bar jedna od šetnji traje sat, dva ili duže, nema potrebe za brigom. Potrebe za kretanjem, trčanjem i igranjem u stanu, mogu zadovoljiti samo mali psi, kojima možete nabaviti posudu za obavljanje nužde, i na taj način izbeći jednu šetnju tokom dana.
Osim mesta za spavanje i mesta za toalet, psu je potrebno odrediti i mesto na kojem će mu stajati posuda sa vodom i hranom. Najbolje je da to bude miran deo hodnika, predsoblja, kuhinje ili terase. Psu je tokom jela potreban mir.




PAS U DVORIŠTU

Mali broj vlasnika pasa u gradu, može svojim ljubimcima da obezbedi prostrano dvorište u kojem će pas imati svu slobodu. Ukoliko ste vi jedan od takvih, potrebno je da se upoznate sa svim uslovima koji moraju biti zadovoljeni pre nego što pustite psa da živi u dvorištu. Osnovni uslov je da se stanari, ukoliko ima više ljudi koji dele isto dvorište, slažu sa vašom odlukom da pas boravi tu. Takođe, potrebno je podići ogradu oko dvorišta, kako pas ne bi izašao van njega.


Najbolje rešenje je ograđen boks sa kućicom i dovoljno visokom, širokom i dugačkom ogradom. Boks treba napraviti na prethodno određenom mestu. On ne treba da bude blizu ograde, jer psa mogu uznemiravati prolaznici. Takođe, boks mora biti na mestu zaštićenom od sunca, kiše, snega, vetra i mraza. Kako pas ne bi kopao tunele ispod ograde, boks mora biti betoniran. Tlo samog boksa najbolje je posuti sa debljim slojem krupnog šljunka. Takvo tlo se uz pomoć kiše i snega, najlakše čisti, a ujedno se sprečava pojava spuštenih stopala kod psa jer na takvom tlu, pas mora jače naprezati mišićne prste. Takođe, u boksu su obavezne posude sa uvek svežom vodom i hranom. Posude treba redovno prati, kako se ne bi skupljale ptice, miševi i pacovi.
Dobro bi bilo da ukoliko postoji mogućnost, puštate psa tokom noći, da se slobodno kreće po celom dvorištu, kako bi pas shvatio da je celo dvorište njegova teritoriju koju treba da čuva i brani od nepoznatih.

mojaoaza.com

Vakcinacija pasa


Prva vakcina koju pas može da primi je “puppy“ vakcina protiv mačije kuge i štenećaka. To je jedina vakcina koja može da se primi već sa 6 nedelja i obezbeđuje kratkotrajni imunitet. Sledeća je petovalentna vakcina koja se prima sa 8 nedelja i koja štiti naše ljubimce od:

- parvoviroze (mačije kuge)
- štenećaka
- zarazne žutice
- leptosiroze
- influence pasa

Nakon što je vakcina data imunitet nastupa za 7-14 dana (pa u ovom periodu još treba paziti na štene i ne dopuštati mu kontakt sa drugim psima). Obzirom da imuni sistem mladunčadi još nije dovoljno razvijen da pruži trajniju sigurnost, sa 12 nedelja starosti se radi revakcina koja pojačava otpornost od ovih istih bolesti.

Ovde moramo istaći da iako od ovih bolesti najlakše oboljevaju štenci, od njih mogu oboleti i odrasli psi pa je neophodno ovu vakcinu ponavljati svake godine.



BESNILO

Vakcinacija pasa protiv besnila obavezna je po zakonu i mora se obavljati jednom godišnje. Zakon propisuje korišćenje mrtve vakcine koja stvara solidan imunitet bez ikakavih propratnih reakcija. Prva vakcina protiv besnila može se dati već sa 3 meseca starosti ali program vakcinacije obično ostavlja ovu vakcinu za četvrti mesec.

Priče koje kruže da će pas ostati mali i da neće dostići svoj pun potencijal su apsolutno netačne i predstavljaju samo još jednu zabludu sa kojom se borimo svakoga dana.

Novi Sad je područje koje je često ugroženo besnilom i to je još jedan razlog da obavezno vakcinišete svog psa i tako sebe i svog ljubimca poštedite komplikacija koje donosi izbegavanje vakcinacije.

U vezi sa ovim neophodno je napomenuti da smo zakonom obavezni da prilikom vakcinacije protiv besnila životinju i obeležimo.

Veterinska ambulanta "Bilja i Olja"/mojaoaza.com

Davanje lekova


1. Tablete se mogu zdrobiti i sakriti u hranu, ali ukoliko želite da budete sigurni da je pas uzeo tabletu, morate mu staviti lek u zadnji deo usta

2. Učinite to tako da mu jednom rukom držite njušku i glavu malo podignete. Drugom rukom uhvatite donju vilicu, pa kažiprstom i palcem stavite tabletu na jezik psa, što je dublje moguće

3. Zatvorite mu usta i držite ih zatvorenim, blago masirajući grlo kako biste naterali psa da proguta tabletu

4. Lek u tečnom stanju je najlakše dati upotrebom plastičnog šprica. Špric će vam omogućiti da tačno izmerite potrebnu količinu leka. Lek je potrebno ubrizgati u zadnji deo usta psa. Nakon davanja leka, špric oprati i nagraditi psa za dobro ponašanje.

5. Kapi za oči mogu se staviti tako da se glava psa mirno drži i lagano nagne unazad. Kapi staviti u ćošak oka.

mojaoaza.com

Prva pomoć u nezgodama kod psa

KRVARENJA
Pri raznim nesrećnim slučajevima najveću opasnost po život predstavljaju krvarenja. Razlikujemo spoljašnja, dobro vidljiva, i unutrašnja, uglavnom neprimetna. Ipak ih možemo prepoznati po naglom gubitku krvi, a simptomi su: bledilo sluznica, ubrzan rad srca i ubrzano i plitko disanje. Sam vlasnik ne može baš mnogo toga uraditi, kako bi svog ljubimcu pomogao. Jedino što može jeste da natera psa da miruje. Ukoliko se radi o unutrašnjem krvarenju, pitanje je da li i veterinar može pomoći. Veterinar će pomoću sredstava za zgrušavanje krvi i nadoknadom izgubljene krvi pokušati pomoći psu. Kod unutrašnjeg krvarenja, psu je potrebno obezbediti miran i tih kutak, u kome će on mirovanjem, omogućiti organizmu da se sam izbori.
Spoljašnja krvarenja su po život manje opasna jer se lakše zaustavljaju. Do spoljašnjeg krvarenja najčešće dolazi prilikom posekotina. U svakom slučaju psa treba što pre odvesti kod veterinara. Veoma je važno pre samog odlaska kod veterinara, podvezivanjem zaustaviti krvarenje. Na mesto krvarenja treba staviti čist peškir ili neku čistu krpu koju ćemo učvrstiti zavojem. Ovakav prekid cirkulacije ne sme dugo trajati jer može izazvati odumiranje onog dela tela koje je dalje od zavoja.


PRELOMI
Kada dođe do spoljašnjeg preloma, doći će i do krvarenja. Krvarenje zaustavljamo kako je gore navedeno u tekstu. Prelomljenu nogu zatim treba umotati u čistu krpu i što pre odvesti psa kod veterinara.
Kod unutrašnjeg preloma, psu ćemo odmah pomoći ukoliko mu prelomljenu nogu u što normalnijem položaju, prislonimo uz neku daščicu i sve zavijemo. Zavoj se ne sme prejako stegnuti kako ne bi došlo do zaustavljanja cirkulacije. Psa u ovakvom stanju treba odmah odvesti kod veterinara.


POVRŠINSKE RANE
Površinske rane javljaju se u vidu oderane i oguljene kože. Skoro se uvek javlja krvarenje. Koža je ponekad otkinuta od potkožnog tkiva, a u ranu se može nakupljati prljavština. Zato je ranu neophodno isprati blagim dezinfekcionim sredstvom kao što su hipermangan ili rivanol, aodvojenu kožu treba vratiti na mesto i potražiti pomoć veterinara.



OPEKOTINE
Opekotine najčešće nastaju u požaru ili prilikom kontakta sa vrućim predmetima ili vrelom vodom. Koža je oštećena, a ponekad su oštećeni i dublji slojevi sa mišićima i tetivama. Opekotinu je najbolje ne dirati i NIKADA ne zamotavati, već što pre odvesti psa kod veterinara.



SMRZAVANJE
U našim klimatskim uslovima, smrzavanja kod pasa gotovo i da nema. Ukoliko se pas može skloniti negde od vetra i ako dobije dovoljno kalorične hrane uz mogućnost kretanja, smrzavanje na svu sreću jako je retko. Ipak, povremeno može doći do smrzavanja nekog dela tela koje je jače izloženo hladnoći (uši, rep, šape). Ovakvog psa je potrebno uneti u umereno toplu prostoriju, nežno mu i lagano masirati smrznuti deo tela i dati mu toplo zašećereno mleko da pije. Veoma je važno da se odmrzavanje sprovodi postepeno!



UTAPANJE
Psi su prirodno dobri plivači. Međutim, dešava se da pas plivajući sa predmetom u ustima udahne vodu i da se zagrcne. U ovakvim slučajevima, psu obično nije potrebna pomoć vlasnika, ali ukoliko je pas zaista udahnuo vodu u pluća, može doći do upale pluća koju treba stručno lečiti pod nadzorom veterinara.
Ukoliko kojim slučajem, dođe do pravog utapanja, psa treba izvući napolje na suvo i podići mu zadnje noge da se pluća što više oslobode vode, a zatim primeniti veštačko disanje. Pas mora ležati na boku sa glavom naniže, vlasnik treba da klekne pored njega i dlanovima mu ritmički pritiska grudni koš imitirajući disanje, brzinom od oko 20 pritisaka u minuti. Veštačko disanje treba sprovoditi onoliko dugo dok pas ne pokaže znakove života, odnosno, dok se znaci života ne izgube. Nakon ovoga, treba potražiti savet veterinara za dalje lečenje.



SUNČANICA
Kao posledica pregrejavanja tela, naročito glave može doći do poremećaja cirkulacije krvi u mozgu. Simptomi sunčanice su: nagla tromost tela, nesiguran hod, teturanje, dahtanje i otežano disanje. Takođe, javlja se ubrzan rad srca, visoka temperatura (veća od 42 stepena). Ukoliko se psu ne pruži pomoć, pas može uginuti. Psa je potrebno smestiti u hladniju, zamračenu prostoriju, položiti ga tako da glava bude na višem i uz to celo telo polivati hladnom vodom. Pas će se brzo oporaviti, ali je veoma važno psa u narednih nekoliko dana poštedeti rada i napora.
Takođe, dobro bi bilo da se vlasnik posavetuje sa veterinarom, koji će ustanoviti eventualna teža oštećenja i posledice i odrediti terapiju.

mojaoaza.com

Kada pozvati veterinara?


Većina vlasnika dovoljno poznaje svoje ljubimce, te tako lako može prepoznati prve znakove bolesti. Psi koji se loše osećaju najčešće su bezvoljni, odbijaju hranu ili piju velike količine vode. Gubitak težine je najčešći znak bolesti, dok otoci koji se polako razvijaju mogu biti početak neke vrste tumora. Otpadanje dlake, problemi sa kožom, lagano šepanje i povremeno povraćanje mogu takođe, ukazati na neki zdravstveni problem.



KADA POZVATI VETERINARA?


Ukoliko i malo posumnjate da postoji neki problem i da vašeg ljubimca nešto boli, potrebno je pozvati veterinara ili odvesti psa na pregled. Medicinska intervencija je neophodna ukoliko vaš pas kolabira, ne može da diše, gubi svest ili ima grčeve. Takođe, ako je pas povređen, obilno krvari, ima opekotine ili je otrovan veterinarska intervencija je neophodna.







Drugi potencijalno opasni problemi koji zahtevaju pomoć stručnjaka uključuju sledeće:

Otečen stomak, osetljiv na dodir uz dahtanje i slinjenje. Moguća torzija ili nadutost želuca
Povraćanje:ukoliko potraje više od 12h, potrebno je obratiti se veterinaru
Proliv koji traje više od 24h ili krvav izmet
Problemi sa disanjem, hvatanje daha ili gušenje
Gubitak svesti


mojaoaza.com

Preosetljivost ili alergije kod psa


Kod pasa ponekad može doći do preterano jakih reakcija, takozvanih alergija. One mogu biti tako jake i brze da osim uzročnika unište i organizam psa. Takve reakcije često se događaju nakon uzimanja nekih lekova. Poznato je da neki antibiotici dovode do takvih reakcija.

Osim njih, u veterinarskoj medicini do takvih i sličnih reakcija, često dovode preparati vitamina otopljeni u uljima, a primenjeni u obliku inekcija ili različitih vakcina.


Psi mogu biti preosetljivi i na stvari koje u organizam unose putem hrane, ili na različite supstance u vazduhu koje udišu. Međutim, ova preosetljivost nikada ne ugrožava život psa – ove alergije su blažeg i produženog toka.

Alergije koje ugrožavaju život psa, uglavnom su izražene jakim reakcijama koje završavaju šokom ili smrću za samo par minuta ili, pak, teškim disanjem i gušenjem, usled koga može doći do smrti. Ovakve reakcije se mogu sprečiti i bez posledica otkloniti ukoliko se odmah pristupi lečenju.

Kod pasa se često može javiti i preosetljivost na hranu, a glavni krivac su belančevine. One mogu biti različitog porekla, pa ih tako pas konzumira u mesu, mlečnim proizvodima, jajima, povrću ili žitaricama. Preosetljivost na hranu češće se javlja kod mlađih pasa, kod kojih su i alergijske reakcije jače.
Najčešći znaci preosetljivosti na hranu su: povraćanje, proliv, svrab uz perutanje i otpadanje dlake, upaljena koža.

Jednom razvijena, alergija može trajati doživotno, a rešenje je izbacivanje belančevina iz ishrane.

mojaoaza.com

Trovanje kod psa

Mogućnost trovanja psa je stalno prisutna. Bez obzira na to da li su namerna ili slučajna, veoma su česta. Ukoliko samo pomislimo sa koliko različitih stvari pas dolazi u svakodnevni kontakt, ova činjenica nije nimalo čudna.

Trovanje mogu izazvati različiti deterdženti, boje, lakovi, sredstva za zaštitu biljaka, sredstva za suzbijanje komaraca, muva, mrava, sredstva protiv miševa i pacova, arsen kao i olovni i fosforni preparati.





Svi navedeni otrovi dovode do teških ili veoma teških stanja. Veoma su čest uzrok smrti, a kod životinja dovode do netipičnih i često neprepoznatljivih reakcija organizma. Događa se da ih ni patolog za vreme obdukcije ne prepozna, što predstavlja dokaz da je i lečenje veoma teško i nesigurno.


Postoje otrovi za koje postoje protivotrovi i takvi se slučajevi, ukoliko se na vreme uoče, mogu lako izlečiti. Veoma je važno da vlasnik prati svog ljubimca, da obrati pažnju na stvari koje pas uzima u usta i da ih na vreme izvadi ukoliko se radi o nekom štetnom predmetu. To je jedina i prava preventiva od trovanja!

Simptomi trovanja su najčešće: uznemirenost, pojačano slinjenje, povraćanje, poremećaj rada srca, ubrzano disanje, grčevi, nekontrolisano mokrenje, proliv, poremećeni pokreti ekstremiteta u obliku ves*lanja, blede sluzokože, visoka temperatura…

Osnova lečenja jeste u što bržem i potpunijem pražnjenju probavnog sistema. Veterinar to postiže davanjem sredstva za povraćanje u obliku inekcije, kao i sredstva koja brzo čiste creva. Ali, do tog trenutka i sam vlasnik može nešto uraditi. Psu je potrebno dati što više mleka da pije ili slane vode kako bi mogao povratiti. Naravno, psa je potrebno što pre odvesti kod veterinara.


ČESTI OTROVI SIMPTOMI
Otrov za pacove - Krvarenje desni i modrice po koži
Kućni lekovi; aspirini i sredstva za smirenje Gubitak apetita, depresija, teturanje i koma
Antifriz Povraćanje, teturanje, konvulzije i koma
Kućna hemija Upaljena koža, povraćanje, proliv, čirevi na jeziku i napadi
Žabe krastače čija koža može biti otrovna, a psi je često ližu Crvenilo, otoci u ustima i na jeziku
mojaoaza.com

Kućica za pse

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]



Prilikom izgradnje kućice treba obratiti pažnju na vrstu građevinskog materijala, njene dimenzije i oblik, zatim na položaj i oblik otvora na kućici, kao i na samo mesto kućice u dvorištu.

IZBOR TLA
Posebnu pažnju treba obratiti na tlo. Radi najlakšeg održavanja higijene, mnogi vlasnici pasa odlučuju betonirati tlo jer je beton najlakše oprati pod jakim mlazom vode. Međutim, beton ima veoma loše toplotno izolacione osobine, pa je zimi veoma hladan, leti topao, a nakon pranja ostaje dugo mokar. Sve ovo može biti uzrok mnogim bolestima.
Najbolji pod je od cigle, koji se isto tako pere i koji je dobar toplotni izolator.
Najgore je ostaviti golu zemlju. Na zemlji gde se pas stalno kreće, ne raste trava, za vreme suše je prekrivena prašinom, a nakon kiše blatnjava. Takođe, u zemlji su česti i crevni paraziti koji u njoj žive i po nekoliko godina.


PRAVO MESTO ZA KUĆICU
Pri određivanju lokacije potrebno je obratiti pažnju na uslove spoljašnje sredine. To znači, da je potrebno kućicu staviti na mesto koje je zaštićeno od direktnog Sunca, vetra (promaje), kiše i mraza. Vrata kućice je najbolje staviti sa strane, nikako u sredinu, kako bi pas mogao biti što više zaštićen od vetra. Zimi je najbolje na vrata staviti neki materijal u obliku zavesice, kako bi se sprečilo provetravanje. Kućica treba da bude u zavetrini, a otvor kućice niz jak vetar. Za psa je dobro da iz svoje kućice može pratiti sva dešavanja u dvorištu, inače će je izbegavati.

MATERIJAL
Najčešće se grade drvene kućice, koje su dobar toplotni izolator, ali i česte podloge za razvoj buva i krpelja. Naime, u pukotinama drveta stvara se i zadržava organska prašina koja je odlična podloga za kožne nametnike. Zato je potrebna redovna higijena kućice.


DIMENZIJE I OBLIK
Što se dimenzija unutrašnjeg prostora kućice tiče, one se moraju prilagoditi veličini psa. U tabelama ispod, date su dimenzije kućica za različite veličine pasa kao i za kuje sa leglom.

Dimenzije unutrašnjeg prostora kućice za pse


VELIČINA PSA ŠIRINA(cm) DUBINA VISINA
VELIKI 120 100 100
SREDNJE VELIKI 100 80 100
MALI 80 60 80


Dimenzije unutrašnjeg prostora kućice za kuje sa leglom

VELIČINA PSA ŠIRINA(cm) DUBINA VISINA
VELIKI 250 100 100
SREDNJE VELIKI 220 80 100
MALI 150 60 80



Dimenzije otvora na kućici
VELIČINA PSA ŠIRINA(cm) VISINA
VELIKI 50 100
SREDNJE VELIKI 50 80
MALI 40 50


mojaoaza.com

Nega psa

ČEŠLJANJE

Češljanje pasa je deo osnovne higijene i održavanja dlake. Nažalost, mnogi nisu dovoljno uporni ili su jednostavno lenji. Sa češljanjem treba početi što ranije, iako se svi štenci bune kada je češljanje u pitanju.
Važno je znati da je neredovno češljanje i šišanje najgore što se može dogoditi. Ukoliko se češljanje zanemari, dlaka vašeg ljubimca se pretvara u hrpu čvorova koji su po životinju vrlo neugodni a posebno nezdravi. Dlaka počinje imati neugodan i intenzivan miris, a često se javljaju i kožne bolesti.


Kako i čime češljati psa?
Čistoću dlake i kože najlakše je održavati svakodnevnim četkanjem. Pribor za održavanje dlake prvenstveno zavisi od rase psa. Četka ne sme biti od sintetičkog materijla, jer može izazvati alergije. Češljevi se dele na obične četke, češljeve i ”pseće” rukavice. Češljevi mogu biti metalni ili plastični, a zubi moraju biti zaobljeni ili bojom zaštićenog vrha, kako ne bi povredili kožu i čupali dlaku. Svim rasama pasa potreban je češalj ređeg zuba, razmaka 2 mm. Psima finije dlake i rasama koje su sklonije mršenju dlake i stvaranju čvorova potreban je gušći češalj. Ređim češljem možemo razmrsiti čvorove i čuperke. Gušćim češljem raščešljava se dublji sloj i odstranjuje se mrtva dlaka. Dobar je i češalj sa rotirajućim zubcima koji otpetljava čvoriće dlake, a da pri tom ne čupa i stvara neprijatan osećaj vašem ljubimcu.

Četka je pribor koji se vrlo često koristi u redovnom uređivanju i nezi dlake. Koristi se nakon češljanja češljem za završno uređivanje. Najbolja je četka od prave svinjske čekinje. Čekinje bi trebale biti dovoljno duge da kroz dlaku dosegnu do kože.


Za kratkodlake rase pasa dobre su kratke guste četke, kao i ”pseće”rukavice i gumene četke jer one na principu elektriciteta privlače dlaku i tako je uklanjaju. Prilikom češnjanja psa glatke dlake potrebno je pratiti smer rasta, počevši od glave i idući ka repu. Za dugodlake rase pasa, treba koristiti četke dugih i ređih čekinja umetnutih na gumenu osnovu. Posebno je važno dobro pročešljati predeo trbuha, unutrašnji deo nogu, kao i delove oko vrata i ušiju.



ŠIŠANJE

Šišanja takođe spada u deo osnovne higijene i održavanja dlake. Šišanjem se mrtva dlaka uklanja iz krzna, a rezultat šišanja je uredan i čist pas! Dlaka na leđima je deo tela koji nije naročito osetljiv, pa će većina pasa dozvoliti češljanje i tako održavanje dlake. Međutim, dlaka ispod pazuha, na stomaku i između jastučića na šapama često stvara probleme i vlasniku i psu. Šape su jako osjetljive i nakon nekog vremena, ta se dlaka pretvara u tvrdi grumen, pun kamenčića i travki, dolazi do povrede šape i šepanja. Redovno sređivanje šapa svakako je preventiva takvih problema.


KUPANJE
Sa kupanjem pasa može se početi već u uzrastu od 2-3 meseca. Pre samog kupanja treba pripremiti sve što je potrebno. Psa je potrebno dobro raščešljati jer zapetljana dlaka ili još gore čvorovi znaju napraviti velike probleme kada se pokvase. Kupanje je najbolje obaviti u kadi, u zagrejanoj prostoriji i u toploj vodi. Dlaka se prvo dobro namoči, a zatim se šamponira. Ne treba koristiti jake šampone. Potrebno je dva puta našamponirati i dva puta isprati psa.
Šampon se nanosi prvo na leđa, pa na trbuh, noge i rep. Veliku pažnju treba obratiti na delove oko očiju i ušiju jer su oni najosetljiviji na šampon. Dobro isperite vašeg psa! Nedovoljno isprana dlaka može iritirati i isušiti kožu. Dlaka se blago iscedi rukom a zatim se dobro obriše peškirom. Sledeće je sušenje. Prilikom sušenja ne zagrevajte predugo jedno isto mesto i ne sušite blizu kože. Fen postavite u prirodnom smeru kretanja dlake a možete istovremeno i koristiti četku. Tako možete formirati željenu frizuru i prilikom češljanja proveriti da li pas ima buve i krpelje ili neke kožne probleme.


HIGIJENA ZUBA
Belo - žućkasta naslage na površini zuba predstavljaju bakterije koje napadaju desni i prouzrokuju njihovu upalu – gingivitis. Prisustva ogromnog broja ovih bakterija u organizmu, može dovesti do ozbiljnih komplikacija: infekcije na srčanim zaliscima, oboljenja bubrega i jetre...
Najbolji način da se očuva higijena i zdravlje zuba je svakodnevno čišćenje zuba sa posebno oblikovanom četkicom za pse I posebnom pastom za zube koja je namenjena isključivo psima. Nikako ne koristiti zubnu pastu za ljude! Na ovaj način ćemo uklaniti sav kamenca sa površine zuba.
Postoje razločiti proizvodi koje psi rado žvaću i time mehanički čiste zube, a veterinar vam može preporučiti i posebnu vrstu hrane koja efikasno održava zube čistim i smanjuje stvaranje kamenca.

mojaoaza.com

Gliste kod pasa - vrste i bolesti



OBLE ILI VALJKASTE GLISTE KAO IZAZIVAČI BOLESTI

Postoji veliki broj oblih crva koji mogu da izazovu bolest kod ljudi i životinja. Ovi paraziti mogu da budu različite veličine (od nekoliko milimetara pa sve jednog metra) a obično su beličaste, sivkaste ili svetlocrvene boje. Hrane se rastvorenim supstancama iz organa u kojima borave a u nekim slučajevima krvlju i sluzokožom domaćina. Ženke polažu zrela jaja ili ona dozrevaju u spoljašnjoj sredini. Zaraza se širi bilo neposredno preko jaja, bilo posredno kada postoji i prelazni domaćin.


TOKSOKARIJAZA I VALJKASTE GLISTE

Kao i većina drugih parazitskih bolesti, toksokarijaza je češća u delovima sveta sa toplom i vlažom klimom. Uzročnik bolesti kod pasa je Toxocara canis ili pseća glista. Dugačka je od 5 do 10 cm, valjkastog je oblika i bledožućkaste boje.
Odrasla glista živi u crevima odakle psećim izmetom, u okolinu luči veliki broj mikroskopski sitnih jajašca. Ona su vrlo dobro zaštićena svojom ljuskom, pa tako mogu nekoliko godina živeti na zemlji nakon što se izmet osušio i raspao.
Ukoliko nakon toliko vremena, jajšca dospeju u pseća usta, doći će do creva gde će se razviti larva. Larva će krvlju preći u jetru, a iz jetre delom u mišiće, a delom u pluća. Iz pluća će iskašljavanjem dospeti u usta i gutanjem nazad u crevo. Sada je to odrasla glista koja svakodnevno luči jajašca i izbacuje ih izmetom u spoljašnju sredinu.
Larve iz mišića će se učauriti i u tom stanju ostati sve do povoljnih uslova, kada će se aktivirati i nastaviti svoj put.

Kod pasa parazitira još jedna slična glista - Toxascaris leonina. Kod životinja postoji nekoliko načina infestacije. Štenci se mogu inficirati još pre rođenja, preko posteljice, ili neposredno po rođenju, preko mleka majke. Zanimljivo je da larve ovih parazita mogu da miruju u telu majke (kuje) sve do određene faze skotnosti. Smatra se da ih hormonske promene u trudnoći aktiviraju, tako da dolazi do migracije i prelaska u plod preko posteljice. Treći način infestacije je preko kontaminirane hrane i vode. Larve mogu migracijom da nasele creva gde se razvijaju u odrasle parazite.
Simptomi infekcije su: otečen stomak, bol u trbuhu a može da dođe i do potpunog začepljenja creva. Životinje su bezvoljne, dlaka je bez sjaja i često se javlja štucanje i povraćanje. U težim slučajevima, u izmetu ili povraćenom sadržaju se mogu naći i odrasli paraziti.



PANTLJIČARE (ČLANKOVITE GLISTE) KAO IZAZIVAČI BOLESTI

Pantljičare pripadaju parazitskim crvima koji se karakterišu pljosnatim telom, izdeljenim na članke. Nemaju organe za varenje, već hranu upijaju celom površinom tela. Pomoću pijavki smeštenih na glavi, pantljičare se pričvršćuju za sluzokožu creva. Žive u tankom crevu čoveka i životinja i za njihov razvoj je potreban jedan ili više prelaznih domaćina. To može biti ili čovek ili neke životinjske vrste.


EHINOKOKOZA I PANTLJIČARE

Parazitsko oboljenje čoveka i nekih životinja, koje nastaje zaražavanjem larvenim oblikom pantljičare Echinococcus granulosus. Ova bolest spada u najznačajnije zoonoze i sreće se uglavnom u zemljama umerenog klimatskog pojasa, severne i južne polulopte, sa prosečnim godišnjim temperaturama od 10 do 20 °C.

Uzročnik ehinokokoze se sreće u dva oblika: kao odrasli parazit u vidu male pantljičare i kao razvojni oblik u vidu larve.
Odrasli parazit živi u crevima psa, vuka i šakala. Dug je oko 6 mm i ima samo 3 članka. Na glavi ima 2 reda kukica kojima se pričvršćuje za sluzokožu creva. Poslednji članak je pun jaja, koje zaražena životinja izbacuje sa izmetom u spoljašnju sredinu i na taj način zagađuje okolinu.


Larva prodire kroz sluzokožu creva i krvlju stiže najpre u jetru gde se formira cista ehinokoka. Ponekad se događa da ova jajašca prođu jetru i stignu do pluća a odatle bilo gde u telo ovih prelaznih domaćina. Zbog toga je u jetri najčešća lokalizacija cista ehinokoka a zatim u plućima i eventualno u drugim organima.

Pas i drugi pravi domaćini (vuk, šakal) se zaraze samo onda kada se hrane iznutricama (jetra, pluća) prelaznih domaćina u kojima se nalaze ciste ehinikokusa. Zato pse nikada ne treba hraniti iznutricama životinja koje nisu veterinarski pregledane i termički obrađene.
Najupadljiviji simptom prisustva ove ali i drugih pantljičara u crevu psa je svrab oko analnog otvora, pri čemu pas liže ovaj deo tela ili ga vuče po zemlji. Prisustvo pantljičare kad pasa se utvrđuje mikroskopskim dokazivanjem jaja parazita u izmetu.

TABLETA PROTIV GLISTA REŠAVA PROBLEM - AKO JE DATE NA VREME!

mojaoaza.com