Najčešće bolesti pasa


DIJABETES

Usled nepravilnog rada gušterače, kod pasa dolazi do nastanka šećerne bolesti. Karakteristični simptomi bolesti su: žeđ, obilno mokrenje, mršavljenje, teško zarastanje rana i sklonost ka gnojnim procesima na koži, dah psa ima karakterističan miris na aceton. Ukoliko se bolest ne leči, pas može pasti u šećernu komu i uginuti.
Lečenje se sprovodi svakodnevnim davanjem hormona insulina uz strogi režim ishrane. Psa je moguće održati u životu oko godinu dana od trenutka postavljanja dijagnoze.



PIROPLAZMA

Piroplazma je bolest koju prenose krpelji. Zaraženi krpelji ubacuju uzročnika piroplazme u psa tokom sisanja krvi. Virus ulazi u eritrocite – crvena krvna zrnca i razara ih. Tako dolazi do smanjenja broja eritrocita i nastanka anemije. Svojim štetnim produkti, dovodi i do pojave drugih teških simptoma ko što su: visoka temperatura, žutica i crvena boja mokraće.
Lečenje je veoma uspešno, ali samo ukoliko se sa njim počne na vreme.



HRONIČNO OBOLJENJE BUBREGA

Bolest se javlja kod starijih pasa nakon infekcije Leptospira canicola bakterijom.
Pas je stalno žedan, a koža mu postaje suva. U kasnijem stadijumu bolesti počinje često da povraća, ima proliv i veoma često urinira, dah mu postaje neprijatan, urin je veoma svetle boje, gotovo vodnjikav, a u poodmaklom stadijumu bolesti, pas potpuno prestaje da urinira.

Bolest se javlja u dva stadijuma:

1) U prvom stadijumu, pas pije mnogo vode, pa na neki način uriniranjem ipak izbaci otrove iz sebe.

2) U drugom, pas koji je duže vreme preternomokrio odjednom smanjuje dnevnu količinu mokraće, ili čak prestaje potpuno da mokri. Uzrok tome je što se mokraća više ne luči u bubrezima, p tako pas više ne može da izbacuje otrove, i na taj način može doći do uremije, što dovodi do uginuća.

Psu je potrebno davati psu što je moguće više vode, dijetalno ga hraniti, pilećim mesom i pirinčem.



UPALA MOKRAĆNE BEŠIKE

Upala mokraćne bešike javlja se kao samostalna bolest, mada se može pojaviti zajedno sa upalom bubrega. Pas mokri svaki put pomalo, često zauzima stav kao da će da mokri, a pritom pokazije i znakove bola.
Veoma je važno razlikovati ovo mokrenje od mokrenja mužjaka koji iz društvenih razloga često mokri pomalo, štedi mokraću kako bi mogao obeležavati svoje prisustvo.
Upala mokraćne bešike dokazuje se laboratorijskim ispitivanjima mokraće i mora se lečiti, kako se ne bi proširila na bubrege i dovela do teških posledica.



UPALA GRKLJANA I DUŠNIKA

Sluznica grkljana i dušnika čisti udahnuti vazduh. Kada se na njoj nakupi dovoljno nečistoće, pas je kašljem izbacuje napolje. Zagušljiv i prljav vazduh povećava osetljivost sluznice koja postaje podložna bakterijskim i virusnim infekcijama.
Ukoliko dođe do infekcije, dolazi do oticanja sluznice i pas ima stalni nagon za kašljem. Ukoliko se infekcija ne leči, može se proširiti na pluća i dovesti do upale.



UPALA PLUĆA

Pneumonija, upala pluća, je infektivno obolenje pluća kojeg izazivaju virusi, bakterije i gliste. Simptomi su: visoka temperatura, otežano disanje, kašalj, pokuljenost, gubitak apetita. Ukoliko prislonite svoje uvo na grudi psa, čućete zvuke nalik škripanju.
Psa je potrebno što pre odvesti kod veterinara.


AKUTNA UPALA SREDNJEG UHA

Kod pasa sa padajućim ušima je sprečeno provetravanje unutrašnjosti uha, pa se stvara topla i vlažna sredina koja pogoduje razvoju bakterija. Posle dužeg vremena nastaje infekcija, prilikom koje pas trese glavom, gubi ravnotežu ili hoda u krug sa glavom zabačenom u jednu stranu i tada možete posumnjati na upalu uha.
Psa je potrebno što pre odvesti kod veterinara jer ako se infekcija proširi na mozak izaziva jak encefalitis i smrt.
Kako do infekcije ne bi dolazilo, potrebno je vršiti redovan preglede unutrašnjosti uha, šišati dlake oko uveta, a sav višak ušne masti koja je uglavnom tamnosmeđe boje i masno mrvičasta, uklonite štapićem za uši.
Ne gurajte štapić u kanal uveta jer možete probiti bubnu opnu ako se pas mrdne!


UPALA MOZGA

Virus koji izaziva upalu mozga, kako pasa tako i ljudi, prenose krpelji. Početak bolesti označen je jakim nemirom, koga pas izražava stalnim uzbuđenim lajanjem. Nakon par dana, pas postaje pospan, zapada u dubok san koji traje 3 – 4 dana.
U većini slučajeva pas se nakon tog vremena budi i kroz nekoliko dana više ne pokazuje nikakve smetnje. Međutim, pojedini psi se više i ne probude.
U toku same bolesti, dolazi do poremećaja rada nekih vitalnih organa.
Lečenje se svodi na smirivanje uzbuđena u prvoj fazi bolesti i na održavanje životnih funkcija za vreme dubokog sna.

izvor;mojaoaza.com