Gojaznost pasa - bolest veka

Gojaznost pasa - bolest veka
ZAJEDNIČKI UČINAK PROIZVOĐAČA HRANE I NEBRIŽNIH VLASNIKA

Iako još nismo stigli dotle da pseća gojaznost bude problem broj jedan i kod naših vlasnika pasa, možemo se pohvaliti da pratimo visokorazvijene zemlje u ovom, kao i u mnogim drugim aspektima života. Ono što je "dobro" je što ovakav razvoj situacije odgovara svima osim psu i vlasniku.

Psu i te kako utiče na zdravlje, a vlasniku na novčanik, ako postane pravi zdravstveni problem.

Kad se uzme u obzir priroda psa, lako je objasniti zašto se on ne snalazi najbolje kad ima sve što mu se prohte (kad je reč o hrani), a nema dovoljno prostora da to i utroši. Za puko preživljavanje neophodno mu je oko 55 do 70 posto unesene energije (bazalni metabolizam), manji deo ide na pretvaranje različitih oblika hrane u energiju, a ostalo bi trebalo da troši na ono što mu je i namenjeno kad je nastao - jurnjava, traganje, lov, borba za mesto u čoporu itd. Kad tako postavimo stvari, jasno je zašto su lovački psi uglavnom mršavi i u punoj kondiciji, a kućni i dvorišni na putu da dobiju višak kilograma.

Genetski zapis
Ono što psima pomaže da dođu do viška kilograma veoma podseća na ljude. Nije bitno samo koja količina hrane im je dostupna, već i predispozicije koje postoje u samom genetskom zapisu. Zato ne čudi da neke od najpopularnijih rasa na svetu, zlatni i labrador retriver već samom svojom građom imaju odličnu predispoziciju da budu debeli. Uz njih, tu su i mali terijeri, kokeri, biglovi baseti, itd. Sa godinama opasnost od debljine raste, ali posle dvanaest godina - opada. Češće se javlja kod ženki i to naročito kod kastriranih.

Sedeći način života sa kratkim, neredovnim šetnjama osim što dovodi do gojenja, može da doprinese i bolestima kao što su dijabetes, hipotireoidizam, hiperadrenokorticizam i sl. Uz to, obično ide i nepravilna ishrana i loša, neizbalansirana hrana. Takođe je primećeno da su životinje i usamljene, tamo nema drugog kućnog ljubimca i podložnije su gojenju (kao i kod ljudi).

Učinak hormona
U poslednje vreme je sve popularnije kastriranje ljubimaca, naročito ženki koje čine više od 60 procenata kastriranih jedinki. Iako ne postoji siguran dokaz koji vodi od kastracije do gojenja, postoje razlozi koji ukazuju da ovde može da postoji ozbiljna veza. Kao prvo, polni hormoni ne utiču direktno na metabolizam, ali utiču na uzimanje hrane preko centralnog nervnog sistema i preko promena u ćelijskom metabolizmu. Na primer, ženke tokom estrusa unose manje količine hrane. To se menja tokom metestrusa u pravcu povećanja količine hrane, a najveća količina se konzumira za vreme anestrusa. Za mužjake i ne moramo da pričamo. Ko je jednom video svog momka u akciji, zna da dok traje ljubavni zov, hrana se uopšte i ne pominje.

Kvalitet hrane
Kao i mnogo puta do sada, vratićemo se na način ishrane koji sigurno predstavlja najbitniji deo. Interesantno je da u manjim sredinama, gde pretežno dominiraju lovački psi ili jedinke koje se čuvaju po seoskim domaćinstvima, problem debljine pasa ne postoji. Čak, tamo bismo mogli, nažalost, da dokažemo baš suprotno - da su psi veoma često mršavi, pa i neuhranjeni. To je donekle i razumljivo, jer nema ishrane koja se zasniva na kupljenim komponentama, već na onome što je zaostalo u domaćinstvu. Od takve hrane, koja već predstavlja ostatke u pravom smislu reči, ne možemo očekivati ozbiljniji procenat ugojenih pasa. Međutim, što je sredina veća i što se više ulaže u samu ishranu psa, možemo očekivati poboljšanje i preterivanje u ishrani. Naša sreća u nesreći je ta što još nismo dorasli svetskim standardima u potrošnji hrane i što nas još ne bombarduju svim vrstama hrana za pse. Ali, nesreća u toj sreći je što su zaključili da smo odlično područje za trošenje njihovih jeftinijih brendova, u koje ne moraju mnogo da ulažu i da troše svoje resurse kvalitetnih sirovina. To znači da će u hrani koju koriste naši psi biti mnogo više dodataka koji neće omogućiti kvalitetan metabolizam, već će upravo obrnuto, uticati na dodavanje kilograma tamo gde nije potrebno.

Ishrana štenadi
Treba dodati i još neke aspekte koji su u direktnoj vezi s našim mogućnosti kad je u pitanju kvalitetna ishrana. Mnogi vlasnici pasa se odlučuju da rano uvedu u ishranu štenadi hranu koja je jeftinija, bez obzira na to o kakvom se sastavu radi. Obično je u pitanju hrana za odrasle pse koji se ne bave nikakvim posebnim fizičkim aktivnostima, ili popularno rečeno - hrana za održavanje golog života. Da pri tome ne bi preterali sa kvalitetnom hranom, obično je "pojačavaju" hlebom. Ali niko ne vodi računa o tome da je i sam hleb prepun aditiva koji, osim što minimalne količine brašna naduvavaju, kako bi vekna izgledala lepo, i nemaju nikakvo pozitivno dejstvo na onog ko to konzumira. Od takvih pasa se nikako ne može očekivati kvalitetan razvoj. Naprotiv, možemo očekivati i razvoj različitih bolesti, jer u najbitnijem delu razvoja pas nema čime da se bori na dva fronta, da raste i da stvara izuzetan imunitet.

U kasniji godinama života, s tako "naopakim" metabolizmom koji je stvoren u mladosti, možda i nećemo dobiti gojazne jedinke, ali one svakako neće biti ni zdrave ni sposobne za dug i kvalitetan život bez bolesti.

Nesporno je, kako smo bliže velikim centrima i vlasnicima, koji svoje pse drže u kućnim uslovima možemo očekivati i razvoj onih stanja koja su karakteristična za čživot bez mnogo kretanja, potkrepljen opet neadekvatnom ishranom.

Kupovna moć
U gradovima, ishrana se iz godine u godinu sve više zasniva na kupovini gotovih, brendiranih proizvoda. Pri tome, svi koji to mogu da izdrže uzimaju one marke za koje se zna i koje su opšte priznate. Problem je samo u tome što se pri tome ne vodi računa da kao i sve ostalo i to trpi izvesne promene u odnosu na isti brend u razvijenijim zemljama.

Dakle, i veliki proizvođači su se dosetili i za tržišta slična našim su napravili onakve vrste hrane koje možemo da platimo. Ovo nema mnogo veze s tim šta je dobro za naše pse, već bukvalno zavisi od toga koliko možemo da platimo. To znači da za naša tržišta niko neće da koristi najkvalitetnije komponente iz prostog razloga što to ne može da se uklopi u prodajnu cenu dotičnog proizvoda. Usled toga, dobijamo hranu u kojoj su najdominantnije komponente kukuruz i ostaci iz živinarske proizvodnje. Nakon toga dolazimo ponovo do problema koji se poslednjih godina sve više i kod nas pojavljuje.

Na dva fronta
Debljina pasa je kompleksan problem i da bismo ga rešili, moramo da radimo i na obrazovanju vlasnika i na mršavljenju psa. Problem je obično prvo kod vlasnika, jer smo kombinacijom njegovih navika i načinom čuvanja psa došli do povećanje debljine. Nažalost, mnogo je teže rešiti ovaj prvi deo jednačine, koji se odnosi na vlasnika. Kao prvo, fizička aktivnost je veoma često vezana za slobodno vreme vlasnika i njegovu želju da psa izvodi napolje. Ako te želje nema, nema ni šetnje. S druge strane, ni sama šetnja, ako se zasniva na penzionerskom hodu i povodniku ne može ni približno da istroši postojeće kapacitete energije kod psa. Ukoliko pri tome pas ima i obilne obroke, nikako ne možemo očekivati povoljan razvoj situacije.

Ukoliko se i sam pas navikne na takav način života, posle izvesnog vremena i on postaje trom i nezainteresovan za bilo kakvu ozbiljniju aktivnost u odnosu na onu na koju je već navikao. Tu je veoma bitan i detalj koji smo pomenuli, a tiče se društva u kome pas živi. Ako je sam i navikao samo na članove porodice, sigurno je da ga ne interesuje povećana fizička aktivnost, ali ako ima društvo koje je agilno, možemo očekivati pozitivne pomake.

U svakom slučaju, pred nama je problem koji će tek tražiti rešenje, pod uslovom da i način života naših pasa počne da liči na onaj u razvijenim zemljama.

Dr vet. Med. Miloš Stanojević
izvor;ZOV