Tema: Price o psima

Hachiko - simbol vernosti



Da li ste ikada čuli izreku: veran kao pas? Verujem da je ta izreka nastala u čast Hachiku.
Priča o Hachiku počinje oko 1920-e godine, kada je profesor po imenu Eisaburo Ueno (predavao je na smeru za poljoprivredu na jednom fakultetu u Tokiju), na poklon dobio psa - japansku akitu, kojoj je nekoliko dana kasnije dao ime Hachi.

Kako je vreme prolazilo štene je raslo, bio je to predivan pas svetle-žute boje. Kada je Hachi imao dovoljno snage da se šeta i prati profesora na posao, to je radio svakog dana. Oko 9:00 kada je profesor išao na predavanja Hachi ga je pratio do železničke stanice. Kada bi voz otišao, Hachi bi se vratio kući. U večernjim časovima izmedju 17:00h i 18:00h, kada stiže voz u kome je profesor, Hachi bi opet išao do železničke stanice i čekao da profesor izadje. Mnogi prolaznici nisu mogli da poveruju da pas dolazi po svog gazdu i prati ga svakog dana.

Za vreme odrastanja profesor je pokušao nekoliko puta da nauči Hachi-a da mu donese lopticu, Hachi je to odbijao. Nakon pretraživanja literature o Akitama, profesor je shvatio da Japanske Akite prosto ne žele to da rade i profesor je naprosto odustao od te igre.

Jednog jutra, pred polazak na posao Hachi je bio nervozan, neuobičajno je lajao, odbijao je da isprati profesora. Profesor je krenuo sam stigao je do stanice i čekao voz, u tom trenutku pojavio se Hachi sa lopticom u ustima, koju je dao profesoru, profesor je bacio lopticu, Hachi mu je odmah doneo. Profesor je bio iznenadjen jer Hachi do tog dana nije želeo da se igra sa lopticom. Nakon par minuta stigao je voz, profesor je krenuo, Hachi je bio i dalje nervozan, lajao je kao da je hteo da nešto kaže profesoru. Ova scena uzbudila je mnoge ljude koji su se tu našli, jer su znali da je Hachi drugačiji.

Posle izvesnog vremena, Hachi je otišao kući. Kada je došlo vreme da se profesor vrati sa posla, Hachi je opet izašao na stanicu. Profesor se ovog puta nije vratio, Hachi je posmatrao prolaznike i čekao svog gazdu na mestu na kom ga uvek čeka. Svi ljudi su izašli iz voza profesora nije bilo. Profesorova ćerka je došla te noći po Hachika koji je i dalje čekao. Profesor je tog dana doživeo moždani udar na fakultetu na kom je predavao i umro.

Te noći Hachi je probio staklena vrata od ulaza u kuću i došao do pokojnika, odatle nije hteo da ode do jutra. Došlo je vreme sahrane, Hachi je skočio na telo profesora i nije hteo da se pomeri, nije želeo da dopusti da mu gazda ponovo ode.

Sahrana je obavljena i od tog dela počinje najtužniji deo priče. Brigu o Hachiju su preuzeli rodjaci profesora koji su živeli u istočnog delu Tokia. Hachi je non-stop begao i odlazio do kuće profesora. Kada je shvatio da njegov vlasnik više ne živi u staroj kući, Hachi je odlazio na železničku stanicu. Tu se i skućio, našao je mesto ispod starog voza koji nije bio u upotrebi. Ljudima nije smetao, svi su znali ko je on. Hranili su ga, vodili su računa o njemu, svi su ga na neki način poštovali. Hachi je svakog dana u vreme dolaska voza izmedju 17:00 i 18:00h dolazio do izlaza iz železničke stanice i na istom mestu čekao svog vlasnika koji nije dolazio. Padao je sneg, lila je kiša, Hachi je čekao, uzalud.

O Hachiju su pisale novine, ljudima je bilo fascinantno kako pas može biti toliko veran. Tim člankom u novinama se Hachi i proslavio, ljudi su dolazili i slikali ga, slali su novac za njegovu hranu i održavanje.

Prošlo je devet godina i deset meseci, Hachiko je i dalje čekao, bio je sada to stari pas, koji je imao šugu, bio je u ožiljcima od borbe sa drugim psima. Jednog jutra, Hachi je uginuo.



Nakon nekoliko godina na mestu gde je Hachi čekao podignuta je statua. Na žalost u drugom svetskom ratu je statua uklonjena i istopljena. Replika je postavljena nakon završetka rada, koji i dan danas stoji na istom mestu.

Po ovoj priči snimljen je i film 2009 godine: Hachiko - pseća priča (Hachi: A Dog's Tale) [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] .

izvor: [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Vučica



Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života.

Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…

Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio!

izvor: [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Zašto je dobro imati psa?



Da li ste od onih ljudi koji vole da grle svog psa, ili ste ipak oni koji posmatraju sve to i pitaju se ZAŠTO LJUDI GRLE I UOPŠTE GAJE PSE?!
Pas ima sposobnost da ljude oslobađa od stresa i da ih opušta. Životinja kao što je pas ne daje samo emocijonalnu podršku čoveku. Pas je pomogao ljudima mnogo puta u različitim slučajevima. Veruje se da su pomagali ljudima i da se oslobode raznih fizičkih bolesti. Većina pasa može da otkrije rak kod čoveka još u ranoj fazi, kada još uvek može da se leči.



Psi se u mnogim zemljama koriste u staračkim domovima i centrima za rehabilitaciju, gde pomažu ljudima da snize krvni pritisak i da se opuste.

Razni psihijatri savetuju ljudima koji su pod stalnim stresom zbog posla i sadašnjeg načina života da obavezno imaju psa kao kućnog ljubimca. Pored psa imate osećaj sigurnosti što vam podiže samopouzdanje i bićeti bolji u svom poslu. Takođe ukoliko su ljudi dosta vremena sami u toku dana, savetuje se da imaju psa koji će svaki dan učiniti življim i čovek se neće osećati usamljeno.



Telesna temperatura čoveka je za par stepeni niža od telesne temperature pasa. Kada god ste u mogućnosti zagrlite psa, osetićete njegovu toplinu koja deluje kao eliksir života. U tih par trenutaka će nestati sav stres koji vas muči. Bićeti kao novi.

Naučno je dokazano da ljudi koji imaju pse, imaju srećniji i lakši život od drugih. Zagrlite vašeg psa, uživajte u tome.

Ne postoji bolji psihijatar na svijetu od šteneta koji vam liže lice - Ben Williams

izvor: [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]