Irvasi ugrozena vrsta

Irvasi su srodnici jelena koji žive u severnim predelima naše planete. Svi jeleni imaju razgranate rogove prekrivene kožom. Kada jelen ostari, koža se sa rogova oljušti, tako da ostane gola kost. Rogovi jelena su najlepši u ono doba godine kada se sreću mužjaci i ženke radi parenja. Posle parenja rogovi otpadnu - ali na njihovom mestu iduće godine opet će izrasti novi.

Irvas je jedina vrsta jelena kod koje i mužjaci i ženke imaju rogove. Živi na severu Azije, Evrope i Amerike. U Severnoj Americi ga stanovnici nazivaju karibu. Visok je i do 140 cm a težak oko 100 kg. Ima velike rogove i debelo i meko krzno sivkaste ili smeđe boje. Noge su mu duge, a o podlogu se oslanja širokim papcima koje može okrenuti prema spolja. To irvasu omogućava bolje kretanje po mekom tlu i snegu.

Jedina hrana irvasima u zimskim mesecima su lišajevi, koje lokalni stanovnici nazivaju i „irvasova mahovina“. Tokom kratkog leta irvasi se hrane travom, korenjem i mladim drvećem. „Irvasova mahovina“ se koristi i za ukrašavanje venčića koje pravimo za Božić i Novu godinu.

U divljini se irvasi danas ne mogu stesti na evropskom kontinentu. Međutim, nekada su živeli u velikim krdima od više hiljada jedinki koja su se stalno selila u potrazi za novim pašnjacima. Crteži irvasa u pećinama iz kamenog doba su među najstarijim poznatim umetničkim radovima na svetu.

Irvas je uglavnom pitoma životinja. Gajenje i čuvanje irvasa kao domaće životinje je vekovna tradicija naroda Saami koji živi na severu Skandinavije. Koristi se kao tegleća životinja, ali ljudi koriste i njegovo meso i mleko. Od kože irvasa prave čizme i druge odevne predmete, pokrivače i šatore. Rogovi irvasa, naročito mužjaka, su veoma cenjeni za pravljenje različitih predmeta. Irvasi su meta kolekcionara i lovaca, pre svega zbog rogova koji predstavljaju cenjeni lovački trofej. Opstanak stada irvasa je tokom poslednjih decenija ugrožen i zbog razvoja zimskog turizma, ali i globalnih klimatskih promena na Zemlji.


Irvasi su deo legendi iz ruskih bajki o Deda Mrazu čije saonice vuku, noseći deci poklone. Slična legenda postoji i u Norveškoj i Holandiji. Irvasi, su međutim, svetsku slavu postigli tek u XX veku, sa pojavom Diznijevih crtanih filmova. Irvas Rudolf sa svojim crvenim nosem kojim osvetljava put Deda mrazu na nebu, pojavio se tek 1939. godine. Svake godine deca pišu Deda Mrazu šta žele da im donese za Novu godinu. Ali, ako se negativni uticaji na prirodu i nemaran odnos ljudi prema irvasima nastave, ko će u budućnosti deci donositi poklone?

Izvor; Vesela škola