Maslenke se uspešno gaje cele godine


Zelena salata je jednogodišnja biljka. Za većinu sorti i hibrida najpovoljniji uslovi za formiranje glavica su sunčani dani, prohladne noći i dovoljno vlažno zemljište. Najviše joj odgovara kad živa u termometru dostigne 15 stepeni, mada raste i na samo pet stepeni.
Nedostatak svetlosti je „kriv“ što biljke ne formiraju glavicu, dok visoke temperature, bez padavina, prouzrokuju prevremenu pojavu cvetnog stabla.

Najčešće se gaji iz rasada, a od sadnje do berbe glavica, prosečne težine od 200 do 300 grama, prođe oko 90 dana. Ukoliko se proizvodi setvom semena na stalno mesto, bere se nakon dva meseca. Pri tome je potrebno da rastojanje između biljaka bude oko 20 centimetara.

Postoji mnoštvo sorti i hibrida koji se razlikuju po veličini i obliku glavice i lista, po boji i vremenu sadnje (zimske, prolećne, letnje). Sorte salate se dele na maslenke, koje imaju nežne listove celih rubova i – kristalke, naboranih, grubih listova i često nazubljenih krajeva. Kod nas su uglavnom zastuljene i prihvaćene maslenke.

Prioritet pri stvaranju novih sorti i hibrida je da se dobiju salate koje sporo teraju cvetno stablo i dobro zavijaju glavicu. Seme većine hibrida za letnju i proizvodnju u plastenicima stiže iz Holandije.

U poslednje vreme se dosta radi i na stvaranju sorti i hibrida koji su, zahvaljujući boji, bogati i karotinima (bojenim materijama za koje je dokazano da povećavaju otpornost ljudskog organizma na razne bolesti). Zato se na pijacama sve češće pored zelene može videti i salata sa listovima narandžaste, žute, crvene i ljubičaste boje.

Salata sadrži vitamin C, minerale i gorke materije, a ako je obojena i karotin, što je čini poželjnom u svakodnevnoj ishrani, jer deluje osvežavajuće, poboljšava apetit i pospešuje probavu.

ENDIVIJA

Slična zelenoj salati je endivija (poznata kao zimska salata), jako naboranih krzavih listova sa dosta gorke materije. Endivija ne zavija glavicu, dobro podnosi niske temperature i može da prezimi na otvorenom polju.


Izvor;Novosti