Kako proizvesti bukovacu?


Najbolje je gajiti bukovaču na supstratu od iseckane čiste čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišćara – bukve, graba i hrasta. Bukovaču treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana. Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu.


Bukovača (Pleurotus ostreatus) ima skromne zahteve prema uslovima uspevanja. Bogata je hranivima, pre svega proteinima, vitaminima C i B, a ne sadrži saharozu, pa je značajna u ishrani dijabetičara. Raste na slami od žitarica, kočankama kukuruza, strugotini i na oblicama listopadnog drveta (najbolje bukve i graba).

Najbolje je gajiti bukovaču na supstratu od iseckane čiste čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Slama se isecka na 4-5 cm, sterilizuje prelivanjem ključalom vodom, dobro pokrije i ostavi 24h da se ohladi. Pripremljena i ohlađena slama pre unošenja u plastične vreće treba da se izmeša sa micelijom. Potrebno je 3-4 litre micelije na 100 kg vlažnog pripremljenog supstrata. Može se u vreće ubacivati slama u slojevima (20-25 cm) i dodavati po decilitar micelije. Pri punjenju vreća slama se dobro sabije, vreća se veže na vrhu i potom nosi na inkubaciju. Vezani deo vreće postavlja se dole, a dno je gore. Vreća se izbuši zbog pristupa vazduha i oticanja suvišne vode. Micelija će dobro prorasti u tami, na temperaturi 20-25°C i uz vlažnost vazduha 80-90%.

Prorastanje micelije traje 15-20 dana. Zatim se vreće prenose u prostoriju sa dnevnom svetlošću, iseku se (izuzev donjeg dela) i stavljaju u redove razmaknute oko 40 cm. Za rast plodonosnih tela bukovača traži osvetljenje, ali ne direktno osunčavanje.

U zavisnosti od soja, bukovača može da raste na temperaturi 5–15°C ili 18–28°C. U toku proizvodnje održava se umerena vlažnost površinskim vlaženjem supstrata (ali ne gljiva) i prostorije. Ako nema dovoljno osvetlenja, dopunski se osvetljava ultravioletnim sijalicama (12 časova osvetlenja i 12 časova mraka).

Bukovaču treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana. Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu. Ukupan prinos je oko 20% težine supstrata.

Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišćara – bukve, graba i hrasta. Drvo od kojeg se koriste oblice ne sme biti pre upotrebe odsečeno duže od 2 meseca.

Duž oblice prečnika 20–25 cm i dužine oko metar, sačine se tri reza do dubine 2/3 oblice – na 10 cm, 30 cm i 50 cm. U praznine ovih rezova (širine 3-5 mm) ređa se micelija bukovače. Svaki rez obavija se sitno perforiranom plastičnom trakom. Perforirana strana obezbeđuje pristup vazduha i spečava ispadanje micelije.

Pripremljene oblice se utrape u jednom redu u jamu široku 110 cm, duboku 60–70 cm i dužine koja zavisi od broja oblica. Ako je veća proizvodnja, oblice se ređaju u više redova i srazmerno tome povećava se dubina jame. U uglu trapa postavi se plastična, gumena ili metalna cev, čiji je gornji deo iznad površine zemljišta najmanje 15–20 cm (za ventilaciju trapa). Oblice se prekriju folijom, zatim zemljom o obliku humke. Oko trapa, na udaljenosti oko 30 cm, iskopa se kanal dubine 40 cm, u koji se, po potrebi, sipa voda radi održavanja neophodne vlažnosti u trapu, odnosno u oblicama (za prorastanje micelije). Pri trapljenju u aprilu ili maju, inkubacija se završava u septembru. Tada se oblice ukopaju ispod krošnje nekog stabla na dubinu 30 cm, tako da urezi sa micelijom budu iznad površine zemljišta. Oko oblice treba napraviti "činiju" kao oko voćke, dubine oko 5 cm i širine oko 40 cm, koja služi za zalivanje prema potrebi. Ako micelija nije prorasla, oblice se ostavljaju do proleća u jami i tek tada se mogu ukopati u zemlju.

Pripremljene oblice sa micelijom rađaju 4–5 godina. Ukupan prinos je oko 20 procenata težine oblice.