Tema: Proizvodnja zimskih lukova

Proizvodnja zimskih lukova


U periodu maj-jun javlja se nedostatak ovog povrća, pa potrebe za lukom mogu da se ostvare proizvodnjom zimskih lukova. Specifičnost ove proizvodnje ogleda se u vremenu setve i gajenju sorti selekcionisanih za ove svrhe.


Ove sorte pripadaju grupi slatkih lukova, imaju povećan sadržaj šećera u odnosu na eterična ulja, veoma sočnu lukovicu i visoke su rodnosti. Karakterišu se kratkim periodom čuvanja, te ih je potrebno realizovati odmah posle vađenja. Sorte koje rano pristižu, već od polovine maja, su Aldobo i Keep Well sa prosečnom težinom lukovice oko 120 grama pljosnato-okruglog oblika i žute boje ovojnih listova, dok nešto kasnije pristiže Cadix F1. Sredinom juna pristižu Alix i Radar, koji se odlikuju žuto-braon lukovicom prosečne težine oko 150 grama. Krajem juna pristiže Tisa sa veoma krupnom lukovicom (oko 200 grama). Sve ove sorte namenjene su svežoj potrošnji, a mogu da se koriste i u prehrambenoj industriji za zamrzavanje.

Proizvodnja zimskih lukova započinje izborom parcele i preduseva. Dobar predusev je onaj koji rano napušta zemljište, da bi bilo dovoljno vremena za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu (strnine, semenski i konzumni grašak). Ne treba sejati na zakorovljene parcele bez obzira na predusev, a takođe treba da se vodi računa da luk može da se gaji nakon četiri – pet godina, posle lukovičastog povrća. Pri izboru parcele potrebno je obratiti pažnju na tip zemljišta. Luk najbolje uspeva na strukturnim, srednje lakim ili srednje teškim plodnim zemljištima. Takav izbor uslovljava struktura i veličina korenovog sistema. Kod luka se osnovna masa najaktivnijeg dela korenovog sistema nalazi u sloju od 5 do 20 cm, te zemljište mora biti plodno i rastresito. Osnovnu obradu, tj. oranje, treba obaviti odmah nakon skidanja predhodnog useva na dubinu 20-25 cm. Nakon oranja potrebno je obaviti predsetvenu pripremu, čiji je zadatak stvaranja mrvičaste strukture zemljišta u setvenom sloju. Kvalitetna predsetvena priprema je jedan od činilaca za brzo i ujednačeno nicanje.

Jedna od specifičnosti ove proizvodnje je vreme setve. Vremenom setve određuje se u kojoj fazi će biljke ući u zimu, a time se direktno utiče na prezimljavanje useva i jarovizaciju (pojava cvetnih stabala u usevu). U našim agroekološkim uslovima zimski lukovi se seju od 25. avgusta do 10. septembra da bi biljke ušle u zimu dovoljno razvijene. Setva se obavlja na dubinu od 1,5 – 2 cm, u četvororedne trake s razmakom između traka 50 – 60, a između redova 20 – 25 cm, ili na rastojanju 50 x 3 cm, zavisno od raspoložive mehanizacije.

Posle setve neophodno je zalivanje s normom 10 – 15 mm da bi luk brzo i ujednačeno nikao. Navodnjavanje je obavezna mera jer je kratak period do zime. Zalivanjem se održava potrebna vlažnost za rast biljaka sve dok ne razviju od četiri do šest listova i dobro se ukorene, te tako mogu da prezime.

Rano u proleće, kada počinje rast dnevne temperature, luk nastavlja vegetaciju, te se pri povoljnim uslovima zemljišta pristupa međurednoj kultivaciji. Potrebno je da se obave dva do tri kultiviranja sve do početka formiranja lukovice, u zavisnosti od stanja useva i zakorovljenosti. Ako se u proleće javi nedostatak vlage potrebno je zalivanje, a luk je posebno osetljiv na nedostatak vode u periodu formiranja lukovice.

Formiranje lukovice počinje od početka maja do sredine juna, zavisno od sorte. Dužina perioda formiranja lukovice je dve do četiri nedelje, što je uslovljeno sortom, tako da zimski luk pristiže od sredine maja do kraja juna.

Nakon što luk formira lukovicu i oko 70 odsto useva polegne, pristupa se vađenju. Pre iznošenja na tržište luk je potrebno ostaviti na parceli da se osuši i očisti. Čišćenjem se odstranjuju deformisane, bolesne i lukovice sa cvetnim stablom.

Proizvodnja zimskih lukova


Zaštita od korova, bolesti i štetočina

Suzbijanje korova je značajna mera u proizvodnji lukova, a prevencija se sastoji u izboru parcela čistih od korova. Takođe treba voditi računa da usev tokom vegetacije ne bude zakorovljen bez obzira na način proizvodnje, a to je omogućeno izborom herbicida i mehaničkim odstranjivanjem korova. Posle setve, a pre nicanja, veoma je efikasan Stomp-330 E u količini 4 – 6 l/ha. U proizvodnji lukovica tokom vegetacije može se primeniti herbicid Goal u koncentraciji 0,7 – 0,8 l/ha.

Plamenjača je najčešće oboljenje luka koje se kod nas javlja već početkom maja. Prepoznaje se po bledo-žutim flekama i sivoj prevlaci na listovima, lišće se suši a luk kasnije truli i propada. Tretiranje se obavlja preparatima sa kratkom karencom (samo u proizvodnji lukovica), Cineb C-65 (0,3%), Ditane M-45, Antraknol, s tim što se dodaju sredstva za leplenje pošto listovi luka imaju voštanu prevlaku. Od štetočina se javljaju lukova muva i lukova buva koja već tokom jesenjeg perioda ako su temperature visoke, napada mlade biljke i pričinjava najveće štete. Ako se pojavi u drugom delu vegetacije, pri suzbijenju lukove buve treba voditi računa o karenci primenjenog insekticida. Pri proizvodnji mladog luka, ako je to moguće, biljke ne treba tretirati.