Plavi patlidzan - gajenje, berba i cuvanje


U tropskim i suptropskim klimatskim područjima patlidžan se gaji direktno iz semena, dok u hladnijim područjima bolje uspeva ako se gaji iz rasada. U zavisnosti od sorte i temperature, vreme od cvetanja do žetve može da traje 10 do 40 dana. Može da de čuva do 14 dana jer posle toga brzo gubi kvalitet, a time i ekonomsku vrednost.

Plavi patlidžan, Solanum melongena, je biljka iz familije pomoćnica: Solanaceae, roda Solanum, čiji se plodovi često koriste kao povrće u kulinarstvu. Ova biljka je srodna paradajzu i krompiru. Najverovatnije potiče iz Indije, iako postoje podaci o njenoj upotrebi u Iranu 1500 p.n.e. i gajenju u Kini u 5. veku. Smatra se da su Arapi doneli plavi patlidžan u Evropu između 4. i 7. veka. Danas se plavi patlidžan gaji u celom svetu na preko dva miliona hektara, pri čemu je najveća proizvodnja koncentrisana u nekoliko zemalja. Pet zemalja dominira sa 85% od ukupne svetske proizvodnje: Kina je najveći proizvođač sa 56%, Indija je druga (26%), slede Egipat, Turska i Indonezija. U SAD-u se plavi patlidžan najviše proizvodi u državi New Jersey.

Gajenje i bolesti u toku vegetacije

U tropskim i suptropskim klimatskim područjima patlidžan se gaji direktno iz semena, dok u hladnijim područjima bolje uspeva ako se gaji iz rasada. Mnoge bolesti i štetočine koji napadaju druge vrste iz fam. Solanaceae napadaju i plavi patlidžan u toku vegetacije. Najznačajnije vrste gljiva koje ugrožavaju porast plavog patlidžana su prouzrokovači poleganja: Pythium spp., Phytophthora spp. i Rhizoctonia spp., zatim Verticillium spp., prouzrokovači uvelosti i Phomopsis spp., koje izazivaju uvelost i pegavost.

Berba

Plavi patlidžan, Solanum melongena L, bere se u različitim stadijumima razvoja. U zavisnosti od sorte i temperature, vreme od cvetanja do žetve može da traje 10 do 40 dana. Plodovi se uglavnom beru nedozreli, pre nego što se seme poveća i otvrdne. Čvrstina i sjaj ploda su indikatori faze pre zrenja. Plavi patlidžan zrenjem i prezrevanjem postaje gorak. Prilikom branja veoma je česta pojava oštećenja plodova. Oštećena mesta su podložna napadu patogena i time i truljenju. Da bi se to izbeglo preporučuje se da se u toku branja nose pamučne rukavice i da se plodovi odsecaju, a ne čupaju. Plavi patlidžan je veoma osetljiv na uboje i ne može da se transportuje u pretrpanim sanducima.

Čuvanje

Plavi patlidžan može da de čuva do 14 dana jer posle toga brzo gubi kvalitet, a time i ekonomsku vrednost. Posle dve nedelje čuvanja plodovi u skladištu obično počinju da trule. Truljenje je izvesnije ako su u tom periodu plodovi preneti iz optimalnih uslova za čuvanje u ne tako optimalne uslove prodavnice. Optimalna temperatura i relativna vlažnost za čuvanje plavog patlidžana su 10-12°C i 90-95% RH. Kraće čuvanje i transport na temperaturama koje su ispod ovog okvira koriste se da se spreči gubitak težine plodova, ali ovakav tretman može da prouzrokuje oštećenja od hladnoće.

Plodovi plavog patlidžana su vrlo osetljivi na temperature ispod 10°C. Na temperaturi od 5°C oštećenje od hlađenja se javlja posle 6 dana. Tada se na plodovima javlja šupljikavost, bronzavost površine i tamnjenje semena i mesa. Na oštećenim plodovima vrlo često se razvija i trulež izazvana gljivama iz roda Alternaria.