Stop za GMO - Srbijo osvesti se!

Naj bezdusniji nacin unistenja prirodnih semena, coveka i drzave jeste GMO hrana. Zato se osvesti naivni narode i u svojoj drzavi budi gospodar ne dozvoli da ti tudjin seje oranice otrovnim semenom i odredjuje sta ces u svom toru da hranis.

Ovdje procitajte istinitu ispovest srucnjaka za GMO. Ovaj tekst preuzet iz internetnog izdanja casopisa Trece Oko.

Ekskluzivno Dr Džon Fejgan: Srpske jabuke imaju ličnost!

Piše Spomenka Milić

Nedavno je u Beogradu održana Međunarodna konferencija o GMO, pod nazivom „GMO: Etika ili interes“ u organizaciji Građanske inicijative Srbija bez GMO, Fonda Organska Srbija, Festivala zdravlja Beograd i Doma zdravlja Stari grad. Jedan od učesnika bio je dr Džon Fejgan.
Fejgan je završio doktorske studije molekularne biologije i biohemije na univerzitetu Kornel, dugo je radio u američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, a onda je osnovao kompaniju za testiranje na GMO. Poslednjih godina isključivo putuje po svetu i širi saznanja do kojih je došao u vezi sa štetnošću GMO – po zdravlje i – po ekonomiju.

Otrovni i manje hranljivi
Trenutno su uzgoj i promet GMO u Srbiji zabranjeni. Mnogi kažu – ne zadugo, a ima signala da u ovoj pretpostavci ima istine. Neki političari upravo ovih dana podsećaju da je prihvatanje GMO uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, a i jedan ministar reče „Moramo da dozvolimo GMO“ (s obzirom da nismo politički list, ne znamo na koji način bi nam se život popravio ovim činom, i voleli bismo da nam neko to argumentovano objasni), a tu su i „neki“ „kontroverzni biznismeni“, koji lobiraju za Monsanto, najpoznatiju svetsku kompaniju koja se bavi bioinženjeringom i prodajom patentirano semena. Naše seme nije patentirano, stvorila ga je priroda, pa se licenca na njega ne plaća, pa stoga verovatno nije pogodno za opstanak u „vrlom novom svetu“.
Fejgan iznosi uverljive argumente o pogubnosti GM hrane, koji se, uglavnom, mogu svesti na sledeće:

-GM usevi mogu biti otrovni, alergenični i biti manje hranjivi od istovrsnih prirodnih useva
-mogu dovesti do poremećaja ekološkog sistema, do oštećenja osetljivih divljih biljnih vrsta i životinjske populacije, te ugroziti biološku raznolikost
-dugoročno povećavaju unos hemijskih supstanci u poljoprivredi (pesticida i veštačkih đubriva)
-daju rod koji, ne samo da nije većeg, već je često i nižeg prinosa od konvencionalnih useva
-uzrokuju ili pogoršavaju ceo niz društvenih i ekonomskih problema
-GM organizmi su laboratorijskog porekla. Kada se štetni GM organizmi jednom uvedu u prirodnu sredinu, ne mogu se više opozvati.
No, da se vratimo na Srbiju i aktuelnu situaciju kod nas. Zašto Fejgan smatra da bi „blagoslov“ vlasti na genetski modifikovanu hranu bio poguban za nas?
-Multinacionalne biotehnološke kompanije uvezle bi i unele svoje seme u Srbiju, poljoprivrednici bi bili uništeni i prestala bi proizvodnja domaćeg semena. To su koncerni koji bi se bogatili na srpskom narodu, a koji brinu samo o svom profitu. To bi stavilo Srbiju u situaciju da neko drugi kontroliše proizvodnju hrane. A ko kontroliše proizvodnju hrane – kontroliše i državu.
Američke, nemačke ili švajcarske kompanije kontrolisale bi vaše tržište hrane (američki Monsanto i DuPont, nemački BASF i Bauer, švajcarska Singenta). Eto, zato je važno biti zaštićen od genetski modifikovanog semena.

* Zašto se neki političari, ne samo ovde, ipak zalažu za GMO?
-Multinacionalne kompanije imaju mnogo novca i šalju ljude ovde da lobiraju među političkim vođama. Ove kompanije imaju i druge „podsticaje“ za ubeđivanje, ako znate na šta mislim. Pitanje za političare jeste “Da li želite da zaštitite ekonomiju i zdravlje naroda, ili želite samo lično dobro?“
Samo srpska industrija semena ima godišnji profit od 500 miliona dolara! Ako bi došle multinacionalne kompanije, lokalna industrija semena bi propala, time bi se bavio neko drugi, i profit bi odlazio van zemlje. Ovim bi srpska ekonomija bila na gubitku, čitava zemlja bi bila na gubitku, jedino bi neko u vlasti imao zaradu od dovođenja biohnoloških kompanija, što je sramota. A ti isti političari ne shvataju da je GMO – živo biće, koje se razmnožava i širi i da se ni oni sami ne mogu zaštititi.

AJURVEDSKA „NEČISTOĆA”

* Od 1994. godine radili ste na testiranju semena na GMO. O čemu se radi?
-U mnogim zemljama postoji zabrinutost zbog prisustva GMO u hrani. Stoga i sama industrija hrane ima potrebu da testira svoje proizvode – da li sadrže GMO i, ako sadrže – u kojim količinama. Rade se testovi i za nevladine organizije, za države.... Tako smo razvili metod za detektovanje prisustva i kvantitativno merenje GMO.

* Da li se testira na prisustvo herbicida koji se koriste u gajenju GM useva ili je u pitanju nešto drugo?
-Može se raditi i tako, ali to ipak nije siguran test. Mi, u stvari, radimo DNK test, kao što je DNK test kod ljudi. To je metod potrage za DNK tragovima u biljkama ili semenu i u bilo kojoj hrani. Jer, kada se „pravi“ genetski modifikovani organizam, stavi se nov gen u biljku i lako se može detektovati „otisak“ prisustva tog gena.

* Da li je to skupo?
-Relativno je skupo – od oko 170 evra za osnovni test do 340 evra za kompleksan test. Inače, uzorak se uzima od velike količine materijala, a za proveru je potrebno vrlo malo, recimo 500-ti deo, koji se pažljivo bira, da bi to bio takozvani reprezentativni uzorak. Za statitistički ispravan uzorak uzima se najmanje tri kiograma, jer se u ta tri kilograma nalazi oko deset hiljada semenki.

* Da li postoji mogućnost da se naprave priručni testovi koje može koristiti svako od nas?
-Već postoje takvi testovi koji ne analiziraju DNK, već detektuju proteine. To je traka, poput kućnog testa na trudnoću, koja kaže – „da“ ili „ne“. Ipak, ove trake nisu podjednako osetljive kao genetski test i detektuju prisustvo tek više od jedan posto GMO u uzorku, i ovim se ne može proceniti tačna količina genetski modifikovanog materijala.

* Da li ove tračice dostupne u Srbiji? I da li su skupe?
-Jedna košta oko tri dolara, i za sada, proizvode se u Nemačkoj i SAD.

* U jednom tekstu pomenuli ste problematiku obeleževanja GMO – da ono nije obavezno ukoliko je određeni prozvod „ekvivalentan“ sa sličnim proizvodom koji nije GMO...
-Oni kojima je u interesu širenje GMO, tvrde da je to ekvivalent, a to nije istina. Recimo, stav SAD je da je GM soja ekvivalentna bilo kojoj drugoj soji i da je stoga ne treba obeležavati. Međutim, naučnici u Norveškoj pronašli su značajne raznike u hranljivosti, prisustvu pesticida, kvalitetu, koliko ima proteina i ulja - sve to čini veoma značajnu razliku. To je jasna razlika u kvalitetetu i bezbednosti soje. Zavisi od toga šta i čime merite. I tako se rizični proizvodi pojavljuju na tržištu, bez obeležavanja.

* Pobornik ste ajurvedske ishrane, po kojoj svaka hrana ima odlike i može biti lek ili otrov. Kako se po ajurvedskim prinicipima tumači GMO?
-U ajurvedi postoji termin „doša“, koji znači – „nečistoća“: Ajurveda kvalifikuje GMO kao došu.

* Da li ste probali našu hranu, voće i povrće?
-Vaša hrana je veoma zdrava i posebno ukusna. U Americi su sve jabuke potpuno iste veličine i boje i sve imaju isti, dosadan ukus. A ovde je to drugačije i veoma ukusno. Uniformnosti nema, svaka jabuka ima ličnost!

* Šta mislite, koliko su ljudi u Srbiji obavešteni o GMO?
-Prvi utisak je da, kada čuju za GMO, svi reaguju sa zabrinutošću i to je dobro. Ipak, mislim da je potrebno još pričati o tome, edukovati, da bi svi znali o čemu se radi. Ako ne znate za opasnost – ne možete se ni zaštititi.