Razvoj pčelinjih društava - spajanje, prihrana

Protekla zima sa stanovišta pčelara je bila izuzetno povoljna. Nije bilo velikih mrazeva, niti hladnih vetrova i ektremno niskih temperatura. Mada zima nije bila ni previše blaga. Kada se desi da je zima topla, pčele tada počinju da se kreću, da raspuštaju pčelinje klube, i da mnogo više troše zalihe hrane nego što je uobičajeno za period mirovanja. Tada i matica može prerano da počne da zaleže, i da prilikom pada temperature dođe do smrzavanja tek formiranog legla. Svaki pčelar koji je svim društvima obezbedio dovoljne zalihe hrane, meda i polena, na vreme izvršio neophodna tretiranja protiv varoe, koja svake godine desetkuje pčelinjake, zatim dobro utoplio društva i obezbedio im apsolutni mir, bez uznemiravanja od strane ljudi ili životinja, ima razloga za zadovoljstvo.

Spajanje društava

Proleće je skoro idealno za razvoj pčelinjih društava. Februarski topli dani su mnogo pomogli pčelama da se reorganizuju, eventualno prebace na ramove na kojima ima više meda i da matica počne intenzivnije da polaže jaja. Potrebno je bilo utvrditi stanje svakog društva pojedinačno i primeniti mere da se omogući dalji stabilan razvoj preostalih društava. Prilikom ovakvog pregleda, treba biti rigorozan. Neiskusni pčelari često prave grešku, ne želeći da slabo društvo pripoje jakom, iz razloga sentimentalnosti ili da bi imali više društava i košnica, praveći privid da je pčelinjak veći. Držanje slabih, ne produktivnih društava na pčelinjaku je apsolutno neprodukivno. Oko takvih društava se nepotrebno gubi vreme, a neće biti u stanju da donesu nikakvu dobit pčelaru, niti da se razviju u produktivnu zajednicu, što je i glavni cilj u pčelarstvu. Nema sentimentalnosti. Svako slabo društvo treba što pre pripojiti drugom jakom i organizovanom društvu, sa dobrom zalihom hrane.

Društva koja su ostala bez matice, obavezno su išla na spajanje sa društvima koja su dobra i koja imaju dobre zalihe hrane. Društva koja imaju lošu maticu, koja je sumnjiva, čije je leglo raštrkano i nije kompaktno, potrebno je pripojiti jakom društvu. Pre toga je potrebno maticu koja nije dobra odstraniti iz košnice. Društa koja su ostala bez hrane ili su na ivici gladi, bilo je potrebno pod hitno spašavati. Veoma je bitna pčelareva procena. Ako postoje male zalihe hrane, a društo je jako, onda se može spasti dodavanjem šećerno-medne pogače. Kada potroši tu pogaču, doda se sledeća, i tako dok ne nastupe lepi dani, kada pčele mogu u prirodi da pronađu nektar i polen neophodan za razvoj legla i društva u celini. Pogače su izuzetno dobre uvek, jer se mogu kupiti sa dodacima raznih vitamina i antibiotika, koji sprečavaju razne pčelinje bolesti, kao što je nozemoza. Pogače će se potrošiti pre prvih pčelinjih paša i neželjeni sastojci neće dospeti u med i ostale pčelinje proizvode.

Spajanje se najbolje vrši u večernjim časovima, postavljanjem slabog društva na jako.
Između nastavaka se postavi novinska hartija izbušena na nekoliko mesta, da bi se pčele spojile, ali ne prebrzo jer bi došlo do tuče među njima. Potrebno je oba društva poprskati nekom tečnošću jakog mirisa, koja će učiniti da mirisi oba društva budu slični, i na taj način će biti sprečena tuča. Pčelari primenjuju razne preparate kojima poprskaju oba društva, ali odličnu stvar radi i obična domaća rakija pomešana sa vodom u razmeri jedan prema jedan. Moje lično iskustvo govori da svaki put kada sam spajanje vršio preko novinske hartije i kada sam za omamljivanje pčela koristio domaću rakiju – nikada nije došlo do tuče među društvima, i mirno su se sjedinile. Novinska hartija se ukloni nakon dva-tri dana.


Prikupljanje nektara

Još krajem zime se pojavio maslačak, koji je prava riznica polenovog praha toliko neophodnog za razvoj mladog legla. Kako su se lepi i topli dani ustalili, pčelinja paša postaje sve veća i raznovrsnija. Pčele su već posetile procvetale kajsije i rane šljive, a ovih dana cvetanje svih vrsta voća je u punom jeku. Svaki pčelar koji u ovom periodu ima jaka i zdrava društva, može da računa na veliku korist od voćne paše. Ona je značajna kao “razvojna paša” gde se društva maskimalno aktiviraju na sakupljanju nektara i polena. Dok traje voćna paša, treba proširiti leto radi lakšeg ulaska pčela, obezbediti im pojilo sa čistom i svežom vodom i što manje ih uznemiravati, sve dok se paša ne završi. Ovoga momenta pčelar još može samo da očisti podnjače, ukoliko to nije ranije uradio, da bi pčele bile maskimalno angažovane na prikupljanje nektara i polena. Obavezno je da društva još uvek budu dobro utopljena zbog čestih promena temperature, jer nakon jakog zahlađenja može da propadne velika količina legla.

Pčelinjaci koji se nalaze kod parcela pod voćem, mogu čak da računaju na prvo vrcanje “voćnog meda”. Karakteristika ovog meda je što je redak, obično ima miris i ukus koštica onog voća sa kog su ga pčele sakupljale. Dobru pašu mogu da daju voćnjaci koji imaju zasade: višnje, trešnje, šljive, kruške, jabuke. Prednost je što cvetanje dugo traje, jer postoje rane i kasne sorte. Nakon završetka paše, i eventualnog vrcanja voćnog meda, može se nastaviti sa podsticajnim prihranjivanjem društava, da bi se što bolje pripremila za “poslasticu” – bagremovu pašu.