Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Decembar 2000

Klimatski uslovi

Osnovna obeležja klimatskih prilika u Jugoslaviji u toku 2000. godine su vrlo mala količina padavina i visoke temperature tokom proleća, leta, sve do kasne jeseni. Smatram da topao novembar i relativno visoke temperature u decembru, nisu do sada imali nepovoljan uticaj na zimovanje pčela. U nekoliko pčelinjih društava u kojima je izvršena kontrola krajem novembra i početkom decembra, primećeno je da nema legla. To je dobar znak, jer bi odgajivanje legla nepotrebno iscrpljavalo pčele i uzrokovalo veću potrošnju hrane, a pogotovu polenovog praha. Temperatura vazduha je bila viša od prosečne za ovo doba godine, ali s obzirom na prekid legla, nije uzrokovala povećanu potrošnju hrane. Mislim da će uticaj klime na biljke biti mnogo izrazitiji, što će se osetiti tek naredne godine.

Pčele su do sada skoro neprestano imala mogućnost da izleću. Snežne padavine se najavljuju oko Nove godine, a moguće je da se tokom većeg dela decembra zadrži relativno toplo vreme.

Hrana

Pčelari koji su svoja pčelinja društva ostavili sa solidnim zalihama hrane, nemaju potrebe za bilo kakvim intervencijama na pčelinjaku. Dobro je samo povremeno obilaziti pčelinjake, kontrolisati ispravnost postolja i obezbediti mir na pčelinjaku. Ako postojiti opasnost od miševa i rovčica potrebno je, makar i sada, postaviti češljeve na leta ili limovima ograničiti visinu leta na 5-6mm.

Po nekim podacima za Srbiju bez pokrajina, prosečan gubitak težine po košnici u periodu između 15. oktobra i 15. februara iznosi oko 4-5kg.

Pojedini pčelari su već dodavali pogače za prihranu pčelinjih društava, što smatram preuranjenim. Pčelarima koji opravdano strahuju da u košnicama nema dovoljno hrane, može se preporučiti da pogače za prihranu dodaju tek krajem decembra. Mnogo bolja mera od ranog dodavanja pogače je dodavanje rama sa medom uz samo klube, bilo da med uzimamo iz rezerve ili skraja košnice. Kod košnica kod kojih dimenzije zbega i poklopne daske to dozvoljavaju, može se umesto pogače, preko satonoša staviti položen ram sa medom, ili samo saće sa medom, preko nekoliko prutića za prolaz pčela.

Pravljenje i dodavanje medno - šećernog testa

Pčelarima koji žele sami da prave pogače za prihranu, može da se preporuči da naprave medno - šećerno testo. Najjednostavniji recept je da se izmeša 1kg meda sa približno 3kg šećera u prahu, do dobijanja testa. Što je šećer sitnije mleven, zamesiće se sa više meda. Poželjno je med malo zagrejati i onda izmešati sa šećerom u prahu. Testo se stavlja u najlon kese, razvlači do potrebne debljine i kasnije dodaje pčelinjim društvima. Važno je da ne bude suviše mekano, kako se ne bi desilo da iscuri na pčelinje klube, što bi moglo da bude pogubno. Kese se otvaraju sa strane koja leže na satonoše, kako bi hrana bila lako dostupna pčelama. Ako je testo čvrsto, skalpelom se režu trake širine oko 1cm u širini pogače, približno 3-4 trake, ili jedan trouglasti ili okrugli otvor u sredini. Kod nešto mekših pogača, sigurnije je samo napraviti nekoliko rezova po širini.

Ostali radovi

Period pred jače zahlađenje se može iskoristiti za premeštanje košnica na kraća rastojanja, pošto se očekuje da zahlađenje ne bude baš kratkotrajno, s obzirom na predug period toplog vremena. Možemo samo da se nadamo da će tokom zime biti povremenih otopljavanja, kako bi pčele mogle da izleću na pročisne letove. Prethodne godine, period neizletanja u nekim krajevima je bio čitavih 37 dana, što je veoma štetno delovalo na neka pčelinja društva. U tom pogledu, zbog odsustva magle i temperaturne inverzije, neuporedivo su povoljnije lokacije pčelinjaka na brdima i obroncima planina od onih u dolinama i kotlinama.

Ako na poletaljki košnice primetimo komadiće voska, treba proveriti da li možda nije ušao miš. Ukoliko vidimo izgrižene leševe pčela, verovatno je u košnicu ulazila rovčica. U oba slučaja, košnicu treba pri nešto toplijem vremenu otvoriti, ukloniti štetočinu i oštećene ramove a ostale prepakovati.Treba kontrolisati, posebno posle prvog otopljenja, da li pčele iz svih košnica izleću i da li leta možda nisu zatvorena mrtvim pčelama.

Pčelari mogu doprineti poboljšavanju pčelinje paše, posebno polenske, tako što će u okolini svog pčelinjaka saditi razne vrste medonosnog drveća, šiblja i drugog medonosnog bilja. Ne treba propuštati zimske i prolećne mesece pred nama, posaditi bar po neki šib leske, drena, vrbe, stabla sofore, evodije ili neka druga, koja bi dopunjavala polensku i nektarsku pašu u našem kraju.

Period mirovanja pčela treba iskoristiti za poslove u radionici: za izradu košnica i ramova, žičenje ramova, topljenje voska, izradu i popravku pčelinjeg pribora i druge poslove. To je vreme održavanja raznih pčelarskih skupova: predavanja, skupština, sastanaka i diskusija, savetovanja i izložbi.

Januar 2001

Klimatski uslovi

Relativno toplo vreme se nastavlja i početkom prvih dana januara. Počelo je cvetanje visibaba, leske. Po svim prilikama, period maksimalne aktivnosti Sunca, koji traje još od prethodne godine ispoljava se kroz izuzetno blagu zimu. Nemoguće je sa sigurnošću predvideti vremenske prilke u daljem periodu, ali svi su izgledi da će ova zima biti jedna od najblažih.

Drugom polovinom januara meteorolozi najavljuju niske temperature do kraja meseca. To će uticati da pčelinja društva ne razvijaju leglo u velikoj meri i pomoći će boljem zimovanju. Matice koje još nisu počele da ponovo zaleću verovatno će zastati još neko kraće vreme. One koje su započele, zbog niskih temperatura nosiće nešto manje jaja, tek da održavaju leglo. Neki pčelari iz drugih krajeva Srbije, pa i iz trsteničkog kraja, javljaju i o društvima u kojima matice nisu ni prestajale da nose od jeseni. Smatram da to nije povoljno, ali s obzirom na blagu zimu, mislim da ne bi trebalo da bude ni previše opasno, ako se preduzmu mere da društva ne stradaju od gladi.

Važno je da se i nadalje ne vrši podsticanje zaleganja prevelikim utopljavanjem košnice niti prihranom sa dodacima u vidu kvasca, sojinog brašna itd. Citiraću uglednog jugoslovenskog velepčelara, Gospodina Ivana Venera, koji je na jednom predavanju rekao da , kada bi mogao matici da komanduje kada u novom ciklusu zaleganja da započne polaganje jaja, odredio bi da to bude što kasnije.

Stanje u pčelinjim društvima

Krajem decembra, prokontrolisano je samo nekoliko pčelinjih društava, u nekim je bilo legla a u drugim ne. Konrola početkom januara u nekoliko košnica u trsteničkom kraju je pokazala da legla nema u većini kontrolisanih. Da ne bi dodatno uticali na započinjanje zaleganja i povećanje legla, ne bi trebalo da pčelari sada dodatno utopljavaju svoje košnice. Naprotiv, bolje je u ovom mesecu i skinuti izolacioni materijal, pa ga dodati sredinom februara. Uginuće starih pčela je za sada malo i košnice su uglavnom čiste. Nema nikakvih problema sa pročisnim letovima, pa je smanjena opasnost od pojave nozemoze. Ta opasnost će postojati ako posle pojavljivanja legla u košnicama nastupi duži period hladnog vremena. Tada se može očekivati i veća potrošnja hrane, kako meda, tako i polenovog praha. Do sada, potrošnja meda je bila relativno mala.

Pčelarski radovi

Obilaziti pčelinjak, kontrolisati da li je sve u redu sa postoljima, košnicama, pogledati poletalljke, da li u vreme toplih dana pčele izleću iz svih košnica. Pri tome, treba imati u vidu da sva pčelinja društva ne izleću na pročisni let u isto vreme.

Ovi dani se mogu iskoristiti za dodavanje šećerno mednog testa društvima koja nemaju dovolljno hrane. Detaljnije ćemo objasniti recepte za pravljenje šećernih pogača, kako bi pčelari samo mogli da ih naprave. ljenje mednih pogača za prihranjivanje pčela je sledeći:

Šećerno medno testo

Na 1kg šećera u prahu, doda se približno 300 grama razgrejanog meda (do temperature da se može pipnuti prstom, oko 40-45 stepeni i meša varjačom ili rukama, dok se ne napravi čvrsto testo. Ako je šećer sitnije mleven, za mešanje će se utrošiti više meda, a krupnije mleven šećer će usloviti upotrebu manje količine meda. Treba uvek ostaviti na stranu nešto šećera, kako bi mogao da se doda u masu, ukoliko bude retka, a med se dodaje ako je pregusta. Testo treba da bude dovoljno gusto, da se ne lepi za prste, bolje je da bude i gušće, jer ako je retko, iscureće i napraviti štetu. Za probu mogu da se oblikuju kuglice i kad se stave na sto, da se ne razlivaju i ne menjaju oblik. Zatim se oforme lopte od testa u težini od približno 1kg, a po potrebi mogu i manje ili veće. Stave se u plastične kese, koje se koriste za stavljanje namirnica u zamrzivače, i varjačom, ili uz pomoć flaše, se razvuku u tanku pogaču, debljine oko 1-1,5cm. Zatim se kesa zatvori, zavarivanjem pomoću struje, lepljivom trakom, a može samo da se preklopi i ne zatvara. Dobro je da pogače odstoje bar jedan dan, na ravnoj podlozi, a zatim mogu da se dodaju pčelama. U zavisnosti od tvrdoće pogače, plastika se otvara manje ili više, kako bi pčele mogle da je koriste. Prosečno tvrde pogače se obično otvaraju tako što se skalpelom ili žiletom izrežu tri trake širine po oko 1cm, po širini pogače. Kada se postavlja na ramove, stavlja se da razrezi stoje popreko u odnosu na satonoše. Ako je klube npr. rašireno, i pogača se može staviti po širini, a u tom slučaju, mora se otvarati razrezima po dužini - opet popreko na satonoše. To je dobro zbog uzimanja od strane pčela, a i da se pogače ne bi lako srozavale - curile. Nešto ređe pogače se otvaraju tako što se samo napravi nekoliko rezova skalpelom po širini kese i ne vade se isečci plastike. Ako je pogača retka, i to može biti dovoljno da iscuri i napravi opasnost, pa treba biti obazriv i eventualno izvršiti probu kod kuće. U proleće, kad je toplije, ili i zimi, kod jakih društava, koja su odozgo dobro utopljena, pogača se može stavljati na satonoše i otvarati sa gornje strane, a to je pogodno i kada je ređa.

U takvu pogaču nije potrebno stavljati nikakve dodatke, mada se mogu praviti sa dodavanjem malo mlake vode, tada ide više šećera, ili sa dodatkom malo soka od limuna, ili jabukovog sirćeta, npr. 1 kašičica na 1kg pogače.

Kada se pogača dodaje kasnije, kao podsticaj, u februaru ili martu, može se na 1kg šećera staviti 50 grama pekarskog kvasca. Kvasac se prethodno skuva u malo vode (i on sam otpušta vodu), kuva se da vri najmanje 5 minuta i pazi da ne iskipi. Pomeša se sa medom i dodaje se šećer u prahu, sve dok se ne dobije čvrsto testo. Kvasac zamenjuje polenov prah i koristan je za stimulaciju razvoja legla u proleće.

Varijante tog recepta se zasnivaju samo na dodavanju različitih dodataka. Za prvi deo zime, kada se pogača ne daje kao podsticaj leglu već kao dopuna hrane i pomoć da pčele ne uginu od gladi, dodaci mogu biti: limunov sok, sirće, beli luk, a kasnije: kvasac, mleko u prahu, surutka, jaje, polenov prah itd.

Drugi načini pravljenja pogača se zasnivaju na kuvanju šećera u kristalu i bez upotrebe meda, a koriste se i recepti sa kuvanjem šećera u kristalu i sa dodavanjem meda, kada je kuvanje završeno (npr. 0,5kg na 10kg šećera). Može se vršiti i kombinovanje - kuvanje šećera u kristalu i dodavanje šećera u prahu radi zgušnjavanja, ali sve to su složeniji postupci.

Ostali radovi

Dobro je da pčelari iskoriste ove zimske mesece za popravku pčelarskog pribora, opreme, popravku košnica koje stoje po magacinima i gradnju novih, nabavku šećera, priora, ambalaže, pčelarske literature idr.

Februar 2001

Klimatski uslovi

Veoma toplo vreme u prvoj dekadi omogućilo je izletanje pčela i pogodovalo radu na pčelinjaku. Relativno toplo vreme, sa periodima povremenih hladnoća, može se očekivati celog meseca.

Stanje u pčelinjim društvima

U skoro svim društvima se pojavilo prvo leglo, pčele su za vreme toplih dana masovno donosile polen. Leglo nije veliko, na jednom ili dva rama, prečnika do 8-10cm. I najslabija društva su mogla da prezime.

Pčelarski radovi

Prokontrolisati da li pčele izleću iz svih košnica. Sumnjive otvoriti i utvrditi stanje: prisustvo matice, hrane, problem sa mišem, rovčicom itd. Najbolje pri toplijem vremenu, kada pčele izleću. Bezmatke odmah rasformirati i spojiti sa drugim društvima, kako se ne bi javljale lažne matice. Pri lepom vremenu spajanje bezmatka može da se izvede čak i direktno – stavljanjem ramova uz ramove društva sa kim spajamo. Pratiti reakciju pčela, eventualno poprskati razblaženom rakijom ili naprašiti sa malo šećera u prahu. Ramove iz propalih društava ukloniti ili košnice zatvoriti da se ne pojavi grabež.

Ako bude još toplih dana (a svi su izgledi da će biti) veoma je dobro približiti radove sa medom što bliže leglu. Poželjno je da na njima ima bar malo mesta za zaleganje i da je saće ispravno. To zato što se može desiti da je društvo potrošilo sav med sa nekog rama koji je bio u sredini, a još je neophodnije ako taj ram nije baš pogodan za zaleganje u ovo doba godine (izvučena satna osnova). Ako se društvo primaklo zidu košnice i potrošilo hranu, i u tom slučaju reagovati dodavanjem rama sa druge strane pčelinjeg gnezda. Februar i mart predstavljaju period stagnacije društva, manjeg ili većeg opadanja broja pčela. Zato leglo ne treba širiti, već pustiti da matica dobro zalegne centralne ramove, pogotovu sa medom. Ima vremena da «uhvati zalet», a to će dosta zavisti i od snage društva. Žurba pčelara će samo štetiti.

Košnice treba utopliti odozgo i eventualno sa strane (slabija društva, rojeve). Veoma bi bilo nepovoljno da se leglo sada razvije u većoj meri, pa da nastupe dugotrajne hladnoće. Tada bi bolje prošla društva sa manjom površinom legla. Zato, pravo i najpotpunije utopljavanje je neophodno krajem februara i početkom marta

Mogu se dodati pogače u vidu šećerno mednog testa, po receptima koji su prethodno opisani ili po nekim drugim. Ukoliko krene sa toplijim vremenom, mogu se dodavati i pogače sa zamenama za polen, a još bolje i sa samim polenom, do oko 5% od težine pogače. Ako temperature budu niske, bolje je pustiti pčele da miruju, a pogače dodati samo ako strahujemo da će stradati od gladi. U tom smislu, ako je hitno, pčelari ne treba da se ustručavaju da to učine i po hladnom vremenu.

Pripremati ramove za novu sezonu, praviti ili naručiti kod stolara, kupiti. Ukovati ih i ožičiti, a utapanje satnih osnova se može ostaviti i za kasnije. Pčelari koji to nisu ranije učinili, treba da pretope staro saće i da ga zamene za voštane table. Dobro je da te table - satne osnove odstoje pre stavljanja u ram.

Veoma bi bilo dobro ako bi se na pčelinjaku postavila pojilica, i to na sunčanom mestu, bez vetra. Idealno bi bilo postaviti pojilicu sa toplom vodom, npr. u nekoj imrovizovanoj kutiji od stakla (bar 1-2 strane da su od stakla).

Pčelar kome je pčelinjak u blizini, može već krajem februara da dodaje u hranilice po malo tople vode ili vrlo redak šećerni sirup (100 grama) i prati utrošak.
Vreme je za sadnju medonosnog bilja, to nikako ne treba propustiti.

Mart 2001

Stanje pčelinjih društava

Prilika za izletanje pčela je bilo tokom celog zimskog perioda. Potrošnja hrane se povećava zbog razvoja legla i veće aktivnosti pčelinjih društava. U toplim danima, pčele izleću, donose polenov prah i prvi nektar. Na poćetku marta u košnicama ima prosečno 3 rama sa leglom, krece se od 2-4. Sredinom marta, jaka društva imaju i 5-6 ramova sa leglom i puno pčela. Imamo podatke da je u nekim krajevima Vojvodine (Sombor, Kula) bilo velikih stradanja uzrokovanih varoom.

Pčelarski radovi u martu

Sada je pravi trenutak za bolje utopljavanje pčelinjih društava. Preko poklopne daske ili hranilice (zavisno od konstrukcije) stavljaju se novine, stiropor ili neki drugi utopljavajući materijal. Slabija društava se mogu utopliti i sa strane, stavljanjem pregradne daske i dodatne izolacije. Da se ne bi stvarala prevelika vlaga u košnici, kod slabijih društava se preko satonoša može staviti novinska hartija. Pčele u jačim društvima će grickati papir, pa ga ne treba ni stavljati. Neki pčelari praktikuju stavljanje plastične folije preko satonoše. Jačim društvima to može pomoći u održavanju mikriklime u košnici. Slabim društvima je ne treba postavljati, jer će se stvarati prevelika vlaga i kondenzovati voda.

Dobro je iskoristiti prve toplije dane za utvrđivanje stanja pčelinjih društava: da li imaju maticu i da li normalno zaleže, da li imaju hrane, koliko ramova zaposedaju. Tom prilikom se može očistiti ili zameniti podnjača. Mrtve pčele se spale i zakopaju, otpad od voska sakupi i pretopi, a podnjača opali plamenom. Ako su podnjače čiste, takve mere higijene nisu neophodne, jer društvo i samo uspeva da održi čistoću košnice.

Veoma dobra mera u martu je da se izvrši približavanje ramova sa medom pčelinjem klubetu. To je ista mera koja se preporučivala za februar, za slučaj da dani budu pogodni za otvaranje košnice. Pčelinja društva još uvek ne doživljavaju punu ekspanziju u razvoju, mlade pčele zamenjuju stare. Sada, dok se leglo još nije raširilo, bolje je ograničiti ga ramom sa medom i polenom, koga ćemo približiti, ako je bio udaljeniji od klubeta. Ako je bio blizu, možemo ga preokrenuti za 180 stepeni, pošto su pčele verovatno pojele sav med do legla.

Ovakvo ograničenje legla se primenjuje sve do pojave prve važnije prolećne paše, koja pokreće burniji razvoj društava. U velikom delu Srbije, to je cvetanje kajsije i dženerike. Ove godine, u nizijskim predelima i kajsija i dzenerika su procvetale oko 10.marta. Setimo se da je pre nekoliko godina dženerika cvetala 8. marta, pa je već narednog dana pao sneg i zadržao cvetanje više od desetak dana, kada se nastavilo. Zanimljivo je da pupoljak bagrema još nije “krenuo”, pa ne mora da znači da će i barem biti rekordno rani.

Prvih dana paše, pčele će popunjavati prazne ili ispražnjene ćelije, pa sa proširivanjem ne treba žuriti, ali ni kasniti. Gnezdo društva koje je slabo, nema dovoljno pčela, ne zaposeda ramove dobro, ne puni ih medom, polenom, matica malo zaleže, ne treba ni proširivati.

Kada započne ta prva voćna paša, potrebno je izvršiti proširivanje pčelinjeg gnezda dodavanjem ramova sa izgrađenim saćem, a kod veoma jakih društava, pri toplom vremenu i dobroj paši, mogu se čak dodavati odmah i ramovi sa satnim osnovama. Društvima srednje snage dodaje se jedan ram sa strane legla, bolje je da to bude strana do zida košnice, gde se uoči da je veća koncentracija pčela. Jakim društvima se može dodati jedan ram, a posle nekoliko dana i drugi, sa druge strane. Za većinu društava, tek u aprilu predstoji proširivanje gnezda u većoj meri.

Prihranjivanje sirupom se vrši u malim količinama, tek kada otopli i noćne temperature budu oko 10 stepeni. Pčele će bolje iskoristiti sirup ako se dodaje ujutru, nego uveče. To će ih podsticati na veće izletanje, ali treba biti oprezan, zbog moguće pojave grabeži, posebno kod slabih, bezmatičnih ili bolesnih društava. Društva koja ne uzimaju sirup i ne donose polen, potrebno je odmah pregledati. Ako je pčelinjak blizu kuće, može se u hranilice dodavati i topla voda ili sirup slabe koncentracije. Prihranjivanje je posebno korisno kada pčele ne mogu da izleću, zbog kiše, a spoljna temperatura nije niska da bi pčele formirale čvrsto klube.

Kada otopli, biće moguće da se društvima koja nemaju hrane pomogne davanjem i veće količine sirupa za kraće vreme. To se čini ako nemamo u rezervi ramove sa hranom. Takva društva je potrebno prvo suziti, oduzeti suvišne ramove i onda prihranjivati. Kada ojačaju sa pčelama, i počne jači unos nektara, i njima ćemo dodavati ramove za proširenje. U rano proleće pogodno je izvršiti odbacivanje starog i lošeg saća. To je vreme kada se intenzivnije troši hrana, pčele otklapaju i poslednja “ostrvca” meda na krajnjim ramovima, a pri tome, pčelinje leglo (bar u prvoj polovini marta) još se ne razvija intenzivno. Zato je moguće pčelama “izmaći” iz gnezda loše ramove koji još nisu zaleženi ili ispunjeni nektarom, i otklapati med sa krajnjih ramova, na kojima je samo malo hrane preostalo. Sada je vreme otklapanja meda i na ramovima koji se u prvom delu meseca dodaju bliže klubetu. Kada potroše med, pčele će te ćelije očistiti i verovatno ih pripremiti da ih matica zalegne. Kad počne intenzivniji unos nektara, pčele će njime puniti raspoložive ćelije saća, pa bi uklanjanje takvih ramova anuliralo njihov rad.

Ako na pčelinjaku bude bezmatičnih i slabih društava, koje pčelar nije sanirao, može se pojaviti grabež. Nju ne treba mešati sa igrom mladih pčela ispred košnice. Na grabež se može posumnjati i ako nema borbe pčela na poletaljci. Velika aktivnost pred letom samo jedng društva pred veče, a i tokom dana, dok ostala miruju, može biti znak. Poletaljka je obično zaprljana voskom, sa tragovima meda i propolisa. Možda je neko društvo ostalo bez pčela, sve to treba proveriti. Košnicu koju je napao grabež, najbolje je isprazniti, društvo rasformirati a leto ostaviti otvoreno. Ako se proceni da je moguće sanirati napadnuto društvo, onda je možda najlakše preneti ga na neki drugi pčellinjak i tamo negovati.


Bolesti

Pčelari koji primete prisustvo varoe, izvršiće tretiranje nekim registrovanim lekom, dok još leglo nije veliko. Može se eventualno izvršiti kontrolno zadimljavanje nekoliko društava ili tretiranje drugim sredstvima, da bi na osnovu toga stekli utisak o zaraženosti. Veća količina uginulih pčela i pogotovo ako primeti pojavu proliva i opšte slabosti društva i pčela pojedinačno, treba da bude znak pčelaru da tridesetak mrtvih pčela sakupi i pošalje na analizu, sa sumnjom na nozemozu. Zima je bila toliko blaga, da je verovatnoća za to manja nego inače, ali kod slabih društava i na nepogodnim lokacijama pčelinjaka, nije isključena pojava bolesti. Rano proleće i mala količina legla u košnici su pogodni i za lako uočavanje krajnje nemile pojave - američke kuge pčelinjeg legla. Karakteristični znaci su specifičan miris košnice, raštrkano leglo, voštani poklopčići na zatvorenom leglu su ulegnuti i sa rupicama - izbušeni. Kada se otvori ćelija, ne nalazimo pčelinju lutku - formiranu pčelu, već je sadržaj truo, sive - braon boje, isteže se kada se dohvati slamčicom i povuče. Kod starijeg slučaja kuge, ćelija je probušena (pčele pokušavale da je očiste) i naizgled prazna (raspadnuta larva je prilepljena za zid ćelije i sasušena). Prijavljivanje sumnje je obavezno po zakonu i u najvećem je interesu pčelara.


Ostali radovi

Ramovi se ukivaju, žiče i utapaju voštane osnove. I dalje se mogu stavljati pogače, u vidu šećerno mednog testa, eventualno sa zamenama za polen, posebno ako su pčelinjaci udaljeniji. Ipak, mnogo je delotvornija prihrana šećernim sirupom, ali to je moguće samo pri toplijem vremenu.

U martu se još može saditi medonosno drveće i šiblje. Dobro bi bilo ako bi svaki pčelar posadio godišnje bar po neku biljku u blizini svog pčelinjaka.

Početke i tokove cvetanja medonosnih biljaka valja beležiti, kako bismo posle više godina beleženja imali veoma korisnu evidenciju.

Period dok se očekuje cvetanja voća i burnijeg razvoja pčelinjih društava, može se iskoristiti za planiranje poslova na pčelinjaku, kada se stekne uvid u to kako su pčele zimovale i u kakvoj su snazi. Pouzdanije zaključke o tome možemo izvući tek krajem ovog meseca.

April 2001

Stanje pčelinjih društava

Pčelinja društva ulaze u april prilično jaka i sa velikom površinom legla. Izuzetak su jedino krajevi i pčelinjaci gde je došlo do stradanja pčela usled dejstva varoe, ili možda virusa, što bi tek trebalo da se utvrdi.

Snažne zajednice imaju 10 pa čak i više DB ramova pokrivenih pčelama ili 1-1,5 LR nastavak i 5-7 ramova legla, pa i više, na kraju marta meseca. Mlade pčele se uveliko rađaju i usled dobre paše, pčele luče vosak i grade saće. Ima unosa voćnog meda, ali se povećava i potrošnja.



Rad na pčelinjaku

Najvažniji posao pčelara u aprilu je da uradi sve poslove kako bi omogućio da pčelinja društva što snažnija uđu u bagremovu pašu. Bez obzira na izuzetno ranu vegetaciju ove godine, mišljenja sam da bagrem neće cvetati ranije nego prethodne, već i neki dan kasnije, a eventualno će to biti u približno u isto vreme. Pčelinja durštva će imati mnogo više vremena za razvoj, nego prošle godine, i to je dobar znak da će spremnija ući u pašu. Najsnažnija mogu dobro da iskoriste i eventualne ranije paše (perko, uljana repica, vrba, voće, na planinama crnjuša).

Veoma je važno da pčelari još prvih aprilskih dana proširuju leglo dodavanjem satnih osnova i tako stvaraju uslove da u košnici bude što više pčela pred pašu. Ramovi sa satnim osnovama pri toplom vremenu i kod jakih društava (5 i više ramova legla) mogu se bez bojazni dodavati u sredinu legla. Zbog jake voćne paše, dodavanje izgrađenih ramova unutar a pogotovu skraja legla, moglo bi izazvati njihovo punjenje nektarom i polenom umesto da ih matica zalegne. Dobro je ukloniti iz košnice što više ramova na kojima nema legla, a na kojima je loše saće i tek po malo meda. Umesto njih, dodavati satne osnove, prema snazi društva, u sredinu legla ili eventualno skraja, sve do popunjavanja košnice. Tako će svaka satna osnova biti zaležena, i ispuniće se cilj pčelara da društva imaju dosta legla. U suprotnom, taj višak ramova medom i sa lošim saćem praktično će uzrokovati sužavanje legla.

U cvetanju jabuke, potrebno je da pčelari procene snagu društava i evidentiraju ona koja mogu iskoristiti bagremovu pašu, samostalno ili eventualno uz manju pomoć leglom ili pčelama iz drugog društva. Za DB košnice, potrebno je da pred bagremovu pašu imaju najmanje puno plodište pčela i meda takođe, kako bi pčele odmah počele da pune medišta. U cvetanju jabuke, one će imati 8 i više ramova legla. Eventualni nedostatak ćemo im nadoknaditi iz pomoćnih društava. Za LR košnice, taj zahtev je zbog dimenzija košnice i strožiji, potrebno je da imaju dva puna nastavka pčela, kako bi pčele odmah prešle u dodat treći nastavak - medište. Oni pčelari koji nešto drugačije pčelare LR košnicom i ne koriste dva nastavka za plodište, staviće matičnu rešetku na prvi nastavak i iznad medište, a preko njega eventualno polumedište, koje se prethodno nalazilo na plodištu. Tada je vreme i za eventualna spajanja društava, pri čemu jednu maticu, ako je dobra, sačuvati formiranjem rojića u nekoj komori nukleusa ili oplodnjaka ili eventualno prazne kšnice.

Ima mnogo mogućnosti za razna kombinovanja i kod DB i kod LR košnice, a ono što je potrebno postići, to je da društva budu jaka, kako bi u paši, umesto nagona za negom legla, preovladao nagon za sakupljanjem meda. Jednostavno, ako je plodište puno pčela, pčele će lako preći u medište. Naravno, ne sme se zakasniti sa dodavanjem medišta, pogotovu ove godine, jer bi jaka pčelinja društva iščekujući bagrem, pogotovu u slučaju kišnog vremena pred bagrem, mogla da dođu u rojidbeni nagon. I kod LR košnica, čak ako pčele zaposedaju (ali dobro) samo jedan nastavak, može se izmaći delimično medom ili polenom popunjeno saće iz drugog nastavka i višak ramova sa leglom (otvorenim) i staviti medište sa praznim saćem. Takva društva će dati izvesnu količinu meda. Naravno, jača će dati mnogo više, a ovaj savet treba shvatiti samo kao krajnje, iznuđeno rešenje, a ne kao cilj.

Buran razvoj društava ovog proleća se može dobro iskoristiti za rano odgajivanje matica. Moguće će biti da odgajivačka društva pred bagrem odgaje zrele matičnjake, koje ćemo posle rasporediti u oplodnjake na oplodnju. Odgajivačkim društvima ćemo staviti medišta i ona će sasvim normalno iskoristiti pašu, čak i bolje od ostalih, jer će imati manje legla. Za formiranje oplodnjaka ćemo iskoristiti slabija društva, koja ne mogu dati unos u paši, ili prezimele nukleuse ili s jeseni združene oplodnjake. Takvi oplodnjaci će se u bragremovoj paši biti bezbedni od grabeži i snabdeti se i medom.

Slabe zajednice i one sa malo hrane nisu spremne da iskoriste voćnu pašu za svoj puni oporavak, pa im treba pomoći dodavanjem hrane. Prihranjivanje je potrebno i srednjim i jačim društvima, osim u dane dobrog unosa nektara. Posebno je korisno ako kišno vreme potraje ili ako se dodaju satne osnove. April možemo iskoristiti i za izgradnju viška saća, za rojeve, medišta i slično, pa se za to mogu iskoristiti i društva koja su popunila plodišta. Njima možemo, privremeno ili trajno uklanjati po neki ram i dodavati satne osnove, koje ćemo posle vaditi. ovo proleće će verovatno omogućiti višak unosa polenovog praha, koji se može sakupljati skupljačima, ili stavljanjem ramova sa polenom - pergom, u rezervu. U svakom slučaju, voditi računa da ne dođe do blokade pčelinjih društava polenovim prahom.

Tokom celog aprila, dobro je utopliti pčelinja društva, pre svega odozgo, a može se stavljati i pregradna daska i vršiti i bočno sužavanje. Poneki pčelari stavljaju plastičnu foliju preko satonoša, što pomaže održavanju mikroklime, ali ne znači ništa kod veoma slabih društava. Takva društva, koja ne ispoljavaju nikakav napredak u razvoju, najbolje je rasformirati, kako pčelar ne bi oko njih gubio vreme.



Zdravstveno stanje

Ako se primeti veće prisustvo varoe, pčelar bi trebalo da interveniše dimljenjem, jer po stavljanju medišta za neko vreme neće biti u prilici da pomogne društvima. S obzirom na prošlogodišnja stradanja društava u nekim krajevima usled nozemoze, dobro je i sada dati uzorke pčela (makar i živih) iz slabih društava koja ne napreduju, radi ispitivanja na nozemozu.

Maj 2001

Stanje pčelinjih društava

Veoma promenljive i često vrlo nepogodne vremenske prilike tokom aprila imale su jak uticaj na razvoj pčelinjih društava. Prvi aprilski dani bili su veoma pogodni, beleženi su unosi nektara od voćne paše preko 1, pa i 1,5kg dnevno. Potom je usledio hladan period, sa kišom, susnežicom, pa i mrazevima, što je zaustavilo buran razvoj i uzrokovalo potrošnju zaliha polenovog praha i meda. Ukoliko pčelari koji su proširivali leglo pčelinjih društava dodavanjem praznih ramova ili satnih osnova nisu vodili računa o vremenskim prilikama i snazi društava, uzrokovali su prehadu i uginjavanje legla, pojavu krečnog legla, i uopšte, još više su pogoršavali uslove za razvoj pčela, koji su ionako bili nepovoljni.

Mnoge pčelinje zajednice koje ranije nisu imale dosta hrane, pred bagremovu pašu su ostale na ivici gladi. Zamena starih pčela uzrokovala je zastoj u razvoju, a pčelari su imali velike štete i od nestručnog prskanja voća u cvetu.

Na sve to su se nadovezali aprilski mrazevi, koji su osim direktne štete razvoju društava, učinili mnogo veću štetu time što je tom prilikom oštećen bagremov cvet i to u velikom procentu.

Pčelinja društva koja su iz zime izašla sa dosta hrane i pčela, i sada su veoma brojna i jaka. Tako, jaka društva u LR košnicama su prešla u treći nastavak (medište), a u DB košnicama su takođe prešla u medište. Nažalost, zbog zahlađenja, zaustavljen je dobar unos voćnog meda.

Cvetanje bagrema ove godine predstavljalo je veliku nedoumicu. Povremeni veoma topli a zatim veoma hladni dani zavaravali su pčelare, koji su cvetanje očekivali čas oko 20-25 aprila, čas 1-5 maja.

Bagrem je u predelima sa manjom nadmorskom visinom cvetao na samom početku maja (primer Trstenik 2. maj), a u višim predelima, cvetaće desetak ili petnaestak dana kasnije. Zbog specifičnosti kllimatskih uslova ove godine, postojaće nešto veća raylika u početku cvetanja.

Kiše na početku meseca pogoduju medenju bagrema, a takođe i medenju biljaka koje kasnije cvetaju, livade, lipe. Ukoliko se dogodi da tokom leta vladaju velike suše, postoji mogućnost da se pojavi i medljika.

Rad na pčelinjaku

Nema više vremena za pripremu pčelinjih društava za našu najvažniju i ove godine najneizvesniju pašu. Jakim društvima potrebno je samo staviti medišta. Ona koja još nisu ispunila plodišne nastavke mogu se pojačati jednim ramom legla ili izvršiti spajanje sa drugim društvom koje ne bi samostalno moglo da iskoristi bagremovu pašu. U krajevima gde se proceni da će cvetanje bagrema biti tek za 10-15 dana ili i kasnije, pčelari imaju još vremena da dodaju još po neki ram sa satnom osnovom.

Ako pčelar raspolaže sa nukleusima koji se nalaze u zajedničkoj košnici, a nema druge planove za njihovo iskorišćavanje, postoji mogućnost da i oni donesu izvesnu količinu meda za vrcanje. Radi toga, potrebno je da na sam početak paše uklone poklopne daske sa njih i postave Hanemanovu rešetku preko oba nukleusa, a preko nje medište. S obzirom da paša počinje, pčele će se bez probema spojiti i zajednički unositi nektar u isto medište. Tek ako u jednom nukleusu uklonimo maticu i hoćemo da dodamo drugu, možda će se desiti da je pčele ne prihvate. Zato je pogodno matice istovremeno menjati.

S obzirom na dosta ispražnjena plodišta za vreme kišnih dana, pčele će prvih dana paše unositi nektar u plodište, a to može biti i u količini 10-15kg.

Ove godine, mnogi pčelari će se odlučiti da svoje košnice presele na lokacije na kojima bagrem kasnije cveta i gde nije oštećen mrazom. Pri tome, potrebno je da poštuju sve propise koji se odnose na preseljavanje košnica i da bi se izbegli evenutalni nesporazumi sa drugim pčelarima. Svi su izgledi da će bagrem dobro mediti, pa je potrebno da pčelari budu spremni za visoke unose nektara. Znači, da imaju dovoljno medišta i da ih na vreme stavljaju.

Najbolje je drugo medište dodati ispod prvog, ako je ono dobro napunjeno, ili ako je paša tek u početku. Ukoliko je prvi medišni nastavak samo malo popunjen, drugi se dodaje iznad, da bude rezerva, ako ne možemo često da dolazimo na pčelinjak. Kada dođemo, tada im možemo zameniti mesta.

Pčelinja društva koja su slabija i nisu spremna za dodavanje medišta, razvijaćemo postepeno, najbolje dodavanjem satnih osnova. Ako imaju dobre matice, stići će da se razviju za narednu pašu, ili ćemo moći iz njih da formiramo roj.

Ove godine veći broj društava od nekog prosečnog, može ući u rojevi nagon. Pčelinja društva su jaka. Kada se u bagremovoj paši snabdeju hranom, u samoj paši i kasnije, ako bude više kišnih dana pogotovu, mogu graditi rojeve matičnjake. Ako se to primeti na vreme, pčelar moče iskorisiti matičnjake pri formiranju novih društava, ili direktno da rojevo društvo podeli na više manjih. društvo koje uđe u rojevo stanje se može odlično iskoristiti i kao odgajivačko, za odgajivanje matica.

U slučaju da je roj izleteo, pčelar ga može uhvatiti i naseliti u praznu košnicu, pogotovu ako mu je pčelinjak blizu kuće. U staroj košnici će ostati mnogo zatvorenih matičnjaka, ili će iz njih već izaći mlade matice i spremati se za drugi roj. Takva košnica se može prepoznati po slabojoj aktivnosti na letu, u odnosu na druge. Ispred košnice ili na poletaljci mogu se opaziti i mrtve matice. Kada se otvori, uočava se manji broj pčela i mnogo matičnjaka, iz kojih su matice izašle ili zatvorenih.

Posle bagremove paše, pčelari mogu svoje košnice da sele na druge paše il da na svom terenu očekuju neku drugu, slabiju ili jaču pašu. Ako ne sele sva pčelinja društva, a naredna paša počinje odmah posle prvog bagrema, mogu da ramove sa medom iz košnica koje će seliti stave u medišne nastavke na košnicama koje neće seliti. Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, saćekati bar dve nedelje posle paše.

Odgajivanje matica

Period neposredno posle bagremove paše je odličan za odgajivanje matica. Društva su jaka i sa dosta hrane. Polenova paša je dobra i vreme toplo, trutova ima puno. Matice su bile blokirane jakiim unosom nektara, pa ih skoro i nije potrebno stavljati u izolator da bi jaja bila krupnija.

Ako se matice odgajaju prinudnim načinom, pogodno je bar staviti mlado saće da ga prethodno zalegnu, jer će pčele na takvom saću radije izvući matičnjake. Takav zaležen ram se stavlja u sredinu društva iz koga se može ukloniti otvoreno leglo, da ne bi i na njemu povlačilo matičnjake. Ipak, treba reći da je najbolje odgajivanje matica u prisusutvu celokupnog legla, otvorenog i zatvorenog. Druga je stvar što je veći procenat započetih matičnjaka, ako nema drugog otvorenog legla.

Oni koji matice odgajaju presađivanjem larvi ili jenterovim aparatom, pripremiće društva startere i ona koja će odgajati matice. Pripremiće voštane čaurice, letvice.

I jedni i drugi, moraju da imaju oplodnjake u kojima će matice da se izlegu i pronesu posle oplodnje i kaveze za transport i dodavanje matica,



Zdravstveno stanje

Ove godine, postojali su dodatni faktori koji su negativno uticali na zdravstveno stanje pčela. To su nagle promene temperature, velika zahlađenja, velika potrošnja hrane za vreme kišnih dana. Moglo je da se primeti izbacanje pčelinjih ili trutovskih larvi, prehlađeno leglo. Slaba društva nisu billa u mogućnosti da očiste te ćelije, a da bi se predupredilo da postanu izvori zaraze, najbolje je da im pčelar pomogne. Takve ramove najednostavnije je ukloniti iz košnice, ili uginulo leglo iseći i odbaciti. Gladovanje pčelinjih društava je podloga u za mnoge bolesti, pa se i sa tog stanovišta ne sme dozvoliti.

Sa tretiranjem pčelinjih društava potiv varoe moramo sačekati da se paša završi i ukloni med za vrcanje,

Jun 2001

Stanje pčelinjih društava

Pčelinja društva su u bagremovoj paši dopunila utrošen med iz plodišta i to će biti od velike važnosti za njihov kasniji razvoj i zimovanje. Društva su jaka, sa mnogo pčela i postoje povećani izgledi pojave rojidbenog nagona, o čemu je pisano i za maj.

Rad na pčelinjaku

Početkom ili sredinom meseca se može vrcati med iz bagremove paše. Po nekima, potrebno je da bude zakloplljeno bar 1/2 ćelija, po drugima 2/3, u svakom sllučaju bolje je što više, kako bi med bio što kvalitetniji. Međutim, ni to ne treba bukvalno shvatati. Naime, ako u periodu kada želimo da uklanjamo ramove sa medom iz košnica i vrcamo ih, ima unosa nekog novog nektara, nastaje posebna situacija. Tada možemo uzimati za vrcanje samo potpuno zaklopljen med, bez ćellija sa otvorenim medom, a može se sačekati završetak i te paše. Ako se ipak uzimaju ramovi, uzimaćemo one na kojima nema unosa novog nektara a to su oni iz kojih nektar ne kaplje kada se protresu.

Pri oduzimanju ramova, najbolje je doći rano ujutru, i ispred košnica postaviti čaršave ili kartone (naslonjene na košnice), na koje ćemo stresati pčele i odakle će se one lako popeti u košnice. Dimilica se minimalno upotrebljava, pčele su obično mirne, a i da med ne bi poprimio miris dima. Medište se podigne i postavi na primer, na prevrnut krov košnice. Zatim se ramovi vade, jedan po jedan i pčele stresaju ispred košnice, na čaršav.

Najpogodnije je postavlljati bežalice, to su jednostavne konstrukcije koje omogućavaju da pčele mogu da prođu na jednu stranu, ali ne i natrag. Prave se od plastike, drveta i žice, u vidu konusa i slično. Ugrađuju se u postojeće ili posebne zbegove ili imaju sopstven okvir koji je dužine i širine kao i košnica. Stavljajju se na plodište (eventualno na neko medište, ako ih ima puno i ne uklanjamo ih sve odjednom). Preko njih stavljamo medišne nastavke, pa poklopnu dasku. Leta na medištiima potrebno je zatvoriti. Sutradan, pčele kroz otvore bežalice siđu u donje nastavke (plodište) i medišni nastavci su bez pčela, pa ih je lako ukloniti.

Jun je pogodan period za sakupljanje polenovog praha, pa bogatu polensku pašu treba iskoristiti. Društva koja imaju više otvorenog legla, donosiće i više polenovog praha. Tome će pozitivno doprineti i prihranjivanje retkim sirupom (1deo šećera, dva dela vode).

Odgajivanje i zamena matica

Odgajivanje matica ćemo organizovati u junu, kako bi se matice na vreme oplodile i pronele, i kako bi se društva u koja ih dodamo ili novoformirana, mogla na vreme pripremiti za zimovanje. Kao odgajivačka društva izabraćemo ona koja su se već pokazala dobra u započinjanju i odgajanju matičnjaka. Nastojaćemo da društva iz kojih uzimamo larve za presađivanje budu dobra, da konstantno daju dobre prinose u medu, da su zdrava, da iimaju dobre higijenske osobine, da su mirna itd.

Pčelar nastoji da mu pčelinja društva budu jaka i daju dobre prinose, a da bi to bilo moguće, matica treba da je kvalitetna, što podrazumeva i da nije stara. Između stavova da se matice menjaju svake godine i da se menjaju svake druge, smatram da se treba opredeliti za drugi, a samo u slučaju potrebe, menjati jednogodišnje matice.

Formiranje rojeva

U normalnim godinama, u većini naših krajeva, april, maj i jun predstavljaju mesece kada se sa pčelama može najviše postići, bilo da se radi o prinosima meda, polena, odgajivanju matica, izgradnji saća ili razvoju rojeva. Znači, to je period kada je potrebno da pčelar bude najspremniji i najjaktivniji, kako bi najbolje iskoristio sve pogodnosti. Već kasnije, uslovi za rad oko pčela neće biti tako dobri, niti će rezultati biti onakvi kakve želimo. Izuzetak su samo krajevi sa dobrom julskom pašom.

Dve su osnovne mogućnosti pri formiranju rojeva. Prva je, da imamo oplođenu maticu, koju ćemo dodati roju koga budemo formirali. Druga je da nemamo. U drugom slučaju, roj formiramo sa zrelim matičnjakom (ako imamo) ili sa starom maticom, koju sa pčelama uzmemo iz društva, a njemu ostavomo da samo proizvede novu. Nije najbolje da roju ostavljamo da sam odgaja maticu, pogotovu slabijem i onom koji je izgubio izletnice, ako je formiran na istom pčelinjaku.

Ako maticu odgajamo prinudom - jednostavnim uklanjanjem stare, poželjno je prethodno joj dati da zalegne ram sa satnom osnovom, na kome će pčele lakše započeti matičnjake. Oni koji žele da formiraju veći broj rojeva, prethodno će dodavati jakim društvima ramove sa satnim osnovama, da bi imali što veći broj ramova sa leglom na raspolaganju za rojeve. To se posebno odnosi na DB košnice. Plodišne ramove koje pritom uklanjamo iz tih društava, bilo da su sa leglom ili ne, možemo stavljati iznad plodišta, u dva spojena prazna medišna nastavka.

Rojevima je potrebno obezbediti najmanje dva puna rama sa medom, po jedan sa svake strane. Ako je moguće, naravno da će mnogo značiti da im pored toga damo i 1-2 rama sa polenovim prahom i medom. Takva mala društva će lako odgajiti ramove ispunjene leglom, a skoro nikako ne mogu napuniti pune ramove meda i zapečatiti ga voskom. Najbolje je formirati ih sa zatvorenim leglom iz koga pčele upravo izlaze, pogotovu ako je na istom pčelinjaku. U tom slučaju, natresamo pčele sa1-2 rama sa mladim leglom (pazimo da nema matice) iz košnice koju rojimo ili neke jače košnice na pčelinjaku. Ako roj ostaje na istom pčelinjaku, ne dajemo mu mnogo ramova sa leglom, da ne bi ostalo nepokriveno pčelama. Uveče ili najkasnije sutradan dodajemo mu oplođenu maticu u kavezu.Takvo rojenje je dobro sprovesti u junu, kasnije su izgledi za grabež mnogo veći.

Posebno je potrebno spomenuti paketne rojeve. Za one koji nisu upoznati, reći ćemo da paketni roj predstavllja roj bez saća i ramova, dakle samo pčele (obično 1,2kg ili 1kg) i maticom. Donose se u lesonitnoj ili kartonskoj kutiji sa ventilacijom. Prednost takvih rojeva je što se zbog nedostatka legla ne mogu preneti bolesti legla i što u prvim danima formiranja, dok nema zatvorenog legla, lakše se mođemo izboriti sa varoom. Ne manje značajna odlika paketnih rojeva je da veoma dobro grade novo saće, pa je to prilika da formiramo roj, koji će za kratko vreme izgraditi novo, radiličko saće.

Zamena saća

Kao što je već rečeno, jun u većini krajeva predstavlja praktično poslednju mogućnost za veću zamenu saća. Kasnije, matice sve teže zaležu ramove sa mladim saćem, a izostaje i podsticajna paša, pa pčele ne grade saće. yato pčelari ne bi trebalo da se ustručavaju da u junu izvrše i velike zamene saća, i time najbolje doprinesu zdravstvenom i ukupnom stanju pčela.

Ako u okolini pčelinjaka ima dobre podsticajne paše, ramove sa satnim osnovama čemo dodavati bez prihranjivanja, u suprotnom, potrebno je prihranjivanje. Izuzetno dobra mera je uklanjanje celokupnog legla, sa pčelama, što je samo privremeno, a kasnije se pčele opet spajaju sa osnovnim društvom. To podrazumeva da sve ramove sa leglom i pčelama stavomo u poseban nastavak, ili dva spojena polunastavka, na posebnu poklopnu dasku, improvizovanu, na staro društvo i otvaramo mu leglo. Dole ostaje matica, dodajemo ramove sa satnim osnovama, da ih pčele izgrade i ona zalegne. Kada u gornjem nastavku izađe svo leglo, pčele spajamo sa donjim društvom.

Varijante tog postupka su da od pčela izdvojenih u gornje telo formiramo zaseban rojić, dodavanjem matice ili matičnjaka. On može ostati samostalan ili se spojiti sa donjim, kome se ukloni matica. Može se i stara matica ostaviti gore, a mlada dodati u donje društvo (Venerov kombinovani postupak).

Zdravstveno stanje

Čim se uklone medišni nastavci, pčelari mogu da tretiraju pčelinja društva protiv varoe ako su primetili pojačano prisustvo varoe na pčelama ili u trutovskom leglu. To je pogotovu važno ako nameravaju da koriste kasne letnje paše, koje će ih sprečavati da upotrebljavaju lekove.

Januar 2002

Stanje pčelinjih društava

Za razliku od prethodne godine, pčelinja društva su u neuporedivo nepovoljnijem položaju. Kao što je već naglašavano ranije, od jeseni se uočava opadanje broja pčela, praćeno napuštanjem košnica, usled najezde varoe, virusa, zbog sve veće rezistencije ili nečeg drugog. Zalihe prirodne hrane u košnicama su minimalne, sa izuzetkom onih pčelinjih društava koja su koristila suncokretovu ili visokoplaninsku pašu. Ni količina hrane prerađene od šećera retko gde da je u zadovoljavajućoj meri nadoknadila prirodnu hranu. Uz sve te, već poznate okolnosti, susrećemo se sa veoma dugim periodom neizletanja, usled hladnih dana. Niske temperature ne bi nimalo smetale jakim pčelinjiiim društvima, ali kod veoma slabih, mogu da izazovu povećano iscrpljivanje pčela. Pčelari sa nadom iščekuju bar jedan topliji dan kako bi pčele mogle da obave pročisni let. U nekim krajevima, to su nedavno i učinile ali u malom procentu, u odnosu na broj pčela u košnici i gledano geografski, po oblastima gde je izletanje bilo moguće. Hrana od šećera ne ostavlja mngogo nesvarljivih materija, pa je to ipak mozda manji problem nego što bi se činilo, ali u krajevima gde su pčele sakupile med sa više nesvarljivih materija, biće u tom pogledu nepovoljnija situacija. Za kasniji razvoj, podrazumeva se da će prirodni medovi omogućiti veliku prednost takvim društvima.

Krajnje je nezahvalno i pre svega nemoguće još sada prognozirati cvetanje bagrema, ali se mora skrenuti pažnja da već dugo nije bilo kasnog, misli se izrazito kasnog cvetanja bagrema, pa bi tu činjenicu trebalo samo imati u vidu, a nikako u smislu prognoze.

Pčelarski radovi u januaru

Pčelari trenutno imaju veoma malo mogućnosti da pomognu pčelama. Bilo bi idealno da pčele što pre mogu da obave pročisni let. Taj period bi trebalo iskoristiti da se društvima sa nedovoljnom količinom hrane dodaju pogače - šećerno medno ili šećerno testo. Takvih društava je ove godine puno, pa bi to trebalo imati u vidu. Pogodno je priblližiti ram sa medom, (ili bas sa nešto meda, ako drugačijih nema) što bliže klubetu. Tim pre što je ove zime klube većinom malo i sigurno da će se češće nego imače dešavati da pčele neće moći da dohvate med na udaljenijim ramovima. Znajući šta ih očekuje, još s proleća, neki pčelari su smanjili broj ramova u košnici, a oni koji to nisu učinili, trebalo bi da sada bar primaknu med (ako je potrebno preokrenuti ram).

Preveliko utopljavanje pčela u ovom perodu nije poželjno da se ne bi stimulisao raniji početak i povećan razvoj legla. Po nekim prognozama, doduše potpuno neizvesnim, februar bi mogao biti veoma hladan, pa bi svako podsticanje razvoja legla bilo vrlo štetno, a to važi i za slučaj da ne bude po prognozi. Takođe, ne preporučuje se dodavanje stimulansa za leglo u pogaču, u vidu kvasca, mleka u prahu itd. Velika dilema ostaje oko dodavanja fumagilina kao preventive protiv nozemoze. S obzirom na stanje koje je prethodno opisano, ove godine će pčelari pristalice takvih mera imati najviše opravdanja, ako se uopšte može o tome govoriti. Smatram da to ostaje na svakom pčelaru, da proceni i odluči, a u svakom slučaju da dobro pamti sva iskustva svojih postupaka. Poseban problem je što se ponekad sa sumnjom može gledati na kupljene pogače sa fumagilinom, u smislu šta sadrže i koliko su delotvorne.

Najbolji savet po tom pitanju bi bio da pčelari odmah čim prikupe prve mrtve pčele na podnjači, daju uzorke na analizu, sa sumnjom na nozemozu. To isto treba da učine i nešto kasnije. To će im biti najbolji signal šta treba da rade. Znači, ako se bolest pojavi, dodati pogače sa fumagilinom (pročitati o tome u radovima za januar prethodne godine). Zbog slabih društava, svi pčelari treba da budu spremni da sa pojavom povećanog zaleganja matice utople pčelinja društva, posebno slabija, ali ne u meri da izazovu vlagu i time dodatno uslove nozemozu. Tu im odlično mogu pomoći novime, karton, a eventualno i stiropor, ali prekriven novinama, zbog vlage. Pčele ih neće grickati u ovom hladnom periodu. Pčelari će dobro učiniti ako list ili više listova novina stave preko pogače i preko ramova.

Ako u košnicama ima dosta meda sa strane i gde je to tehnički izvodljvo, mogu se preko ramova dodati položeno ramovi sa medom, umesto pogače.

Iole topliji dan bi omogućio da pčelar pogleda da li možda u košnicu nije ulazio miš ili rovčica ( ponegde ih je dosta bilo), da ih izbaci i omogući pčelama mormalnije uslove za zivot.

Pčelari koji žele da premeštajju košnice na mala rastojanja, sada imaju mogućnost ukolio pčele nisu izletale.


Ostali radovi

Pčelari već imaju puno posla oko popravke pribora, kovanja i žičenja ramova itd. Nažalost, ove sezone će izgleda biti puno praznih košnica, a već ih ima od ranije, pa će gradnje biti manje. Pčelari mogu bar da se ozbiljno angažuju u čišćenju i kvalitetnoj dezinfekciji košnica (2-4% žive sode, 2-% sporotala, plamenom...).

Vrše se pripreme za setvu i sadnju medonosnog bilja.

Rebruar 2002

Stanje pčelinjih društava

Zatečeno stanje na pčelinjacima je vrlo različito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pčelinja društva uzimljena. S obzirom na, za naše prilike, veoma dug period kada pčele nisu mogle da izleću iz košnica, skoro svi smo se pribojavali pojave nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pčelinjaka. Još je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pčelinjaka u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake košnice po tridesetak pčela) i od toga samo 5 košnica nije obolelo od nozemoze. Ne možemo svaku pojavu proliva na košnicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti pažnju pčelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pčela na pregled u nadležne veterinarske ustanove - institute.

Potrošnja hrane je bila možda veća nego prosečna (nemamo konkretnih podataka merenja), i primećuje se dosta ostataka od voštanih poklopčića na podnjačama. Priličan broj pčelinjih društava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pčelinjem klubetu na niskim temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snažna društva koja su potrošila više hrane. Društva koja su jesenas oštećena od varoe, sada su dodatno slabila i možda stradala. Društva kojima je pogača data početkom januara, već su skoro potrošila veći deo. Važno je napomenuti da to nije znak da su ta društva ostala bez hrane, jer će pčele radije jesti pogaču iznad klubeta nego otklapati medne zalihe.

U košnicama se pojavilo novo leglo, još ne u svima i pčele već donose i prvi polen.

Pčelari koji su jesenas zazimili društva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oštećena varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra društva, koja lepo zaposedaju 5-6-7 pa i više ramova.

Mnogi pčelari se ove godine žale i na uznemiravanje pčela od strane miševa, rovčica, žuna, detlića.



Radovi pčelara

Proveriti stanje pčelinjih društava, da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporučuje se slanje makar po jednog uzorka pčela radi pregleda na nozemozu, da bi se ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost.

Oni pcelari koji su uzimili svoje kosnice sa velikim kolicinama hrane, možda i sa magacinima hrane, sada nemaju skoro nikakav posao i mirno očekuju proleće.

Topliji dani, sa temperaturom od 14-16 stepeni i više, mogu se iskoristiti i za otvaranje košnica, uvid u zalihe hrane i drugo. Sada se još ne mora vršiti sužavanje, uklanjanje suvišnih ramova, loše izgrađenog saća itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi obave pri lepom vremenu To će inače biti zadatak za mart, kako bi se obezbedili bolji uslovi za prolećni razvoj. Ako je vreme pogodno, može se obaviti čišćenje podnjača, mada će one dodatno isprljati u daljem toku zime, od ostataka pogača itd.

Najvažnije u ovom trenutku je pcelama približiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno šećerno-medno testo ili testo sa šećerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u svojoj režiji.

Nadgledati potrosnju pogača i dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporučuje dodavanje zamena za polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvišnog legla sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih opterećivale pri nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporučuje veliko utopljavanje, da bi pcele što mirnije provele ostatak zime. Naravno, priroda ima svoj tok, i pcele je osećaju, neguju leglo i u hladnim danima, ali ono na šta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suviše rani podsticaj razvoja legla. To se moze preporučiti tek krajem februara i u martu. Vrlo je verovatno da društva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije ne mogu da ga očuvaju i neguju, pa bi praktično nazadovala u odnosu na druga koja sada imaju manju površinu legla.

Moze se preporučiti stavljanje pojilica na pčelinjacima, vodeći računa da voda bude čista i ne suviše hladna. Pčelari koji dodaju pogače a i ostali, dobro je da u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pčelama bila pristupačna i po lošem vremenu. To je posebno važno krajem februara i u martu.

Obratiti pažnju na pojavu grabeži, suziti leta, ali ostaviti češljeve protiv miševa. Leto umazano isprljanim voskom, jedan je od znakova pojave grabeži. Zatvoriti košnice u kojima su stradala pčelinja društva, i najbolje što pre pretopiti ramove. Zbog opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba dodavati drugim društvima, bilo da na njima ima hrane ili ne.

Ako se nastavi relativno toplo vreme, još sada se mogu spojiti bezmatična društva, ali dok leglo ne krene u svim društvima ne možemo sa sigurnošću ustanoviti da društvo nema maticu. Lepršanje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo trutovskog legla, pa i mešovitog legla, mogu da ukazuju da sa društvom nešto nije u redu.

Društva obolela od nozemoze zahtevaju posebnu negu i ona će teško dočekati proleće. Zamena starih pčela mladim, u zdravim društvima se intezivira tek u martu pa i aprilu, a kod društava obolelih od nozemoze, hroničan problem je nedovoljan broj pčela, a njegova snaga će sve više opadati. Da bi se to koliko toliko sprečilo, društva se tretiraju najbolje Fumagilinom, eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek se daje preko pogače, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je efikasniji. Pčele i saće se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom, vodeći računa da se ne prosipa i izazove grabež. Obolelo društvo se suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, još bolje i manje, i utopli se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvišna vlaga, koja je najopasnija.

Relativno toplo vreme se može iskoristiti za tretiranje društava nekim lekom protiv varoe, tim pre što smo jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporučiti Apitol (daje se sa slabim šećernim sirupom između ramova zaposednutih pčelama) i , Mitak ili Varolik (papirići natopljeni Amitrazom). Pogodni su i štapići natopljeni nekim drugim lekom a ne fluvalinatom.

Osrali radovi

Kraj zime i početak proleća iskoristiti za sadnju medonosnog drveća, šiblja, pripremu zemljišta za setvu medonosnog bilja. Izvršiti čišćenje pa dezinfekciju košnica u kojima su stradala pčelinja društva, dezinfekciju pribora i opreme. Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naručiti dovoljan broj novih ramova ili dezinfikovati već korišćene i ožičiti ih. Nabaviti dovoljne količine šećera za prihranu pčela. Napraviti plan razvoja pčelinjaka i ako se predviđa uvećanje broj košnica, početi sa izradom ili naručivanjem kod proizvođača. Za vreme toplijih dana ili u toplim prostorijama može se sa medišnih ramova strugati propolis.

Posećivati pčelarska predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pčelarsku literaturu.

Mart 2002

Stanje pčelinjih društava

Mnogi pčelinjaci su ove zime pretrpeli gubitke neki čak vrlo velike, zbog pogubnog dejstva varoe još od druge polovine prethodne godine, zatim od gladi, pa izcrpljenosti pčela, nozemoze itd. Međutim, situacija na pčelinjacima gde su pčele zazimljene sa dovoljnim količinama hrane, u jakim zajednicama, sasvim je zadovoljavajuća, čak i veoma dobra. Društva imaju prosečno 3 rama legla, ili toliko ve zatvorenog legla. Broj pčela je manji nego prethodne godine, ali kranjska pčela ima buran prolećni razvoj i ako su društva zdrava a proleće bude toplo, možemo očekivati da će pčele lepo napredovati.

Radovi pčelara

Topli dani krajem februara kao da nam nagoveštavaju još jednu sezonu koja rano započinje. Međutim, iz iskustva znamo da je martovsko vreme veoma promenljivo i da svaka godina ima neku svoju osobenost.

Ovog proleća možemo opet imati rano cvetanje džanarike i kajsije, ako nastave ovako topli dani, možda već na samom početku marta. Bilo bi vrlo čudno da imamo tri uzastopne rane godine, zato ipak može biti mesta za očekivanje nekog kasnijeg zahlađenja.

Po toplom danu, kada pčele izleću, može se izvršiti prvi prolećni, letimični pregled. Tada se mogu očistiti podnjače, kontrolisati prisustvo matice i da li je u košnicama sve u redu. Društva bez matice spojiti sa normalnim. Ona koja su bolesna (nozemoza) ako su uz to i slaba, u propadanju, najbolje je uništiti, a ostala lečiti. Na pčelinjacima na kojima je utvrđena nozemoza, potrebno je lečenje pčela fumagilinom, u pogačama ili sirupu, u količinama najmanje 2 grama leka po kilogramu testa, a po preporukama ruskh stručnjaka i 4-5 grama leka, naravno u pitanu je lečenje a ne preventiva. Na ostalim pčelinjacima nećemo davati fumagilin. Kraj zime i proleće je vreme za davanje pčela analizu zbog nozemoze. To važi za sumnjiva pčelinja društva, ali i radi uvida u stanje pčelinjaka, a obavezno je za proizvođače matica, rojeva i one koji će da sele.

Prve, a i kasnije preglede iskoristiti za utvrđivanje da li društva nisu zaražena američkom kugom. Sve ćelije sa leglom sa izbušenim poklopčićima, potamneli poklopčići, zatim zatvorene a prazne ćelije, mogu biti prvi simptomi bolesti.

Zbog pojave rezistencije varoe na neke lekove, i zbog jesenje najezde, prolećno tretiranje pčela protiv varoe se može preporučiti kao obavezno. Radi toga se može koristiti apitol, papirići na bazi amitraza (mitak), timol, mravlja kiselina... Tretiranje izvršiti po upustvu, u više navrata, jer je leglo već razvijeno.

Ovo je period kada se još vrši zamena starih pčela mladima i kada društva još slabe po broju pčela, eventualno stagniraju, a buran razvoj će imati u aprilu. Znači, potrebno je sužavanje pčelinjeg gnezda, približavanje ramova sa medom, utopljavanje, pogotovu slabijih društava, ali i omogućavanje normalne ventilacije, dotoka svežeg vazduha koji je potreban leglu.

Ovog proleća je čest slučaj da u košnicama ima nedovoljno hrane, pa se može preporučiti da se takvim društvima dopuni hrana do nekih minimalnih zaliha, 6-8, pa i 10 kg, kako bi mogla normalnije da se razvijaju. Ta dopuna se vrši po toplijem vremenu, toplim šećernim sirupom 50% ili 60%, u količinama 0,5-1 litar dnevno za društva srednje jačine i 1-2 litra za jača društva bez dovoljno hrane. Naravno, pratiti da li pčele mogu da uzmu te količine za jedan dan i prema tome se ravnati. Ta mera će se višestruko isplatiti, videćemo već pri kasnijem podsticajnom prihranjivanju. Efekat podsticajnog prihranjivanja društava koja inače nemaju dovoljne količine hrane u košnici je neuporedivo slabiji. Voditi računa da ako se dodaju ramovi sa medom, da ne budu iz bolesnih društava (nozemoza, kuga...)

Radi podsticanja razvoja lgla, mogu se još jednom dodati pogače sa polenovim prahom ili sa njegovom zamenom (kvasac, mleko u prahu), iznad klubeta, u ram hranilicu ili u običnu hranilicu.

Ako su rezerve hrane dopunjene ili su bile dobre, može se vršiti podsticajno prihranjivanje toplim sirupom, može i ređim.

Dakle, prve tople, ali i promenljive martovske dane pčele treba da provedu u nešto suženim i utopljenim košnicama. To će sigurno dati rezultate, ali treba biti spreman da još toplije vreme i dobar razvoj društava blagovremeno pratimo proširivanjem legla. Pri toplom vremenu, u prisustvo dobre podsticajne paše i unosu polena, proširujemo leglo dodavanjem izgrađenih ili poluizgrađenih ramova. Prvi ram možemo dodati sa strane legla, a već sledeći u sredinu, i tako i ostale.

Ako pčele u LR košnicama zaposedaju samo jedan nastavak ili manje, uklonićemo onaj bez pčela i iskoristiti taj trenutak da iz tog uklonjenog nastavka, ali i onog sa pčelama izvadimo za topljenje loše ramove. Bilo koji tip košnica da je u pitanju, sada je pogodno za te poslove.

Dok još ne počne intenzivniji unos nektara, povremeno otklapanje meda u ramovima pored legla ili baš na ramovima sa leglom je veoma stimulativno za pčelinja društva, kako bi se dobio povećan prostor za zaleganje matice. Pri tome imati u vidu snagu društva i voditi računa da ne nastane grabež. Taj posao zahteva puno vremena pa na većim pčelinjacima nije primenljiv. Tamo se može kod košnica koje imaju pokretne podnjače preokretati plodišni nastavak za 180 stepeni. Jedna od mera je i preokretanje rama unutar legla za 180 stepeni ako nije zaležen celom površinom, ali i pri tome voditi računa da se ne izazove prehlada legla. Varijanta toga je preokretanje rama sa medom tako da bude uz samo leglo.

Pčelari koji su ostavili snažna društva sa dosta hrane jesenas, sa dobrim maticama i dobrim saćem, sada nemaju mnogo posla. Mogu mirno čekati da se društva sama razviju i da kasnije dodaju odmah ramove sa satnim osnovama, nastavke sa satnim osnovama, medišta, već prema tipu košnice i tehnici pčelarenja.

Podrazumeva se da su pojilice postavljene još za vreme toplijih februarskih dana, ako ne, postavicemo ih sada, ali ce biti potrebno da pcele nekako naviknemo, možda zaslađenom i nesto zagrejanom vodom, sa dodatkom malo soli (1--2%).

Vreme je za nabavku šećera, satnih osnova, žičenje ramova i postavljanje osnova. Planira se odgajivanje matica, rojeva, ili pak kupovina. Prave se košnice, medišta, pripremaju se skupljači polenovog praha. Kontroliše se medišno saće i brine da ga ne napadne moljac. Vrši se dezinfekcija košnica u kojima su bila bolesna pčelinja društva.

Pčelari koji žele da organizuju jedan ciklus gajenja matica pre bagremove paše, već krajem marta treba da počnu sa pripremama, podsticanjem razvoja trutova i drugim poslovima.