Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Februar 2008

Stanje na pčelinjaku

Posle dužeg perioda neizletanja pčelinja društva su tokom januara imala više dana kada su mogla da obave pročisne letove i čak i da pomalo sakupljaju polen sa prvih cvetova, vesnika proleća. Matice su krenule sa polaganjem jaja i sigurno da već ima i prvih doduše sasvim malobrojnih mladih pčela.

Pčelari javljaju o stradanjima pčelinjih društava na svim područjima bivše Jugoslavije: u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji... negde procenat stradanja ide do 50%, negde više, negde znatno manje, zavisno od mnogih okolnosti. Ne može se sa sigurnošću tvrditi ali smatra se da su glavni uzročnik stradanja virusi.

Pri pregledu košnica mogli su se primetiti i tragovi izmeta na satonošama, kao i na krovovima košnica. Ne treba pčelare to uvek da brine jer se u dosta slučajeva radi o običnom pražnjenju creva koje nije povezano sa bolešću, ali tu pojavu ne smemo ni potcenjivati jer se može raditi i o jakom napadu nozemoze

Da bi se utvrdilo šta je u pitanju potrebno je uzeti uzorke mrtvih pčela (30-50), staviti u papirnu kesicu na kojoj treba napisati redni broj košnice, datum i ime i adresu pčelara i sve to poslati nadležnom veterinarskom institutu. Dobro je staviti u kesicu i sastrugan izmet sa ramova. Zadnjih godina slanje uzoraka se sprovodi preko pčelarskih udruženja a treba reći da je to i zakonska obaveza pčelara.

Što se tiče zaliha hrane, po izveštajima bi se reklo da je u košnicama u proseku dosta hrane, samo se dešava da se pčelinje klube pomerilo u drugu stranu i udaljilo od ramova sa hranom. Takođe, usled napada varoe, iscrpljenosti pčela i drugih razloga, neka društva su se smanjila po jačini i tako udaljila od meda na ramovima. Treba svakako paziti da u nastavku zime pčele ne ostanu bez hrane.

Radovi na pčelinjaku

Ako se stanje ne može utvrditi posmatranjem spolja potrebno je izvršiti letimične preglede pčelinjih društava. Znači, oni pčelari koji su pčele ostavili sa puno hrane koja im je dostupna i koji su za vreme izletnih dana u januaru videli da pčele normalno izleću iz košnica, ne treba ništa posebno da rade na pčelinjacima.
Za razliku od njih, oni pčelari čije pčele nemaju dovoljno hrane ili ako je potrebna neka druga intervencija pčelara (usled ulaska štetočina u košnicu, leta zatvorenih mrtvim pčelama, pojava grabeži i sl.) moraće da otvore košnice i pogledaju o čemu se radi i urade šta je neophodno.

Jako je korisno i preporučljivo ako se košnice već otvaraju da se ramovi sa hranom približe uz samo pčelinje klube. Sada ne treba otklapati med, za to je isuviše rano, osim možda krajem meseca ako vreme znatno otopli i pčele se aktiviraju ali i tada to treba činiti obazrivo.

Da bi se obezbedila hrana društvima kod kojih je stanje kritično može se dati šećerno medna pogača, ili čak iseći medno saće iz nekog rama i staviti preko neke folije preko satonoša iznad klubeta, ali foliju malo povrnuti da pčele mogu da priđu.

Košnice u kojima su pčelinja društva stradala treba zatvoriti i najbolje odneti sa pčelinjaka ili isprazniti i očistiti.

Ona pčelinja društva koja su puno oslabila treba jako suziti izmicanjem praznih ramova i ramova koji nisu zaposednuti, pa ramove sa hranom primaći uz samo klube, praktično ramove sa malo pčela treba stresti od pčela i skloniti da se pčele koncentrišu na manji broj ramova.

Ostali radovi

Približava se aktivna sezona i sve je manje vremena za dovršavanje poslova u pčelarskoj radionici, pa je potrebno dobro isplanirati poslove i pobrinuti se da se na vreme urade. To će zavisiti i od veličine pčelinjaka, orijentacije pčelarenja, planiranog proširenja i dr. Dobro je urediti i pčelarske radionice, oprati i očistiti opremu i ambalažu koja se ne koristi i obaviti i sve druge neophodne poslove.

Sadnja medonosnog šiblja i drveća je nešto što bi trebalo podrazumevati i raditi svake godine, a najbolje je da se obavlja kasno u jesen i do kraja zime.

Oni pčelari koji se još nisu učlanili u obližnja udruženja pčelara trebalo bi to sada da učine, čime će izvršiti i besplatnu registraciju svojih pčelinjaka.

Mart 2008

Stanje na pčelinjaku

Relativno visoke temperature u februaru podstakle su razvoj društava, unos polena je dobar i u odnosu na prethodnu godinu, razvoj kreće ranije. Stanje na pčelinjacima se puno razlikuje, kako po snazi i stanju društava, tako i po procentu zimskih gubitaka. Ima pčelara koji su obaveštavali i o gubicima od 30% pa i 50% negde i više ali srećom puno je i onih koji nisu imali veća stradanja i koji su dosta zadovoljni stanjem na svojim pčelinjacima.

Stanje u drugim državama bivše Jugoslavije je slično, bilo je vesti da su gubici u Sloveniji ponegde iznosili do 50%, takođe i u Hrvatskoj i Makedoniji. Ipak, ne treba olako zaključivati jer pojedinačne informacije malo znače u pravoj statistici, treba sačekati zvaničnije informacije.

Uzroci stradanja su različiti - počev od varoe i virusa koji su slabili društva još s kraja leta, zatim stradanja i praznih košnica tokom jeseni i zime, pa stradanja od gladi ili iscrpljenosti starih pčela. Sada krajem zime pčele najviše stradaju od nozemoze jer gubici zbog gladi nikada nisu baš masovni. Nije loše spomenuti da svako eventualnu sumnju na drugu vrstu nozemoze - azijsku nosema ceranae treba uzimati sa rezervom jer je njeno dijagnostikovanje mnogo teže i u Evropi se vrši samo u nekoliko zemalja.

Radovi na pčelinjaku

Topli dani, kada pčele normalno izleću, mogu se iskoristiti za letimične ili detaljnije preglede košnica, već prema potrebi. Kada se obilazi pčelinjak najpre treba uočavati stanje na poletaljkama i oko košnica, što nam može pružiti dosta značajnih podataka. Tako, društvo čije pčele intezivno izleću iz košnica i donose polen, nektar ili vodu i čije poletaljke su čiste i ispod nema mnogo mrtvih pčela, najverovatnije ne zahteva nikakvu intervenciju. Ipak, može se otvoriti i bez podizanja ramova pogledati. Može se desiti da se klube isuviše pomerilo na jednu stranu - u tom slučaju treba intervenisati pomeranjem ramova ka sredini i ubacanjem rama sa medom uz kraj gde je bilo klube.

Pri otvaranju košnice mogu se izvaditi prazni ramovi koji su stajali sa strane. Ako na njima ima preostalog meda, može se malo otklopiti, ali ne treba preterivati da med ne bi cureo ako ga pčele ne pokupe i time izazove grabež. Posebno paziti ako su žičane podnjače. Med iz takvih ramova pčele često brže odnose ako se odvoje od ostalih u košnici. Pri tome, može se desiti i da naprave poneki zaperak u prostoru između, ako otopli, društvo ojača i bude unosa nektara ili dobra prihrana. To naravno treba da bude signal da takvim društvima treba dodavati prazne ramove ili čak i voštane osnove, kod vrlo jakih društava. Dobro je društva utopliti odozgo postavljanjem novina, kartona, stiropora i sl. a kod DB košnica je korisna praksa i bočno sužavanje pregradnom daskom.

Kod LR košnica koje su sa dva nastavka a pčelinja društva nisu velika (približan kriterijum bi mogao da bude 5-6 ramova pčela), savetuje se da se uklone donji nastavci sa ramovima koji nisu zaposednuti pčelama i košnice tako privremeno svedu na jedan nastavak.

Prolećne temperature veoma variraju, pa ukoliko kasnije dosta zahladni, može se desiti da pčelinje klube koje se skupi oko legla postane udaljeno od meda na ramovima i time bude ugroženo. Taj problem ne treba potcenjivati, jer se stradanja od gladi retko dešavaju početkom zime a većinom pri kraju. Posebno su osetljiva društva koja su se značajnije smanjila u odnosu na stanje u jesen. Takvim zajednicama veoma je korisno sada približiti ramove sa medom i polenom uz samo leglo. Izmaći prazne ramove i ramove sa malo meda, na taj način ujedno se izbegavai da ih matica zalegne, jer su na njima mnogo lošiji uslovi za negovanje legla. Ako se kod LR košnica zatekne leglo u donjem nastavku koji je sa nedovoljno hrane, treba napraviti novi razmeštaj ramova, prema snazi društva, a takav da ramovi sa medom i polenom približe ramovima sa leglom.

Onim društvima koja su relativno jaka i sa dovoljno hrane neće biti potrebna intervencija - ona već imaju tri-četiri rama sa leglom, oivičena mednim vencima i saćem punim prerađenog polena. Nije loše ako se to može postići, s obzirom na broj košnica, temperaturu, snagu društava i sl. da se pomalo otklopi med najpre na ramovima sa leglom ako ga ima više - da bi se pčelama olakšalo prebacanje i priprema ćelija za zaleganje.

Ne treba žuriti sa proširivanjem prostora za zaleganje dodavanjem novih ramova. Još nije završena zamena starih pčela novim. Drugo, kod društava kod kojih je dijagnostikovana nozemoza ili ima više iscrpljenih pčela, tek će se pojaviti slabljenje, pa sa njima treba posebno raditi - jako ih suziti i utopliti.

Prihrana pčela će biti vrlo korisna pogotovo ako bude kišnih dana ali ako su temperature niske, pčele neće moći da uzimaju sirup. Vrlo je korisno davati ređi i topao sirup, od dodataka može se stavljati prokuvan (inaktiviran) kvasac (do 5%), zatim polen (isto do 5%), takođe i minerali, kobalt, ali suština je naravno u prirodnoj hrani, pa je najbolje otklapati med, davati med malo razređen vodom ili stavljati komade mednog saća u hranilice i zbegove.

Počistiti podnjače, ukloniti češljeve protiv miševa da pčele mogu lakše da ulaze. Leta ipak ne treba da su previše otvorena, već prema snazi društava a ako gornja leta nisu bila otvorena (što je u suštini propust) sada ih otvoriti.

Ako se na poletaljkama nekih košnica primete mrtve pčele, ostaci voska, ili pčele ne izleću aktivno već se više sakupljaju kod leta i šetaju poletaljkom, takve košnice treba otvoriti i videti kakvo je stanje. Posebno su sumnjivi slučajevi velike aktivnosti predveče samo na letima nekih košnica, što može da ukaže na grabež. Pčelarima početnicima treba skrenuti pažnju da masovni izletni let mladih pčela ispred košnice ne mešaju sa pojavom grabeži - ovde za razliku nema tuče ni mrtvih pčela.

Društva bez matice treba spojiti, najbolje preko novina, sa onima koja imaju maticu. Jako oslabljena društva rasformirati i pčele istresti. Društva sa lažnim maticama i maticama trutušama najbolje je rasformirati ili spojiti sa susednim.

Svako otvaranje košnica iskoristiti da se vidi kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla - posmatrati ima li varoe na pčelama i u leglu (posebno pogledati u zatvorenom trutovskom leglu). Oni pčelari koji to već nisu učinili treba da uzmu uzorke mrtvih pčela i pošalju ih na analizu, kako bi bili sigurni da li je na pčelinjaku prisutna nozemoza ili nije.

Jako je važno da pčele imaju dovoljno čiste vode u blizini košnica, pa ukoliko nema prirodnih izvora ili česmi i sl. vodu obezbediti postavljanjem pojila na sunčanim mestima. Vodu je dobro malo posoliti zbog minerala iz soli koji su pčelama potrebni.

Ostali radovi

Ukolko ima takvih slučajeva, pretopiti saće iz košnica u kojima su pčelinja društva stradala. Košnice očistiti i dezinfikovati, ramove ako su loši spaliti, a ako mogu da se upotrebe, i njih očistiti i dezinfikovati. Pripremati nove ramove, ožičiti ih i staviti voštane osnove.

Oni pčelari koji nameravaju da sakupljaju polenov prah u aprilu treba da nabave skupljače, bilo spoljašnje ili podne.

Pregledati medišne nastavke i zaštititi ih da ih ne napadaju voštani moljci kada vreme više otopli. Nije neophodno koristiti neka hemijska sredstva - često je dovoljno da se izbace ramovi ako u njima ima saća koje je zalegano ili je bilo polena, prorediti ramove da se poveća razmak i između njih i napraviti jaku ventilaciju odozdo do vrha naslaganih medišnih nastavaka.

Još ima vremena za sadnju medonosnog drveća i šiblja oko pčelinjaka i na njima, takođe i za pripremu setve medonosnog bilja.

Praznik mladenaca 22. marta je dan kada se u pravoslavnoj tradiciji posebno koristi med, pa je dobro to iskoristiti da se građanima ponudi kvalitetan med ali i drugi proizvodi.

April 2008

Stanje na pčelinjaku

Posle toplih dana u februaru, imali smo dobrim delom neprijatan mart, sa pčelarskog stanovišta gledano. Kod ovako ranih početaka cvetanja voća kao ove godine, koje je poranilo oko 15 dana u odnosu na prosečno, često se dešava da se hladno vreme navrati i da pčele ne mogu da iskoriste voćnu pašu u punijoj meri, takođe da njihov razvoj bude zaustavljen. Ipak, pčele su mogle da iskoriste deo cvetanja a u krajevima gde ono počinje kasnije, uslovi da se iskoristi su bili nešto povoljniji. Hladan period je pomerio i cvetanje bagrema koje bi bilo jako ubrzano da je vreme bilo toplije. Ovako, možemo za sada dati samo vrlo grubu procenu da će bagrem najranije početi da cveta verovatno krajem aprila ili na samom početku maja, što je i dalje dosta rano.

Stanje društava je ovog proleća vrlo raznoliko, ide od vrlo slabih, koje je zahvatila nozemoza ili su oslabljena i varoom i koja tek tavore, do vrlo jakih društava, koja su npr. sredinom marta imala po 5-6 ramova legla.

Nezahvalno je davati procene, ali ova godina bi mogla biti jedna od izrazitijih za rojenje ali naravno samo za društva koja će biti vrlo jaka, ali u celini to možda neće biti tako masovna pojava zato što ima dosta i slabijih društava. Takođe, ćini se da će ove godine razlika cvetanja bagrema u nižim i višim predelima biti veća nego obično pa će to biti povoljno za selidbu. U svakom slučaju treba pratiti razvoj bagremovih pupoljaka i proceniti kakvi su konkretni uslovi na terenu - u slučaju vrlo toplog vremena krajem aprila to bi moglo da ubrza cvetanje bagrema i na većim visinama.

Još uvek se vrši zamena prezimelih pčela mladima tako da će neka društva još neko vreme da malo stagniraju sa brojem pčela ali će zato ako su zdrava ubrzo početi da vidno jačaju. Snažna društva će pokazati burni razvoj.

Možda je ove godine nešto više gubitaka matica tokom zime, ali nema dovoljno podataka da bi se takav zaključak mogao ozbiljnije podržati.

Radovi na pčelinjaku

Obići pčelinjak i izvrštiti prolećni pregled ako to nije ranije urađeno, detaljnije pogledati stanje društava i intervenisati za sve što je potrebno. Najpre utvrditi da li je prisutna matica i ima li legla, pa u slučaju da nema, najbolje je odmah spojiti društvo sa nekim drugim na pčelinjaku, preko novinskog papira, pomalo izbušenog. Spajanje se može izvesti i prskanjem vodom sa dodatkom nekog ekstrata lekovitog i mirisnog bilja, a neki pčelari umesto toga dodaju malo rakije.

Savetuje se da se iz košnica što pre izvade stari, prazni i poluprazni ramovi, kao i ramovi sa nepravilno izgradjenim saćem - sada posle ovih zahlađenja povoljan je trenutak za to. Kasnije će pčele početi da u njih možda stavljaju i nešto nektara i polena pa će biti nezgodnije za uklanjanje.

Dobrim i jakim društvima se mogu dodavati ramovi sa voštanim satnim osnovama. Ako je unos nekatara nedovoljan (prestanak paše) neophodno je prihranjivanje. Sa dodavanjem saća ne treba ni požuriti ni kasniti - ako se primeti da gonji delovi saća, uz satonoše počinju da bele od novog voska onda je tretnutak da se osnove dodaju. Takođe, ako se pri podizanju ramova vidi da se pčele hvataju u grozdove. Oni pčelari koji su možda isuvise požurili sa dodavanjem ramova ili osnova u martu, sada treba pažljivo da pogledaju efekte svojih akcija. Ukoliko ih pčele nisu dobro zaposele ili izgradile, nikako ne treba dodavati nove ramove. Ako su možda neki umetnuti ramovi popunjeni nektarom i polenom umesto očekivanog zaleganja jaja, nove ramove treba dodati u sredinu klubeta a ako su dodati ramovi bez legla u sredini klubeta, treba ih staviti pored legla, isto važi i ako su samo malo zaleženi. Oko dodavanja ramova postoji nesaglasnost pčelara - jedni su protivnici dodavanja usred legla, drugi pobornici. Ali mislim da bi se kao opšra preporuka moglo reći da je bolje dodavati u sredinu ili u drugoj varijanti do zadnjeg rama sa leglom nego predvajati iza dodatog rama samo jedan ram sa leglom.

Pčelari koji imaju košnice sa plodištem iz više nastavaka (LR, Farar i sl.) će izvršiti zamenu mesta nastavcima, ako treba sada i još jednom pred bagrem. Naravno, sve to važi ako je društvo jako i zauzima više od jednog nastavka pčela - u suprotnom rotacija ima malog efekta osim podsticajnog prihvanjivanja ako se nastavak sa nešto meda spusti ispod.

Dobra mera podsticanja razvoja pčelinjeg društva je otklapanje meda, najpre iz saća uz leglo a posle i na ramovima sa strane legla. Neophodno je biti vrlo oprezan zbog mogućeg curenja i grabeži, pa otklapati srazmerno snazi društva a kod žičanih podnjača izbegavati otklapanje osim ako se stavi neka folija preko mreže. Prihrana sirupom ili još bolje razređenim medom je vrlo korisna ukoliko je paša slabija ili je prestala kao i u slučaju da je u košnici nedovoljno hrane. Smatra se da je prihrana retkim sirupom (npr. deo šećera, dva dela vode) dobar podsticaj da pčele više izleću i sakupljaju više polenovog praha.

Sada se mogu izvrštiti pripreme za odgajivanje matica a pri povoljnim vremenskim uslovima i ako se ima drugih uslova i potrebe, ono se može početi i pre cvetanja bagrema. Veliki unos polena je vrlo povoljan da se deo i sakupi i odvoji za potrebe pčelara i tržišta.

Dobro je steći uvid u to kolika je zaraženost varoom, u ovo doba to je moguće i otklapanjem trutovskog legla i posmatranjem larvi - da li u ćeliji ima i varoe. Najverovatnije je da neće biti potreban tretman, ali ako se varoa primeti na više mesta, može se iseći takvo trutovsko leglo. Ne treba ga bacati već dati živini da pojede, a u delu ovog sajta o apiterapiji može se pročitati i o njegovim lekovitim svojstvima i za čoveka

Ostali radovi

Što pre pretopiti saće iz ramova iz košnica koje su stradale kao i onih koji su izvađeni iz košnica prilikom pregleda. Ako u njima ima malo meda, to saće se može iseći i dati pčelama preko hranilica, a može se i izgnječiti u mlakoj vodi i dodati sirupu koji se pravi za pčele.

I dalje se mogu saditi sadnice medonostnog drveća i šiblja a može se početi i sa setvom raznog medonosnog bilja ako postoje uslovi za to - zemljište, mašine za obradu i seme. Mogu se preporučiti facelija, uljana repica, heljda, razne deteline - najpre bela, smilja, esparzeta, zatim različite lekovite, začinske i medonosne biljke - počev od matičnjaka, žalfije, bosiljka, borača i dr.

Maj 2008

Stanje na pčelinjaku

Pčelinja društva su uglavnom stigla da se razviju, mada se i dalje dosta razlikuju po stanju u kome se nalaze a na to je dodatno veoma uticala prolećna paša - tamo gde je ona bila obilna pčele su u izvanrednom stanju, na 3 ili čak i 4 LR nastavka krajem aprila. Društva koja su teško prezimela zimu i koja su bila zaražena nozemozom su i dalje slaba ili se tek polako oporavljaju. Još pristižu informacije o zimskim gubicima, ona su i u nekim evrospkim zemljama bila velika, oko 50% a u Srbiji generalno verovatno nešto manja ali zato je bilo pčelinjaka i sa tako velikim pa i većim gubicima.

Cvetanje bagrema se očekuje na samom početku meseca, prvo već oko 3-5 maja, a nešto kasnije na istom teremu kod stabala koja inače kasnije kreću (zasenjenost, stabla sa nekom genetskom različitošću...) i u krajevima sa većom nadmorskom visinom. Kako temperature nisu bile mnogo visoke, a vreme je bilo dosta promenljivo, čini se da će cvetanje bagrema ove godine da se produži a i sam početak neće biti oštro određen.

Dosta kišnih dana u aprilu prouzrokovalo je veće trošenje hrane, pa tamo gde nije bilo bolje paše ili prihrane, situacija sa zalihama hrane verovatno nije bas sjajna. Nasuprot tome, ima izveštaja da je medenje uljane repice bilo veoma dobro i da će biti meda za vrcanje, ponegde i u većim količinama (dvadesetak kilograma po košnici), to se posebno odnosi na Slavoniju.

Bilo je već pojave prvih rojevih matičnjaka ali izgleda da ova godina neće biti, bar za sada, karakteristična kao posebno rojevna. Sam tok paše kao i vremenske prilike, imaće svoj uticaj na to.

Radovi na pčelinjaku

Ovog meseca biće puno poslova na pčelinjaku jer cvetanje bagrema počinje ranije i drugi deo meseca se može iskoristiti za negu rojeva i druge važne poslove koji bi se inače obavljali u junu.

Postaviti medišne nastavke na sve košnice u kojima su društva dovoljno razvijena - pčele popunjavaju plodišne nastavke i plodište ispunjeno medom. Ako je pčelinjak udaljen mogu se odmah postaviti dva nastavka.

Kada se obilazi pčelinjak, donji nastavak koji će biti delom ispunjen medom može se podići na mesto gornjeg, a bivši gornji spustiti na plodište. Pčelari koji žele da proizvedu med u saću ili boksesima, ne treba da stavljaju suviše veliki broj medišnih nastavaka da bi se pčele bolje koncentrisale na punjenje boksesa i poklapanje meda.

Ako se pri letimičnim pregledima u nekim košnicama vide matičnjaci, mogu se iskoristiti za formiranje rojeva, oplodnjaka, tako da se ram na kome se nalaze odvoji u neku drugu košnicu, sa pčelama koje su na njemu, zajedno sa ramom sa medom i još se natresu pčele sa jednog rama. Ramovi na kojima su matičnjacu se ne smeju tresti. Kasnije kada se matica oplodi i utvrdi da je sve u redu može se dodati još neki ram sa leglom i medom.

Ako se novi rojevi formiraju kupovinom, bilo da je reč o paketnim (samo pčele i matica, bez ramova) ili na ramovima, potrebno im je pružiti odgovarajuću negu.

Satne osnove se mogu dodavati u medišne nastavke, ukoliko nema dovoljno izgrašenog medišnog saća, a što se tiče dodavanja u plodište, sada tokom paše ne preporučuje se velika stimulacija zaleganja jer će to povećati angažovanost pčela oko negovanja i delom smanjiti prinose meda. Čim se paša završi, preporučljivo je dodavati satne osnove u plodište, radi zamene saća, izgradnje ramova za kasnije formiranje rojeva, sprečavanje prirodnog rojenja i dr.

U drugoj polovini meseca može se početi sa odgajivanjem matica i formiranjem novih rojeva.

Pratiti razvoj društava i tok paše i potruditi se da se sve povoljne okolnosti dobro iskoriste i sa njima usklade planovi za ovu sezonu, jer su april, maj i jun udarni meseci kada se oko pčela može uraditi ono najvažnije, posle toga sve je teže, pogotovo ako nema dobre paše.

Ostali radovi

Obići terene pogodne za selidbu na neku drugu pašu - kasniji bagrem, bagremac, livadu, lipu... Pri planiranju selidbe na suncokret (kraj juna, jul) raspitati se da li su u tretiranju suncokreta korišteni preparati Gaučo, Regent i sl. U slučaju da jesu, selidba se ne preporučuje zbog mogućih stradanja pčela.

Izvršiti pripreme za sakupljanje polena, proizvodnju mleča. Nabaviti ambalažu za med i druge proizvode, kao i etikete.

Zbog dosta kiša trava na pčelinjacima brzo raste pa se treba potruditi oko košenja i uređenja pčelinjaka.

Pripremiti košnice za nove rojeve i društva, kao i satne osnove, ramove i dr. Raspitati se za registaciju pčelinjaka, kao i registraciju prostorija za vrcanje meda.

Jun 2008

Stanje na pčelinjaku

Ove godine cvetanje bagrema nije donelo mnogo radosti ni pčelama ni pčelarima i izveštaji sa terena govore o slabom cvetanju, slabom medenju i malim ili skoro i nikakvim prinosima meda. Ipak, bilo je krajeva gde je medenje bilo nešto bolje, sa prinosima desetak i više kilograma po košnici. Pored lokalnih uslova, termina početka cvetanja i dr. to je veoma mnogo, verovatno presudno, zavisilo od stanja u košnicama, a najpre od razvijenosti društava, prisustva/odustva rojevog nagona i posebno od količine meda u košnicama pred pašu - popunjenosti plodišta pčelama i medom. Iako je samo cvetanje trajalo relativno dugo, ukupni unosi su išli od svega desetak kilograma do možda tridesetak a maksimalni dnevni unosi u najviše slučajeva nisu prelazili 3-4kg.

Sada su društva u maksimumu razvoja, to znači da će krajem meseca već početi prelazak u stanje opadanja broja pčela i lagane - tihe pripreme za jesen i za prezimljavanje. Ne treba da čudi to što i dalje ima i društava koja su slaba, slabo se razvijaju, a to su ona koja su zimus i proletos bila zahvaćena nozemozom.

Pčelari sa košnicama pored reka imali su veoma dobar unos polena i nekatara sa bagremca. Visijski bagrem je na žalost opet podbacio, negde je to bilo po treći put uzastopce, što je svakako veoma destimulirajuće, ali stariji pčelari bi posavetovali da treba sve to izdržati i sačuvati pčele za bolja vremena.

Jun je mesec livadske paše, takođe paše pitomog kestena, lipe, a krajem juna počinje i cvetanje suncokreta. Ove godine su sva ta cvetanja oko nedelju dana ranije. Mnogi govore kako je u zemljištu nedovoljno kiše i kako bi bilo dobro ako bi bilo više padavina, ali pri tome, kada bi vreme ostalo relativno toplo. To bi bili veoma dobri uslovi za livadsku pašu, pa i druge paše, osim medljike, kojoj odgovaraju kiše pa zatim dug period bez padavina i sa visokim dnevnim temperaturama.

Uz livadski pašu, tu je i paša sa divlje i pitome kupine. Tamo gde ima jelovih šuma, može se očekivati paša medljike dok se medljika sa hrasta javlja nešto ređe i neredovnije, takođe i nešto kasnije.

Rojenje verovatno nije bilo tako masovno kako može da bude i sigurno jedan od razloga je i što veliki broj društava nije bio dovoljno jak i što je proletos hladno vreme u voćnoj paši ometalo pčele, ali se krajem maja i početkom juna ipak dešavalo u dosta slučajeva, pogotovo tamo gde su bili najpovoljniji uslovi - sužen prostor u košnici, neizlazak pčela u medište, kišni dani u paši, suviše veliki broj trutova u košnici, genetska predodređenost pčela i dr.

Radovi na pčelinjaku

Mnogi pčelari će poželeti da sele košnice kako bi povećali šansu da dobiju nešto meda, pogotovo ukoliko su na bagremovoj paši loše prošli. Pri tome, treba imati u vidu da odluku o selidbi treba doneti racionalno i realno a nikako po svaku cenu i seljenjem na bilo kakav način, jer bi takve usiljene akcije mogle da imaju i vrlo loše posledice, bilo što se tiče samih prinosa, bilo stanja pčelinjih društava, povećanih troškova i problema i sl. Povremene loše godine su realnost pčelarstva i to treba prihvatiti i stalno imati u vidu.

Oni pčelari koji neće seliti, ali i svi koji imaju košnice od kojih se neće očekivati ozbiljniji prinos meda, imaće posla na formiranju novih rojeva, kao i sređivanju stanja na pčelinjaku.

Sada je vreme za kupovinu rojeva, a oni koji bi imali da ponude rojeve za prodaju, takođe treba da iskoriste ovaj mesec i i mogu da očekuju da će interesovanje za kupovinu rojeva posle toga naglo opasti. Takođe, odlično je vreme za zamenu matica, odgajivanje novih matica, kupovinu matica... Jun je, uopšte, prelomni mesec kada treba uraditi što više neophodnih poslova, praktično sve glavne poslove u sezoni za koje se posle isteka meseca uslovi drastično pogoršavaju. Samo u krajevima gde će biti neke bolje paše može se očekivati da pčele posle juna grade saće bez prihranjivanja, da se društvo lako i lepo razvija, da se može ostvariti neki višak meda za vrcanje i sl. Takvih područja nema mnogo a na žalost i postojeća - na primer sa parcelama suncokreta drastično se sužavaju pa i ukidaju zbog sve veće upotrebe insekticida na bazi imidakloprila - "Gaučo", "Regent" i sl. zato što ti insekticidi deluju izuzetno štetno na pčele i pčelinja društva i pčelari koji to znaju nastoje da po svaku cenu izbegnu da im pčele posećuju parcele posejane semenom (suncokret, kukuruz) koje je njima tretirano. Trebalo bi znati, za naredne godine, da se pogubno dejstvo imidakloprida oseća i narednih nekoliko godina na istoj parceli ako se ona zaseje i nekim drugim kulturama (uljana repica, detelina i dr.)

Još uvek je aktuelan rojevni nagon, pa je dobro prokontrolisati stanje na pčelinjaku, da li se možda neko društvo nije izrojilo ili se sprema za rojenje. Ako se naiđe na zrele matičnjake ili neoplođene matice, mogu se iskoristiti za formiranje novih društava.

Iako na košnicama stoje medišni nastavci, to ne bi trebalo da pčelare sprečava da stavljaju satne osnove na izgradnju jer bi time gubili dragocene povolje dane. Ramove koji bi se eventualno uklonili da naprave mesto onima sa voštanim osnovama mogu se sakupiti i staviti u nastavke u neke posebno određene košnice ili dodavati direktno tamo gde su možda potrebni.

Dešavaće se, već prema lokalnim uslovima, da povremeno, u delu dana ili i tokom više dana, prestaje lučenje nektara aktuelnih cvetnica, ili je ono nedovoljno za broj pčelinjih društava na tom području, pa se može pojavljivati grabež na pčelinjacima. To se u blagom obliku može primetiti kao doletanje pčela iz drugih košnica na otvorenu košnicu, na njeno leto, na izvađene ramove i sl. a u grubljem obliku kao tuča pčela na letu, kasnije i kao masovna pljačka itd... Same pčele postaju nervoznije i agresivnije i više ubadaju. Ako se primete takve situacije, najbolje je hitno prekinuti rad na pčelinjaku, zatvoriti sve košnice, suziti leta, ne čekati moguće teže posledice. Oko pčela treba najpre raditi kada su uslovi za grabež obično najmanji (ujutru) ili kada se stanje može lakše smiriti (pred veče) a kada ima paše, može se naravno raditi preko celog dana, nastojeći ipak da ih što manje uznemiravamo.

U junu je još uvek moguže sakupljati polenov prah, posle toga se više ne preporučuje jer se može lako poremetiti priprema društava za zimovanje. Ako se polen sakuplja a nema dobre podsticajne paše, dobro je pčele blago prihranjivati retkim sirupom.

Ako ga ima u višku, med se može izvrcati, naravno pod uslovom da je sazreo i da je kvalitetan. Pri oduzimanju medišnih nastavaka iz košnica voditi računa da se pčelama ostavi dovoljno hrane, ne samo trenutno, već da se ima u vidu i obezbeđivanje hrane za prezimljavanje. Ako je potrebno, može se negde na posebnim košnicama ili u prohladnim skladištima obezbediti čuvanje ramova sa medom za kasnije dodavanje pčelama. Oduzimanje ramova za vrcanje ne bi trebalo raditi u potpuno bespašnim periodima jer se tako jako povećava opasnost od pojave grabeži.

Povoljno je za sakupljanje propolisa, pčele sada počinju intezivnije da ga donose u košnice i treba postavljati skupljače za propolis, koji mogu biti u različitim vidovima. Propolis se može sakupljati i struganjem sa mesta gde ga pčele deponuju (ramovi, ivice košnice, otvori i dr.), vodeći računa o čistoći i eventualno ako je potrebno, može se izvrštiti njegova klasifikacija. Kvalitetan propolis treba da je čist, da pali u grlu ako se malo drži u ustima i mora imati intezivan miris koji se posebno oseti ako se neko vreme drži zatvoren. Sakupljanje po velikoj vrućini nije preporučljivo jer propolis postaje isuviše mekan i lepljiv.

Već se primećuje pojava varoe u košnicama i to posebno u onima u kojima ima dosta trutovskog saća i gde su pčele odgajale dosta trutova. Tretiranje takvih društava se svakako preporučuje i treba ga obaviti što pre, nekim sredstvom koje ne zagađuje med i vosak, ili kombinovati tehnološke mere (ostavljanje društava bez otvorenog legla, formiranje i naseljavanje paketnih rojeva, uklanjanje medišnih nastavaka idr.) sa nekim drugim, efikasnim načinom tretiranja.

Ostali radovi

Pčelari koji se odluče na selidbu, trebalo bi da obiđu terene na koje bi selili, da pripreme potrebnu dokumentaciju i da spreme košnice za selidbu i obezbede prevoz, postolja za košnice i pomoć za utovar i istovar.

Nabavka i uopšte priprema ambalaže je važan posao koga treba obaviti pre vrcanja meda. Takođe, treba razmisliti o izradi etiketa, a i oglašavanju i reklami svoje pčelarske proizvodnje.

Dobro je pripremiti se za negu i prihranu rojeva i društava nabavkom šećera, satnih osnova i dr.

Ukoliko nema prirodnih izvora na pčelinjacima treba obezbediti da ima vode na pojilicama, a voda je jako potrebna i novoformiranim rojevima pa im se može davati i direktno u hranilice u košnicama.

Sada je efikasnije uništiti gnezda osica i stršljena ako se primete, jer će se kasnije više umnožiti.

Jul 2008

Stanje na pčelinjaku

Što se tiče meda, stanje u košnicama se veoma razlikuje od područja do područja. U centralnim delovima Srbije a verovatno slično je i na drugim područjima gde je bagremova paša glavna, u košnicama nema baš mnogo meda a to se posebno odnosi na društva koja su dala više meda za vrcanje.

Paša bagremca je ove godine dala lepe prinose meda a prvi izveštaji sa lipove paše na Fruškoj Gori govore o odličnim prinosima i pčelari koji su sa svojim pčelama bili na tim pašama verovatno nemaju problema za zalihama meda za pčele i višku za sebe.

Posle bagrema, bilo je manjeg unosa nektara u mnogim krajevima ali to u najviše slučajeva nije bilo značajnije. Takođe, bilo je pojave medljike na nekom drveću (breskve, bagrem) i pčele su je sakupljale ali to je bilo samo kraće vreme.

Varoe je više nego prosečno a posebno u društvima sa dosta trutovskog legla, starim i lošim saćem i sa starim maticama.

Radovi na pčelinjaku

U krajevima gde se ne očekuje neka ozbiljnija paša do kraja sezone bilo bi najbolje što pre pomoći pčelinjim društvima da započnu pripreme za prezimljavanje. Jedan od prvih zadataka pčelara u vezi toga je da ukoliko ima meda za vrcanje da se on izvrca i izvrši pregled košnica. Stare matice i one za koje se proceni da loše nose najbolje je što pre zameniti ali ako se primeti da su pčele već započele tihu zamenu onda takve košnice samo treba evidentirati i pogledati kasnije kada se proceni da će nove matice proneti. Ako se primete znaci ranijeg rojenja (ostaci progriženih matičnjaka), u takvim košnicama su mlade matice i ne treba ih menjati osim ako se ne uoči nešto nepovoljno. Što se tiče vrcanja, ako se u medištu primeti unos novog nektara takve ramove treba ostaviti i vrcati kasnije kada ih pčele dopune, med sazri i poklope ga.

Zamenu matice je najbolje izvršiti dodavanjem nove matice ali ako to nije moguče, početkom meseca još neće biti kasno da se stara matica ukloni iz košnice i da pčele same odgaje novu. Pri tome, društvo treba prihraniti i dovesti u stanje da ne oskudeva u hrani, da ima dovoljno pčela koje mogu odgajiti kvalitetnu maticu, a takođe, pre obezmatičenja dobro je uveriti se da u košnici ima ramova sa jajima i mladim larvama na saću koje nije previše staro ili pak staviti ram sa satnom osnovom da ga stara matica zalegne.

Dobro je još sada izvršiti selekciju ramova koji će ostati unutar klubeta prilikom zimovanja. Nepogodne ramove stavljati po strani, izvan pregrada, vaditi iz košnice ili spuštati u nastavke ispod plodišta, već prema tipu košnica i mogućnostima i ciljevima pčelara.

Obezbediti svežu vodu na pčelinjaku. Veoma je preporučljivo podsticajno prihranjivanje društava ukoliko nema neke tihe paše, to može biti i ređim sirupom, što će stimulisati i veći unos polena koji je tako dragocen za ishranu larvi i pripremu za zimu.

Rojeve koji su ranije formirani treba negovati i ako je potrebno pojačati ramovima legla ili stresanjem mladih pčela iz drugih košnica, kao i dodavanjem ramova sa medom. To treba učiniti što pre kako bi im se time obezbedio period u kome oni sami mogu da se dodatno pripremaju za prezimljavanje.

Ramove sa satnim osnovama još uvek je moguće dodavati ako ima podsticajne paše i prihrane, pčele će ih izgrađivati, pa tu mogućnost treba iskoristiti za zamenu starih ramova i formiranje prostora za zimsko klube.

Pčelari čije pčele se nalaze na nekoj produktivnoj paši mogu takođe da izvrše deo poslova oko pripreme društava za prezimljavanje, već prema mogućnostima i potrebama, ali njihovi glavni i konačni poslovi oko toga će ipak biti pošto se te paše završe. Zbog intezivnije aktivnosti pčelinjih društava, oni imaju i bolje uslove da isprave eventualne ranije propuste oko pčela, što bi trebalo da iskoriste.

Pri svakom pregledu košnice, ako se već podižu ramovi sa legom, pogledati da li je sve u redu i da li možda nema nekog znaka bolesti - bilo da se radi o varoi (koju treba posmatrati i na svim drugim ramovima, na pčelama, trutovima i u leglu), zatim krečnom leglu i američkoj kugi.

Ako je moguće i ako je potrebno, izvršiti tretman pritov varoe u košnicama koje su bez medišnih nastavaka ili možda nemaju ni zatvorenog legla (usled obezmatičenja ili drugih razloga).

Vreme je za sakupljanje propolisa, kasnije će on biti potrebniji u košnicama i nije preporučljivo da im se oduzima. Sa ramova u medištu se može slobodno skidati a najbolje je to učiniti pre njihovog uklanjanja sa košnica - posle vrcanja meda i vraćanja u košnice na čišćenje i popravak izvrcanog saća.

Ako se primete velike "brade" pčela na poletaljkama, potrebno je obezbediti provetravanje u košnici ili napraviti neki vid zasene - zaštite u vreme najtoplijih dana.

Ostali radovi

U slučaju selidbe na suncokretovu pašu obavezno se raspitati da li možda seme nije tretirano nekim od preparata na bazi imidakloprila. Ukoliko jeste, savetuje se da se pčele ne preseljavaju jer bi moglo da dođe do velikih gubitaka izletnica. Čak i da seme nije tretirano, ako je na toj parceli seme prethodne kulture bilo ranijih godina tretirano tim preparatima njihovo pogubno dejstvo na pčele se može i sada ispoljiti pa bi trebalo biti svestan toga.

Očistiti i urediti prostorije za vrcanje i čuvanje meda, kao i ambalažu.

Zalivati i negovati zasađeno medonosno bilje, uključujući naravno i voćke na pčelinjaku.

Avgust 2008

Stanje na pčelinjaku

Sezona se primakla kraju, među pčelarima avgust se smatra početnim mesecom nove sezone a u svakom slučaju, predstavlja veoma važan period pripreme pčelinjih zajednica za prezimljavanje. Što se tiče količine hrane u košnicama, pčelari u Vojvodini, Slavoniji, u krajevima gde je počev od proleća bilo više paša, ili pčelari koji su selili košnice, mogu ipak biti zadovoljni, iako verovatno ni njihovi prinosi neće biti tako veliki kao što su možda navikli. Nasuprot tome, mnogi pčelari su ostali čak bez meda za vrcanje a njihove košnice prilično, a negde i zabrinjavajuće prazne. Srećom, mnogi pčelari su ranije osetili da bi ova sezona mogla da bude jedna od vrlo slabih pa su ostavili sav med pčelama, nisu vrcali, a neki su počeli prihranjivanje ranije. Čak i u slučajevima ako nije ništa uzimano za vrcanje, društva su za svoj razvoj trošila med i možda sada već oskudevaju sa hranom. Zavisno od ranijeg stanja dobar deo pčelinjih društava ipak ima rezerve hrane, samo su im potrebne manje dopune ili intervencije sa ramovima. Razvoj pčela koje će prezimiti i koje treba da odigraju ključnu ulogu u ranom prolećnom razvoju direktno zavisi od njihove ishranjenosti i zaštićenosti od bolesti - to stalno treba imati u vidu.

Pčelinja društva koja su imala više dobrih paša ove godine su u izvanrednom stanju, sa obiljem meda i polena, sa velikim mednim vencima oko legla i sa odlično uhranjenim pčelama.

Stanje sa varoom je dosta različito gledajući od pčelinjaka do pčelinjaka, i od košnice do košnice na istom pčelinjaku. To ipak ne treba da zavara pčelara, pa se savetuje tretman, ili makar probni tretman, kojim bi se koliko toliko objektivno sagledalo stanje.

Radovi na pčelinjaku

Izvršiti pregled pčelinjih društava i obaviti neophodne intervencije kako bi im se pomoglo u pripremama za prezimljavanje. Videti kakva je matica, jako dobar kriterijum je da se pogleda leglo, kako količina, tako i kompaktnost, imajući ipak u vidu da sada matice ipak ne zaležu kao u jeku sezone, i da u slučajevima bespašnih perioda, leglo može da bude znatno smanjeno, pa to ne treba smatrati kao manu matice. Ako je potrebno da se matica zameni mladom, to učiniti što pre ukoliko se može nabaviti nova, mlada matica, ako ne, najbolje je društvo sa lošom maticom spojiti sa nekim slabijim društvom ili nukleusom sa dobrom maticom.

Izmaći sve ramove iz sredine klubeta (misli se na prostor koji zaposedaju pčele) ako na njima nema legla (nisu zaleženi ili se leglo izvelo), ako je saće isuviše mlado i ako su površine pod leglom male, ako je saće loše i previše staro. Zavisno od tipa košnice, stanja rama i načina rada pčelara, ti ramovi se mogu izvaditi, staviti izvan pregrade u košnici, staviti u donji nastavak, odseći delovi saća sa medom i dati pčelama idr. U košnici ne treba da bude previše ramova u odnosu na broj ramova koje pčele zaposedaju. Najbolje je da sa strane ramova sa leglom bude po dva, najviše tri rama sa hranom (kod DB košnica, AŽ, LR sa jednim nastavkom i sl.) a ako društva zimuju u dva LR nastavaka, u gornji se može izvući 2-3 rama sa leglom i dobrim mednim vencima a dole ostaviti ostatak ramova sa leglom. Na ramovima sa leglom treba da bude dobrih mednih venaca a ako ih nema, neophodno je prihranjivanje, do količine meda od 1,5-2kg med po ramu, zavisno od veličine rama. Takva količina daje sigurnost pčelaru da neće morati da dodaje čvrstu hranu zimi, ako je hrane manje, pre će se potrošiti i zimska intervencija pčelara će biti neophodna. Pčelarima koji koriste polunastavke neće biti problem da košnice pripreme za zimovanje, a savetuje se da polunastavke spuste ispod plodišnih nastavaka što pre ako već do sada nisu, kako bi pčele počele da prenose med iz njih i od toga formiraju medne vence iznad legla.

Ramove sa polenom primaći uz samo leglo. Ramove sa malo meda ili sa lošim saćem izmaći na kraj košnice, sa njima se može postupati kao i sa nepogodnim ramovima iz sredine klubeta.

Koncentrisanje klubeta pčela na manje ramova je posebno preporučljivo ako su rezerve hrane male. Najbolje je naravno rezerve dodati u vidu prirodnog meda, bilo direktno dodavanjem ramova, ili prihranjivanjem malo razblaženim medom u mlakoj vodi a prihranjivanje šećernim sirupom ostaje kao nužna mera ako nema drugih rešenja. Ako se daje, šećerni sirup treba dodavati u većim količinama za kratko vreme, a zatim pčelama dati vremena da ga prerade i konačno razmeste po košnici.

Ostali radovi

Propolis se može sakupljati sa izvrcanih medišnih ramova, iz nastavaka pre nego što se stave na čuvanje, a više se ne savetuje uzimanje iz košnica. Medišne nastavke, koji su vraćeni iz košnica sa čišćenja, poređati jedan preko drugog i obezbediti zamreženu ventilaciju odozdo i odozgo. Ako ima ramova gde je bilo leglo ili polenov prah, treba ih pretopiti ili makar izolovati od ostalih. Tim merama će se sačuvati od napada moljaca.

Obezbediti vodu na pčelinjaku. Proveriti postolja košnica, koja pogotovo posle jakih julskih kiša mogu da manje ili više potonu u zemlju i da se košnice iskrenu ili i prevrnu. Napraviti gornje otvore - leta na plodišnim nastavcima košnica, kako bi se pčelama omogućilo bolje zimovanje - bolju mikroklimu i lakše izletanje na pročisne letove.

Septembar 2008

Stanje na pčelinjaku

Iza nas je vrlo specifična godina, koja je većinu pčelara ostavila sa malo ili nimalo izvrcanog meda ali srećom bilo je i onih koji su mnogo bolje prošli i čiji pčelinjaci su u odličnom stanju.

Pčelari su na suncokretu imali manje ili veće prinose ali su u svakom slučaju dobili veoma dobra društva. Fotografije sa suncokretove paše i paše sa belog bosiljka mogu se pogledati u fotoreportaži Igora Parožanina iz Srbobrana. Čini se da su za pašu medljike temperature bile previsoke, posebno noćne, pa se ona možda javljala samo retko gde. Sa detelina je bilo unosa nektara i to se posebno osetilo u plodištima košnica, u drugoj polovini avgusta.

Matice smanjuju nošenje a poneke su već i prekinule zaleganje, posebno tamo gde društva nisu prihranjivana ili gde nije bilo podsticajne paše. Stanja sa varoom je raznoliko, od velike zaražensoti i pojave pčela bez krila, do relativno slabe zaraženosti. U centralnim delovima Srbije, društva koja su dala više meda za vrcanje sada su kritičnija sa hranom, u odnosu na ona koja nisu dala. Takođe, društva koja su menjala matice ili je na neki drugi način prekidan ciklus legla, imaju više hrane i polena od društava koja su neprestano negovala leglo.

Radovi na pčelinjaku

Privoditi kraju poslove pripreme pčelinjih društava za prezimljavanje.

Ukoliko u košnicama još nema dovoljno hrane, neophodno je dodati ramove sa medom iz košnica gde ih ima više od prosečnog stanja, i prihranjivati. Važno je da pčele imaju hranu blizu klubeta koga će formirati zimi, znači najpre na ramovima sa leglom i pored i iznad legla. Ramove sa malo meda, ili sa mladim saćem, ako nisu ranije uklonjeni sada treba ukloniti iz dela košnice koje pokriva klube pčela. Pošto se sada površina pod leglom smanjuje, ako ima ramova iz kojih izlaze pčele a u njima nema dovoljno hrane, najbolje ih je staviti po strani klubeta, iza rama sa medom. Leglo se time neće prehladiti, još uvek ima dovoljno pčela a i dani su topli. Time se postiže sužavanje broja ramova na kojima će pčele zimovati, a time i sigurnije zimovanje što se tiče dostupnosti hrane. Takođe, postiže se da je potebno manje prihranjivati i da je prihranjivanje efikasnije. Taj savet sigurno neće biti potreban pčelarima čije su pčele formirale odlične medne vence na suncokretu, belom bosiljku ili nekim drugim pašama, ili koje su intezivno prihranjivane .

Ako se vrši prihranjivanje to treba uraditi u što kraćem periodu. Ne savetuje se više podsticajno prihvanjivanje radi zaleganja jer će to dodatno iscrpljivati pčele koje moraju da ga neguju, a potrošiće i sve zalihe polena.

Obavezno izvršiti tretman protiv varoe, ako to ranije nije urađeno, ali i ako jeste a nismo sigurni u rezultat tretiranja, onda se može primeniti neko drugo sredstvo.

Proveriti postolja košnica, urediti pčelinjake, izvršiti opravke na košnicama ili ih i ofarbati ako je potrebno. Postavljati lovilice za ose i stršljene, u vidu flašica sa prokislim sokom ili pivom, ili ukvarenim mesom, ribom, što privlači te napasnike. Mogu se za to koristiti i plastične flaše, koje se preseku na ivici ravnog (valjkastog) dela pa se zatim deo sa grlićem, koji je sada u vidu levka, stavi obrnuto u veći ravni deo. Time će se napraviti zamka za ose i stršljenove, da mogu da uđu ali ne i da izađu. Ako se u blizini pčelinjaka primeti neko njihovo gnezdo, dobro je blizu njega postaviti neku dasku koju treba namazati lepkom za miševe, što ih jako privlači, posebno stršljene, koji će se masovno lepiti za dasku.

Sada je vreme lakšeg uočavanja bolesti legla (američka kuga) pa svaki pregled i podizanje ramova koristiti da se uzgred pogleda i zdravstveno stanje legla.

Ako se naiđe na društva bez matice, ili sa lažnom maticom, najbolje ih je spojiti sa susednim, normalnim društvima.

Ostali radovi

Počinju pčelarske izložbe, kao i intezivnija ponuda meda pa viškove meda treba ponuditi tržištu.

Složiti medišne nastavke u magacine. Ako je prethodno izvršena selekcija ramova i odbačeni oni na kojima se razvijalo leglo ili je bilo polena, obično neće biti potrebno da se vrši nikakav tretman protiv moljaca sve do naredne paše. Pogotovo je koristno razrediti ramove, ako to ne predstavlja posebnu teškoću zbog nedostatka nastavaka, a podrazumeva se da se napravi neki vid ventilacije kroz poređane nastavke.

Pretopiti sav sakupljen vosak i saće iz ramova koji su povučeni iz košnica.

Setva perka se još može obaviti, pa treba pripremiti zemljište. On će dugo cvetati, od početka aprila, i može da da veoma dobru podsticajnu pašu. Biljka se koristi kao sveža stočna hrana pa se ne kosi sve odjednom, već malo po malo, čime se omogućava pčelama da je duže posećuju.

Oktobar 2008

Stanje na pčelinjaku

Pčele su tokom niza hladnih dana u septembru već bile su u prilici da formiraju zimsko klube, ne doduše tako skupljeno kao na još nižim temperaturama. Društva se puno razlikuju po snazi, već prema tome kakvi su uslovi bili u okruženju pčelinjaka tokom godine i zavisno od intervencija pčelara. Što se tiče snage društava, ova situacija koja se sada vidi na pčelinjaku ne daje najrealniju sliku stanja koje če nastupiti kasnije, jer će se kod nekih društava slabljenje u broju pčela desiti pre, negde kasnije, negde u manjoj, negde u većoj meri.

U nekim krajevima bilo je podsticajne ili i jače paše koja je trajala i u septembru ili se povremeno javljala (razno bilje koje raste na utrinama, deteline, bršljan, kasni suncokret...). Kao druga krajnost su društva u čijem okruženju nije bilo bolje paše skoro cele godine i koja bez pomoći pčelara ne mogu da se spreme za uspešno prezimljavanje. Tako, ima košnica u kojima leglo već nestaje ili je još samo malo zatvorenog, ali i suprotnih primera gde se pod dejstvom paša još uvek neguje i razvija.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su obavili glavne poslove pripreme pčelinjih društava za prezimljavanje sada neće imati puno posla. Krajem meseca ili i nešto ranije ako jače zahladni, mogu se na leta staviti češljevi protiv ulaska miševa i rovčica u košnice. Umesto klasičnih češljeva neki pčelari koriste limove ili letvice kojima suze leta po visini na najviše 6-7mm, zbog rovčica sigurnije je ići na 5mm. Mogu se postavljati i otrovi - mamci protiv ovih glodara koji mogu da nanesu velike štete ako uđu u košnicu.

Leta košnica bi trebalo da stoje u pravcu klubeta pčela (gledano po vertikali), kako bi pčelama bilo lakše da izleću na zimske pročisne letove. Gornja leta su veoma preporučljiva i ako postoje, treba ih ostaviti otvorena a donja se mogu suziti.

Krajem meseca ili u novembru može se izvršiti tretman oksalnom kiselinom. Podesiti tretiranje sa periodom bez legla u košnicama kako bi bilo što efikasnije. Ako ranije nije sprovedeno ili završeno neko tretiranje protiv varoe, sada to treba uraditi.

Pčelarima koji do sada nisu završili intervencije u samim košnicama ne preostaje drugo nego da to sada obave, koristeći lepe i tople dane: da spoje društva bez matica ili jako oslabljena sa normalnim društvima, da dodaju poneki ram sa medom tamo gde je potrebno, pa baš u slučaju velike potrebe i da dodaju malo sirupa ili razređenog meda u košnice koje nemaju dovoljno hrane. Pčele će taj sirup lagerovati uz samo klube i trošiće ga prvog. Nije naravno dobro da takve hrane bude puno jer se može ukiseliti i predstavljati izvor za pojavu nozemoze. Takođe, treba znati da je pčelama najbolje i najprirodnije da zimuju na praznom saću jer je ono najtoplije, pogotovo starije, tamnije saće. Pri tome, med treba da im je na dohvatu ali ako bi zimu trebalo da provedu na samom saću sa medom, koji je inače hladan (provodnik toplote) to uopšte ne bi bilo dobro i u jačim zimama bi izazvalo velike probleme.

Mogu se stavljati lovilice za osice i stršljene.

Vreme je da se provere postolja košnica ako to ranije nije urađeno, kako se tokom zime ne bi dešavala prevrtanja.

Ako je pčelinjak podložan uticaju jakih vetrova, dobro je napraviti i postaviti neke vetrobrane.

Ostali radovi

Sve je manje poslova oko samih košnica, a više na pakovanju i prodaji meda i drugih proizvoda. Na žalost, mnogi pčelari i nemaju ili imaju vrlo male količine ovogodišnjeg meda na prodaju, ali mogu prodavati prošlogodišnji med, kao i druge pčelinje proizvode koje su proizveli. Vreme je i za pravljenje bilansa i novih planova a narednih meseci ti planovi se mogu detaljnije razraditi i može se početi sa realizacijom.

Već počinje povoljan period za sađenje drvenastog bilja i žbunja pa na pčelinjaku i oko njega treba posaditi više vrsta bilja posebno ono koje će cvetati u periodu kada inače nema puno medonosne paše.

Novembar 2008

Stanje na pčelinjaku

U nekim krajevima (Vojvodina u Srbiji, Slavonija u Hrvatskoj, posebno blizu utrina i oko velikih reka) bilo je unosa nektara i u oktobru i pčelinja društva su bila aktivna kao u proleće, donosila nektar i polen i negovala leglo. Kao krajnost tome, veliki broj pčelinjih društava u drugim krajevima umanjivalo je svoju aktivnost i prekidalo ciklus negovanja legla. Tako, može se reći da pčelinja društva ulaze u zimu pod veoma različitim okolnostima.

Radovi na pčelinjaku

Topli dani u oktobru pogodovali su pčelarima koji nisu ranije stigli da obave važne poslove na pčelinjacima. Relativno toplo vreme bi moglo da se nastavi i u prvoj polovini novembra, pa lepe dane treba iskoristiti za obilaske pčelinjaka i neophodne poslove.

Tretiranje protiv varoe oksalnom kiselinom praktikuje se u periodu kada nema legla u košnici a to je baš slučaj u novembru, koji se može smatrati jednim od najmirnijih meseci u godini po pitanju aktivnosti pčela. Ove godine će to biti manje izraženo, za razliku na primer od prošle, kada je već početkom novembra pao sneg i zahladnilo, ali pčele ipak imaju neki svoj kalendar

Ako nisu ranije postavljena, sada treba staviti češljeve ili neku drugu zaštitu od ulaska miševa u košnice. Posmatranjem stanja na poletaljkama videti da li možda nema nečeg neuobičajenog (puno izmrvljenog voska na poletaljci, više mrtvih pčela, prevelika popodnevna aktivnost u košnici kada sve druge košnice miruju) i u slučaju da se primete neki znaci koji bi ukazivali na to iskoristiti prvi topliji dan za otvaranje košnice i intervenciju. Ako je baš neophodno, košnica se može otvoriti odmah, bez odlaganja. Najčešći mogući problemi sada mogu biti da neko društvo jako oslabi ili strada iz nekog razloga (varoa, virusi, nedovoljno pčela i slabo odhranjenih) i da tako postane žrtva grabeži ili napada osica.

Ne savetuje se da se još sada dodaju pogače jer je normalno očekivati da čak i društva sa malo hrane imaju makar toliko da izdrže do decembra i početka januara. Sada od gladi mogu da uginu samo ona društva koja su eventualno opljačkana i opustošena. Ipak, ako pčelar baš insistira na dodavanju, to se može učiniti krajem meseca. U slučaju dodavanja dok su temperature još visoke, obratiti pažnju da pogače slučajno ne omekšaju suviše i propadnu među ramove, pa je dobro otvarati ih manje nego inače tokom zime.

Ne treba, dakle, otvarati košnice kod kojih ne uočimo neke posebne znakove i bez neke posebne potrebe. Najavljuje se relativno toplo vreme za prvi deo meseca pa bi od radova u košnci jedino možda mogao da klubetu približi neki ram sa puno meda, ako to nije ranije učinjeno i ako postoji bojazan da je pčelinje klube udaljeno od ramova sa hranom. Iskusni pčelari imaju realniju prestavu o tome kako im pčele zimuju a mlađima se savetuje da vode evidenciju o stanju koje ostave ukošnici, merama koje su preduzimali i rezultatima - posledicama tih postupaka.

Ostali radovi

Sađenje medonosnog bilja je najbolje raditi kada biljke miruju i novembar je veoma povoljan period za to. Šteta je ne iskoristiti slobodan prostor u blizini ili na samom pčelinjaku za sađenje biljaka koje daju nektar i polen. To se može spojiti i sa još nekim drugim koristima od tih biljaka, kao što je stvaranje žive ograde oko pčelinjaka, zaštita košnica od vetra i prejakog sunca, upotreba jestivih plodova ili na drugi način korisnih delova biljaka.

Sve veću zainteresovanost stanovništva za zdravu ishranu i alternatvne vidove lečenja, među kojima je i apiterapija, iskoristiti za proširenje sopstvenog obrazovanja iz tih oblasti, kao i deljenje tih saznanja sa potrošačima meda i svim zainteresovanim.