Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Jun 2006

Stanje na pčelinjaku

Posle neizvesnosti o tome kakva će biti bagremova paša i prinosi u uslovima kasnog početka razvoja legla u košnicama, možemo da kažemo da je bila veoma dobra, u nekim krajevima može se reći i rekordna. To najpre važi za bagrem koji je cvetao na nižim nadmorskim visinama i gde visoke temperature nisu previše skratile cvetanje. Bagrem u brdovitim krajevima krajem maja i dalje cveta i konačan izveštaj se može dati tek po završetku paše. Verujemo da će pčelari biti zadovoljni prinosima, a neki su bili i iznenađeni pa i nespremni za ovako dobro medenje.

I slabija pčelinja društva su donela nešto meda za vrcanje, na primer ona koja su na početku paše zauzimala 1 LR nastavak u dosta slučajeva su dala po 1 nastavak meda. Rekordni dnevni prinosi su bili i preko 10kg po košnici, ali to naravno samo kod snažnih društava.

Javljaju se i znaci rojenja - pčele grade matičnjake ili su rojevi već izašli.

Posle dosta kiša proletos, može se očekivati da i livadska paša da dobre prinose, ukoliko samo vremenske prilike budu pogodne. Isto važi i za lipovu pašu koja će na Fruškoj Gori početi verovatno sredinom juna. Cvetanje suncokreta se očekuje na samom kraju ovog meseca i početkom jula. Jun je bogat i drugim pčelinjim pašama (bagremac, pitomi kesten, deteline...) a ako uslovi budu pogodni može početi i šumska paša - medljika.

Radovi na pčelinjaku

Sredinom meseca, kada pčele dobro zaklope med voštanim poklopčićima, može se pristupiti vrcanju meda. Voditi računa o tome da se uzimaju samo ramovi sa zrelim medom, a ukoliko je bilo unosa sa neke kasnije paše, sačekati sa vrcanjem dok i taj med ne sazri.

Jun je veoma pogodan za sakupljanje polenovog praha, a mogu se postavljati i skupljači za propolis i ostaviti u košnicama do kraja jula.

Vreme je i za odgajivanje matica, kao i formiranje novih rojeva, kojima treba posvetiti puno pažnje kako bi se što bolje razvili do jeseni. Ukoliko se naseljavaju paketni rojevi veoma je preporučljivo tretirati ih protiv varoe nekim ekološkim sredstvom (na primer oksalnom kiselinom) pre nego što se prvo leglo zaklopi (u prvih 9 dana od naseljavanja).

Pčelari koji ne odgajaju sami matice, mogu ih nabaviti od dobrih proizvođača. Rojev se mogu formirati i na najednostavniji način - prostim obezmatičenjem i deobom društva, vodeći računa da društvo koje se deli bude snažno i zdravo i sa mlađim saćem.

Ako se pri pregledu košnica naiđe na matičnjake, može se preporučiti formiranje novih rojeva, što će uticati da izostane prirodno rojenje. Ram sa matičnjakom ili više matičnjaka, prenese se u novu košnicu sa pčelama sa još nekoliko ramova legla i hrane. Za roj minimalne snage dovoljno je dodati samo jedan ram sa medom, pa kada matica pronese, lako se može pojačati dodavanjem ramova. Na taj način se iz jedne košnice u rojevom nagonu može dobiti više rojeva. Isto tako, roj se može formirati i sa starom maticom izdvajanjem u novu košnicu, ali je najbolje maticu kasnije zameniti mladom. Što se tiče potrebe zamene matica, smatramo da u uslovima pčelarenja na području bivše Jugoslavije, matice izležene prethodne godine sasvim dobro mogu da nose i naredne i da se zamene tek kada napune dve godine.

Jun treba iskoristiti za izgradnju novog saća i što veću proizvodnju voska. Pratiti razvoj varoe, posebno na trutovskom leglu i pčelama i u slučaju potrebe, primeniti neko pogodno sredstvo, npr. mravlju kiselinu.



Ostali radovi

Pre početka vrcanja potrebno je pripremiti odgovarajuću ambalažu kao i prostorije za čuvanje meda.

Ukoliko se planira selidba pčela, treba izvaditi sve potrebne potvrde. Selidbu je pogodno vršiti u zoru ili uveče (za bliža rastojanja) a uveče, ukoliko se seli na veće daljine. Pre selidbe najbolje je obići mesto postavljanja košnica i upoznati se sa situacijom na terenu.

Jul 2006

Stanje na pčelinjaku

U velikom delu Srbije i šire, na području bivše Jugoslavije, pčelari su uglavnom zadovoljni pašom koja je bila makar prosečna. Veliki broj pčelara je i prezadovoljan a ima dosta onih koji su nespremni dočekali pašu - sa nedovoljno medišnih nastavaka i ramova. U planinskim krajevima se u većoj meri osetio negativni uticaj niskih temperatura u junu pa se tamošnji pčelari verovatno za sada ne mogu mnogo pohvaliti. Ipak, u drugoj polovini juna je u brdovitim krajevima počela paša medljike sa hrasta, koju su potstakle vrlo visoke temperature, a moguće je da se pojave i neke druge paše, pa bi tako i planinski krajevi mogli da imaju bar neku dobru pašu ove sezone.

Pčelinja društva su snažna i sa dosta hrane. Dok se za vreme ranijih kiša i hladnoća u košnici teško mogle videti ćelije sa prerađenim polenom, sada je situacija sasvim drugačija i ima dosta polena. I društva koja su sa proleća tavorila i možda bolovala od nozemoze, sada su se oporavila, mada neka od njih još uvek nemaju pčela u izobilju. Dosta pčelinjih društava se izrojilo i mogu se videti tragovi matičnjaka - u košnicama su sada mlade matice. Izgradnja saća je ove sezone veoma dobro tekla, kako u plodištu tako i u medišnom delu košnice.
Pored prinosa od bagrema koji su u nekim delovima Srbije bili rekordni, pčele su nastavile sa dobrim unosima i u junu a nadajmo se da će tako biti i tokom jula. Generalno, ovogodišnji med bi trebalo da bude veoma dobrog kvaliteta.

Radovi na pčelinjaku

Pčelare čeka paša na suncokretu, koja počinje na samom početku meseca, pa oni koji su u mogućnosti ne bi trebalo da se kaje ako presele svoje pčele na polja sa suncokretom. Potrebno je to učiniti što pre jer suncokret najbolje medi na početku paše. Ako se posle kiša obnovi paša medljike, ima velikog razloga i za selidbu u krajeve gde mede šume. Po svim izgledima ova godina bi mogla da bude zapažena po mnogim dobrim pašama, pa pčelari mogu seliti pčele i u krajeve sa drugim medonosnim biljem.

Vrcanje meda je jedan od najvažnijih poslova ovog meseca. Treba vrcati samo zreo, zaklopljen med a ramove sa svežim i medom koji u većem procentu nije zaklopljen treba ostavljati u košnicama na zrenje ili davati pčelama da ga prenesu u plodišni deo košnice. Ono što buni mnoge pčelare i nekada ne znaju kako da postupe je što na jednoj strani postoji opasnost od rane najezde varoe a na drugoj - možda neka dobra paša tek počinje. Najbolje je uraditi testove na nekoliko društava koja nemaju medišne nastavke - iskontrolisati zaraženost pa ako je alarmantno onda hitno reagovati. U drugom slučaju, može se sačekati kraj meseca i početak sređivanja košnica za prezimljavanje.

Tamo gde više nema jačih paša, najbolje je već sredinom ili krajem meseca početi sa pripremama za prezimljavanje. Preporučuje se da se ramovi sa voštanim osnovama dodaju još samo ovog meseca - kasnije će ih matica sve teže zalegati, osim ako nema neme bolje paše. U DB i sličnim košnicama, najbolje je ostaviti po dva rama sa medom i polenom sa svake strane (zadnji sa medom, drugi sa medom i polenom) a ostali ramovi da budu sa leglom. Dobro je eliminisati prazne i poluprazne ramove koji nemaju funkciju u košnici. Kod DB košnica, oni se mogu postaviti iza pregradnih dasaka, a kod LR u poseban nastavak koji može da stoji na podnjači - ispod ostalih nastavaka. Jedna od mera pripreme društava je i zamena starih i loših matica. Takođe - eliminisanje lošeg i starog saća. Godina je specifična po malom broju društava koja su bolovala od krečnog legla, pa ako se to negde primeti, uz ostale mere koje se obično preporučuju obavezno izvršiti zamenu matice. Obratiti pažnju na zdravstvenu ispravnost legla - eventualne sumnje na američku kugu obavezno prijaviti veterinarskom inspektoru.

Ukoliko će pčelinja društva zimovati u dva LR nastavka a posebno u slučaju da se rojevima i društvima sa plodištem u jednom nastavku postavljaju prazna medišta ili nastavci ispod, veoma je preporučljivo otvarati gornja leta u vidu okruglih otvora 6-10cm od vrha nastavka. To je potrebno uraditi blagovremeno kako bi pčele izvršile odgovarajuće razmeštaje po košnici.

Novoformirane rojeve treba pažljivo negovati - prihranjivati ako nema paše, postepeno proširivati leglo... Ako se želi proširivanje pčelinjaka, još nije kasno da se formiraju novi rojevi, posebno ako se imaju obezbeđene nove mlade matice.

Sakupljanje propolisa je veoma efikasno u ovom mesecu - postaviti mrežice, pogodne skupljače ili praviti zazore gde bi pčele ostavljale propolis, takođe i strugati ga sa medišnih ramova i nastavaka. Tamo gde ima puno polena, može se sakupljati u meri da ne šteti razvoju pčela i njihovoj pripremi za zimu. Takođe - može se proizvoditi matični mleč.

Na pčelinjacima obezbediti pojilice sa svežom vodom.

Ostali radovi

Nabavka ambalaže, obezbeđenje pogodnog prostora za čuvanje meda, izrada etiketa za med, pribavljanje potvrda o ispravnosti meda za ljudsku upotrebu - sve su to poslovi koji čekaju pčelare. Takođe, od nedavno je sve aktuelniji zahtev inspekcije da pčelari koji na pijacama prodaju med, osim potvrda o ispravnosti meda treba da imaju i registrovanu prostoriju za vrcanje, pakovanje i čuvanje meda. Informacije o tome se mogu dobiti kod veterinarskih ili sanitarnih inspektora u opštinama.

U julu je pogodno davati uzorke pčelinjeg legla na kontrolu, što je u stvari obavezna mera za sve pčelinjake, ali koja u praksi još ne funkcnioniše onako kako je zamišljena.

Selidbu pčela treba što bolje organizovati - transport košnica po vrućinama može biti veoma rizičan.

Avgust 2006

Stanje na pčelinjaku

Velike vrućine tokom jula na prostoru bivše Jugoslavije uglavnom nisu uzrokovale potpuni prekid paše a to se pogotovo odnosilo na brdske predele. Bilo je unosa nektara koji je potsticao razvoj legla i doprineo stvaranju izvesnih zaliha hrane u košnicama pa i meda za vrcanje, kao i medljike. Imamo izveštaje o paši medljike u Sloveniji, Srbiji... Suncokret je ove godine slabo medio. Reklo bi se da u celini, pčelari mogu biti veoma zadovoljni ovom sezonom, koja je donela visoke ili i rekordne prinose, više vrcanja, snažna pčelinja društva.

Zapaža se da je u nekim košnicama još u julu bilo najezdi varoe, pogotovo ako je bilo više trutovskog legla, a u onim gde je dolazilo do prekida legla stanje je povoljnije.
Unos polenovog praha se popravio posle veoma lošeg stanja u vreme kiša na početku leta - u nekim košnicama ima dobrih zaliha. To je od izuzetne važnosti za ishranu pčela koje će ući u zimu, a takođe i za ishranu budućeg novog legla naredne godine. Kod LR košnica, polena je obično više u ramovima u donjem nastavku.

Radovi na pčelinjaku

Priprema pčelinjih društava za zimu je najvažniji posao pčelara u ovo vreme. Pčele su i same već ranije započele svoje pripreme i na pčelarima je da taj proces što manje remete - da mu se prilagode i da tako omoguće što bolje zimovanje.

Kvalitetna matica je jedan od uslova za to, ne mora biti od ove godine, ali njeno leglo treba da bude kompaktno, zdravo i da se vidi da je u stanju da nosivošću omogući da duštvo bude dovoljno brojno. Loše matice treba zameniti novim, a društva koja su bez matice sanirati dodavanjem nove i eventualnim pojačanjem ponekim ramom najzrelijeg legla (iz koga počinju da se legu pčele), poželjno je natresti i pčele sa tog rama. Da se pri tome ne bi napravila greška, obratiti pažnju da li su pčele možda već počele samozamenu matice i u tom slučaju nije potrebno dodavati novu, već samo propratiti stanje u košnici - proveriti da li će nova matica ispravno nositi. Ukoliko je takvo društvo oslabilo, može se pojačati nekim ramom zatvorenog legla. Na samozamenu navodi ako vidimo progrižene matičnjake, ili skoro razrušene, a naravno, i u slučaju otvorenih ili zatvorenih matičnjaka, što ukazuje da samozamena matice tek počinje.

Obezbeđivanje zaliha hrane je druga važna briga pčelara, a sledeća - tretiranje pčela protiv varoe kako bi pčele koje treba da prežive zimu bile zdrave i snažne. Potrebno je u košnici što pre uspostaviti stanje ramova koje će ostati preko zime i tek tada započeti konačnu dodatnu prihranu ako je potrebna. Snažna društva kod LR košnica treba zazimljavati u dva nastavka a slabija u jednom, s tim da se mogu praviti kombinacije zazimljavanjem pčela naprimer na 7 nad 7 ramova, 8 nad 8 i slično - znači u dva nastavka sa nepunim brojem ramova. To je korisno u slučaju da društva nisu dovoljno jaka da ispunjavaju dva nastavka, a takođe kada su slabe zalihe hrane - time se može postići da se i sa manje hrane osigura dobro i sigurno zimovanje. Smatra se da za zimu treba obezbediti bar 12-15 kg hrane po košnici, zavisno i od broja ramova, a poželjno je da se pčele zazime i sa mnogo više hrane 18-20 kg pa i više, što će doprineti odličnom zimovanju i izvanrednom razvoju u proleće. Pri ostavljanju velikih rezervi hrane treba obratiti pažnju da ima i praznog saća na kome će pčele radije zimovati neko na samom medu, kao i da se stvore uslovi da pčele krajem zime započnu leglo na ramovima sa puno meda a ne odvojene od njih. U te svrhe kod LR i sličnih košnica, u gornji nastavak je dobro prebaciti samo 2-3 rama sa leglom i većim vencima meda a ramove sa leglom bez meda ostaviti u donjem nastavku. Poželjno je da ramovi koji se stave u gornji nastavak (ili koji su se već našli tamo) budu na mlađem i kvalitetnom saću. Uz njih treba staviti po ram sa polenom i medom ako ih ima u donjem nastavku i uz njih još po neki ram sa medom sa svake strane kako bi med bio uz samo klube krajem zime. Krajnji ramovi u tom slučaju ne moraju da budu sa mnogo hrane jer neće ni biti dostupni pčelama dok su u klubetu.

Tretiranje protiv varoe je najbolje izvršiti sa dva sredstva, kako bi se osiguralo da bude efikasno, sa izvesnom pauzom između. Obavezno izvršiti proveru pa ako se pokaže da je prvo tretiranje bilo uspešno, tretiranje drugim sredstvom može biti samo kontrolno.

Dodatno prihranjivanje pčela sirupom najbolje je izvršiti što pre kako bi pčele na vreme preradile i zaklopile hranu. Preporučljivo je u te svrhe davati veće doze sirupa za kratko vreme. Treba imati u vidu da jedan kilogram šećera obezbeđuje približno jedan kilogram prerađene hrane za pčele. Prihranu vršiti najbolje u večernjim časovima ali ako ne postoji opasnost od grabeži (ako nije potpuno bespašni period, društva vrlo slaba...), hrana se može dodavati tokom celog dana.

Ramove koji nisu dobro zaleženi ukloniti iz centra klubeta a to se posebno odnosi na isuviše mlado saće - ako su dodavane satne osnove koje nisu zaležene ili su zaležene samo u maloj meri. Iz sredine se uklanjaju i ramovi koje su pčele posle izvođenja legla napunile medom i stavljaju se sa strane legla, iza ramova sa polenom i medom. Ramove sa lošim saćem i poluprazne najbolje je sasvim ukloniti iz košnice.

Pri radu sa pčelama treba biti veoma oprezan ukoliko nema nikakave paše jer se vrlo lako stvaraju uslovi za pojavu grabeži. Ako se mora raditi, praktikovati otvaranje košnica ujutru i kasno popodne.

Na pčelinjacima obavezno postaviti pojilice sa svežom vodom.

Ostali radovi

Početkom avgusta se još može sakupljati propolis iz košnica - posle toga treba pčelama omogućiti da za svoje potrebe unose propolis. Saće koje je za topljenje treba zaštititi od voštanog moljca ili odmah istopiti.

Medišne nastavke treba složiti i ostaviti tako da se saće sačuva za narednu godinu. Ukoliko se čuva u nekoj prostoriji najčešće je neophodna primena nekog sredstva protiv moljca, što nije poželjno posebno ako to sredstvo ostavlja tragove u vosku. Mnogi pčelari praktikuju čuvanje saća na otvorenom - složenog u nastavke poređane jedan na drugi, sa zamreženom ventilacijom odozdo i odozgo, pri čemu nikakvo tretiranje nije potrebno.

Vrcanjem meda iz nekih eventualnih kasnijih paša završava se sa tim poslom ove sezone. Nabaviti pogodnu ambalažu za med, a takođe obezbediti prostoriju za čuvanje meda. Pčelari kojima je pčelarstvo glavno ili dopunsko zanimanje bi trebalo da ozbiljno razmotre potrebe za registrovanjem poljoprivrednih domaćinstava, kao i prostorija za čuvanje i pakovanje meda.

Vrše se pripreme zemljišta za setvu perka, kao i sama setva.

Postolja na kojima stoje košnice treba proveriti i popraviti ako je potrebno i košnice iznivelisati da budu blago nagnute napred. Suvi i topli dani su pogodni za farbanje košnica, što predstavlja zaštitu od upijanja vlage tokom zime.

Septembar 2006

Stanje na pčelinjaku

Varoe ima mnogo više nego što je to bilo prošle jeseni, viđaju se i oštećene pčele a konačan efekat u tim slučajevima može biti veće opadanje broja pčela koje ulaze u zimu i slabije pčele.

Zbog dobrih prinosa tokom sezone pčele su većinom dobro, imaju rezerve hrane i brojne su. Naravno, oni pčelari koji su izvadili prekomerne količine meda iz košnica sada mogu imati problema zbog toga. Takođe, košnice koje su proletos stadale od nozemoze najčešće i dalje imaju nedovoljan broj pčela.

U krajevima gde ima dosta hrastovih šuma pčele su unosile medljiku, ponegde i u vrlo velikim količinama. Kao što je važno da imaju dosta hrane tokom zime, tako je za pčele važno da se pri zimovanju nalaze na praznom saću, odmah ispod zaliha meda, a ne na saću sa medom koji je hladan. Da bi se to omogućilo, zavisno od tipa košnice može pomoći postavljanje nastavaka sa praznim saćem ispod (ili čak i praznih nastavaka, bez ramova) pa i delimično otklapanje meda.

Radovi na pčelinjaku

Tretiranje protiv varoe treba obavezno sprovesti ukoliko to nije učinjeno prethodnog meseca. I u slučaju da su pčele već tretirane ranije, sada je vreme da se proveri efekat upotrebom nekog drugog sredstva. Ne treba se nikako zavaravati da slabo opadanje varoe posle tretmana nekim sredstvom uvek znači i da je nema mnogo u košnici, već promeniti sredstvo.

Dopuna zaliha hrane je takođe važan posao koga treba što pre završti i to prihranjivanjem većim dozama sirupa za što kraće vreme. Naravno, najbolje je ako bi se mogli obezbediti ramovi sa medom, ali ako to nije moguće, pčelama će i prerađen šećerni sirup pomoći da dobro zimuju.

Da bi se obezbedilo sigurnije zimovanje, društva koja zimuju u dva nastavka se mogu i suziti tako da bude nepun broj ramova u nastavcima, sa ciljem boljeg koncentrisanja hrane. Ramove sa leglom i većim vencima meda ostaviti u gornjem nastavku a one sa manje ili bez meda u donjem. Kod pčela koje zimuju u jednom nastavku, dobro je višak ramova, gde nema legla a nisu ni sa većim količinama hrane da se stave izvan pregradne daske ili na drugi kraj košnice ako je nepun broj ramova.

Ramove koji nisu dobro izgrađeni (satne osnove) a nisu zaleženi, sada treba ukloniti iz klubeta ako to nije učinjeno ranije. Ako ima ramova sa malim površinama pod leglom i bez hrane, najbolje ih je privremeno staviti na kraj pčelinjeg gnezda dok leglo ne izađe a zatim ih ukloniti. Nastojati da se pčelinje gnezdo formira tako da ulice budu dobro popunjene, da ima mednih venaca iznad legla, a sa strane legla puni ramovi sa polenom i sa medom - najpogodnije po dva takva rama sa svake strane, više neće štetiti ali neće biti od direktne koristi pčelama pri zimovanju. Ramovi koji su sa nepravilnim i lošim saćem a imaju u sebi meda, mogu se stavljati na kraj košnice (ili u nastavke ispod) i otklapati - razgrebati viljuškom, da bi pčele prenele otklopljen med (ako se ne otklopi, prenošenje meda će biti mnogo sporije). Kod košnica nastavljača, ako se ostavlja nastavak sa dosta meda a bez legla, obratiti pažnju na to da li će pčele tokom zime moći da pređu u gornji nastavak. Sigurnije je ako u tom nastavku ima poneki ram sa leglom.

Pri radu sa pčelama voditi računa o mogućoj pojavi grabeži.

Ostali radovi

Medišno saće treba uskladištiti tako da bude zaštićeno od voštanog molljca. To je moguće i na samim pčelinjacima, s tim da se ispod i iznad poređanih nastavaka postavi žičana ventilaciona mreža.

Postaviti lovilice za osice i stršljenove kojih će izgleda biti dosta ove jeseni.

Setva perka (hibrida uljane repice i kupusa) bi trebalo da se završi ovog meseca, kako bi biljke stigle da niknu i ojačaju do zime i na proleće još porastu i procvetaju.

Pčelarske izložbe se održavaju po mnogim većim mestima i prilika su za popularizaciju pčelinjih proizvoda, prodaju, stvaranje kontakata sa potrošačima, takođe i sa drugim pčelarima, proizvođaćima opreme i dr.

Oktobar 2006

Stanje na pčelinjaku

U košnicama se smanjuje količina legla, ima društava gde su matice prestale sa nošenjem i polako nestaje i otvoreno leglo. U primorskim krajevima zbog lepog vremena i ranijih kiša ima i dalje pčelinje paše (vrijesak i dr.), pa društva i dalje neguju leglo i razvijaju se.

Pčele su sačuvale deo ranije unešenog meda, pa ako je bilo neke kasnije paše, pčelari uopšte nisu morali da intervenišu hranjenjem. Takvi slučajevi ove godine nisu bili retki, ali je bilo i situacija da su društva vrlo intezivno razvijala leglo i ostala sa malo hrane u plodištu. I zalihe polena izgleda nisu baš male pa što se tiče tih uslova, može se očekivati dobro prezimljavanje.

Za razliku od prethodne godine, ove je opet nastupila invazija varoe na mnogim pčelinjacima i ima stradalih društva.

Radovi na pčelinjaku

Tretiranje protiv varoe sada predstavlja najaktuelniji zadatak na pčelinjaku pa ukoliko ranije nije u potpunosti sprovedeno, treba ga sada uraditi. Krajem meseca će verovatno nestati legla u košnicama pa tretiranje može biti još efikasnije. Može se preporučiti primena oksalne kiseline. Kratak opis primene dat je na stanici oksalna kiselina .

Zapaženo je dosta osica na pčelinjacima koje pokušavaju da uđu u košnice i delimično pri tome i uspevaju, pogotovo kod slabijih društava, suviše velikih leta i pri hladnijem vremenu kada pčele ne izleću. Da bi se njihov broj smanjio, dobro je postavljati flaše sa malo zaslađenim pivom koje će se ukiseliti i privlačiti pčele. Može se stavljati i ukisli voćni sok, ali i ukvareno pileće ili riblje meso, što sve privlači osice.

Sada je vreme da se provere postolja za košnice i poprave ako je potrebno da se tokom zime ne bi desilo da se košnice prevrnu. Za vreme toplijih i suvih dana može se poneka košnica i ofarbati na pčelinjaku da bi manje upijala vodu. Travu treba dobro pokositi da ne bude mesto za skrivanje miševa i rovčica.

Staviti češljeve ili neku drugu zaštitu od ulaska miševa i rovčica u košnice. Mogu se koristiti limovi kojima se leto ograniči po visini, a dobre su i žičane mreže 6x6mm koje se izrežu i postave na leto da pčele ulaze kroz njih.

Pčelari koji imaju pčelinjake u toplijim krajevima (primorje) sada će još obavljati poslove iz septembra.

Ostali radovi

Medišne nastavke treba složiti bilo u magacin ili na pčelinjaku i zaštititi od štetočina i eventualnog ulaska voštanog moljca.

Sakupljeni vosak treba pretopiti a ukoliko propolis nije skidan sa medišnih ramova, skinuti ga pre stavljanja ramova u magacin. Ako bude ostao za narednu godinu propolis će velikim delom izvetreti i neće biti efikasan kao kada je svež.

Sada počinje sezona sadnje, pa treba pripremiti zemljište i sadnice i posaditi što je više moguće raznog medonosnog bilja oko pčelinjaka, u dometu leta pčela.

Novembar 2006

Stanje na pčelinjaku

Novembar je pravi mesec mirovanja pčela, kada leglo uglavnom svuda prestaje (osim možda u primorskim krajevima) i kada su pčele većinom u klubetu ako su spoljne temperature niže od 10 stepeni. Već krajem decembra se može pojaviti novo leglo, pa je zato baš novembar mesec sa najnižom potrošnjom meda - oko 1kg za ceo mesec, nekad i manje, zavisno od snage društava.

Ima više izveštaja o pojavi grabeži na pčelinjacima a u vezi toga svakako treba reći da su slaba, bolesna, bezmatična društva najćešće žrtve grabeži.

Ako se desi da ima stradalih društava, košnice treba zatvoriti a saće pretopiti ako je loše a nije u pitanju zaraženost američkom kugom. Ukoliko ima znakova stradanja od američke kuge (specifičan loš miris, izbušeni poklopci legla i rastegljiva smeđa masa u ćeliji, ili pak naizgled prazna poklopljena ćelija) sadržaj košnice treba spaliti, uz prethodnu prijavu veterinarskom inspektoru.

Radovi na pčelinjaku

Ukoliko se smatra da bi trebalo primeniti još neki tretman protiv varoe, savetuje se upotreba oksalne kiseline. Sažet opis metode nakapavanjem je dat na stanici: oksalna kiselina .

Postaviti češljeve ili neku drugu zaštitu protiv ulaska miševe i rovčica u košnice. Suziti donja leta da bi se pčelama olakšala odbrana košnica kada slabije izleću.

Ne savetuje se dodavanje šećernih ili šećerno mednih pogača u ovo vreme, one bi samo izazivale pčele da ih troše i da se udaljavaju od klubeta. Ako je stanje hrane kritično, pogače se mogu dodati u decembru, inače se mogu sačekati kasniji meseci ili potpuno odustati od njihovog dodavanja.

Pčelama obezbediti mir, ako su sprovedene sve neophodne mere, dovoljno je samo povremeno obići pčelinjake.

Ostali radovi

Radovi u radionici, na izradi košnica, delova košnica i druge opreme za pčelarstvo već mogu da započnu, a to se najpre odnosi na pčelare sa većim brojem košnica, koji sebi ne mogu dozvoliti suviše velike pauze.

Sa sadnjom medonosnog drveća takođe može da se počne, a oni koji imaju mogućnosti, mogu i sami za sebe da proizvedu rasadni materijal setvom semena, iz reznica, izdanaka...

Dobro je urediti pčelinjake - skinuti travu, očistiti neposrednu okolinu košnica da se tu ne bi krili miševi, iskopati kanale za otok površinske vode. Popraviti postolja za košnice, da budu sigurna tokom zime i proleća.

Pčelinjaci se mogu ograditi, preporučljivo je napraviti i postaviti panoe/table sa natpisom o vlasniku pčelinjaka.

Sada je vreme za pravljenje planova za narednu sezonu, kako u vez samog pčelinjaka, tako i pčelarskih objekata, statusa pčelara i dr. Radi poboljšanja prodaje meda potrebno je maksimalno se potruditi stvaranjem novih kontakata, promocijama, učestvovanjem na izložbama i raznim manifestacijama u vezi zdrave ishrane i sl. Dobro je pripremiti se za period oko Nove godine kada se može očekivati izvesni porast potražnje meda. Uz med, neophodno je imati ponudu i drugih pčelinjih proizvoda, pogotovo što je javnost sve više upoznata sa njima i što je potražnja za njima sve veća.

Decembar 2006

Stanje na pčelinjaku

Posle neuobičajeno toplog vremena u novembru, i u decembru se nastavljaju temperature više od prosečnih.

Izveštaji sa pčelinjaka govore o smanjenju broja pčela u košnicama i gubicima od varoe. Najezda varoe je ove godine bila mnogo jača nego prethodne i neki pčelari su već s jeseni ostali sa više praznih košnica ili sa vrlo oslabljenim društvima. Na to se nadovezala pojava grabeži, a toplo vreme je samo doprinelo da pčelari imaju veće brige. U krajevima sa toplijom klimom pčele su duže održavale leglo.

Čini se da zalihe hrane ipak nisu ozbiljnije smanjene, kako su se neki pribojavali. Naprotiv, izgleda da će mnogo veći problem biti što se broj pčela u košnicama dosta smanjio. To je bilo teško povezati sa vrstom tretiranja protiv varoe, jer nije bilo pravila.

U slučaju blage zime, zimovanje i takvih oslabljenih društava ne bi trebalo da bude problem a najteži period će biti kraj zime.

Radovi na pčelinjaku

Ukoliko se pretpostavlja ili vidi da u košnicama ima dovoljno zaliha meda, pčele treba ostaviti da miruju. Ako se broj pčela smanjio, tim pre je ostalo više meda u košnici i ne treba preduzimati ništa do možda kraja januara ili februara kada treba prokontrolisati da li je med koji se nalazi u košnici zaista i dostupan pčelama. Ako se opravdano strahuje zbog toga, ta mera se može sprovesti i u decembru, pošto se najavljuju veoma topli dani. Približiti ramove sa medom uz samo klube sa obe strane.

Nema nekog posebnog načina da se sada pomogne slabim društvima, gore je navedena pomoć oko blizine hrane, a još se eventualno može preporučiti utopljavanje ali to tek posle sredine zime. Mnogi prognoziraju veoma (rekordno) toplu zimu, ali varijacije temperature bi mogle biti ipak vrlo jake, što bi eventualno raširenom leglu i pčelama moglo da nanese vrlo ozbiljnu štetu.

Nema nikakve svrhe dodavati šećerno-medne ili kupljene pogače društvima koja dobro zimuju i iznad sebe imaju velike medne vence. I društvima koja su u klubetu višlje ka satonošama, bolje je sada pri toplijem vremenu približiti pune ramove sa medom uz klube nego dodavati pogače.

Mirovanje je pčelama neophodno jer će već krajem decembra ili početkom januara, zavisno od vremenskih uslova, krenuto novo leglo. Ako je potrebno premeštati košnice sa pčelama u okviru pčelinjaka, to je najbolje učiniti kada pčele više dana ne izleću iz košnica.

Kontrolisati da li možda u košnice nisu ulazili miševi ili rovčice, u slučaju da jesu, pažljivo podići podnjaču, ukloniti štetočine i sprečiti ponovni ulazak.

Oni koji nisu dovoljno zaštitili pčele protiv varoe, mogu izvršiti tretman oksalnom kiselinom.

Ostali radovi

Ovakvi vremenski uslovi mogu da se iskoriste za sadnju sadnica medonosnog drveća i šiblja, kao i za uređenje pčelinjaka.

U radionici bi trebalo intezivnije raditi na pripremama za novu sezonu jer će naredni meseci nositi više obaveza oko pčela, pa je bolje na vreme obaviti ono što se može. Očistiti i dezinfikovati stare i ispražnjene košnice, prefarbati ih i pripremiti za narednu sezonu.

Ukoliko na delovima košnica van pčelinjaka (ramovima, medištima...) ima još nesakupljenog propolisa, potrebno je da se što pre sakupi da ne bi izvetreo.

U okviru aktivnosti pčelarskih udruženja, posećivati skupove i zajedno sa učlanjenjem u društvo, prijaviti pčelinjak (parcelu), čime će biti obavljena zakonska obaveza i istovremeno iskorišćena mogućnost besplatne registacije.

Više se angažovati na prodaji meda i drugih pčelinjih proizvoda. Raspitati se kod sanitarne i veterinarske inspekcije za uslove za registraciju prostorije za vrcanje, čuvanje i pakovanje meda.

Januar 2007

Stanje na pčelinjaku

Izveštaji sa pčelinjaka tokom novembra i decembra su u dosta slučajeva govorili o smanjenju broja pčela u košnicama, pa i o stradanju društava usled varoe. Činjenica je da je zaraženost varoom bila veća nego prethodne zime, što je ostavilo svoje posledice. Ipak, veliki broj društava je u dobrom stanju i mirno zimuju. Kod nekih DB košnica se mogu videti društva sa malim klubetom pčela koja su duboko ispod satonoša, što čak može zbuniti pčelara početnika da pomisli da nema pčela u košnici. Dosadašnje zimovanje je bilo lako kada su u pitanju temperature i hrana, ali je pitanje kakve će sve druge posledice na pčele ostaviti eventualna ranija zaraženost varoom i mogućim virusima, kao i veća jesenja aktivnost pčela usled toplog vremena. Leglo ipak nije tako puno održavano u košnicama kako bi se očekivalo tokom natprosečno toplih jesenjih dana. Krajem jeseni je bilo više slučajeva grabeži nego što je možda uobičajeno, pa se mogu očekivati prazne košnice i iz tog razloga.

Radovi na pčelinjaku

Ukoliko se u letimičnim pregledima tokom jeseni utvrdilo da su pčelinja društva u dobrom stanju i sa dovoljno hrane (dobrim mednim vencima, ramovima sa medom sa strane, nastavcima punim medom iznad klubeta), sada praktično nije potrebno vršiti nikakve intervencije. Dobro je ipak pri boljem vremenu opet izvršiti kontrolne uvide na delu košnica da se vidi kako pčele zimuju. Nije pravilo da su društva čije su pčele delom izašle na satonoše ostala bez hrane, ali bi to trebalo proveriti u nekoliko slučajeva. Kao veoma dobra mera pomoći, ako je potrebna, je dodavanje rama sa dosta meda neposredno uz klube, a izmicanje praznog. To se može raditi i po hladnijem vremenu ako je baš potrebno, pri tome naravno treba paziti da se pčele što manje uznemiravaju (ako se tako uopšte može govoriti za zimsko otvaranje) i da ne padaju sa ramova. Ako se nema ramova sa medom, onda dodati pogače od meda i šećera u prahu ili kupljene. Moguće je da se društvima koja su ostala sa malo pčela ramovi sa medom "izmakli" dalje, pa to treba imati u vidu i na vreme intervenisati.

Prilikom obilaska pčelinjaka obratiti pažnju na stanje na poletaljkama (mrtve pčele, zaprljanost poletaljke, ostaci voska...) i ako se primeti nešto sumnjivo (mnogo mrtvih pčela, tragovi grabeži, ulazak miša, rovčice...) otvoriti košnicu i utvrditi stanje. Sve košnice u kojima su društva stradala zatvoriti i najbolje odmah ukloniti sa pčelinjaka. Sneg sa poletaljki nije potrebno uklanjati, osim ako nije počeo da se stvara led. Takođe nema potrebe da se uklanja ni sneg sa krovova.

Ne preporučuje se stimulacija nošenja matica ni davanjem posebnih pogača sa dodacima niti prevelikim utopljavanjem košnica - takve mere eventualno ostaviti za februar.

Pčelinje leglo, ako ga ima ili ako tek započinje, nije veliko. Tokom meseca će verovatno doći do cvetanja prvog bilja i pčele će donosti polen. Ako bude izletnih (toplih) dana, dobro je pripremiti pojilicu za vodu na pčelinjaku, poželjno na nekom sunčanom mestu.

Ako senice ili neke druge ptice uznemiravaju pčele, može im se neka hrana ostaviti dalje od pčelinjaka, recimo okačiti svinjska koža na neko drvo, što će ih možda odvratiti od toga da jedu pčele koje izađu na poletaljku.

Ostali radovi

Nova sezona se sve više približava i sve će više biti poslova i na pčelinjaku, pa organizaciju posla treba što ozbiljnije shvatiti, pogotovo na velikim pčelinjacima, ali i na onim sa malo košnica potrebno je pripremiti se na vreme za određene poslove.

Dezinfekcija praznih košnica i topljenje voska predstavljaju uobičajene poslove ako ima stradalih društava. Istopljeni vosak je bolje što pre zameniti za satne osnove da bi pre dodavanja u košnice malo odstajale. Nabaviti ili napraviti potreban pribor i opremu za pčelinjak, popraviti postojeći ako nije u najboljem stanju. Pripremiti sveske za evidenciju na pčelinjacima.

I dalje je pogodno vreme za sadnju sadnica medonosnog drveća i šiblja a ako pčelinjaci ranije nisu uređeni, to se može sada uraditi.

Januar je mesec kada se pčelarske skupštine najčešće održavaju, pčelarima se savetuje da ih posećuju, da se učlane u obližnje pčelarsko udruženje, upoznaju sa pčelarima iz okoline ali i drugima. Kao što je ranije govoreno, registracija pčelinjaka sada je postala zakonska obaveza na kojoj se posebno insistira, a nju je najbolje i najlakše ispuniti u okviru udruženja pčelara.

Februar 2007

Stanje na pčelinjaku

Posle izuzetno toplog januara i u februar ulazimo sa relativno visokim temperaturama. Pčelinja društva su već krajem decembra počela negovanje novog legla i pri januarskim pregledima krajem meseca se moglo videti od 2-4 rama sa leglom veličine šake ili manjeg prečnika. Po izveštajima sa pčelinjaka potrošnja hrane u januaru je bila nešto veća od prosečne za to doba godine. Neke najave vremenskih prilika za proleće su da srednje temperature neće biti niže od prosečnih, pa ako se to ostvari onda možemo očekivati veoma ranu godinu i pojačan raniji razvoj. Tome se treba prilagoditi i iskoristiti pažljivo i na najbolji mogući način, da bude na korist a ne na štetu razvoja društava.
Pčelinja društva su različite snage, od slabijih do veoma jakih, već prema tome u kakvom su stanju bili krajem leta i u kolikoj meri su bila ugrožena od varoe, virusa i drugih bolesti. Reklo bi se da će i slabija društva ipak prezimiti dobro ukoliko potraje ovako topla zima. Zamena pčela je već poćela - rađaju se prve mlade, uginjavaju stare, a taj proces će se nastaviti sve do aprila. Unos polena je počeo - uglavnom od leske, visibabe, drena...

Pčele su već počele da deponuju trenutne viškove polena u ramove do legla pa treba obratiti pažnju da bi bilo najbolje da ti ramovi sadrže i dosta meda a ne da budu prazni, što inače ne bi bio problem u proleće kada se i dodaju prazni ramovi.

Izveštaj sa jednog pregleda u januaru dat je na adresi: Izvestaj sa pcelinjaka R.A.Markov

Radovi na pčelinjaku

Obavezno obići pčelinjake i videti u kakvom su stanju pčelinja društva kao i same košnice, postolja i dr. Postavili pojilice na nekom sunčanom mestu kako bi pčele u neposrednoj blizini (desetak metara od košnica) imale čistu vodu. Prokontrolisati da li su miševi ili rovčice ulazili u košnice. Ako jesu, očistiti podnjače i ukloniti oštećene ramove, obezbediti da kasnije ne mogu ponovo da uđu, što se inače događa. Košnice u kojima su društva stradala iz bilo kog razloga zatvoriti, ramove izvaditi i pretopiti (osim ako američka kuga nije uzrok, kada se prijavljuje inspekciji i spaljuje sadržaj).

Ako se na poletaljci nekog društva uoči velika aktivnost pčela (obično popodne) u vreme kada ostale miruju, to može govoriti o grabeži, pogotovo ako se primeti da je poletaljka umazana voskom i medom. U ovim neobično toplim zimskim danima uslovi za pojavu grabeži su neuporedivo veći nego kada pčele ne mogu da izleću zbog niskih temperatura pa to treba imati u vidu. Donja leta je dobro i dalje držati sužena a gornja treba otvoriti ako to nije učinjeno ranije.

Ukoliko u košnicama nema dovoljno hrane dostupne pčelama (na dohvat klubeta i legla) tople dane iskoristiti da se otvori košnica i približe ramovi sa više meda koji su bili udaljeniji. Ukoliko ih nema, mogu se uzeti ramovi sa medom iz drugih zdravih društava ako se time ta društva ne ugrožavaju ili dodati pogača u vidu šećerno mednog testa, a to je pogotovo neophodno ako na ramovima sa leglom nema meda. Pri stavljanju ramova med dodavati uz samo leglo ili eventualno uz ram sa polenom (da se takav ram ne bi razmeštao na kraj, čime bi postao nedostupan pčelama).

Krajem februara ako vreme još više otopli, može se početi sa otklapanjem meda sa ramova na kojima se nalazi leglo da bi se pčele više podstakle na razvoj. Pri tome treba biti veoma obazriv, otklapati samo po malo da med ne bi cureo i izazvao grabež. Ako pčele izleću (vreme je toplije) mogu se pažljivo otklapati i ramovi sa kojima nema mnogo meda i koje ćemo nameniti za pretapanje, ili eventualno kasnije dodavanje kao praznih. Stariji pčelari uvek upozoravaju na štetnost preranog potsticanja legla u pčelinjim društvima, što zaista ima osnova pošto su na našim područjima vremenske prilike u proleće obično veoma promenljive. Ipak, pčele ne treba ni kočiti u razvoju pa s obzirom na ovako toplu zimu i najave normalnog proleća, moglo bi se možda nešto više nego inače vršiti potsticanje razvoja merama koje se inače primenjuju kasnije. U tome treba biti veoma oprezan jer je bolje malo i zakasniti nego požuriti, što nanosi velike štete društvu. U te potsticajne mere u februaru ne spadaju naravno postupci kao što je preokretanje ramova, dodavanje praznih... ali je moguće po sasvim malo otklapati med na ramovima gde je leglo, prihranjivati kristalisanim medom (uz oprez od grabeži), sipanje tople vode u pojilice ili vrlo retkog toplog sirupa, dodavanje pogača sa cvetnim prahom ili zamenom...

Vreme je da se uzimaju uzorci pčela na analizu na nozemozu i da se predaju nadležnim ustanovama, pojedinačno ili organizovano preko uduženja pčelara.

Ostali radovi

Pogodno je vreme da se sade sadnice medonosnog drveća i šiblja, na samom pčelinjaku, ali i u njegovoj okolini, kako bi se što više obogatila i ojačala pčelinja paša. U tom smislu, može se iskoristiti i okolno neobradivo zemljište, neke sadnice se mogu posaditi i na parcelama komšija uz prethodni dogovor i dr.

Vreme je i za zamenu voska za satne osnove, ako se to nije ranije učinilo. Sada se održavaju pčelarske skupštine pa je vreme za učlanjenje u obližnja društva pčelara, čime se ujedno može izvršiti i registracija pčelinjaka.

Ramove treba pripremati, ožičiti. Pripremati nove košnice, popraviti pčelarsku opremu, nabaviti materijal za dimilice. Za to se mogu koristiti suve pečurke sa bukovog drveća, trulo drvo, pamučne krpe, piljevina...

Mart 2007

Stanje na pčelinjaku

Sezona kreće mnogo ranije nego prosečnih godina, pa i pčele svojom aktivnošću prate prirodu. Odavno se već rađaju mlade pčele koje će pomoći da se bezbolnije izvrši zamena pčela u košnici. Društva su dosta brojna i razvoj teče dobro. Unos polena i nektara tokom toplih dana je jači nego u ovo doba ranijih godina, a veće su i potrebe društava. U cenili, zimovanje je prošlo dosta dobro i ako se izuzmu stradanja od varoe koja su se desila još krajem jeseni na nekim pčelinjaicma, sada nema većih gubitaka.

Dženerika i kajsija su u centralnim delovima Srbije, na nižim visinama cvetale oko 25-27. februara, što je veoma rano. Ako bi se sudilo po prosečnoj vremenskoj razlici između cvetanja dženerike i bagrema, bagrem bi u tim krajevima trebalo da cveta već u drugoj polovini aprila, ali to će dosta zavisiti od temperatura u periodu njegovog razvoja.

Radovi na pčelinjaku

S obzirom na sezonu koja je poranila, vreme je za prve prolećne preglede. Obići pčelinjake i u prvi mah možda samo letimično pogledati stanje (zavisiće i od broja košnica i prethodno obavljenih radova). Utvrditi da li pčele izleću iz svih košnica, da li donose polen i da li je sve uz redu u smislu da nema grabeži i ulazaka štetočina u košnice. Sada se češljevi protiv miševa mogu ukloniti, osim u predelima gde još ima snega i pčele ne izleću. Pčelinja društva koja su ostala bez matice spojiti sa susednim društvima, preko novinske hartije ili na neki drugi način. Košnice u kojima su pčele stradale zatvoriti i povaditi ramove.

Pri detaljnijem pregledu ukloniti prazne i loše ramove, a ako na njima ima preostalog meda, malo ga otklopiti (ako nema opasnosti od grabeži i ako neće cureti zbog žičanih podnjača). Očistiti podnjače, ako je potrebno i moguće dezinfikovati ih, plamenom ili nekim sredstvom koje treba zatim dobro isprati. Sada je vreme za pojačano utoplljavanje košnica odozgo da se ne bi gubila toplota a utopljavanje sa strane se iz praktičnih razloga obično u našim krajevima ne vrši, osim možda stavljanjem pregradnih dasaka ako društva nisu na punom broju ramova u košnici.

Bez obzira što nas razvoj društava može prijatno iznenaditi, savetuje se da ne prenagljujemo sa proširivanjem ili bar ne sa pojačanim proširivanjem pčelinjeg gnezda. Za početak se može po malo otklapati med na ramovima na kojima se nalazi leglo, kako bi pčele ispraznile i očistile to saće i pripremile ga za zaleganje. Tek kada svi ramovi budu dobro pokriveni pčelama, mogu se dodavati novi, izgrađeni - sa pravilnim saćem, ili satne osnove, ako je vreme toplo i postoji unos nekatara ili prihranjivanje. Dodavanje se vrši sa strane, do rama sa leglom, ukoliko društvo nema više od 3-4 rama sa legom, i unutar legla, ako je broj ramova sa leglom veći. Pri tome, treba imati u vidu ono što je rečeno o površinama pod leglom - ako je samo mali deo rama pokriven, nastojati da se pčele podstaknu da razviju veće leglo na tim ramovima a ne da se proširuje dodavanjem novih ramova. Kada se dodaju satne osnove, ne treba žuriti sa dodavanjem sledećih sve dok pčele dobro ne izgrade prethodne i matica ih ne zaleže ili pčele počnu da ih pune medom i polenom. Savetuje se da se iz košnice uklanjaju ramovi koji stoje sa strane legla ako ih ima više od 2 sa svake strane, jer se time zapravo sužava leglo osim ako se ne otklapa med i pčele ne prelaze da neguju leglo i na tim ramovima.

Pčelari koji imaju čitave nastavke ili polunastavke sa medom iznad plodišta, neće imati potrebe sa ovakvim radovima sa pojedinačnim ramovima. Ipak, biće potrebno da i oni steknu predstavu o snazi društava i da možda uklone ili dodaju neki ram.

Proceniti zalihe hrane u košnicama jer sada postoji opasnost da usled burnog razvoja pčele potroše zalihe i u slučaju lošeg vremena gladuju pa čak i uginjavaju od gladi. Takođe, usled eventualnog nedostatka polena ishrana larvi može biti ugrožena. Ako se u rezervi imaju ramovi sa medom, treba ih dati, ako ne, izvršiti obilno prihranjivanje (samo pri toplom vremenu) šećernim sirupom ili razreženim medom. Takođe, može se dati kristalisani med, a u slučaju potrebe i šećerne ili šećerno medne pogače. Kao što smo rekli, polenov prah je izuzetno važan za ishranu larvi pa je potrebno da ga u košnicama ima dovoljno. On nema adekvatnu zamenu ali ako se nečim eventualno može pomoći pčelama, onda treba davati inaktiviran (prokuvan) kvasac u sirupu ili pogačama. Jako je dobro redovno ili svakih nekoliko dana davati i ređi sirup ili čak samo mlaku vodu u hranilice.

Postaviti pojilice na neko sunčano mesto udaljeno desetak metara od košnica. Dobro je da voda bude blago posoljena. Proveriti ispravnost postolja košnica. Postaviti vage ispod kontrolnih košnica. Dobro je da sve košnice imaju otvorena gornja leta. Ne savetuje se tretiranje pčela protiv varoe u ovo doba ako je to jesenas dobro sprovedeno i ako nema znakova velike invazije.

Ostali radovi

Biljke su već krenule sa razvojem pa ako se namerava sadnja, to treba učiniti najkasnije u ovom mesecu, pogotovo ako je reč o drveću, dok sadnja šiblja može da se obavi i kasnije, ali ranija sadnja daje bolje rezultate.

Preglede košnica iskoristiti da se izvade loši ramovi i saće pretopi. Zameniti vosak za satne osnove.

Ako to nije urađeno ranije, sada treba pripremiti ramove sa satnim osnovama. Pripremiti ili nabaviti skupljače polena koji će biti upotreblejni u aprilu.

Zbog ranog razvoja, ova godina može biti posebno pogodna za selidbu, kao i formiranje rojeva, pa se treba unapred pripremiti za to ako želimo da iskoristimo te okolnosti (razmišljanje o lokacijama, veterinarske potvrde, prevoz, a za rojeve - nove košnice, ramovi...). Sezona pre počinje pa će po svoj prilici duže i trajati, tako da će biti posebno pogodna i za proizvodnju svih drugih pčelinjih proizvoda (polenov prah, propolis, matični mleč...).

Pčelari koji nisu registrovali svoje pčelinjake treba to sada da učine, a oni koji razmišljaju o ozbiljnijoj prodaji meda treba da registruju i prostorije za pakovanje.