Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Oktobar 2004

Stanje na pčelinjaku

Pčelinja društva imaju sve manje legla, polako prestaje zaleganje matice (osim u krajevima gde ima kasnih jesenjih paša) i potrošnja hrane je sve manja. Zaraženost varoom je u proseku velika i bilo je slučajeva stradanja pčelinjih društava ili značajnog slabljenja. Ove godine je više i pojave krečnog legla, pa i zaraženost američkom kugom čini se da je bila veća. Količina hrane u košnicama se dosta razlikuje jer je bilo krajeva takoreći bez ikakvog ozbiljnijeg unosa posle bagremove paše, ali i drugih, gde su pčele u drugoj polovini leta donele lepe zalihe. Razlikuje se i od jedne do druge košnice na istom pčelinjaku, ali su pčelari tokom avgusta i septembra to verovatno korigovali. Reklo bi se da su pčelinja društva po snazi nešto slabija u odnosu na neki prosek. Ona koja su ranije obilno prihranjivana ili imala dobru pašu sada su potpuno spremna za zimovanje.

Radovi na pčelinjaku

Postavljaju se češljevi ili neke druge zaštite pčelinjih društava od mogućih ulazaka štetočina - miševa i rovčica u košnice. Dobro će doći i ograničavanje visine leta limovima, zatim stavljanje mrežica kroz koje pčele mogu da prođu, sužavanje donjih leta i otvaranje gornjih i sl.

Ako se primeti da nešto nije u redu sa nekim pčelinjim društvom treba odmah reagovati i pregledati ga. Vrlo su moguće pojave grabeži, a treba zanti da je to najčešće samo posledica nečega što se ranije dogodilo: gubitak matice i izostanak oplodnje mlade matice, slabljenje usled varoe, virusi, ulazak miša i slično. Zaprljano leto, zatim prevelika aktivnost na letu dok ostale košnice miruju mogu nam takođe ukazati na grabež, ali to ne treba mešati sa izletom pčela posle kišnih dana ili sa reagovanjem pčela na prihranjivanje.

Društva koja su iz nekog razloga oslabljena treba maksimalno suziti na manje ramova i obavezno ih snabdeti sa dovoljno hrane. Sada se lako može uočiti znakovi američke kuge pa ukoliko ih opazimo, takve slučajeve prijaviti veterinarskom inspektoru jer ta bolest podleže obaveznom prijavljivanju.

Staro i nepravilno saće treba istopiti i dobro je vosak odmah zameniti za voštane satne osnove, kako bi do proleća odstajale da se kristalna struktura ponovo uredi posle topljenja.

Sada se može sakupiti propolis, ukoliko to ranije nije učinjeno, sa medišnih ramova, delova košnica ili posebnih skupljača. Bolje je to obaviti što pre da bi se što manje lekovitih sastojaka izgubilo tokom stajanja ramova.

Ostali radovi

Sada se već odmah može početi sa čišćenjem starih košnica, popravkama i farbanjem, a u dane bez kiše mogu se farbati košnice direktno na pčelinjaku. Predstoje poslovi pakovanja meda u manju ambalažu, izrada etiketa za tegle, veće angažovanje oko prodaje meda, ali i drugih pčelinjih proizvoda.

Treba se raspitati gde se mogu nabaviti sadnice medonosnog bilja pa ih nabaviti i već se može početi sa sadnjom. Takođe, oni pčelari koji imaju svoje zemljište mogu i sami da proizvedu sadnice raznog bilja pa je sada vreme da obrede zemlju i izvrše druge pripreme. Neke prognoze najavljuju da će vreme u drugoj polovini meseca biti lepo i toplo.

Novembar 2004

Stanje na pčelinjaku

Vremenske prlike početkom novembra bile su povoljne, tako da su pčele izletale i pojedina društva čak donosila polen. U primorskim krajevima sigurno da je bilo još povoljnije za izletanje. Mišljenje pčelara je da su pčele ove godine bile sa mnogo manje hrane u plodištu, ali je situacija bila ipak mnogo povoljnija u Vojvidini gde je suncokret dobro medio i gde su pčele po svim izgledima bolje ušle u zimu. Savesni i odgovorni pčelari su nadoknadili nedostatke hrane tako da ipak spokojno mogu čekati proleće i njihove košnice su u dosta slučajeva čak sa obiljem hrane, doduše poreklom od šećera.

Varoa je ove jeseni uzela prvi danak pčelarima, a po fotografiji se vidi da je zaraženost pojedinih društava bila zabrinjavajuće velika. To je dovelo do brojnih stradanja već krajem leta i početkom jeseni, što je posle vodilo do grabeži. Neki lekovi ili načini primene jednostavno nisu bili efikasni i nepažljivi pčelari su to dobro iskusili.

Radovi na pčelinjaku

Ako to ranije nije učinjeno, sada treba postaviti češljevi ili neke druge zaštite pčelinjih društava od mogućih ulazaka štetočina - miševa i rovčica u košnice. Već ima slučajeva ulaska miševa pa bi pri stavljanju trebalo nekako proveriti nisu li možda već ušli. Pri tome, naravno, što manje uznemiravati pčele. Utopljavanje košnica sada ne znači mnogo kao što će značiti u rano proleće, pa pčelarima ne savetujemo da se sada mnogo trude oko toga. Jedino treba obezbediti da košnice budu suve i da ne dođe do kondezacije vodene pare. Samo utopljavanje u ovo doba i ima važniji efekat upravo zbog toga, ali samo ako je dobro izvedeno, da se izbegne "tačka rose" vezana za kondezaciju.

Dobro je proveriti kvalitet postolja za košnice i povremeno obilaziti pčelinjak, bez uznemiravanja pčela.

Ostali radovi

Nastavljaju se poslovi na popravci starih košnica, izradi ramova, novih košnica. Više je vremena za promociju i prodaju meda i to treba shvatiti kao najozbiljniji zadatak.

Sadnja medonosnog drveća predstavlja odlično ulaganje u pčelarsku budućnost i treba anstojati da se po svaku cenu posadi po neka sadnica, ako ne posedujemo svoj plac, onda makar na tuđem.

Decembar 2004

Stanje na pčelinjaku

Hladno vreme je pogodovalo mirovanju pčela i može se reći da zimovanje ide normalnim tokom. Nemamo podatke o potrošnji hrane, ali pretpostavljamo da je mala, oko 1kg ili manje.

Radovi na pčelinjaku

Decembar je mesec mirovanja pčelinjih društava i jedino šta se preporučuje raditi na pčelinjaku to je da se obilazi i pogleda da li je sve u redu spolja gledano - na letima, po zvuku, itd. Naravno, pčele treba obavezno obići i posle nevremena, jakih vetrova i sl. Sada se može vršiti premeštanje košnica u okviru pčelinjaka, mogu se vršiti radovi na uređenju pčelinjaka i slično.

Topliji dan se može iskoristiti i za eventualno tretiranje nekim registrovanimlekom protiv varoe, ako se to pokaže kao potrebno.

Pčelari koji se boje da su im društva sa nedovoljno hrane mogu krajem meseca staviti pogače. košnice za koje nam se učini da se nešto nepovoljno desilo (ulazak miša ili nešto drugo), slobodno možemo otvoriti i interevenisati pri iole toplijem vremenu pa i po hladnom, pazeći da ne izazivamo prejake potrese.

Ostali radovi

Nastavljaju se poslovi koje smo spominjali u novembru - na popravci starih košnica, izradi ramova, novih košnica. U ovo vreme se održava puno predavanja pa je to prilika za učenje i razmenu iskustava sa kolegama. period pred i oko Nove godine treba posebno iskoristiti i za promociju i prodaju meda i drugih proizvoda.

Takođe, u decembru treba saditi medonosno drveće ili bar izvršiti pripreme za prolećnu sadnju.

Januar 2005

Stanje na pčelinjaku

Iako su u decembru preovlađivale niže temperature pri kojima pčele nisu mogle da izleću, ipak se čini da je u većini krajeva ovog dela Evrope bio najmanje jedan dan pogodan za izletanje, koga su pčele iskoristile da obave pročisni let i u tom slučaju, pčelari mogu biti mirni. Snažna društva, dobro snabdevena hranom, odlično zimuju i njih zaista ne treba uznemiravati nikakvim intervencijama. Ona sa slabijim zalihama hrane u jesen su ponegde već propala, ili su pčele stradale samo na ramovima koji su ostali bez meda. Društva koja su bila žrtve tihe grabeži jesenas su stradala verovatno još ranije.

U nekim krajevima Srbije već se govori o gubicima pčelinjih društava od 30%, 40% pa i više, što je zabrinjavajuće. Nadajmo se da su to samo procenti stradanja na ugroženijim pčelinjacima a ne na pojedinim područjima, ali moramo ipak biti svesni da su najveća stradanja odnela skoro čitave pčelinjake. Ocenjuje se da je glavni uzrok stradanja zaraženost varoom i virusima koje ona nosi, a kao drugi uzrok, tu je glad. Kao protiv-primer ovim podacima, imamo na sreću pčelinjake bez gubitaka, gde su društva u odličnom stanju. Jedan kritićni period za pčele je prošao ali predstoje drugi - zalihe hrane, dugovečnost i zdravlje pčela, koji će se protezati i dugo u proleće.

Radovi na pčelinjaku

Pčelinja društva u ovom mesecu obično započinju negovanje novog legla, prvo u vrlo malom obimu pa kasnije u februaru sve više. Pčelarima savetujemo da ničim ne podstiču odgajanje tog prvog lega, već da sačekaju da pčele same, prateći prirodu, krenu sa razvojem i tek onda da im eventualno pomognu dodatnim utopljavanjem, dodatnim hranjenjem itd.

Stavljanje pogača se preporučuje samo u slučajevima da je društvima neophodna hrana za preživlajvanje, najradije ćemo preporučiti one bez dodataka. Društvima sa kritičnim zalihama hrane može se i dodati neki ram sa medom, ako ga imamo u rezervi ili iz košnica koje ga imaju u izobilju a ti ramovi nisu zaposednuti pčelama. Možemo uzeti i ramove iz društava koja su stradala od varoe ali ne i od onih gde ima proliva. Ram koji dodajemo primaći ćemo što bliže pčelama, a prethodno izmaći one prazne ili sa malo meda.

Malo toplije dane bi trebalo obavezno iskoristiti za obilazak pčelinjaka, a u krajevima sa hladnijom klimom to se može ostaviti i za naredni mesec, ukoliko nemamo neki poseban razlog za bojazan zbog pčela. Najpre posmatranjem na letima, a ako treba i otvaranjem, utvrditi stanje društava i odmah zatvoriti leta košnica gde su pčele stadale. Nije loše i pomeriti ih negde na kraj pčelinjaka i kada budemo u mogućnosti, izvaditi ramove, pretopiti ih a košnicu očistiti i dezinfikovati.

Preporučuje se uzimanje uzoraka mrtvih pčela (30-50) i to iz nekoliko košnica, staviti ih u papirnu kesicu i odneti u neki centar za dijagnostiku radi provere zaraženosti nozemozom. Slabija društva su osetljivija na bolest i to treba imati u vidu. Ne treba da nas plaši svaka pojava proliva na ramovima, ali svakako savetujemo da se spomenuta analiza uradi. U slučaju pozitivnog rezultata (prisutna bolest) treba sprovesti potrebne mere - sužavanje prostora koje društvo zaposeda i davanje leka, ili i neke druge. Odgajivači matica i prodavci rojeva su i u obavezi da vrše kontrolne preglede svojih pčelinjaka na nozemozu a potrebno je da to urade u zakonski predviđenom roku.

Košnice u koje je ulazio miš ili rovčica treba otvoriti po iole boljim vremenskim prilikama i izbaciti nečistoće i izgrižene ramove.

Ostali radovi

Sada treba ubrzati poslove na izradi ramova ili košnica, popravci košnica itd. pogotovo ako planiramo veća proširenja pčelinjaka. Oni koji do sada nisu pretopili staro saće, to mogu sada da urade ili da sačekaju rezultate zimovanja, prvi pregled i uklanjanje starih i loših ramova, pa to u jednom mahu da pretope. Ipak, prolećni poslovi će na velikim pčelinjacima biti vrlo zahtevni i svako odlaganje nam kasnije može praviti smetnje.

Februar 2005

Stanje na pčelinjaku

Vrlo blaga zima bila je pogodna za pčele, pa tim pre i za slabija društva. Bilo je dovoljno prilika za izletanje da to ne predstavlja brigu a vremenske prognoze najavljuju period toplog vremena u februaru. Leglo se pojavilo u januaru a nešto hladniji dani krajem januara sigurno nisu podsticali matice na nošenje. Ako se ostvare prognoze, topli dani će ih pokrenuti u većoj meri i cvetaće leska i drugo najranije medonosnobilje. Novih stadanja pčela je sigurno bilo, ali u manjoj meri nego u prvim udarima u jesen i početkom zime. Tek treba videti šta će biti sa eventualnim stradanjima od gladi i nozemozom. Ima naravno i drugih potencijalnih uzroka, među njima i onih koje je prilićno teško dijagnostikovati.

Radovi na pčelinjaku

Smatram da u većini slučajeva, gde su već dodavane pogače sa hranom ili gde u košnicama postoje dobre zalihe prirodne hrane, možemo sačekati eventualne toplije dane da pogledamo šta je sa pčelama i da po potrebi intervenišemo i na drugi način. U drugim slučajevima, ako se bojimo da su nam pčele ostale bez hrane, potrebno je, naravno, hitno dodati pogače, praktično po bilo kakvom vremenu.

Kada je davanje pogača u pitanju, možemo dati savet manje iskusnim pčelarima da društvima koja su mala, čije je klube malo, pogače je bolje dodavati ne cele već ih iseći i svesti na manju površinu, nešto veću od površine klubeta. Ostatak testa od pogače se dodaje iznad već dodate tako da se prethodno skine folija i sa njene gornje strane, da bi pčele mogle da dopru do gornje pogače. Time postižemo da hrana pčelama bude dostupna i istovremeno da im duže istraje.

Potrebno je i dati savet da je, kada su pogače u pitanju, vrlo važan njihov kvalitet kako u pogledu samog sastava tako i fizički, koliko su dobro umešene i da li hoće da cure ili pak da se stvrdnu. To je ono što bi pčelari trebalo da provere sami, da se ne bi prevarili. Tako, one pogače koje su prethodno bile otvorene skidanjem manjih traka sada možemo slobodnije ukloniti veće delove nepojedene pogače.

Letimičnim pogledima na stanje u košnicama moglo se videti, čak i bez otvaranja da su naprimer neka društva potrošila zalihe hrane iznad njih a da je iza preostalo dosta. U tima slučajevima ne treba strahovati ako su društva snažna, ona će "dohvatiti" med koji je iza njih ali slaba društva možda i neće uspeti, pogotovo ako su se koncentrisala na već započetom leglu. Zato njima treba da ti pogaču iznad klubeta ili pri toplijem vremenu otvoriti košnicu i preokrenuti ramove sa medom gde nema legla tako da med dođe odmah uz pčele.

Tu meru možemo savetovati i da se i šire primeni na pčelinjacima kao mera sužavanja klubeta na ramove koncentrisane sa medom, što će im prvo, približiti hranu, a dugo, smanjiti prostor za preveliko širenje legla u ovo doba godine. Snažna društva će naravno sama naći načina da rašire svojeleglo ako za to bude potrebe.

U svakom slučaju, februar je mesec gde aktivnost pčelara raste, poćev od potrebe češćeg obilaska pčelinjaka pa do rada u radionicama. Suvišne intervencije na košnicama treba izbegavati i po ko zna koji put govorimo da ona pčelinja društva sa puno hrane i snažna, nema uopšte potrebe ni otvarati ni uznemiravati na drugi način sve dok ne počne period aktivnog leta pčela pa možda ne odmah ni tada. Iskusni pčelari će već sami imati taj osećaj.

Veoma se preporučuje uzimanje uzoraka mrtvih pčela sa podnjače i slanje u laboratoriju na ispitivanje na nozemozu. Odjgajivači matica i prodavci rojeva to moraju obavezn da urade već i po sili zakona.

Dobro je opet steći uvid da li je miš ili rovčica posećivao neku košnicu na pčelinjaku, ako jeste, trebalo bi očistiti nered koji su ostavili.

Topli dani kada pčele izleću zahtevaće postavljanje pojilica (bez obzira što je tek februar) i to na sunčanim mestima najbolje desetak metara od pčelinjaka. Te pojilice bi trebalo održavati da u njima stalno ima vode. Od tog posla su naravno pošteđeni pčelari koji imaju pčelinjake blizu prirodne i čiste vode.

Košnice u kojima su pčele stradale sada treba zatvoriti ako nismo pre, najbolje i ukloniti sa pčelinjaka, ili izvaditi ramove, pretopiti ih a košnice dezinfikovati. Nikako se ne sme dozvoliti da ostale pčele sa pčelinjaka pronađu ta stradala društva i da odnose med, jer se time mogu preneti bolesti, a osim toga, to može biti podstrek za napada i na sabija društva.

Ostali radovi

Kao što smo već rekli, inteziviraju se ostali poslovi, a pre svega priprema ramova, voska i voštanih osnova, nabavka šećera, rad u radionici itd.

Mart 2005

Stanje na pčelinjaku

Zima je bila blaga tokom svoje prve polovine a zatim je nastupio period sa dosta snega i sa niskim temperaturama, koji je potrajao do sredine februara. To je sigurno imalo mnogo povoljniji uticaj na pčelinja društva nego da su se nastavili onako topli zimski dani. Povoljno će biti i što je zemljište dobro natopljeno vlagom, to će se odraziti kako na rast biljaka tako i na medenje. Što se tiče pčela, najslabije zajednice, koje su iz nekih razloga jako oslabile, sada su verovatno stradale, ali su zato čak i slabija ali zdrava društva sada u dobrom stanju a srednja i snažna društva su odlično. Leglo koje je počelo možda i u decembru ili januaru, verovatno je prekinuto ovim hladnim vremenom što je dobro, da se pčele ne iscrpljuju previše i da sačekaju povoljnije klimatske uslove za razvoj. Razvoj legla sada će bolje pratiti početak proleća i manja je verovatnoća da će dolaziti do kasnijih velikih zahlađenja koja bi štetno delovala na razvojeno leglo.

Radovi na pčelinjaku

Već prve toplije dane treba iskoristiti za prvi letimični prolećni pregled, a u slučajevima da se primeti nešto neuobičajeno, košnice se mogu otvoriti i pri hladnijem vremenu, radi eventualnih hitnih intervencija. Već i samo spolja gledano, može se ustanoviti iz kojih košnica pčele ne izleću po toplijem danu, ili ne donose polen, gomilaju se na letu i sl.

Odmah zatvoriti i ukloniti stradala društva. Važno je da se ustanovi razlog stradanja, pa se zato uzorci pčela ili i legla, mogu poslati u neki veterinarski institut na analizu. Radi tačnog dijagnostikovanja uzorka stradanja potrebno je uočiti stanje u košnici: broj pčela, gde se nalaze, da li ima hrane i gde je, da li ima proliva na ramovima i sl. Ramove iz društava koja su stradala treba izvaditi iz košnica i odneti na pretapanje ukolko pčele nisu bile zaražene američkom kugom, u suprotnom, posle redovnog postupka prijave bolesti veterinarskoj inspekciji, sadržaj košnice sa ramovima se spaljuje. Sve košnice dezinfikovati 2% rastvorom žive sode, "Sporotala" ili nekim drugim efikasnim sredstvom i opaliti plamenom.

Gomilanje pčela na nekim poletaljkama, prljave poletaljke... mogu sugerisati na pojavu grabeži, pa takve košnice odmah pogledati i otkloniti problem. Ako je bila grabež a društvo stradalo, košnicu treba isprazniti i ostaviti leto otvoreno.

Velika pomoć pčelama u ovo doba je čišćenje podnjača, pa to treba sprovesti na celom pčelinjaku ako je neophodno. Podnjače je najlakše zameniti čistim i dezinfikovanim a ako su čiste (snažna i zdrava društva), onda takvi postupci možda neće ni biti potrebni. Pri čišćenju, obratii pažnju na eventualnu opalu varou. Izvaditi kese od pogača, ako su davane.

Dobro je sada utopliti košnice, posebno kod srednjih i slabijih društava dok kod jakih to i nije tako neophodno. Utopljavanje se vrši stavljanjem pregradne daske bočno i novina ili nekog drugog materijala preko poklopne daske. Pre toga, izvaditi suvišne ramove, koji nisu zaposednuti pčelama i na kojima nema hrane. Oni se mogu odneti na pretapanje ako su loši ili ostaviti iza pregradne daske. Pčelinje zajednice svesti na ramove sa leglom i uz njih primaći ramove sa polenom i medom, koje možemo po malo otklopiti (zavisno od temperature vazduha i snage društava).

Svako proširenje legla rano u martu će biti štetno, ali već krajem meseca snažna društva će verovatno zahtevati proširenje. Kriterijum treba da bude ne broj ramova sa leglom, već zaposednutost ramova pčelama. Ona određuje da li pčele mogu da pokriju leglo da ga greju i neguju. Dakle, ulice (prostor između ramova) treba da budu potpuno ispunjene pčelama, a kada se ram podigne, na njemu treba da bude puno pčela. S obzirom da zamena zimskih pčela mladima u ovo doba godine tek počinje, bolje je ne žuriti sa prvim proširivanjem, jer nas kasnije eventualno stagniranje društva ili hladniji dani mogu neprijatno iznenaditi. Kod košnica gde se ne radi nastavkom (DB, AŽ, pološka...) proširenje legla ćemo sprovesti dodavanjem praznog izgrađenog rama do rama sa leglom. U ovo doba, dodavanje u sredinu legla je dosta rizično, pa treba imati pravi osećaj, a već u aprilu će to biti preporučljiv postupak. Kod LR i Farar košnica, kod društava koja su zazimljena u dva ili i više nastavaka, još je rano za rotiranja ali dobro je utvrditi gde se nalazi leglo. Ako je u gornjem nastavku i u njemu ima hrane, onda je dobro, ako je u donjem, verovatno je tada sa manje hrane i mogao bi se ceo nastavak prebaciti na vrh, da pčele eventualno same prebacaju med odozdo a i da budu bliže hranilici. Pri tom radu ima zaista mnogo kombinacija i one se ne mogu sve razmatrati, osim toga, mnogo će zavisiti od konkretnih uslova. Ono što je glavno, pčelama treba obezbediti hranu - med i polen blizu legla.

Pri toplijem vremenu pčelama se može sipati topao šećerni sirup, prvo u manjim količinama a zatim i u većim, da se nadoknade zalihe hrane i da se podstiće razvoj legla. Dobro je dati i čvrstu hranu ako nam je pčelinjak udaljen, a i u drugim slučajevima, da se pčelama obezbedi kontinuiran podsticaj. Prihranjivanje je neophodno i u slučaju proširenja legla.

Veoma je značajno na pčelinjacima obezbediti dobre pojilice sa čistom vodom.

Radi normalnog razvoja legla, u košnici je potrebno da ima dovoljno svežeg vazduha (primetili ste da se leglo uvek razvoja na strani okrenutoj letu). Ne treba naravno ići u krajnosti - promaja ili velika vlaga. Ako se stavljaju folije preko plodišta krajem meseca, voditi računa da se njima ne izazove preterana vlaga koja će samo štetiti pčelama. Radi toga, folije se pre svega stavlajju srednjim i jakim društvima, a slabija se samo utopljavaju nekim poroznim materijalima.

Pri prvom pregledu važno je ustanoviti da li društvo ima maticu i normalno - radiličko leglo. Ako nema, treba ga spojiti sa nekim drugim ili mu dodati maticu iz nekog pomoćnog društva koje ćemo rasformirati. Spajanje pčela se jednostavno vrši preko novinskog papira.

Davanje uzoraka pčela i legla predstavlja i zakonsku obavezu pčelara pa to treba sprovesti preko udruženja pčelara ili veterinarskih stanica.

Ostali radovi

Sada je vreme da bez odlaganja završimo poslove na pripremi novih ramova, toljenju voska, kao i da nabavimo šećer za prihranu pčela. Pripremiti sveske za vođenje evidencije na pčelinjaku, numerisati košnice itd.

Popraviti postolja košnica ako se zemljište previše nakvasilo i postolja nisu sigurna.

Još se može saditi medonosno bilje pa treba nabaviti sadnice ili seme.

April 2005

Stanje na pčelinjaku

Nastupili su topliji dani, cvetaju dren, vrbe ive, i dalje ima leske, a cvetaju i podbel, ljubičice i drugo bilje.

Pčelinja drustva su različite snage, ima slabih, ali i dosta jakih, koja pocetkom aprila već imaju 3-4 rama sa leglom, pa i više. Stradanja tokom jeseni i zime po nekim podacima u Srbiji dostižu čak 40-50%, što je zaista mnogo. Uzrok jesenjih stradanja je bila najčešće varoa, sa virusima, a zimskih - glad, iscrpljenost pcela, nozemoza i dr.

Još se vrši zamena zimskih pčela novim, mladim, tako da neko vreme još ne treba očekivati porast brojnosti pčela, bar ne početkom aprila.

Radovi na pčelinjaku

Što pre izvršiti prvi prolećni pregled, ako do sada nije urađen. Utvrditi da li su pčele žive, imaju li maticu, normalno radiličko leglo, imaju li hrane. Očistiti podnjače, ukloniti ostatke od pogača, pripremiti hranilice, očistiti ih. Skloniti češljeve protiv miševa, suziti leta, otvoriti gornja leta ako nisu bila otvorena... Dobro je sada utopliti košnice, najpre odozgo, ako je moguće kod slabijih i sa strane - pregradnom daskom, ram hranilicom ili makar skloniti suvišne ramove. Slabija društva još ne treba proširivati, naprotiv, treba ih suziti na onoliko ramova koliko zaposedaju i eventualno jedan više. Držati ih tako (uz prihranjivanje i delimično otklapanje meda iznad i pored legla) dok dobro ne zaposednu te ramove celom površinom. Zatim početi sa proširivanjem, ram po ram.

Snažna društva će biti moguće proširiti već početkom aprila kada se pojavi neka bolja paša (dženerika, iva...) i ako vreme bude toplo. Proširivanje izvršiti praznim ramovima ili satnim osnovama, već prema snazi društava, vremenu i onim što nam je na raspolaganju. Dodavanje u sredinu se može vršiti samo kod najjačih i pri toplom vremenu, a kod ostalih s kraja legla. Ako vidimo da je počelo "beljenje" saća novim voskom, možemo dodavati satne osnove. U drugom delu aprila možemo biti slobodniji u pogledu dodavanja, ali uvek treba imati u vidu da preteranost u tome može zaustaviti razvoj, uzrokovati krečno leglo i dr. Treba uvek imati u vidu da je bolje imati manje ramova sa leglom koji će biti dobro zaposednuti, nego više a sa malim krugovima legla. Osim toga, ramovi sa velikim krugovima legla omogućavaju vrlo lak rad pčelara i praktično tu nije potrebna nikakva intervencija.

Za vreme kišnih dana prihranjivanje će biti korisno, posebno zbog vode koja se dodaje kroz sirup. Ako pčele nemaju dovoljno rezervne hrane, bolje je prihraniti ih većim količinama sirupa nego očekivati da se same snabdeju. Cilj pčelara treba da budu ramovi puni meda, legla, polena, dobropokriveni pčelama, tako da kada se pogleda preko satonoša, sve ulice da budu odlično popunjene. Rad sa takvim pčelinjim društvima biće vrlo lak i mnoga od njih će brzo dostići nivo da im je potrebno staviti medište.

Kod košnica nastavljača sredinom i krajem meseca će sigurno biti potrebno da se menjaju mesta nastavaka, već prema konkrenim uslovima.

U ovom mesecu neki pčelari će seliti svoje pčele i na paše, na primer na uljanu repicu, perko, voće, vrbu, crnjušu na planinama. To će znatno doprineti razvoju društava, pa treba iskoristiti za gradnju satnih osnova a neka društva će dati i viškove meda za vrcanje.

Od društava srednje snage se može uzimati po ram sa leglom i dodavati srednje jakim da bi bila još jača i spremnija za pašu. Sada nije vreme da se pojačavaju slaba društva, to se može eventualno uraditi posle paše. Ona društva koja naginju rojenju (ako se vide rojevi matičnjaci) treba češće kontrolisati, eventualno oduzimati matičnjake, razrojiti i sl.

Snažnim društvima se u vreme dobre polenske paše mogu postavljati skupljači polenovog praha i tako obezbediti rezerve polena za pčele, kao i za potrebe samih pčelara, pravljenje preparata, prodaju i dr.

Dobro je snažnijim duštvima stavljati ramove građevnjake u kojima će pčele graditi trutovsko saće i matica ga zalegati. Posle poklapanja ti ramovi se vade i kontroliše prisustvo varoe.

Sada je vreme za kontrolu ispravnosti legla na američku kugu, uzorci iz sumnjivih košnica se šalju na analizu.

Ostali radovi

Ubrzati pripremu novih ramova, saća, zameniti vosak za satne osnove. Ukloniti košnice sa stradalim društvima sa pčelinjaka, povaditi ramove i pretopiti (ako nisu stradala od američke kuge), očistiti ih i dezinfikovati. Popraviti postolja na košnicama. Kontrolisati pojilice na pčelinjacima da stalno imaju čistu vodu, ako je ikako moguće. Nabaviti šećer zaprihranu pćela.

Proizvođači matica će se pripremati za početak odgajivanja, verovatno u drugoj polovini aprila. Imati spremnu košnicu ili vrškaru za hvatanje prirodnih rojeva, ukoliko se budu javili.

Pripremati košnice za razrojavanje posle bagrema.

Zbog tretiranja protiv gubara, kao i tretiranja voća, potrebno je biti informisan o tome da li su ti preparati štetni po pčele i pravovremeno i ispravno reagovati. To podrazumeva da ne treba paničiti ali ni sedeti skrštenih ruku. Tako smo imali primere pčelara koji su zatvarali svoje košnice zbog tretiranja protiv komaraca relativno daleko od njihovih pčelinjaka i s obzirom na vrlo toplo vreme pčele su im se ugušile ne od prskanja već od nedostatka vazduha.

Maj 2005

Stanje na pčelinjaku

Ove godiine pčelinja društva se veoma mnogo razlikuju po snazi. Ima ih od onih najslabijih, iscrpljenih dugom zimom, verovatno i nozemozom, zatim onih srednjih, koja do skoro ni šećerni sirup nisu uzimala, do najjačih, koja uspešno grade satne osnove i donose prolećni nektar. Još s jeseni bilo je puno stradanja pčela od varoe. Zatim je nastupilo stradanje od gladi, krajem zime, a onda i slabljenje usled uginuća starih pčela i usled nozemoze. Zbog toga se skoro sigurno može reći da su pčelinja društva u proseku slabija nego inaće.

Cvetnje prvih prolećnih biljaka nije bilo dobro iskorišćeno zbog hladnog vremena pa u mnogim košnicama do skoro nije bilo uobičajenog obilja polena i nektara. Ni prihrana sirupom nije mogla da bude mnogo efikasna pri hladnom vremenu i ono što se vrlo očigledno videlo ove godine, to je da su društva koja su krajem prošlog leta ostavljena sa obiljem polena, meda i pčela, i efikasno tretirana protiv varoe sada u izuzetno dobrom stanju.

Radovi na pčelinjaku

Bagrem će u centralnim delovima Balkanskog poluostrva ove godine najranije cvetati oko sredine maja, ali u krajevima sa uticajem toplije klime (primorje, južna Makedonija) cvetovi će se zabeleti još možda krajem aprila ili na samom početku maja. Nema mnogo vremena za konačnu pripremu za pašu a i sama bagremova paša biće neizvesna. Naravno, treba biti optimist jer pri dobrom medenju dovoljno je i svega nekoliko dana pa da pčele donesu nektara za sebe i nešto za vrcanje. Vlage je bilo dovoljno, u nekim krajevima na žalost i velikih poplava, pa ako vremenske prilike budu pogodne, bagrem bi mogao dobro da medi. Prošle godine je bagremova paša u brdovitim krajevima zatajila, zbog vremena, moglo bi se očekivati da će se ove godine bolje isplatiti selidba na drugi bagrem.

Osnovna priprema društava za pašu u ovo vreme se sastoji u tome da na ona koja su se dovoljno razvila (ispunila plodišne nastavke leglom, medom, polenom i pčelama naravno) postavimo medišne nastavke. Nešto slabija društva treba što pre pojačati da bi se od njih mogao očekivati unos za vrcanje. Ona najslabija jednostavno treba negovati, da im ova inače glavna paša bude razvojna, a da eventualno u nekoj kasnijoj daju nešto meda za vrcanje. Pri tome treba imati u vidu da će mnoge matice u tim jako slabim društvima biti možda bolesne od nozemoze. Svojim izmetom, koga pčele ližu, one šire bolest po košnici. Takve matice bi trebalo zameniti čim se za to steknu uslovi a trebalo bi po svaku cenu izbeći da takva društva sama za sebe proizvode nove matice.

Da bi pčele prešle u medišne nastavke, bez obzira u kom su tipu košnica, potrebno je da dobro ispunjavaju plodišne nastavke, inače će naša očekivanja najšečće biti uzaludna. Kompromisi u širokim košnicama se mogu napraviti ako se pčelinje društvo nekom pregradnom daskom suzi na nešto manje ramova ili da se po dva društva postavljaju u jedno plodište, razdvojeni pregradama sa manjom mrežom, iznad kojih će biti zajednička matična rešetka i nad njom medišni nastavci.

Pre bagremove paše, ili i posle, već prema uslovima i planovima svakog pčelara - odgajivača matica, počinju pripreme za odgajivanje matica. Posle bagrema kreće masovnija prodaja rojeva, pa i oni koji prodaju i oni koji kupuju trebalo bi da budu spremni.

Već početkom maja, u toplijim krajevima i pre, pojaviće se i prvi rojevi. Da bi se roejvi nagon sprečio potrebno je blagovremeno upošljavati pčele izradom satnih osnova, odgajivanjem legla, mada nekada to neće biti dovoljno i pčele će se i pored toga rojiti.

Po završetku bagremove paše na mestima njegovog prvog cvetanja, oni koji imaju mogućnosti da sele svoje pčele mogu ih prebaciti na terene kasnijeg cvetanja bagrema, na livadsku ili neku drugu pašu. Da bi selidbu blagovremno obavili potrebno je da prate unos nektara i na mestu gde se trenutno nalaze, kao i na mestu gde planiraju da sele.

Ostali radovi

Topljenje voštanih zaperaka, izrada novih košnica, medišnih nastavaka, izrada ramova, farbanje košnica, sve su to poslovi koji čekaju na pčelare. Ako je bilo stradanja pčela, potrebno je pretopiti vosak, dezinfikovati ramove, košnice, urediti pčelinjake.

Pripremiti ambalažu, opremu za vrcanje, urediti pčelarske kućice.

Nabaviti skupljače polena, skupljače propolisa da se u junu postave na košnice (u skladu sa drugim planovima oko pčela).

Ove godine će se početkom maja verovatno u mnogim krajevima obaviti tretiranja šuma protiv gubara, pa bi trebalo saznati da li će se to vršiti sredstvima otrovnim po pčele i u slučaju da hoće, preduzeti neke neophodne mere. Pri tome ne treba paničiti, a najbolje je biti u kontaktu sa iskusnijim pčelarima i pčelarskim udruženjima koja će svoje članove verovatno obavestiti o tome. Isto tako, voditi računa ako bude i nekih drugih tretiranja hemijskim sredstvima, koja bi mogla biti opasna po pčele.

Jun 2005

Stanje na pčelinjaku

Sezona je počela sa zakašnjenjem, ali cvetanje bagrema ipak nije kasnilo u većoj meri u odnosu na srednje datume cvetanja. Može se reći da su pčelinja društva ušla u bagremovu pašu nedovoljno snažna, a zbog velikih stradanja prošle jeseni i tokom zime i ranog proleća, broj produktivnih pčelinjih društava ove godine je bio u osetnoj meri manji. Na drugoj strani, bagrem je dobro zamedio i davao dnevne unose i po 10kg. I sada, početkom juna, u brdovitim krajevima i dalje medi i pčelari koji su u mogućnosti, užurbano sele svoje košnice na ta područja.

Ona društva koja su iz zime izašla slaba, sada se oporavljaju i ispunjavaju plodišta, pa se mogu iskoristiti za selidbu na neku drugu pašu, za proizvodnju rojeva, ili u druge svrhe. Ona najslabija, koja su bila zahvaćena nozemozom, takođe se u nekoj meri oporavljaju (ako do sada nisu stradala) i njih treba negovati da budu spremna da uspešno zimuju. Njihove matice treba skoro obavezno zameniti, jer postoji verovatnoća da su i one obolele od nozemoze.

Radovi na pčelinjaku

U krajevima gde još traje bagremova paša, jedan od glavnih poslova je dodavanje nastavaka. Ako se očekuje da paša potraje, nastavci se mogu dodavati ispod već napunjenih, u suprotnom, dodaju se iznad. Još nije kasno za selidbu na brdske lokacije gde cveta bagrem ili na selidbu na plantaže maline u višim predelima. Uskoro, u junu, će uslediti i cvetanje kupine, divlje i pitome, a već je počelo cvetanje majčine dušice. To znači da sa selidbom na livadsku i druge paše (kesten, lipa...) ne treba odugovlačiti. Livadska paša može takođe dati dobre prinose meda, jer je vlage u zemlji i vazduhu dovoljno i samo je potrebno da vremenske prilike budu dobre.

I ove godine se javlja nešto jači rojevni nagon nego inače, ne tako izrazito kao prethodne, ali dovoljno da podsetimo pčelare da na to obrate pažnju. Znači, potrebno je preduzeti mere kod društava koja su ušla u rojevi nagon: podeliti ih na rojeve, iskoristiti matičnjake, hvatati rojeve koji su se pustili i naseliti u košnice, zatim preduzeti mere da se ne pojavljuje rojevni nagon u drugim košnicama - dodavati satne osnove, promeniti matice, dodavati čitave nastavke na izvlačenje, iskoristiti za odgajivačka društva i sl.

Prirodne rojeve možemo slobodno naseljavati na voštane satne osnove, a ne na izgrađene ramove, jer su sposobni da izvanredno izgrade novo saće. Ako ih naselimo na izgrađeno saće, uz dodatak ramova sa medom i ako su dovoljno jaki, mogu postati i dobra produktivna društva.

Čini se da će ovaj mesec biti povoljan što se tiče pčelinje paše, kako u nižim tako i u višim predelima i to treba iskoristiti. Tamo gde je paša dovoljno jaka - produktivna, iskoristićemo je za dobijanje meda za vrcanje, a tamo gde je nešto slabija - sa razvoj pčelinjih društava, negovanje rojeva, oplodnju matica, proizvodnju propolisa, polena i dr.

Jun je odličan period za odgajivanje matica, jer su pčelinja duštva jaka i prirodno imaju tendenciju rojenja, vreme je toplo i stabilno, a postoji dobra pčelinja paša. Početnici će nove matice moći da odgaje korišćenjem rojevnih matičnjaka, ili matičnjaka dobijenih iz prinude - prostim obezmatičenjem. Pri tome, voditi računa da se izaberu krupniji matičnjaci, pravilnog oblika. Preporučljivo je pre obezmatičenja u košnicu dodati ram - dva sa satnom osnovom, koga će pčele izgraditi a matica zaleći. Kada bude zalegnut, ukloniti maticu (može se formirati i mali roj sa 2-4 rama pčela) a pčele će na novom ramu izgraditi dobre matičnjake. Od složenijih načina odgajivanja, možemo preporučiti presađivane larvi i rad Jenterovim aparatom. U junu ćemo u društvima sa starim maticama izvršiti i zamenu matica koje smo smo odgajili ili kupili. Voditi računa, pre uklanjanja postojeće matice, da slučajno u košnici ne postoji još neka matica (znak za to nam može biti ako vidimo trag nekog matičnjaka, ili ako vidimo maticu koja nam izgleda drugačije od stare), jer je možda došlo do tihe zamene ili do nestanka stare i odgajivanja nove i bez uticaja i znanja pčelara. Sve loše matice ćemo zameniti, kao i stare, da naredne zime pčelinja društva ne bi ostala bez matice.

Skidanje nastavaka sa medom ćemo vršiti samo ako ramovi budu dobro zatvoreni, da ne bismo vrcali redak med, a saće sa medom treba da zri na košnicama, ne u magacinu.

Na košnice se mogu postavljati skupljači polenovog praha i mrežice za propolis. Sada je idealno vreme za proizvodnju matičnog mleča a društva koja su ušla u rojevni nagon su idealna za to (kao i za odgajivačka društva za odgajivanje matica). Možemo postavlajti i ramove gde će pčele donositi polenov prah, preraditi ga u pergu i te ramove čuvati za dodavanje društvima krajem leta ili iz njih uzimati pergu za apiterapeutske svrhe, pošto je ona lekovitija od polena sakupljenog skupljačima.

Jun je mesec nabavke i prodaje rojeva, a poželjno je nabaviti ih što pre, kako bismo ih što bolje razvili. Ako nabavljamo paketne rojeve, možemo ih slobodno naseliti na satne osnove, s tim da i pored podsticajne paše obezbedimo i prihranu. S obzirom na zakasneli razvoj, jun će biti mesec najvećeg razvoja društava pa to treba iskoristiti za potrebe pčelara, jer će već u julu situacija biti drugačija, osim na terenima sa dobrom pašom (suncokret, vrijesak, planinske livade ili ako se pojavi medljika).

Obezbediti vodu na pčelinjaku. I pored podsticajne paše u prirodi, dobro je rojeve i nova društva podsticajno prihranjivati. Prihranjivanje većim količinama sirupa radi pripreme za zimu ćemo ostaviti za jul i početak avgusta.

Tretiranje protiv varoe se ne može vršiti na društvima na kojima stoje medišni nastavci (postoje ekološka sredstva ali savetujemo da se ipak ne vrši tretiranje bez preke potrebe), ali je zato moguće tretirati rojeve. Kada su paketni rojevi u pitanju, obavezno iskoristiti to što u košnici nema otvorenog legla prvih 9-10 dana od naseljavanja i tretirati ih. Isto tako, možemo tretirati društva koja nemaju medišne nastavke, gde je došlo do prekida legla i sl. pripremićemo se za tretiranje protiv varoe u julu, da bismo koliko-toliko predupredili najezdu varoe sa virusima, koja nam je napravila veliku štetu pročle godine. Kao biološke mere, može se isecati trutovsko saće (uz kontrolu da li u njemu ima varoe). Ako želimo sada da tretiramo pčele, vrlo je preporučljivo nekim tehnološkim merama na pčelinjaku stvoriti situaciju da se prekine ciklus legla i uklone medišta, kako bi se pčele mogle tretirati. Primenljivost tih postupaka će u velikoj meri zavisiti od uslova pčelinje paše, kao i od drugih uslova pčelarenja i potreba pčelara.

Ostali radovi

Pripremiti ambalažu za med, opremu za vrcanje. Pripremiti nukleuse ili oplodnjake za odgajivanje matica. Ubrzati izradu novih košnica, ramova za naše potrebe ili prodaju. S obzirom na stradanja pčela, ako imamo praznih košnica, dobro ih dezinfikovati i pripremiti za naseljavanje novih rojeva. Nabaviti neko sredstvo za tretiranje protiv varoe u julu.

Jul 2005

Stanje na pčelinjaku

Prinosi meda iz bagremove i drugih paša su bili različiti, zavisno od konkretih uslova u pojedinim krajevima. Tamo gde je prolećni razvoj bio dobar i bagrem dobro medio, bilo je i po 30kg za vrcanje po košnici, dok je na drugim mestima to znatno manje. Ukupni unosi meda su jako varirali, od 20-30kg do preko 50kg kg po košnici.

I ove godine je na pčelinjacima bio više izražen rojevni nagon nego što je to inače slučaj, ali ipak nije bilo kao prošle godine, kada su bili retki pčelinjaci bez prirodnih rojeva. Vreme nije bilo pogodno za livadsku pašu na većim nadmorskim visinama u junu ali u nekim krajevima na srednjim nadomorskim visinama bilo je dobrog unosa meda od divlje i pitome kupine i livadskog bilja. Nemamo podatke o drugim pčelinjim pašama u junu, može se predpostaviti da je uprkos relativno hladnom i promenljivom vremenu bilo nekog unosa na kestenu, lipi... Cvetanje lipe je inače okasnilo, nastaviće se u julu i možda če medenje biti dobro jer se vreme stabilizovalo a u zemljištu ima vlage.

Varoa se primećuje, već krajem juna se može videti na trutovkim larvama pa i na pčelama, naravno, stepen zaraženosti se puno razlkuje od pčelinjaka do pčelinjaka. Kada govorimo o bolestima, još sada se mogu videti tragovi nozemoze koja je bila prisutna na ne malom broju pčelinjaka krajem zime. I sada su ta društva slaba, sa nedovoljno pčela.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su u mogućnosti, preseliće svoje košnice na suncokretovu pašu, ili na neku drugu pašu koja im može obezbediti bolji razvoj pčelinjih društava nego na stacnionarnom pčelinjaku, kao i bolje prinose meda. Ostali, u blizini čijih pčelinjaka nema neke ozbiljnije paše, već mogu razmišljati o pripremi pčela za prezimljavanje. Jedna od prvih mera je vrcanje meda. Ukoliko je bilo nekog unosa posle bagremove paše, moguće je da uporedo sa dobro zaklopljenim medom u saću ima i nedovoljno zrelog, pa to može biti razlog da se još malo sačeka sa vrcanjem ili da se izdvoje samo ramovi sa najzrelijim medom. Pčelinja društva su još snažna pa je potrebno ostaviti im dovoljno prostora u košnici i obezbediti ventilaciju za vreme jakih vrućina.

Na suncokretovoj i drugim jakim pašama, razvoj pčelinjih društava se odlično odvija pa se i rojevima i snažnim društvima mogu dodavati voštane satne osnove koje će pčele izgrađivati i puniti medom i polenom i matica će ih zalegati. Suncokret najbolje medi na početku cvetanja pa je potrebno pčele preseliti na vreme.

Šumska paša u našim krajevima nije redovna ali u slučaju vrlo visokih temperatura tokom dužeg perioda može se očekivati da će ponegde zamediti hrast ili jela, smrča...

Zamenu starih matica mladim najbolje je što pre obaviti kako bi se nove matice mogle proveriti, a takođe, kako bi imale vremena da razviju društva za uspešno prezimljavanje. Nije još kasno formirati i nove rojeve ali se preporučuje da se pretohdno obezbede oplođene matice ili makar matičnjaci. Kada se stabilizuju, pojačati ih pčelama i zatvorenim leglom ukoliko je potrebno.

Vreme je i da se ostave rezerve meda na ramovima koje ćemo dodati pčelama pri pripremi za zimu ili odmah. Držati se proverenog stava da "med na medu rodi" i da obilje meda i pčela sada daje veliku sugurnost pčelaru kada je u pitanju i zimovanje i paša naredne godine. Zavisno od tipa košnice, ostavljaće se pojedinačni ramovi ili celi nastavci, polunastavci. Kod LR košnica dobro je skloniti matične rešetke i dopustiti da matica zaleže drugi nastavak u kome verovatno ima mnogo više meda nego u prvom.

Pčele sada intezivno donose propolis, pa se mogu postavljati skupljači - mreže, koje treba ukloniti krajem meseca da bi pčele imale vremena da donesu dovoljno propolisa za svoje potrebe. Još ima nešto vremena i za sakupljanje polenovog praha, ali samo tamo gde ga ima u izobilju i to u prvoj polovini jula, pošto je polen od ogromne važnosti za pripremu pčela za prezimljavanje.

Novoformirane rojeve je potrebno dobro negovati, prihranjivati i podsticati razvoj. Voštane satne osnove se mogu dodavati ali treba imati u vidu da se pri slaboj paši ili izostanku prihranjivanja može destiti da ih pčele nedovoljno dobro grade, čak da ih oštećuju (grickaju, najćešće oko žica), a matica možda neće hteti da ih dobro zalegne. Zato ne treba preterivati sa dodavanjem novog saća, pratiti razvoj društava i prema tome im i dodavati. Kasnije, u avgustu, mlado i nezalećeno ili slabo zaleženo saće će predstavlajti smetnju u pčelinjem gnezdu.

Ako na pčelinjaku ima društava koja su bolovala od nozemoze, najbolje bi bilo ponovo dati neki uzorak pčela na analizu. Sada je veoma važan period kada je u pitanju zaštita pčela od te bolesti, zaraženost je najmanja u odnosu na celu sezonu. Da se bolest ne bi ponovila naredne godine, u slučaju pozitivnog rezultata potrebno je kroz šečerni sirup dati fumagilin. Ako pčelar ne želi da upotrebljava antibiotike, u nekoj meri će pomoći i uobičajene mere u radu sa pčelama - prihranjivanje, izbacanje starog saća posebno ako ima tragova proliva, sužavanje pčelinjeg gnezda na onoliko ramova koliko pčele dobro pokrivaju, zamena matice, dodavanje lekova na bazi joda... Možda je malo neuobičajeno da se usred leta govori o toj bolesti ali s obzirom na njenu prisutnost proletos, sigurno da nije na odmet. Iz snažnih i zdravih društava može se uzeti po neki ram sa mladim pčelama i stresti ispred košnice tih slabijih društava, da bi se makar malo pojačala, što im predstavlja odličnu pomoć. Preporučuje se i dodavanje belog luka u šećerni sirup, zatim čaj od pelina i borovih iglica (KAS-81).

Kada su bolesti u pitanju skrećemo pažnju da bi trebalo svaki pregled košnica iskoristiti da se vidi ima li znakova američke kuge pčelinjeg legla i u slučaju sumnje, prijaviti veterinarskoj inspekciji. Tretiranje protiv varoe se može izvršiti već sada ili eventualno početkom avgusta, da bi pčele ušle u zimu sa što manjom zaraženošću. Koristiti registrovane lekove i to tek kada se uklone medišni nastavci.

Ostali radovi

Ambalaža za med, etikete, ambalaža za ostale pčelinje proizvode, sve če to biti potrebno ovog meseca kada se ubiraju plodovi ranijeg rada. Za ispunjavanje svih zakonskih propisa oko prodaje meda potrebno je preko veterinarske inspekcije uzeti uzorke meda i poslati ih na analizu u registrovene ustanove. Nabaviti lekove za tretman protiv varoe sada ili početkom avgusta. Obezbediti šećer radi prihrane prčelinjeih društava u slučaju nedovoljnih zaliha.