Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Decembar 2003

Stanje na pčelinjaku

Vremenske prilike u novembru su bile potpuno drugačije od onoga što se očekivalo posle naglog zahlađenja krajem oktobra. Neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine omogućilo je pčelama da izleću tokom znatnog dela meseca, ako su za to imale potrebe. Pčelari su to vreme iskoristili za tretman protiv bolesti, dodavanje hrane, ali je zato bilo i pojava grabeži, pljačkanja oslabelih ili stradalih zajednica. Može se očekivati i da je potrošnja hrane bila nešto veća od prosečne.

Radovi na pčelinjaku

Još uvek relativno visoke temperature koje se očekuju početkom decembra omogućavaju tretiranje protiv bolesti nekim od lekovima: sistemicima Apitolom, Perizinom, Apichemom ili oksalnom kiselinom.

Ne savetujemo da se sada vrši veliko utopljavanje košnica, već ako se to praktikuje, da se uradi krajem zime. Podnjače sa žičanim mrežama mogu i dalje ostati otvorene, kao i tokom januara. To će izazavati možda nešto veću potošnju hrane, ali će zato otkloniti vlagu i sprečiti preveliko odgajivanje legla.

U slučaju da se primeti da je u košnicu ušla neka štetočina (može se prepoznati po trunju na podnjači i letu), izbaciti je i postaviti takve češljeve na leto koji će zaštititi pčele.

Svakako da se ne preporučuje nikakvo otvaranje košnica bez razloga, ali u slučaju toplog vremena i opravdane sumnje da je možda neko društvo bez dovoljno hrane, može se otvoriti košnica i pogledati stanje u njoj. Pre svega broj pčela, položaj klubeta i zalihe hrane. Ako je hrane dovoljno i na dohvatu pčela, tada je sve u redu, u suprotnom, dobro je približiti bar po jedan ram sa puno meda odmah uz pčele, sa obe strane klubeta. Dobro je postaviti ram sa medom i horizontalno - preko satonoša, ako to dimenzije poklopne daske dozvoljavaju. Ako se nema meda, onda se moraju dati pogače - pravljene od šećerno mednog testa ili kupljene od pouzdanih proizvođača.

Ostali radovi

Već počinju pripreme za prve prolećne radove: mlevenje šećera i pravljenje pogača, što važi za one pčelare koji su pčele zazimili sa nedovoljno hrane ali i drugi poslovi - pravljenje ili kupovina ramova, topljenje voska i zamena za satne osnove, pravljenje košnica i nukleusa, planiranje za narednu sezonu.

Januar 2004

Stanje na pčelinjaku

U prvom delu zime pčele su imale dovoljno mogućnosti za pročisne letove, tako da je situacija po tom pitanju sasvim različita od prošlogodišnje. Trebalo bi da naredni period bude hladan i da vrlo dugo traje da bi mogao da ugrozi pčele zbog nemogućnosti neizletanja a s obzirom na vremenske prognoze, tako nešto ne bi trebalo da se očekuje.

Ono sa čim se pčelari prvo mogu suočiti je eventualan nedostatak hrane u košnicama. U zavisnosti od klimatskih uslova u narednom periodu, moguće je nekoliko različitih situacija. Jedna je relativno standardna, da sredinom zime dođe do velikog i dugotrajnijeg otopljenja što bi razvilo leglo a posle toga da nastupi hladan period, ili čak vrlo hladan, pre nego što nastupi proleće. Druga sitacija koja je inače retka, je da sredina i kraj zime budu relativno blagi i da proleće počne rano.

I bez mnogo podataka o stanju na terenu, moglo bi se reći da je zimovanje za sada dosta dobro. Krajem jeseni je bilo pčelinjaka gde su pojedina pčelinja društva stradala od varoe i virusa, ali ako preostala društva nisu do sada mnogo oslabila, verujemo da do takvih daljih stradanja ne bi trebalo da dođe.

Za pojavu nozemoze je još rano a pogodovala bi joj eventualno produžena zima odnosno dug period neizletanja, vlaga, hladnoća, nesvarljiva hrana, slaba pčelinja društva i njihovo iscrpljivanje prevelikim negovanjem legla tokom zime.

Novo leglo je verovatno prisutno u velikom broju košnica a do kraja januara će to verovatno biti u svima.

Radovi na pčelinjaku

Potrebno je obići pčelinjake, pogledati da li je sve u redu sa postoljima, košnicama, da li leta nisu nečim zatvorena, da li je bilo nekih štetočina (miševi. rovčice...). Košnice u kojima su pčelinja društva iz nekog razloga stadala, treba zatvoriti a ramove je nabolje odmah ukloniti.

Najpoželjnije je naravno da na pčelinjaku u januaru pčelar ne radi ništa, da ostavi pčele da mirno zimuju, ali to je ostvarivo samo u slučaju da su pripreme za zimu dobro obavljene.

Sada su najčešća moguća stradanja od gladi, bilo da je hrana u košnici potrošena, bilo da se pčelinje klube pomerilo na stranu košnice gde je potrošilo hranu. Da bi se to sprečilo, ako pčelar opravdano sumnja da su mu pčele u opasnosti, potrebno je da što pre doda hranu. Ako ima rezervnih ramova, to je najbolje učiniti prilikom toplijih dana, dodavanjem celih ramova sa medom odmah uz klube, ako je baš toplo, onda i u samo klube neki ram sa velikim mednim vencem. Ramovi sa medom se kod košnica koje imaju zbegove pogodne za to mogu dodati i iznad satonoša, položeno. U krajnjoj liniji, parčići mednog saća se mogu i iseći iz rama i staviti kao što se stavlja pogača.

Ako se kod društava koja su zazimljena u dva nastavka LR košnica primeti da je klube u donjem, koje nema dovoljno hrane, treba na neki način obezbediti da pčele "dohvate" med ili da se klube prebaci gore, među ramove sa medom. Šta se konkretno može uraditi zavisiće od stanja u košnici i temperaturnih uslova.

Ako pčelar nema na raspolaganju rezervno saće sa hranom, neophodno je da doda pogače, bilo da ih pravi sam, ili kupuje. Pri kupovini je potrebno obratiti pažnju na kvalitet - sastav, tvrdoću, kompaktnost. Možda je najviše preporučljivo kupovati obične pogače, bez ikakvih dodataka.

Ne preporučuje se veliko utopljavanje košnica ni podsticanje širenja legla, ni u kom slučaju, pa ni u slučaju vrlo toplog vremena, već treba ostaviti postojeću ventilaciju.

Ostali radovi

U januaru već treba "dati znak za uzbunu" u pogledu angažovanja na pčelinjaku i radionici, što se naravno odnosi pre svega na veće pčelinjake, gde ima mnogo posla. Teče izrada ramova, košnica, pribora, ukucavanje i žičenje ramova, dezinfekcija praznih košnica. Planira se proizvodnja različitih pčelinjih proizvoda, rojeva, matica... Posećuju se predavanja i seminari, prisustvuje raznim okupljanjima pčelara i vrši uplata članarine u pčelarske organizacije. Sadi se medonosno drveće i šiblje. Organizovano, preko udruženja pčelara se registruju pčelinjaci i pristupa se redovnom zakonski predviđenom uzimanju uzoraka pčela i slanja u ovlašćeni institut. Planiraju se mesta za selidbe pčela.

Februar 2004

Stanje na pčelinjaku

Očekivanja i nade u pogledu klimatskih uslova, koje smo izrazili govoreći za januar, uglavnom su se ispunili, na sreću pčelara. Bilo je prilika za pročisne letove a izuzev jednog perioda toplog vremena, temperature su bile u proseku za ovaj deo zime a povremeno možda i niže. Za vreme toplih dana pčele su izletale i čak donosile po malo polena sa prvih visibaba. Znači da su pčelinja društva krenula sa negovanjem legla, ali radi se naravno samo o malom broju ćelija.
Po izveštajima sa terena, sada se uočava da je stradanje pčela od varoe bilo mnogo veće nego što se to činilo u jesen i početkom zime. Nozemoza još nije uzela maha a zbog povoljnijih uslova zimovanja će verovatno biti manje zastupljena nego ranije. Ove godine su slaba pčelinja društva mnogo bolje prezimila nego prethodnih, pa će to mnogo značiti ali samo u slučaju ako pčele nisu obolele od nozemoze (koja najpre napada slabe zajednice).

Sada je potrebno uzeti uzorke mrtvih pčela sa podnjače i odneti ih u ovlašćenu veterinarsku ustanovu na pregled.

Kada je hrana u pitanju, tek sada će doći do povećane potrošnje a time i do povećane opasnosti da pčelinja društva koja nisu zazimlljena sa dovoljno hrane stradaju od gladi.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji smatraju da su ostavili pčelinja društva sa nedovoljno hrane, sada bi već trebalo da preduzmu mere pomoći, ukoliko to nisu ranije učinili. Radi toga, dodavaće pogače ili ramove sa medom, bilo odmah uz klube, ili ukoliko je to tehnički moguće položeno preko satonoša, umesto pogače.

Košnice u kojima su pčelinja društva propala potrebno je zatvoriti i najbolje isprazniti, ramove izvaditi.

Ukoliko bude lepih dana sa višim temperaturama kada pčele izleću, obići pčelinjake i posmatrati aktivnost pčela. Sumnjive košnice, odakle pčele ne izleću ili se po nečemu drugom razlikuju od drugih, najbolje je odmah pregledati. Ako u košnicama ima ramova sa medom koji nisu blizu pčelinjeg klubeta, takve košnice se mogu slobodno otvoriti i prazni ramovi ukloniti a ove sa medom približiti uz samo klube. Na pčelinjacima na kojima postoji potreba za intervencijom radi hrane, eventualna pojava lepog i toplog vremena se može iskoristiti da se svim pčelinjim društvima približi hrana i da se pčelinja gnezda maksimalno suze. To će značajno pomoći u prolećnom razvoju. Utopljavanje košnica se može preporučiti za kraj februara, ne pre, kako se ne bi stimulisao prerani razvoj legla.

Naravno, idealno je da su krajem leta i jesenas pčelinja društva zazimljena snažna i sa mnogo hrane, meda i polena, tada u februaru nije potrebno otvarati košnice. Društvima koja su jesenas pripremljena dobro, ali ne idealno, pogača se može dodati krajem februara.

Oni pčelari koji primete varou u košnicama toplije dane mogu iskoristiti za tretman nekim lekom protiv varoe.

Pojila sa vodom se već mogu pripremiti, pogotovo ako bude toplih dana, kako bi se pčele odmah navikle.

Ostali radovi

Sve je više poslova koje treba obaviti kao pripremu za predstojeću sezonu, ali i kao redovne poslove na pčelinjaku. Obezbeđivanje ramova, voštanih satnih osnova, žičenje ramova, predstavljaju jedne od najvažnijih. Prema neophodnosti, sada se prave ili kupuju pogače za pomoć pčelama, nabavlja šećer za prihranu sirupom u proleće, hranilice itd.

Ukoliko je bilo stradanja pčelinjih društava, sada se vrši čišćenje ramova i topljenje saća (izuzev u slučaju stradanja od američke kuge, kada se po zakonu sadržaj košnice spaljuje). Sve prazne košnice se čiste i dezinfikuju najbolje i plamenom i nekim hemijskim dezinfekcionim sredstvom (živa soda, Sporotal...).

S obzirom da će se krajem meseca imati već dosta realna slika stanja na pčelinjaku, tada se mogu praviti planovi za rad tokom sezone, eventualno formiranje rojeva za prodaju ili za sebe, kao i za selidbe i slično.

Svim pčelarima se preporučuje da blizu svojih pčelinjaka posade makar nekoliko sadnica medonosnog drveća, kao i da planiraju zemljište za setvu medonosnog bilja.

Mart 2004

Stanje na pčelinjaku

Vremenske prilike u februaru su omogućile nekoliko lepih dana za izletanje pčela, što je bilo od velike važnosti za njihovo zdravstveno stanje i uspešno prezimljavanje. Pčele su već sakupljale svež polen sa prvog bilja, sa visibabe još u januaru, sada i sa leske, šafrana i dr. Mogućnost čestog izletanja je predupreduila pojavu nozemoze i ona se možda može pojaviti samo na mestima gde pčele nisu mogle da izleću (senka...), gde su bile izložene vlazi, u košnicama koje su bile uznemiravane (miševi, stoka... ili time što su ostale bez matice) i uz to - kod vrlo slabih društava.

Zahlađenje početkom marta će u suštini dobro doći da zaustavi suviše rano cvetanje biljaka (koje pčele obično slabo iskoriste u odnosu na prosečne datume cvetanja). Takođe, i sama pčelinja društva će još neko vreme imati nešto usporeniji razvoj a onda se može očekivati buran razvitak. Ove godine bi to možda moglo da bude i karakteristično, a postoji dosta izgleda da i slabija društva daju rezultate bolje od očekivanih ili prosečnih.

Radovi na pčelinjaku

Neophodno je postaviti pojilice na pčelinjacima, jer je voda neophodna pčelama za negovanje legla. Pojilice se stavljaju na sunčana mesta ispred košnica, najbolje bar desetak metara udaljene. U vodu se može sipati malo soli a nije loše čak ponuditi pčelama i običnu i slanu vodu, i videti koju radije posećuju. Oni pčelari koji su u mogućnosti, mogu redovno da sipaju vodu u hranilice, a to može biti i vrlo redak topao šećerni sirup.

Inače, kada je u pitanju prihranjivanje, treba reći da je efekat davanja retkog sirupa na zaleganje matice (jedan deo šećera, dva dela vode) vrlo dobar, verovatno zato što je pčelama neophodna voda i što i inače, prolećni nektar sadrži dosta vode. Kasnije kada više otopli ili ako želimo da nadoknadimo rezerve hrane u košnici još tokom proleća, dodavaćemo sirup koji je napravljen od istih delova šećera i vode.

Sa prvim toplijim danima treba obići pčelinjake i posmatrati najpre spoljašnje znake - da li pčele izleću iz svih košnica, unose li polen, ima li negde uprljanih leta izmetom (proveriti na nozemozu) ili medom i voskom (grabež), ili su bez matice.

U slučajevim kada postoji neka sumnja, košnicu otvoriti (najbolje po lepom vremenu, ali u slučaju nužde i po hladnijem). Možda neće biti neophodno da se podižu ramovi (da se vidi da li pčele imaju hrane, da li su žive...) ili ćemo podići neki ram da vidimo ima li legla i to radiličkog, da li ima meda blizu legla itd. Spajanja društva bez matice odložiti za malo toplije dane, ali je svakako bolje da se to uradi što pre. Preporučuje se da se društva razdvoje listom novinskog papira koji se malo izbuši nekim tankim predmetom.

Krajem meseca, zavisno od vremena možda i ranije, može se izvršiti i prvi pregled. Najbolje je da se on poklopi sa cvetanjem dženerike ili kajsije, ili sa početkom cvetanja neke druge biljke koja daje malo bolju pašu u tom kraju. Tom prilikom se ustavnovljava stanje u košnici, broj ramova zaposednutih pčelama, količina legla, meda, polena itd. Ako se košnica otvara pre tog roka, dobro je približiti ramove sa medom i polenom uz samo leglo (može se i po malo otklopiti). Ako je paša već počela i društva su jaka i ako uz leglo nema praznih ramova za zaleganje, dodaće se jedan prazan ram uz samo leglo. Možda se takav ram već nalazi u košnici ili je udaljen, pa ga onda treba samo približiti. Dobro je otklopiti malo meda sa krajnjih ramova, a takođe i sa mednih venaca ramova sa leglom ili neposredno uz leglo.

Sve ove preporuke mogu izgledati komplikovane, pogotovo za početnika, a to verovatno i jesu. Ono osnovno čega se treba držati je da se ne prave greške da se pčelinja društva previše i suviše rano remete dodavanjem dodatnih ramova, što bi zaustavilo njihov razvoj i možda i dovodilo do prehlade legla. Na drugoj stani - ne treba ni kasniti. Još uvek se vrši zamena starih pčela mladima i to će se protegnuti čak i na početak aprila. Sada je pčelinjem klubetu potrebna toplota i dobro je košnice utopliti i odozgo i bočno. Podnjače sa žičanom mrežom se mogu zatvoriti odozdo, ili se eventualno može podbaciti neki podmet koji bi malo odvojio klube od mreže. Uopšten zaključak za trenutak proširivanja je da se vidi da li je saće koje pčele zaposedaju ispunjeno medom, polenom, novim nektarom, leglom. Tek ako je ispunjeno u velikoj meri, pristupa se proširivanju. Ako smo košnicu otvorili i vidimo da u gnezdu ima još dosta praznog saća, tada se preporučuje sužavanje gnezda, dodavanje punih ramova sa medom i polenom uz samo leglo, sa obe strane.

Pravi trenutak za dodavanje voštanih satnih osnova se pokazuje kada pčele počinju da dograđuju vosak na vrhu ramova (uz letvice satonoša) malim slojevima novog belog voska. U primorskim i drugim toplim krajevima, to će se verovatno destiti tokom ovog meseca, a zavisno od vremena, može se i u drugiom krajevima uočiti kod snažnih društava da saće "počinje da beli". Tada treba dodati satne osnove, najbolje prvo skraja legla (može se prebaciti u sredinu kada pčele zalegnu). Kod vrlo jakih društava i pri toplom vremenu, može se dodati i odmah u sredinu. Poželjno je a u dosta slučajeva i neophodno da se pčele tada i narednih dana prihrane.

Pčelari koji rade sa LR košnicama moraće da "rade ramom" odnosno ovako kako je opisano ili slično, ako pčelinja društva nisu snažna i zauzimaju samo jedno telo. U slučaju da su u dva nastavka, donji se sada može ukloniti ako ga pčele ne zaposedaju. Neki kompromis u radu je i da se neki ram sa medom odozgo izvadi i spusti u donji nastavak, da bi se napravilo mesta za proširivanje klubeta koje se nalazi gore. Snažna društva u LR telima sa dosta hrane treba pustiti da se sama razvijaju, i eventualno se mogu stimulativno prihranjivati retkim sirupom i to u količinama od oko pola litra. Kada matica sama pređe u donji nastavak da zaleže ili kada gornji bude ispunjen leglom, to će biti trenutak za zamenu mesta nastavaka, ali to se u većini slučajeva može očekivati početkom aprila.

Ostali radovi

Zakovati i ožičiti nove ramove i postaviti satne osnove. Ako je neko društvo stradalo, istopiti saće, očistiti i dezinfikovati košnicu. Nabaviti šećer za prihranu pčela, hranilice očistiti, ako je potrebno kupiti dovoljan broj.

Osim postavljnja pojilica, koje smo spomenuli, na pčelinjaku treba prokontrolisati da li su postolja za košnice dobra (često propadnu tokom zime ako su od drveta) i popraviti ih ili zameniti.

U martu se još mogu saditi sadnice medonosnog bilja a treba razmišljati i o setvi raznog bilja (facelija, slačica, razno lekovito bilje i drugo).

April 2004

Stanje na pčelinjaku

Matice sve intenzivnije polažu jaja i pčelinja društva doživljavaju buran razvoj. Čini se da su ove godine zdravija nego prethodnih i može se pretpostaviti da će u proseku gledano dati bolje rezultate, naravno ukoliko i klimatski i pašni uslovi to omoguće.

Prošle sezone smo isto imali relativno kasni početak razvoja i pčelinjih društava i biljaka, ali su posle nastupile izuzetno visoke temperature, koje su ubrzale cvetanje. Ne raspolažući pouzdanim dugoročnim prognozama ipak možemo izraziti sumnju da će se baš ista takva situacija ponoviti i ove godine. Ali treba reći da, što se tiče fenološkog kalendara, odnosno početka cvetanja biljaka, ima pokazatelja da u poslednje dve decenije postoji stalni trend ranijeg cvetanja i da kasnih sezona skoro i da nema.
Pčelinja društva prosečne jačine u drugoj polovini marta su već imala 3 rama legla, sada je to 4, 5 pa i više, a mnogo je veći broj i mladih pčela.

Prve prolećne paše su sigurno već podstakle neka snažna društva na gradnju saća, pa i na unose meda preko dnevnih potreba. Još uvek se vrši zamena zimskih pčela mladim - novo izleženim. Snažna društva su unela već nekoliko kilograma novog nektara, ali zato i potrošnja hrane zbog negovanja legla značajno raste. To se najbolje može videti u kišnim danima, kada će vaga pod košnicom pokazivati znatna opadanja težine.

Potreba pčela za vodom radi pravljenja hrane za leglo i održavanja mikroklime u košnici je vrlo velika.

U celini, ona društva koja su prezimila, sada su mnogo bolja nego ranijih godina i imaju bolje izglede za razvoj.

Radovi na pčelinjaku

April je mesec kada je posebno naglašen značaj pravovremenog reagovanja pčelara, kako bi što bolje bili iskorišteni prirodni uslovi i kako se ne bi desilo da društva uđu u pripreme za rojenje. S obzirom da će vremenske prilike kao i same pčele možda i preduhitriti neke pčelare, može se očekivati pojačana sklonost pčela ka rojenju, a to će posebno doći do izražaja ako mesec bude u većoj meri kišovit.

Pčelari će zapravo biti u svojoj večitoj dilemi - da pomognu i iskoriste razvoj pčelinjeg društva ali da pri tome ne naprave neke štetne uticaje ili da ne zakasne.

U tom smislu, najvažnija je dobra procena stanja pčelinjeg društva. Snažnim društvima, sa puno meda, polena i pri dobrim unosima nektara ili uz prihranjivanje, moguće je dodavati i po više voštanih satnih osnova odjednom, pa i čitave nastavke sa osnovama (kod posebno jakih) a kod slabijih treba biti strpljiv i dodavati ram po ram, prvo izgrađenog saća, zatim i satnih osnova.

Osnovno je da pčele moraju dobro da zauzimaju postojeće saće da bi im se dodavalo novo. Procena snage društva je najpreciznija pred veče, kada se većina pčela vrati sa paše, mogla bi se vršiti i vrlo rano ujutru, pre izleta na pašu.

Dodavanje satnih osnova i saća će se kod snažnih društava i pri toplom vremenu vršiti u sredinu legla, a kod slabijih skraja legla, odmah između legla i polena. Podrazumava se da najslabija društva ne treba proširivati, već naprotiv - suziti ih na onoliko ramova koliko zaposedaju.

Kao podsticajna mera uz dodavanje ramova može poslužiti i preokretanje ramova sa leglom (svakog drugog), pazeći naravno da se time ne izazove prehlada ako pčele ne mogu da pokriju tako premešteno leglo. Da bi to izbegli, neki pčelari preokreću sve ramove odjednom (ili ceo nastavak) što ipak ima nešto manji efekat.

Neki pčelari praktikuju stavljanje plastične folije koja će pomoći stvaranju pogodne mikroklime u košnici, sa dovoljne vlage (ali ne preterane, naravno). Na pčelinjacima je potrebno postaviti pojilice sa vodom, a dobro je i vršiti prihranjivanje retkim šećernim sirupom, posebno u kišne dane, kada pčele ne izleću. Ako ne bi imale dovoljno vode, pri prethodnom velikom unosu polena, može se desiti pojava majske bolesti pčela - teškog kretanja i pojave tvrdog izmeta.

Kod LR košnica matica će verovatno i sama preći u donji nastavak ako je klube bilo gore, i pčelar tada može zameniti mesta nastavcima. Ako želi da sam proširi društvo na 2 LR nastavka, neophodno je da društvo veoma dobro popunjava jedan nastavak. Eventualno prebacivanje nekoliko ramova sa leglom u gornji nastavak može se sprovesti ako to neće da ima negativne efekte - prehlađivanje legla i zastoj u razvoju. Znači, bolje je u početku klube držati kompaktno i u drugi nastavak prebacati ramove na kojima nema legla. A kao što smo rekli, ako pčelinja društva sama prelaze sa leglom u dva nastavka, onda je to jasan pokazatelj pčelaru šta da radi. Krajem aprila nekim društvima će verovatno biti potrebno dodati i treći LR nastavak, a kod DB košnica postavljaće se polumedišni nastavci.

Podsticanje razvoja legla ima smisla najduže do 20 dana pred glavnu pašu, koliko treba pčelama da se razvoju od jaja, a zapravo, podsticanje razvoja legla se može završiti i ranije, jer tek izležene pčele neće moći da učestvuju u paši, a mnogo legla u košnici utiče na smanjenje prinosa u medu.

U aprilu se vrše i pripreme za odgajivanje matica, a pčelari koji se time ozbiljnije bave već i počinju sa odgajivanjem.

Utopljavanje slabijih društava, ali i drugih, daje dobre rezulate, pa o tome treba voditi računa, da se odozgo i sa strane utople i organiče, pa zatim postepeno proširuju.

Takođe, cvetanje sve većeg broja medonosnih biljaka, od kojih neke predstavljaju i vrlo dobre pčelinje paše, mnoge pčelare pokreće na selidbu pčelinjaka. U pitanju su obično paše perka i uljane repice, jabuke, vrbe, višnje, divlja trešnja, kao i crnjuše i drugog bilja na planinama. U nekim krajevima biće reč o drugim, specifičnim pašama, pčelari koji poznaju medonosnu floru iz svoje okoline mogu javiti o kojim biljkama se radi i kada cvetaju, (mail na [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] ).

Sakupljanje polenovog praha je vrlo isplativo a i preporučljivo obavljati u aprilu, kada ionako dolazi do blokade pčelinjeg gnezda polenom. Zavisno od vrste skupljača, on može biti aktivan nekoliko sati dnevno ili duže, a uvek treba imati ispravan osećaj koliko se praha može sakupiti a koliko ostaviti pčelama za njihove potrebe. Pčelinja društva sa više legla donose i više polena, a na sakupljanje podsticajno utiče i prihrana retkim šećernim sirupom.

Ostali radovi

Sada je već hitno da se pripreme ramovi sa satnim osnovama, medišni i plodišni nastavci. Nabavka šećera za prihvanjivanje je takođe vrlo važna. Ako je pčelinjak udaljen, preporučuje se podsticajno prihvanjivanje šečernim testom - pogačama, takođe i upotreba hranilica za sirup veće zapremine.

Ako se primeti veći broj varoe na pčelama ili u leglu, neophodno je izvršiti tretiranje nekim registrovanim sredstvom. Imati pri tome u vidu dejstvo leka i ciklus razvoja pčele od 21 dan, da se ne bi desilo da varoa ostane neoštećena u zatvorenom leglu.

Zaperci novoizgrađenog saća se mogu topiti i u sunčanim topionicima.

Maj 2004

Stanje na pčelinjaku

Za razliku od prethodne godine, ovo proleće je bilo sa mnogo više padavina i hladnih dana. Iako su pčelinja društva prosečno gledano dobro zimovala, kasnije je primećeno da su se ona slabija sporije razvijala i da se napravila vidna razlika u snazi društava. Neki pčelari su se naknadno žalili na stradanja od nozemoze. Stanje je u nekim krajevima možda čak nešto lošije nego što se to prvo činilo ali sve to se mnogo razlikuje od mesta do mesta i od pčelinjaka do pčelinjaka, pa je ipak dosta pčelara koji su jako zadovoljni. Oni koji su jesenas dobro pripremili svoje košnice, sada imaju vrlo snažna društva koja su u voćnoj i drugim ranim prolećnim pašama donela čak i nešto viška meda uprkos ne baš povoljnom vremenu. Dobro stanje, što smatramo da je preovlađajuće na pčelinjacima, vidi se i po tome što na mnogim pčelinjacima nije bilo potrebe za posebnim pojačavanjem pčelinjih društava pred glavnu pašu. Po pojavi matičnjaka i prvih rojeva, već se vidi da će ove godine prirodno rojenje biti češća pojava nego inače, pa se tome treba posvetiti pažnja.

Cvetanje bagrema se može očekivati već oko 6-10. maja, a masovnije cvetanje i medenje nešto kasnije, ali će odlika ove sezone bitii veća razlika u početku cvetanja, kao i trajanju, što ide u prilog pčelarima. Prognoza cvetanje se odnosi na Srbiju, i uopšte, centralne delove balkanskog poluostrva. U Makedoniji i na primorju je bagrem već odavno procvetao, možda još sredinom aprila.

Neki pčelari primećuju da su stabla bagrema olistala u velikoj meri, što može umanjiti njihovu medonosnost, ali to je faktor na koji se ne može uticati. Činjenica je da vlage u zemljištu ima dovoljno, temperature su dosta povoljne (nadamo se nešto višim u samom cvetanju), tako da se ipak može očekivati da će bagrem dobro mediti. Kao što smo gore naveli, i pčelinja društva su u celini dobro razvijena, pa su sve to preduslovi za dobre prinose.

Krajem aprila i na samom početku maja primećena je pojava medljike na smrči, što bi moglo da znači da će biti i dobre paše ukoliko vreme bude toplo i bez mnogo padavina. Ako ne sada, nedljika se može javiti kasnije, posebno ako je reč o drugom drveću, pa je dobro da pčelari prate i njenu eventualnu pojavu. Pri tome, kišno proleće i suvo leto sa visokim temperaturama bi bili posebno pogodni. Za livadsku pašu bi bilo bolje da leto ne bude suvo, već toplo i sa kišama.

Ovom prilikom pozivamo pčelare da nam javljaju uslove pčelarenja u njihovom kraju - medonosne biljke glavnih i pomoćnih paša, klimatske uslove, prosečne prinose po pašama i sl. Adresa za kontakt je [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Radovi na pčelinjaku

Osnovni posao koji stoji pred pčelarima je da stave medišne nastavke na košnice koje će biti proizvodne, ali jedan deo pčelara je to uradio još u voćnoj paši. Njima predstoji da na početku ili i pre cvetanja bagrema postave i druge nastavke, najbolje ispod već postavljenih. Svi su izgledi da ove godine zatrebaju i treći nastavci ako je reć o DB košnicama, ili drugi medišni nastavak ako se radi o LR, pa je potrebno biti spreman. Naravno, ako pojedina pčelinja društva imaju još bolje unose, to treba iskoristiti i na vreme reagovati. Kod AŽ košnica će u tom pogledu biti teškoća zbog moguće blokade, pojave rojenja, pa je tamo neophodna češća kontrola i pravovremeno reagovanje, znači, vađenje ramova sa medom i stavljanje u neke pomoćne košnice, slabija društva i sl. ili vrcanje ukoliko je med zaklopljen. Ako neke nastavke dodajemo pred kraj paše, bolje ih je ipak dodati iznad, kao rezervu, da ne bismo imali situaciju da na mnogo ramova imamo samo po malo meda. Podrazumeva se da smo u samoj paši imali dovoljno saća (a to znači višak) i da pčelar zna i poštuje onu izreku: bolje nastavak više nego ram manje.

U slučaju pojave rojevog nagona (ako primetimo rojeve matičnjake) već smo prilično zakasnili ali je ipak bolje nego da je roj već izleteo. Efikasna mera je da se društvo odmah prinudno razroji - podeli na dva ili tri dela, da u svakom bude po neki zreo matičnjak. Drugo, takva društva se mogu iskoristiti za formiranje većeg broja oplodnjaka i dobiti puno matica. Mogu se iskoristiti i kao odgajivačka društva za odgajivanje matica, kao i za proizvodnju matičnog mleča. Ako nećemo da delimo takva društva koja je zahvatio rojevi nagon, onda je jedna od mera (ali ne baš tako pouzdana) za njegovo sprečavanje da se seku matičnjaci (mogu se dodavati u oplodnjake ili tamo gde je potrebno - za zamenu starih matica i sl.), zatim da se vade ramovi sa leglom i pčelama i umesto njih dodaju satne osnove. Kod košnica nastavljača, posebno LR može se pregraditi leglo dodavanjem nastavka sa voštanim satnim osnovama. Primenjuje se i postupak prebacanja matice i pčela u nastavak sa satnim osnovama, ramovi sa leglom mogu ići iznad matične rešetke ili vaditi iz košnice (sa pčelama na njima) i praviti posebni rojevi, kao što je gore rečeno.

Ako je roj već izleteo, poželjno je naravno da ga uhvatimo i naselimo u košnicu. Mogu se postvljati i košnice - mamci za rojeve, koje je najbolje postvljati na visinu (drveće ili neke objekte). Neke od metoda "lovljenja" rojeva košnicom opisane su u nakom od starijih brojeva makedonskog časopisa "Melitagora". Roj se slobodno može naseliti samo na satne osnove, jedino treba paziti da ne napusti košnicu. Početnici u pčelarstvu treba da znaju da prvi roj izlazi sa starom maticom i da u košnici ostaju zreli matičnjaci iz kojih uskoro izlaze mlade matice (koje mogu izleteti sa drugim rojem). Tako, na letu košnice iz koje je izašao roj vidi se da je aktivnost pčela slabija, a mogu se videti i po neka mrtva matica. Takvu košnicu treba otvoriti i iskoristiti zatvorene matičnjake i eventualne mlade matice koje nađemo.

Pred cvetanje bagrema se može uraditi i spajanje društava ukoliko pčelar smatra da jedno nije dovoljno spremno za iskorišćenje paše. Na početku paše se može vršiti i pojačavanje naletanjem pčela iz susednih košnica koje ćemo izmaći na neko drugo mesto. Pčelari u predelima gde će bagrem kasnije cvetati (veća nadmorska visina, severniji krajevi...) imaju još malo vremena da pčele pojačaju i ramovima sa zatvorenim leglom pred izlaženje pčela.

Pčelinja društva koja neće biti proizvodna mogu se iskoristiti za gradnju saća (pa i za gradnju medišnog saća za proizvodna društva ako je potrebno), zatim mogu se razvijati za neku narednu pašu (livadska, lipova, suncokretova), za formiranje rojeva i slično.

Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, već najbolje sačekati da saće bude poklopljeno bar dve trećine svoje površine. Poželjno je sačekati i nešto duže, jer zrenje meda se delom nastavlja i u zatvorenom saću, ako ništa drugo, med dobija posebnu aromu. Nastavci sa medom se mogu ostaviti i na nekim pomoćnim ali ne slabim košnicama a proizvodna društva se mogu seliti na druge paše.

Ako želimo proizvodnju meda u saću, u boksesima, saća u teglama i slično, treba i za to izvršiti poseben pripreme.

Po završetku bagremove paše može se započeti sa odgajivanjem matica (odgajivanje u jeku paše ipak ne preporučujemo zbog prevelike okupiranosti pčela pašom, slabije nege i grejanja matičnjaka, pravljenja zaperaka na matičnjacima i dr.). Tada se mogu formirati i rojevi, a ako pčelar nema matice, potrebno je još ranije da ugovori nabavku kod ozbiljnijih odgajivača.

Ostali radovi

Pčelari koji će seliti pčele, već bi trebalo da imaju plan selidbe, a mogu razmišljati i o daljim selidbama. Svi su izgledi da bi ova godina u celini mogla biti vrlo povoljna što se tiče medenja, pa bi to trebalo iskoristiti. Znači, pored selidbi na paše i dobijanja meda, pčelinja društva ove godine mogu dati više rojeva, poslužiti za odgajivanje više matica, proizvodnju drugih pčelinjih proizvoda i dr. Radi poredjenja stanja sa prethodnom godinom, može se pogledati šta je govoreno za: maj2003

Jun 2004

Stanje na pčelinjaku

Posle kišnog maja, sa nižim temperaturama od prosečnih, ulazimo u jun. Što se tiče pčelinje paše, cvetanje bagrema još uvek traje na nadmorskim visinama većim od 300-400m a na plantažama cveta i pitoma malina. Odavno se ne pamti ovako dugotrajno cvetanje bagrema, uslovljeno klimatskim prilikama. Na žalost, pčele to nisu mogle da iskoriste u punoj meri, ali što se tiče prinosa ipak se mogu očekivati makar prosečni prinosi, a negde i odlični. Najveći dnevni unosi su bili u nekim krajevima oko 6,5kg a u pojedinim i više od 10kg. Počeci cvetanja bagrema se takođe puno razlikuju u odnosu na prosečne godine tako da bi ove godine selidba mogla da bude vrlo isplativa. Kišna godina bi mogla da bude dobra i za livadsku pašu, takođe i sve druge paše, a ukoliko kasnije tokom leta bude vrućina, može zamediti i šumska paša. Po nekim informacijama, u Sloveniji je počela da medi jela.

Jako karakteristično za ovu godinu je masovna pojava rojevog nagona. Rojevi se puštaju na sve strane, košnice su pune matičnjaka i mladih matica. Pčelinja društva su u najvećoj snazi.

Radovi na pčelinjaku

Kada su se već susreli sa takvom situacijom pčelari treba da je iskoriste. Uhvaćene rojeve treba naseljavati u košnice, zapošljavajući ih gradnjom novog saća. Blagovremeno dodavati nove ramove sa satnim osnovama jer je energija roja ogromna.

Isto kao što naseljavaju prirodne rojeve, pčelari mogu da formiraju sami sebi ili da kupuju paketne rojeve koji će se tokom meseca lepo razviti. U svakom slučaju to učiniti što pre.

Da bi se osnovna društva rasteretila pčela i smanjio nagon za rojenje, dobro je formirati od njih i rojeve na ramovima. Pčele koje su u rojevom nagonu ne pamte mesto košnice pa se novi rojevi mogu naseljavati na istom pčelinjaku uz mnogo manju verovatnoću vraćanja pčela izletnica. Ako je pčelar prinuđen da primeni neku radikalnu meru (zbog rojevog nagona), onda može da skloni kompletnu staru košnicu i da na njeno mesto stavi novu, praznu, sa satnim osnovama. U nju može da natrese samo malo pčela sa ramovima sa leglom iz stare košnice (pazeći da ne stresa ramove sa matičnjacima) i da stavi bilo matičnjak, bilo neoplođenu maticu ili ako ima, oplođenu maticu. To će biti dovoljno da se takvo društvo lepo razvije, a ako baš bude potrebno, prihraniti ga (u slučaju kiša, zahlađenja, nedostatka paše...). Staro društvo se može još i podeliti na dva dela, ako je toliko jako, tako da možemo dobiti ukupno 3 društva. Od vrlo snažnih društava se može formirati i više novih, posebno ako im ostavljamo manje ramova sa leglom i pčelama, a to nadoknadimo većom negom. Ako imamo puno matičnjaka, možemo ih stavljati u posebne male ili pregrađene košnice - oplodnjake, gde će se matice oploditi.

Skidanje medišnih nastavaka i vrcanje meda treba obaviti ako je paša završena i med zreo. Najbolje je da bude zaklopljen makar 2/3 površine i da u tim ramovima nema unosa nekog novog nektara. Vrcanje se može odložiti i za kasnije, da med još bolje sazri ali ako želimo da selimo pčele, te nastavke je najbolje ostaviti na baznom pčelinjaku, na preostalim društvima.

Jun je jako povoljan mesec za odgajivanje matica, pa poslove oko toga treba što pre započeti. Ako se matice kupuju, sada je povoljan trenutak za dodavanje.

Sakupljanje polenovoog praha je moguće i preporučljivo jer je u prirodi obilje polena, posebno na paši bagremca, pitomog kestena i dr. Kasnije u julu, to više nije preporučljivo jer je potrebno da pčele što više koriste polen za svoju ishranu i za negovanje legla.

Mogu se postvljati i rešetke za sakupljanje propolisa i ostaviti na košnicama do kraja jula.

U košnicama je dobro obezbediti ventilaciju (otvorena žičana podnjača i dr.) što predstavlja i jednu od preventivnih (ali ne i presudnih doduše) mera protiv pojave rojevog nagona.

Prilikom rojenja i uopšte drugih poslova sa pčelama, dobro je i preporučljivo iskoristiti svaku priliku za suzbijanje varoe. To se može učiniti formiranjem "golih" rojeva - rojeva bez legla, koji se mogu odmah tretirati protiv varoe. Zatim, mogu se formirati rojevi samo sa leglom i pčelama bez matice i pustiti da leglo izađe pa onda dodavati maticu (ili u nekoj fazi pre) ili zatvoreni matičnjak, i tretirati protiv varoe. Uvek iskoristiti priliku da se poglada ima li varoe u trutovskom leglu, takođe i na pčelama.

Sada se to teže uočava zbog mnogo legla, ali pčelari svakako treba da obrate pažnju i na druge bolesti, posebno američku kugu. Ako je uoče na vreme, prijave inspektoru i sprovedu zakonom predviđene mere, sledi im nadoknada štete, a imaće vremena da formiraju i nova društva.

Zbog snage pčelinjih društava, rojevog nagona i dobre paše, jako je povoljan period za proizvodnju voska, pa to treba iskoristiti bilo za izgradnju saća ili preko ramova građevnjaka.

Ostali radovi

Jun je mesec raznovrsnih pčelinjih paša, pa je dobro da pčelari koji su u prilici odsele svoje pčele na neke od njih, što će povećati prinose i time i rentabilnost pčelarenja. Drugi mogu formirati i prodavati rojeve i matice, proizvoditi matični mleč.

U Srbiji počinje registracija poljoprivrednih domaćinstava (što je u nekim državama iz bivše SFRJ već učinjeno) pa je to prilika i za pčelare da utvrde svoj status, socijalno i zdravstveno osiguranje i steknu uslove za dobijanje pomoći od države. Informacije o tome se mogu dobiti u bivšim službama SDK ili kod referenata za poljoprivredu u opštinama.

Jul 2004

Stanje na pčelinjaku

Klimatski i drugi uslovi tokom proleća i početkom leta uticali su da se prinosi meda i stanje na pčelinjacima mnogo razlikuju. Mnogo šta se nije poklapalo sa uobičajenim iskustvima i očekivanjima. Tako, sezona se može smatrati izuzetno rojevnom i vrlo veliki broj pčelara je imao teškoća oko puštanja rojeva, dežuranja, ali i zadovoljstvo pri njihovom naseljavanju i nalaženju novih mladih matica. Dalje, očekivalo se da kiše i hladno vreme ne potraju toliko dugo i da će prinosi na kasnijem bagremu i livadskim pašama biti jako dobri. To je skoro potpuno zakazalo. Uopšte, izgleda da su prinosi meda na srednjim i većim visinama bili jako slabi. Tamo je i rojenje bilo manje izraženo.

U nekom proseku gledano, što se prinosa tiče, ova sezona se može smatrati slabom, ponegde je oko proseka a samo u pojedinim krajevima je jako dobra.

I stanje u pojedinačnim košnicama na istom pčelinjaku se dosta razlikuje. U krajevima gde posle bagrema nije bilo neke paše, u plodištima ima vrlo malo meda, i jaka i slaba društva su potrošila mnogo hrane. Ona koja su dala više meda u medištu, posebno su ugrožena. Zboj rojenja, u mnogim košnicama su sada mlade matice, a čini se da je ove godine bilo dosta i pojave tihe zamene.

Čini se da su ove godine srednja društva dala možda i više meda od jakih, i to pre svega iz razloga što su se jaka najčešće rojila. Kod DB košnica bilo je dosta prelazaka matice u medišta, koja su ove sezone nešto ranije postavljana.

Radovi na pčelinjaku

Vrcanje meda je posao koga bi trebalo obaviti sada u julu, bilo da očekujemo neku drugu pašu ili želimo da počnemo sa pripremama za prezimljavanje.

Potrebno je obratiti pažnju da li sva pčelinja društva imaju matice, pošto se moglo desiti da se nove matice u nešto malo većem procentu nisu oplodile ili da su na drugi način nestale (njih je ove godine bilo puno zbog rojenja i tihe zamene).

Prokontrolisati rezerve hrane. U krajevima gde nema neke jače paše već se može početi sa prvim pripremama pčela za prezimljavanje. Treba pregledati ramove i videti koji su za odbacivanje. Satne osnove se još mogu dodavati, ali je neophodno prihvanjivanje ako nema unosa nektara (ako ne prihvanjujemo pčele će samo grickati osnove uz žicu). Osnove se stavljaju u sredinu klubeta, osim kod slabijih rojeva, gde se stavlaju skraja. Loše ramove staviti skraja, eventualno otklapati, stavljati iza nekih pregrada ili iza rama sa voštanom osnovom (namerno stavljenom kao pregrada). Kod košnica nastavljača loši ramovi se mogu ostaviti u nastavak na podnjači a klube i glavni deo ramova sa leglom gore. To se može učiniti i sa celim nastavkom starog saća.

Pčelarima kojima je suncokretova paša blizu, i svima drugima koji su u mogućnosti da sele, preporučuje se da košnice presele na te parcele. Bez obzira na eventualne viškove za vrcanje, mogu da računaju na dobre zalihe meda za zimu, važan unos polena a to je od ogromnog značaja za pčelinja društva. U Vojvodini, a i u drugim krajevima, mogu se očekivati i druge paše, ali one će verovatno biti lokalnog karaktera - paše od raznog samoniklog bilja pored reka, paše na pojedinim planinama itd. i neće ih biti baš mnogo. U slučaju visokih temperatura se može očekivati i paša medljike. Sve u svemu, ove godine će u većini krajeva biti neophodno dobro prihranjivanje radi stimulisanja razvoja legla i spremanja zimskih zaliha. Najbolje je sa tim još odmah početi.

Veliki broj trutova ove sezone povećava verovatnoću da ima više i varoe, uz to, kaže se da varoe ima više tokom kišnih godina, pa nas sve to upozorava da bi trebalo da budemo oprezniji možda više nego inače kada je ovaj parazit u pitanju. Jedino što je možda uticalo negativno na varou bilo je samo rojenje pčela i to ako su društva neko vreme ostajala bez legla.

U kajevima gde nema pčelinje paše, postoji opasnost od grabeži pa treba preduzimati sve mere opreza, prilikom otvaranja košnica, rojenja i dr.

Ostali radovi

Sada je pogodno sakupljati propolis, i radi toga treba koristiti razne vrste mrežica. Što se tiče polenovog praha, on je pčelama u ovo doba jako potreban i radi negovanja legla i radi ishrane zimskih pčela i ne preporučuje se oduzimanje, osim u krajevima gde ga zaista ima u izobilju. Može se proizvoditi matični mleč.

Avgust 2004

Stanje na pčelinjaku

U pojedinim krajevima pčelinja društva imaju solidne količine hrane u plodištu, da im je potrebno možda samo manje dopunsko prihranjivanje, ali su na žalost mnogo češći slučajevi društava sa vrlo malo hrane i koja zahtevaju prihranjivanje velikom količinom sirupa ili dodavanje ramova sa medom iz neke eventualne rezerve. Što se varoe tiče, zapaža se da su i u tom pogledu neki pčelinjaci već u vrlo velikoj meri ugroženi, i generalno, može se očekivati velika zaraženost. Zbog nedostatka hrane procena je da i druge bolesti, kao krečno leglo, američka kuga i dr. mogu biti ćešće na pčelinjacima. Slaba ishrana larvi može prouzrokovati i slab kvalitet izleženih pčela, što znatno otežava prezimljavanje, što sve treba shvatiti kao važno upozorenje.

Kao što je rečeno, ima krajeva gde su pčele ipak donele dobre količine meda i polena u plodište i gde pčelari mogu biti mirniji. To je ove godine možda češći slučaj kod društava srednje snage i onih koja nisu donela neke ozbiljnije količine meda za vrcanje, nego kod snažnih i najproduktivnijih društava. Što se matica tiče, ova godina biće karakteristična po većoj samozameni matica, bilo kroz rojenje ili tihu zamenu, tako da u novu sezonu ulazimo sa više mladih matica, što je dobro.

Suncokretova paša, po informacijama nekih pčelara, nije bila loša, ali je zato u krajevima gde nje nema, dnevni unos najčešće nezadovoljavajući. Posle kiša krajem jula može se očekivati da će izvestan broj biljaka kasne letnje paše bolje cvetati i mediti, a od površine pod tim biljem će neposredno zavisiti unos nektara u košnice. Najčešće će to biti samo podsticajna paša, ali će bar omogućavati i unos polenovog praha, koji je sada od neprocenljivog značaja za spremanje pčela za prezimljavanje.

U pojedinim krajevima (Slovenija, drugi planinski predeli), počela je paša medljike, sa jele ili drugog drveća ali je verovatno bila prekinuta hladnim vremenom i kišama. Moguće je da se ona nastavi ili tek započne tamo gde je nije bilo, ali za to će biti neophodno da temperature vazduha budu visoke i da ne bude padavina. Može se očekivati i da predeli pokraj reka budu pogodni za pripremu društava za prezimljavanje a u krajevima gde ima paše od vrijeska, pčele mogu sakupiti i dobre količine meda za vrcanje.

Radovi na pčelinjaku

Vrcanje meda ukoliko ranije nije bilo obavljeno, sada treba završiti i posle čišćenja izvrcanog medišnog saća ukloniti medišta sa košnica. Pčele treba što pre tretirati protiv varoe, makar probno, na izvesnom delu košnica, a najbolje i kompletno, nekim sredstvom koje se pokazalo pouzdanim. Pri tome, neophodna je i kontrola broja opalih varoa.

Pčelinja društva se sužavaju na onoliki broj ramova koliko zaposedaju, eventualno za jedan ili najviše dva više kod košnica sa plodištem u jednom telu (DB, AŽ...). Kod LR, Farar, nastojati da se ostavi dovoljno hrane u gornjem nastavku, koje će klube delimično zahvatati tokom jeseni i zime. Srednja društva u LR košnicama se mogu ostaviti sa nastavkom sa praznim ili polupraznim saćem ispod a slabija u jednom nastavku. Ako je društvo sa vrlo malo hrane, pri sužavanju treba biti strožiji, što će olakšati prihranjivanje, dok kod društava bogatih sa hranom može se ostaviti i višak ramova sa medom, s tim naravno da se u proleće omogući da ti ramovi ne predstavljaju organičenje matice za zaleganje.

Prihranjivanje radi dopune hrane treba obaviti što pre i to većim dozama sirupa. Pčele će to brzo rasporediti a kasnije ne treba menjati mesta ramova u košnici.

Sada se prestaje sa dodavanjem voštanih satnih osnova osim u slučajevima dobre podsticajne paše ili prihranjivanja, ali i tada treba obratiti pažnju da li će matice hteti da zaležu takvo saće. Ukoliko zaležu, i to u većim krugovima, ono se može ostaviti u klubetu, u suprotnom, najbolje ga je izvaditi iz pčelinjeg gnezda i sačuvati za dodavanje u proleće. Loše ramove ili ramove sa nedovoljno hrane treba vaditi iz centra klubeta i stavljati sa strane, iza pregradne daske ili u donje nastavke košnica nastavljača, kako bi pčele prenele hranu iz njih i oslobodile ih za kasnije pretapanje.

Stare i oštećene matice treba što pre zameniti novim a što se tiče formiranja novih rojeva, ako imamo oploženu maticu, krajnji je rok da se to uradi da bi se roj koliko toliko pripremio za prezimljavanje.

Ostali radovi

Uskladištiti medišne nastavke. Popraviti ili zameniti postolja košnica. Obezbediti vodu na pčelinjaku, koja je pčelama jako potrebna radi negovanja legla.

U avgustu treba razmišljati i o setvi perka, izvršiti pripreme a setvu izvršiti najkasnije u septembru.

Septembar 2004

Stanje na pčelinjaku

Kao što je rečeno za avgust, i sada se vide velike razlike u snabdevenosti pčelinjih društava hranom i to kako na različitim područjima, tako i na jednom istom pčelinjaku. Legla u košnicama je sve manje i neke matice su već prestale da nose. To je pogotovo izraženo u društvima koja nisu prihranjivana ili nisu imala značajniju podsticajnu pašu. Poguban uticaj varoe se već osetio na nakim pčelinjacima. Ponegde, u dolinama velikih reka i kraj velikih neobrađenih površina ima pčelinje paše pa pčele donose i viškove meda, u odnosu na dnevnu potrošnju.

Radovi na pčelinjaku

Jedan od najvažnijih zadataka je snabdevanje pčelinjih društava dovoljnim količinama hrane. Prihranjivanje sirupom je praktično neizbežno tamo gde nema mednih venaca na ramovima sa leglom i uopšte, u košnicama sa nedovoljno hrane. Iako je naravno bilo bolje da je to ranije obavljeno, još nije kasno da se pomogne pčelama. Mnogo je bolje i efikasnije i sada im dati obilne količine sirupa nego ih ostaviti sa nedovoljno hrane i kasnije eventualno uznemiravati dodavanjem šećernog ili šećerno mednog testa. Može se uostalom izvršiti proba sa nekoliko društava da bismo se uverili u efekte septembarskog prihranjivanja. Negativan efekat koji obilno prihranjivanje može imati to je podsticaj zaleganja matice, što nije poželjno u ovom periodu.

U septembru treba obaviti i druge poslove iz avgusta koje nismo uspeli ranije da završimo.

Ostali radovi

Lepi dani se mogu iskoristiti za uređivanje pčelinjaka - postavljanje košnica na nova postolja, popravku starih košnica, postolja, farbanje košnica itd. Na pčelinjaku se postavljaju lovilice za osice i stršljene. Izgleda da ih je ove godine ipak manje nego prethodne, ipak, biće od pomoći flaše sa zaslađenim pivom, ukislim sokovima, ukvarenim pilećim ili ribljim mesom...