Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

NOVEMBAR 2013

Stanje na pčelinjaku

Karakterisično za ovu godinu, znatnim delom novembra je vladalo pravo Miholjsko leto - neobično toplo vreme za ovo doba godine. Iako se moglo očekivati da se leglo u pčelinjim društvima zbog toga dugo zadržalo, ili ako je bilo prekinuto nošenje, da je ponovo započelo, to ipak nije bio slučaj, bar na većini pčelinjaka u centralnom delu Srbije. Pčelinja društva su taj period provela uglavnom bez legla, što samim tim znači da potrošnja hrane nije povećavana i da se pčele nisu dodatno iscrpljivale eventualnim negovanjem kasnog legla. Ipak, neki pčelari su javljali i o održavanju legla u košnicama, što naravno, nije baš poželjno u ovim klimatskim uslovima.

U košnicama u kojima su pčelari dosta intervenisali tokom oktobra (prihranom, eventualnom zamenom matica i slično), ili su to bili kasno formirani rojevi, bili su veći izgledi da je i tokom novembra bilo legla. Treba napomenuti da je negovanje kasnog legla znatnim delom uslovljeno i genetskim karakteristikama matice, odnosno sojevima pčela.

Radovi na pčelinjaku

Zbog neuobičajeno toplog vremena, mnogi pčelari su odlagali tretiranje oksalnom kiselinom, dok su neki koristili nešto hladnije dane ili jutra i izvršili tretman.
Nema potrebe ni za kakvim otvaranjem košnica, osim ukoliko se primeti nešto posebno, što zahteva otvaranje i eventualnu intervenciju (grabež, mrtve pčele na poletaljci i dr.).

Zbog velike najezde osica i stršljena, savetuje se veće sužavanje leta nego obično. To se najpre odnosi na donja leta, koja pčele ne mogu da kontrolišu pri hladnijem vremenu kada ne izleću, a osice i stršljeni su i dalje aktivni. Gornja leta, pogotovo ako su u vidu okruglih otvora (što se uvek radije preporučuje nego u vidu izduženih) mogu da ostanu otvorena, u stvari i trebalo bi da ostanu otvorena, kako zbog povoljnijeg zimovanja, tako i što ih pčele bolje štite. Donja leta bi u suštini mogla i da se zatvore (ako postoje gornja), čime bi se društva dodatno zaštitila i od osica i stršljena. Da se pri eventualnom zatvaranju ne bi remetila mikroklima u košnici koju je društvo rasporedom po ramovima i na druge načine uspostavilo pre intervencije pčelara i eventualnog zatvaranja leta, na donje leto bi najbolje bilo staviti neku žičanu mrežicu ili češalj protiv ulaska glodara, prebačen na "zatvoreno" - sa sitnim otvorima za ventilaciju.

Prilika je da se pčelinjak dodatno uredi, uravnaju postolja i košnice, okrešu grane drveća, poseku ili izvade pojedina stabala koja eventualno smetaju

Ostali radovi

Lepe dane je dobro iskoristiti za uredjenje pčelinjaka, kao i za uredjenje pčelarske kućice ili ostave za pčelarski pribor i opremu. Takodje, oni pčelari koji to nisu ranije uradili, sada bi trebalo da slože medišne nastavke radi čuvanja do naredne paše. Oni se mogu čuvati napolju, s tim da žičanim mrežama sa donje i gornje strane budu zaštićeni od eventualnog ulaska najpre leptira moljaca, a zatim i miševa, osica i pčela, čime se postiže i ventilacija ako se ostavi mesto za protok vazduha.

Sađenje medonosnog drveća i šiblja je višestruko korisno i zato savetujemo pčelare da redovno, svake godine, na pčelinjaku i njegovoj okolini posade makar po nekoliko sadnica.

DECEMBAR 2013

Stanje na pčelinjaku

Tokom većeg dela decembra je vladalo znatno hladnije vreme i sneg, ali pokazalo se, da to nije izazvalo veće probleme ni za slabije rojeve, koji su dobro prebrodili taj period.

Reklo bi se da su pčelari zadovoljni snagom pčelinjih društava, nije primećeno veće slabljenje u odnosu na jesen.

Radovi na pčelinjaku

Prilikom pisanja o radovima na pčelinjaku za prethodne mesece, diskutovano je rano postavljanje pogača, a sada će se samo ponoviti mišljenje autora teksta da u najvećem broju slučajeva, još uvek nema posebne potrebe za preventivnim postavljanjem pogača tokom decembra. Bolje je pčele pustiti da miruju, čime će i manje hrane trošiti.

Treba prokontrolisati poletaljke i leta. Ukoliko su leta zaleđena ili ima uginulih pčela, očistiti ih i osloboditi ulaz u košnicu, a ako je mnogo mrtvih pčela može se posumnjati u pogledu stanja društva, ali je proveru ipak bolje ostaviti za nešto povoljnije vreme. To se napominje jer bi trebalo da pčelar može da odoli želji da otvara košnice u svakoj prilici, jer time uznemirava, pa i šteti pčelama. Kod košnica sa dubljim ramom (DB, pološka...), ali i kod LR i drugih nastavljača koje su sa više nastavaka, dešava se da se klube pčela oformi znatno niže od satonoša i da se pčele ne mogu videti pri podizanju poklopne daske. Pčelar početnik može da posumnja da li su pčele žive, ali opet kažemo, nije dobro a i ne vredi po svaku cenu težiti da se sve otvori i vidi.

Naravno, opet treba skrenuti posebnu pažnju na slučajeve kada pčelar sa razlogom sumnja u stanje hrane u košnicama. Najbolje bi bilo otvoriti nekoliko košnica da se utvrdi pravo stanje, pa zatim reagovati. U slučaju da zaista nema dovoljno hrane i da su medni venci potrošeni, onda davanje pogača predstavlja naravno spas za pčelinje društvo. U slučaju da venci nisu potrošeni, najbolje bi bilo eventualno stavljanje pogača odložiti za januar, februar (prema konkretnom stanju) a možda će se utvrditi da uopšte i nema potrebe za pogačama.

Pčelari koji nisu ranije izvršili tretman oksalnom kiselinom mogu to učiniti u ovom mesecu.

Ako se na poletaljkama uoče mrtve, raskomadane pčele, najverovatnije je reč o pticama, što može da se uoči i na krovovima košnica, ali može da se radi i o rovčici, da je ušla u košnicu. Pčelari koji na košnicama imaju žičane podnjače sa uloškama, izvlačenjem i pregledom uložaka mogu da utvrde dosta pokazatelja stanja društva i bez otvaranje košnice - gde se klube nalazi, koliko je, kakva je potrošnja hrane (po ulicama), ima li varoe, mrtvih pčela, vlage i slično.

Ostali radovi

Zimu bi trebalo iskoristiti za veću aktivnost na promociji i prodaji meda i drugih pčelinjih proizvoda: polena, propolisa, voska, matičnog mleča.

Vreme je i da pčelari koji žele da povećaju broj košnica potraže potencijalne proizvodjače i prodavce košnica i druge opreme. Ukoliko ih sami izradjuju, ili možda delimično izradjuju, takodje bi trebalo da se što pre organizuju za proizvodnju, nabave materijal i sl. Nekada je teško naći slobodnog proizvodjača košnica na proleće, pa bi to trebalo imati u vidu. Savetuje se i makar malo ulaganje, za početak, za opremu za sakupljanje cvetnog praha - skupljače, bilo podne bilo spoljašnje, zatim eventualno u izvestan broj nukleusa i slično. Zimski dani se koriste za kucanje i žičenje ramova, popravku praznih starih košnica i opreme, topljenje i zamenu voska.

Ukoliko vremenski uslovi dozvole, i sada, tokom decembra se mogu saditi sadnice medonosnog drveća i šiblja na pčelinjaku i okolini. Tu ustvari važi pravilo, da je to najbolje obaviti što pre, počev od oktobra, kao najidealnijeg, do proleća, kada se sadnja ne smatra idealnom.

JANUAR 2014

Stanje na pčelinjaku

Januar je počeo prilično toplim vremenom za ovo doba godine, što se nastavlja do sredine meseca. Već su procvetale i najranije prolećne biljke - visibabe, pa i neke druge.

Iako nema dovoljno informacija iz cele zemlje, stanje u košnicama bi moglo da se generalno oceni kao dobro. Društva su za sada sačuvala snagu i vitalnost. Neki pčelari se žale na veliku potrošnju hrane, kao i prisustvo veće količine legla, ali autor teksta smatra da to ipak ne predstavlja stanje na većini pčelinjaka u zemlji. Šta je pravi uzrok toga nije uvek lako utvrditi jer mnogo razlilitih faktora može na to da utiče.

Kako se krajem meseca najavljuje veće zahladjenje i sneg, iz iskustva se zna da se to najnepovoljnije odražava na društva sa većim površinama legla. Pitanje njihove povećane potrošnje hrane treba zasebno razmatrati. Takva društva usled hladnoća zastanu sa razvojem a kasnije se obično pokaže da su ih u razvoju nadmašila društva koja sada imaju sasvim malo legla, ili su bez legla.

Radovi na pčelinjaku

Kada je u radovima za jesenje mesece govoreno o eventualnom preventivnom - ranijem postavljanju pogača, rečeno je da se pčelarima rešenim da ih stavljaju savetuje da to učine u januaru ili i kasnije, zavisno od uslova. Lepi dani u prvoj polovini meseca se mogu iskoristiti za obilazak pčelinjaka i uvid u stanje društava. Kao što je ranije govoreno, najbolje je probno otvoriti nekoliko košnica i utvrditi stanje. Za otvaranje je naravno najpogodnije toplo. tiho i sunčano vreme. Pri tako lepom vremenu, a u slučaju potrebe, može se izvršiti i približavanje punih ramova sa medom uz pčelinje klube ili uz eventualno leglo, ako ga ima u košnici, sa jedne i druge strane. Ta mera se smatra odličnom, jer je time klubetu omogućen direktan kontakt sa medom. U slučajevima da se klube pomerilo u stranu sa manje meda ili da je potrošilo zalihe meda sa jedne strane, time se obezbedjuje siguran nastavak zimovanja. Treba pomenuti i da je približavanje meda efikasnije i bolje od dodavanja pogača.

Sve je veći broj pčelara koji pčelama ostavlja veliku količinu meda, pune polunastavke ili nastavke meda, i oni sada nemaju skoro nikakvog posla na pčelinjaku osim da ga obidjui uživaju u miru medju pčelama.

Pčelari koji su ranije dodavali pogače, sada će proveriti njihovo trošenje i eventualno dodati nove pogače.

Ako postoje tehnički uslovi (zbog dimenzija košnice i zbega), umesto pogača, preko satonoša se može dodati položen ram pun meda. Neki pčelari radi toga prave posebne prstenove - okvire. Takodje, moguće je iseći saće sa medom i stavljati ga preko satonoša, na koje se prethodno postavi nekoliko tanjih grančica radi održavanja prolaza za pčele ispod dodatog saća.

Kao i u decembru, i sada treba kontrolisati stanje na poletaljkama i letima i reagovati u slučaju potrebe.

Pošto u januaru kreće novo leglo, a vreme je relativno toplo, trebalo bi postaviti pojilice sa vodom, na sunčanim delovima pčelinjaka.

Što se tiče eventualnog stimulisanja povećavanja površine pod leglom, savetuje se da se to još uvek ne čini, pogotovo zbog specifičnih uslova ove godine i najavljenog većeg zahladjenja (koje može i duže da potraje). Umesto toga, dobro bi bilo preduzeti suprotne mere, radi destimulisanja razvoja legla, a u te mere bi spadalo izvlačenje (ili delimično izvlačenje) uložaka kod žičanih podnjača, smanjenje utoplljenja u zbegovima i slično.

Ostali radovi

Vreme brzo prolazi i uskoro će se približiti period velike aktivnosti na pčelinjacima, pa zato ovaj period treba efikasno koristiti za obavljanje svih pripremnih poslova.

Januar predstavlja povoljan mesec za prodaju meda i drugih pčelinjih proizvoda, a tada se održava i veliki broj pčelarskih skupština, savetovanja i dr.

Zbog značaja sadnje medonosnog bilja i drveća, i dalje se nastavlja sa preporukama za sadnju i povećavanje površina pod medonosnim biljem. Ukoliko je pčelar u mogućnosti da u blizini pčelinjaka poseje neke medonosne kulture (faceliju, slačicu, belu i druge deteline, uljanu repicu i drugo) sada bi trebalo da organizuje obradu zemljišta i pripremu za setvu. Za neke od tih kultura postoji mogućnost i otkupa ili kasnije prodaje semena, pa to može da bude razlog više za setvu. Dobro je razmisliti i o eventualnoj sadnji raznog lekovitog bilja (nana, timijan, beli slez i dr) koje je ujedno i medonosno, kao i o podizanju malih plantaža korisnih, hranljivih i lekovitih, uz to i medonosnih, žbunastih biljaka (malina, kupina, aronija...), kao i sitnijih biljaka (jagode).

FEBRUAR 2014

Stanje na pčelinjaku

Zima je došla do svog punog izražaja krajem januara i u februar ulazimo sa niskim temperaturama, snegom i hladnim vetrovima. Tokom januara je bilo protivrečnih izveštaja o stanju na pčelinjacima u regionima bivše Jugoslavije - iz nekih krajeva izveštavaju da su dosadašnji gubici pčelinjih društava mali i zimovanje teče dosta dobro, dok drugi pak izveštavaju da su gubici veliki, pa i zabrinjavajući. Isto i o potrošnji hrane, što je pokrenulo mnoge pčelare da dodaju pogače, strahujući da pčele ne ostanu bez hrane. U januaru je uglavnom bilo legla u košnicama, ne mnogo, prosečno 2-3 rama, malih površina. Pčele su aktivno posećivale pojila sa vodom. Dobro je što se leglo nije mnogo proširilo jer je naglo zahladnelo, pčele su skupljene u čvrsto klube i bilo bi im teško da neguju i održavaju temperaturu za veće leglo. U januaru su procvetale visibabe, leske, ponegde dren, ali može se očekivati da će njihovo cvetanje da se nastavi i posle otapanja snega.

Pregledom više pčelinjih društava na pčelinjacima u centalnoj Srbiji, u DB košnicama, moglo se videti da je iznad ramova sa leglom u dosta slučajeva potrošen med ali da ga ima pozadi legla, na istom ramu. Sa strane legla je takođe potrošen med neposredno uz leglo, dok ga na narednim ranovima ima ali moguće je da su snažna društva potrošila znatno više meda sa strane legla (kako javljaju neki pčelari, da skoro nema meda sa strane). U suštini, reklo bi se da je potrošnja hrane bila u granicama proseka ili nešto iznad toga, zavisno od konkretnog stanja društava.

Radovi na pčelinjaku

Za vreme hladnih i snežnih dana nema nikakvih poslova na pčelinjaku, ali se savetuje povremeno obilaženje pčelinjaka, da bi se videlo da li je sve u redu, spolja gledano. Proveriti da li su poletaljke čiste, ima li možda nekih znakova eventualnih problema ili uznemiravanja (dosta mrtvih pčela na letu, izgrižene pčele, veća količina komadića voska...). Ukoliko su leta zaleđena, pažljivo očistiti led, da se pčele ne uznemiravaju. Ako se posumnja da u nekoj košnici možda ima nekih problema, ne treba ipak otvarati odmah, pogotovo ne po vrlo hladnom vremenu, jer se pčelama ne može mnogo pomoći u takvoj situaciji. Zabeležiti tu košnicu i pogledati je nekom kasnijom povoljnijom prilikom.

Mimo tog eventualnog ranijeg obilaska, kada tokom meseca dodje do izvesnog otopljenja, pravo je vreme da se obiđu pčelinjaci. Pčelari koji praktikuju dodavanje pogača, mogu taj obilazak iskoristiti da daju pogače društvima, a oni drugi da steknu uvid u stanje na pčelinjaku. Pri toplom vremenu, kada pčele izleću, može se otvoriti neka košnica ako mislimo da možda nešto nije u redu ili radi sticanja uvida u stanje. Ukoliko krajem meseca ne bude legla, moguće je da nema matice, ali to nije siguran znak (pogotovo ako su temperature niske) pa je najbolje sačekati mart da bi se to pouzdano utvrdilo. Ukoliko je neophodno, pri tom pregledu se mogu primaći ramovi sa medom neposredno uz ramove sa leglom, kako bi se pčelama obezbedila hrana u neposrednoj blizini klubeta i legla. Time se istovremeno i ograničava širenje legla na stranu a podstiče širenje u okviru zaposednutog rama, što se može smatrati povoljnijim za razvoj i za eventualne kasnije manipulacije pčelara sa ramovima. Pri tome, prazne ramove koji su bili uz leglo, stavljamo skraja košnice. Kasnije, pri proširivanju legla, možemo koristiti te ramove za proširivanje legla ako je saće lepo izgrađeno.

Kada i ako nastupe veća otopljenja i izletanja pčela (na pročisne letove i uopšte) dobro je postaviti pojilice sa čistom vodom, na nekom sunčanom mestu na pčelinjaku ili neposrednoj blizini. Po izletanju pčela se može steći neki prvi uvid u stanje društva, ali ne treba biti nestrpljiv i odmah otvarati košnice iz kojih se ne ptimećuje izletanje. Moguće je da je to društvo ranije obavilo pročisni let, ili je tako zazimljeno da izletanje nije bilo neophodno u tom trenutku. Takva društva mogu biti sumnjiva ako pčele ne izleću pri lepom vremenu, dok su ostala više dana vrlo aktivna.

Sada je dobro dodatno utopliti pčelinja društva, ukoliko pri zazimljavano nije stavljeno dovoljno utopljavajućeg materijala.

Ukoliko su pčelinjaci u blizini kuće pčelara, krajem meseca se, kao podsticaj razvoja, u hranilice u košnicama može sipati čista topla voda, u manjim količinama.

Ostali radovi

Očistiti hranilice i pripremiti ih za nastupajuću sezonu. Pripremiti ramove, zakucati ih i ožičiti, pripremiti voštane osnove. Ukoliko još nije izvršena zamena voska za voštane osnove, to uraditi što pre (da bi osnove bar malo odstajale) i eventualno dokupiti još osnova ukoliko je potrebno. Nabaviti šećer za prihranjivanje, ukoliko se to prakktikuje u načinu pčelarenja.

Pčelari koji nameravaju da umnožavaju broj društava, potrebno je da unapred pripreme košnice, eventualno da naruče izradu, da ih ofarbaju. Zbog velikog značaja gornjih leta, posebno za prezimljavanje, savetuje se da se na plodištima svih košnica odmah naprave (probuše) gornja leta, najbolje kružna, prečnika od 2,5-3cm, na desetak centimetara ispod gornje ivice plodišta, po sredini. Ne savetuje se postavljanje leta na medišnim nastavcima jer pčele instinktivno ne unose med u saće koje je u blizini leta.

Ako se tokom meseca sneg otopi i zemljište malo prosuši, dobro je to iskoristiti za sadnju medonosnog drveća i šiblja. Pčelari koji imaju mogućnost da u blizini pčelinjaka poseju, ili podstaknu nekoga da poseje medonosno bilje (faceliju, slačicu, neko lekovito-medonosno bilje...) trebalo bi da organizuju pripremu zemljišta.

MART 2014

Stanje na pčelinjaku

Zima je bila vrlo blaga i toplo vreme je uzrokovalo neobično rani početak cvetanja kajsije. I dalje cveta dren, u brdima leske, kao i mnoštvo šumskog cveća.

Pčelinja društva su uglavnom u veoma dobrom stanju. U drugoj polovini februara, legla je bilo prosečno na oko 3 rama, veličine površine dlana. Površina pod legom se sigurno sve više povećavala i može se očekivati da sredinom marta bude prosečno oko 4 rama legla. Ipak, posle vrlo toplih, pravih prolećnih dana u februaru, nastupili su kišni i hladniji dani koji se najavljuju i za početak marta. To se može smatrati dobrim, jer će malo usporiti cvetanje biljaka da bi pčelinja društva u medjuvremenu mogla bolje da se razviju.

Neki pčelari su javljali da je tokom zime potrošeno dosta hrane, dok su drugi javljali o uobičajenoj potrešnji. Kako gog bilo, sada se zbog razvoja legla može očekivati da se potrošnja izrazitije poveća, već prema snazi društva i površinama pod leglom.

Radovi na pčelinjaku

Lepe dane iskoristiti za obilaske pčelinjaka i opšte uvide u stanje na pčelinjaku. Ukoliko ranije nije učinjeno, sada se skidaju češljevi koji su postavljeni za zaštitu od ulaska štetočina u košnicu. Leta se kod slabijih društava nešto sužavaju, na oko 4-5cm, dok kod jakih mogu biti šira. Postavljaju se pojilice sa čistom vodom, na sunčanom mestu na pčelinjaku ili neposrednoj blizini. Zavisno od vrste pojilice, obezbedjuje se da pčele normalno sleću i ne dave se.

Pčelari koji ne žele da žure sa ranim pregledima društava mogu samo da povremeno sipaju pomalo šećernog sirupa u hranilice, ukoliko žele da na taj način podstiču razvoj društava. Kasnije se može sipati i veća količina, kada se vidi da pčele uzimaju sirup. Pri kišnim danima, dobro je u hranilice sipati i mlaku vodu, u manjim količinama, prateći koliko pčele troše.

Ovako rani početak cvetanja će sigurno uzrokovati i raniji razvoj društava, mada se može desiti (a to je obično i vrlo verovatno sa ovako ranim nastupom sezone) da vremenske prilike do bagrema dosta variraju i da zbog toga cvetanje bagrema možda i neće biti ekstremno rano, kakvo bi se inače očekivalo u slučaju nastavka toplog vremena u martu i aprilu. U svakom slučaju, velike varijacije temperature vazduha su vrlo verovatne tokom ovog meseca, a to opominje pčelare da ne žure peviše sa premeštanjem i dodavanjem ramova, odnosno da budu veoma pažljivi kod radova pri otvaranju košnice. Pošto sezona sama po sebi vodi ka ranom razvoju, ne treba dodatno žuriti da se taj razvoj previše forsira, već pratiti razvoj i stanje društava i prema tome preduzimati mere. To će ovog proleća izgleda biti jedan od ključnih saveta, da pčelar ima pravi osećaj mere za ono što radi, jer čak i da su klimatski uslovu početkom marta idealni, ipak je to suviše rano za naše prilike da se sprovode neke mere podsticanja intezivnijeg razvoja (kao proširenje legla, dodavanje osnova i slično). Treba ipak napomenuti, da zbog ovako ranog kretanja razvoja sezone, u drugoj polovini marta i krajem marta će se najverovatnije steći uslovi, čak i kod srednjih društava, da se te mere podsticanja intezivnijeg razvoja primenjuju.

Kao veoma dobra mera koju pčelar može da preduzime početkom ovog meseca, s obzirom na ovako ranu sezonu, može se istaći približavanje ramova sa medom uz samo leglo. To se može uraditi kada i prvi prolećni pregled - kada nastupe prvi topliji dani u martu. Kasnije, kada počne intezivnije cvetanje i razvoj, takva mera nema smisla, već se može razmišljati o proširivanju legla, naravno ako su za to ispunjeni uslovi. Inače, ta pomenuta mera približavanja meda ima za cilj da klubetu što više približi hranu, koja je možda tokom zime zbog pomeranja klubeta i zbog potrošnje, postala udaljenija. Drugi cilj je da se time praktično ograniči preveliko širenje klubeta na stranu, a podstiče širenje površine legla po već zaposednutim ramovima.

Pri prvom pregledu, otvara se košnica i podiže nekoliko ramova da se vidi da li ima legla i da li je stanje normalno. Tada se utvrdjuje i količina hrane u košnici i da li ima novodonetog polena. Pčelari koji nemaju mnogo iskustava mogu da vrate ramove na isto mesto gde su i bili, pregled bi se u tom slučaju sveo samo na posmatranje ramova - legla i pčela. Trebao bi da ima i otvorenog i zatvorenog radiličkog legla, sa eventualno vrlo malim brojem trutovskih ćelija. Odnos površina otvorenog legla prema površini zatvorenog nam govori da li je u pitanju pojačano nošenje matice ili ne - u slučaju da je mnogo više otvorenog, to znači da je društvo ušlo u fazu burnog razvoja. To nam dodatno može predstavljati znak da pristupimo proširenju legla.

Pčelari početnici, oni koji su sigurniji u sebe, a pogotovo iskusniji pčelari, mogu prilikom prvog pregleda izvršiti izvesno prepakivanje - premeštanje ramova i približavanje ramova sa medom. Savetuje se da se do toplije strane košnice (okrenute jugu) postavi skraja ram sa što više meda, koji se nekada možda može naći na drugoj strani košnice, suprotnoj od strane na koju je pčelinje klube krenulo tokom zime. Do tog rama se stavlja ram sa što više polena (obično ram koji je tu i bio, ili blizu, gde su pčele donele veće količine novog polena. Do rama sa polenom treba staviti ram sa leglom, onim redom kako su se i zatekli, i praktično moraju se svi ramovi ni vaditi, već se samo miču na tu stranu. Sa druge strane ramova sa leglom treba staviti ram sa što više meda i polena a iza toga se stavlja ram sa medom i ostali ramovi koji su se našli u košnici a koji skoro i nisu zaposednuti pčelama. U slučaju toplog vremena, i kod jačih društava, mogu se pomalo otklapati ramovi sa medom, kako oni gde ima legla (radi podsticanja proširenja legla), tako i oni krajnji (posebno ako su sa manje meda, loši i želimo da ih uklonimo). Pri tome, uvek voditi računa o mogućoj grabeži - da se ne otklopi previše i da ne procuri na leto, ili eventualno kroz mrežicu - tada se otklapanje obično i ne radi.

Kod jačih društava i u slučaju toplijeg vremena, pri tom prvom pregledu se može uraditi jedna podsticajna mera za podsticanje negovanja legla, a to je stavljanje jednog od krajnjih ramova sa leglom (koje je po pravilu manje), u sredinu legla, u istom položaju kao što se nalazio skraja. Pri tome, taj ram bi trebalo da bude sa dobrim saćem, inače mera nema smisla. Podrazumeva se da su svi ramovi sa leglom odlično pokriveni pčelama. Za slučaj da je vreme toplo, kod jačih društava, koja imaju leglo na površinama većim od polovine rama, može se uraditi naredna podsticajna mera - preokretanje srednjeg ili i svakog drugog rama (samo kod vrlo jakih društava) za 180 stepeni. Kod srednjih društava, ta mera se ostavlja za kraj meseca. Mera koja je mnogo manje osetljiva na spoljne uslove je okretanje čitavog nastavka sa plodištem za 180 stepeni, čime bi se stimulisalo intezivnije uklanjanje meda koji se sada našao napred a zatim i proširenje legla na površine gde je bio med.

Sve više je pčelara koji podsticanje razvoja društava i prihranjivanje ne rade na spomenute načine, kojima se svakako može prigovoriti da zahtevaju puno ljudskog rada, ali i znanja i iskustva, a takodje i da nose određene rizike (moguće izazivanje grabeži, nepravilne procene i postupci i dr.). To su većinom pčelari sa velikim brojem košnica, posebno oni koji su prešli na rad sa polunastavcima sa medom. Zavisno od metoda koji primenjuju, pogodno je da u ovo doba spuste polunastavak na podnjaču, ispod plodišta, što će stimulisati potrošnju meda iz polunastavka a time i razvoj društva. Pčelari koji imaju košnice sa plitkim nastavcima (Farar), krajem ovog meseca mogu ih rotirati ili još i dodati nastavak sa praznim saćem iznad.

Sa proširivanjem legla dodavanjem novih ramova ili satnih osnova ne treba žuriti jer u slučaju da se to uradi u pogrešno vreme ili kod slabog društva, to predstavlja kontraproduktivnu meru, koja koči razvoj društva. Dakle treba sačekati da pčele dobro prekriju postojeće ramove sa leglom i da se leglo dobro proširi po već zaleženim ramovima. Dalje, treba sačekati toplije dane i prisustvo nektara i polena u prirodi, a dobro je imati obezbedjenu i dodatnu prihranu preko hranilica. Kao što je prethodno rečeno, vrlo je verovatno da će se u drugom delu ovog meseca steći uslovi da se jačim, pa i srednjim društvima (krajem meseca) moći da dodaju ramovi radi proširenja legla, pa i ramovi sa satnim osnovama. Dakle, kada se steknu pomenuti uslovi, društvima kojima je potrebno proširenje obično se u početku dodaje po jedan ram sa lepim izgrađenim praznim saćem, ili eventualno ram sa satnom osnovom, izmedju ramova sa leglom i polenom. Za 5-7 dana, kada on bude dobro zalegnut, može se dodati drugi, zapravo, verovatno će se steći uslovi da se tada dodaju dva rama, jedan sa jedne strane a drugi sa druge. Jedan od njih može biti ram sa izgrađenim saćem a drugi ram sa osnovom. Ako društvo tada ima 4 ili i više ramova sa leglom, dobro zaposednutih pčelama, ram sa satnim osnovom ili lepim praznim saćem se može staviti u sredinu legla, najbolje uz neki ram sa otvorenim leglom. Proširenje legla se vrši pri toplom vremenu i dobroj paši, a za svaki slučaj dobro je sipati i sirup u hranilicu, polovinu ili punu hranilicu (0,5-1 litar).

Ukoliko se pri pregledu društava naiđe na neko društvo bez matice, najbolje ga je spojiti sa nekim normalnim društvom, s tim da treba najpre pouzdano utvrditi da li zaista nema maticu, ili možda ima maticu koja ne nosi, bolesna je, neoplođena i sl. Takvu maticu bi trebalo najpre ukloniti pa zatim izvršiti spajanje.

Slaba društva je potrebno pažljivije negovati a ima dovoljno vremena da se ona dobro razviju, ako samo imaju potencijala (ako su zdrava i ako su matice dobre).

Ostali radovi

Topli dani u februaru su verovatno predstavljali upozorenje pčelarima da požure sa pripremama za nastupajuću sezonu. Ukoliko se ranije nije stiglo sa pripremom ramova (pravljenje-kupovina, sastavljanje, žičenje, postavljanje satnih osnova), sada je potebno to što pre uraditi. Ramove sa postavljenim satnim osnovama treba do nošenja na pčelinjak čuvati na suvom, čistom i hladnom mestu.

Pčelari koji prihranjuju pčelinja društva šećerom nabaviće šećer, dok drugi koji prihranjuju medom ili dodaju ramove iz rezerve treba to sve da pripreme.

Ako želimo da sakupljamo polenov prah, treba na vreme obezbediti skupljače (spoljašnje ili podne).

Vreme je kada se održavaju pčelarske skupštine, kao i razne pčelarske manifestacije, sajmovi, pa je dobro prisustvovati.

Kao što se i prethodnih meseci pčelarima savetovalo da ako su u mogućnosti posade bar po neko medonosno drvo ili žbun na pčelinjaku ili njegovoj blizini, to se savetuje i za ovaj mesec.